Tag:

održivost

Održivost i etičnost glavni kriterijumi za investitore

by Vesna Lapčić 25/05/2022

Piše: Danko Kalkan, EY Srbija

Nagomilani društveni i ekološki problemi pojačani trenutnom zdravstvenom krizom danas nameću veliki pritisak na kompanije da implementiraju sveobuhvatna sistemska rešenja za upravljanje ovim (novim) izazovima u svom poslovanju. Novo doba donosi nove rizike o kojima se nije dovoljno i na vreme razmišljalo.

Stoga se ESG faktori (Environmental, Social, Governance) u poslednje vreme javljaju kao „zvezda vodilja“ za kompanije. ESG faktori predstavljaju set kriterijuma koje kompanije, investitori i drugi donosioci odluka koriste kako bi ocenili nivo održivosti i etičnosti operacija, aktivnosti i investicija kompanija. Koncept ESG se može posmatrati kao jedan sveobuhvatni okvir koji objedinjuje najvažnija pitanja u procesu implementacije principa održivog razvoja, odnosno ravnoteže između ekoloških, društvenih i ekonomskih ciljeva.

Uticaj pandemije Covid-19 na svest korporativnog sveta

Analiza kompanije Ernst&Young pokazuje da je pandemija Covid-19 značajno ubrzala usvajanje fenomena ESG ulaganja među investitorima. Većina investitora (90%) je izjavila da od početka pandemije pridaje više značaja ESG performansama kompanija, u slučajevima kada definiše investicione strategije. Takođe, skoro tri četvrtine ispitanika izjavilo je da je trenutna zdravstvena kriza povećala šanse za odustajanje od ulaganja u kompanije sa lošim ESG performansama.

Drugo nedavno istraživanje naše kompanije, koje je obuhvatilo finansijski sektor, pokazuje da su se prioriteti u ovim kompanijama u poslednje vreme značajno promenili. Naime, pre dve godine je samo 17 odsto menadžera koji upravljaju rizicima u finansijskim institucijama osećalo zabrinutost u vezi ekoloških rizika. Međutim, sada gotovo polovina (49 odsto) njih izjavljuje da je ovo rizik kojim se primarno treba baviti u narednih 12 meseci. Dodatno, čak 9 od 10 ispitanih procenitelja rizika vidi klimatske rizike kao primarne u periodu od narednih pet godina.

Izazovi – puno posla, malo vremena

Primetno je da raste potražnja i značaj kompanija i fondova čija ulaganja mogu da ostvare pozitivan uticaj na društvo i okolinu. Stoga je logično da se pomenuti subjekti prilagođavaju ovim trendovima. Međutim, zbog snažnog pritiska i manjka vremena za implementaciju, mnogi igrači na tržištu podležu pritisku kompleksnosti problema, te prečicama pokušavaju da implementiraju nove tržišne standarde. Na taj način, kompanije upadaju u zamku greenwashing-a, prikazujući svoje performanse „zelenijim“ nego što to one zapravo jesu. Istraživanje kompanije Morningstar Inc. pokazuje da je od 253 posmatrana fonda u SAD-u, koji su u toku 2020. godine usmerili fokus svog poslovanja na ESG, čak 87 odsto sprovelo samo promenu u brendu. To znači da su ažurirali svoje misije dodajući fraze kao što su „održivo“, „ESG“, „zeleno“, „klima“ i sl. Međutim, ako se pogleda struktura njihovih portfolija može se zaključiti da nijedan od posmatranih fondova nije promenio način poslovanja ka realno održivom.

Ovako pogrešna upotreba ESG-a javlja se iz nekoliko razloga. Jedan od glavnih razloga je nedostatak jedinstvene globalne definicije i standarda za merenje koji bi bili globalno upotrebljivi i uporedivi. Zatim, terminologija koja se koristi je konfuzna, nejasna i komplikovana, što dodatno povećava verovatnoću nereda u ovoj oblasti. Drugi krupan razlog nedovoljno adekvatne implementacije ESG faktora u poslovanje je i nedovoljno odgovarajućih ljudskih kapaciteta. Kompanije pod pritiskom gledaju da pronađu najbrža rešenja i tako angažuju uglavnom interne kadrove koji su se prethodno u organizaciji bavili nekim vidom društvene odgovornosti (najčešće su to ljudi sa iskustvom u marketingu), ili tek sad kreću da obučavaju interne kadrove za ESG. Konačno, treći glavni razlog je nedostatak legislative koja uređuje ovu oblast. Stručnjaci smatraju da, ako ne želimo da neka banka finansira projekte povezane sa upotrebom fosilnih goriva, onda ne treba da ostavimo banci da odluči šta da radi, već je neophodno pripremiti zakonske okvire koji će to ograničiti ili zabraniti.

Budući trendovi ESG faktora

Predviđa se da će ove godine, zbog rastućih društvenih izazova više pažnje biti posvećeno do sada pomalo zanemarenom „S“ delu ESG-a. Ključna tema biće tzv. DEI (Diversity, Equality and Inclusion). U okviru DEI, najveći fokus biće na preispitivanju građanskih prava (na prvom mestu, provera poštovanja rasnih razlika). Pored toga, predviđa se da će pitanja ravnopravnosti plata i rada biti veoma važne teme, kao i glasanje o raznolikosti u upravljačkim odborima.

Što se tiče „E“ dela, klimatske promene ostaju tema broj jedan. Pritisak da se kreiraju i prate strategije dekarbonizacije na nacionalnom i korporativnom nivou će se nastaviti, pošto su efekti klimatskih rizika sve očigledniji. Zbog činjenice da će se dalja implementacija ciljeva Pariskog sporazuma nastaviti ove godine u okviru sastanka COP27 u Egiptu, ovaj pritisak će biti još prisutniji. Pored klimatskih promena, tema u okviru „E“ dela koja će biti interesantna za praćenje je i tema zaštite biodiverziteta.

Ostali trendovi u ESG-u koje treba pratiti ove godine svakako su vezani za dalji razvoj ESG regulative i standarda za izveštavanje i komunikacije. Na kraju, kompanije će u narednom periodu morati da budu transparentnije i odgovornije za ono što govore i rade.

Izvor: edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

25/05/2022 0 comment

Finews Slider

VIG – pola milijarde evra za zelene i socijalne projekte

by Vesna Lapčić 01/04/2022

U prvoj godini od emisije Senior Sustainability Bond vrednosti 500 miliona EUR, izdate u martu 2021. godine, VIG je uspela da usmeri 100% neto prihoda od obveznica u zelene i socijalne projekte.

80% održivih obveznica uloženo je u zelene projekte, 20% u socijalne projekte

Blizu 50 investitora iz 12 evropskih zemalja pokazalo je interesovanje za obveznice, koje su uspešno plasirane 18. marta 2021. godine; više od tri četvrtine zainteresovanih investitora izričito je fokusirano na održivosti u svom portfelju.

„Kao društvo, kolektivno se suočavamo sa zadatkom da zaštitimo danas ono što će sutra postati još važnije: održiva, obnovljiva energija, životni prostori svih vrsta, neophodni resursi i društvena kohezija. Kao VIG Grupa, želimo da sa našim investicijama dostignemo održiv pozitivan uticaj na životnu sredinu. Mi to jasno pokazujemo sa našim održivim obveznicama: zeleni projekti čine 80% neto prihoda od emisije, dok socijalni projekti čine 20%“, objašnjava Elizabet Štadler, VIG CEO.

Projekti u pet evropskih zemalja

Okvir za izdavanje održivih obveznica kreiran je da osigura da se investicije ulažu u zelenu i društvenu imovinu, kao takav je procenjen od Sustainalytics – nezavisne agencije za ESG* rejting. Sustainalytics je takođe pregledao i Izveštaj o raspodeli i uticaju (u prilogu). Alokacija je uravnotežena između kategorija i zemalja. U Austriji je deset projekata, četiri u Španiji, tri u Poljskoj i po jedan u Nemačkoj i Francuskoj.

*ESG procene se odnose na tri ključna faktora u procesu ocenjivanja i merenja održivosti investicija u kompanije ili biznis. Ti faktori su: pitanja zaštite životne sredine, pitanja društvene odgovornosti i pitanja korporativnog upravljanja.

Fokus na zelene zgrade

Najveći deo obveznica, odnosno 43% ili 215,7 miliona EUR, uložen je u zelene zgrade, uključujući tri projekta za poslovne i stambene zgrade u Austriji i Poljskoj. Blizu jedne petine ukupnog iznosa uloženo je u: obnovljivu energiju (18,8%, 94,1 milion EUR) – vetropark na obali mora u Nemačkoj i dve solarne elektrane u Španiji, pristupačno stanovanje (18,4%, 92 miliona EUR) u vidu pet projekata za neprofitne stambene zgrade u Austriji, koje se sastoje od ukupno 959 stambenih jedinica, kao i čist transport (17,7%, 88,6 miliona EUR) – projekat za brzi voz u Francuskoj i dva projekta metroa u Španiji. Dodatnih 10,1 miliona EUR (2%) dodeljeno je za dva projekta kako bi se omogućio pristup osnovnim uslugama kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita, uključujući proširenje škole i ulaganja u zdravstvena istraživanja u Austriji.

Težnja ka Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija

Ovim ulaganjima, VIG Grupa konkretno plaća za četiri cilja održivog razvoja Ujedinjenih nacija (Sustainable Development Goals – SDG). VIG se kao članica UN Global Compact* obavezala na njih i oni uključuju: održive gradove i zajednice, pristupačnu i čistu energiju, dobro zdravlje i blagostanje i kvalitetno obrazovanje. U oblastima obnovljive energije i zelenih zgrada, Grupa je sprečila emisiju 36.329 tona ekvivalenta CO² kroz svoje investicije između 26. marta i 31. decembra 2021. godine.

*UN Global Compact je najveća svetska inicijativa za korporativnu održivost. To je mreža CEO kompanija, koja se bazira na obavezama koje su članice preuzele u implementaciji univerzalnih principa održivosti kroz svoje poslovanje i podršci UN ciljevima.

01/04/2022 0 comment

Intervju Slider

Miroslav Tadić, UNDP: Ekološki otisak Srbije nešto iznad proseka

by Vesna Lapčić 31/03/2022

Razgovarala: Lela Saković

„Očuvanje planete, iskorenjivanje siromaštva i nejednakosti i obezbeđivanje mira i prosperiteta za sve – međusobno povezuju sve Ciljeve održivog razvoja. Prosperitet i mir se mogu postići jedino ako planetu Zemlju i njene resurse sačuvamo za buduće generacije. Očuvanje planete i prirodnih resursa od kojih zavise naši životi i privreda, treba da budu u osnovi svakog dugoročnog ali i kratkoročnog plana, bilo da se radi o poslovnom planu neke kompanije ili o planovima država širom sveta.“

Miroslav Tadić, programski analitičar za zaštitu životne sredine i klimatske promene u UNDP Srbija, ovako započinje razgovor o ulozi ekologije u Ciljevima održivog razvoja UN, i o tome da li je uopšte moguće razgovarati o drugim ciljevima ako postoji opasnost da ostanemo bez planete. Tema našeg razgovora bila je i uloga biznis sektora u očuvanju planete, i koliko su preduzeća u Srbiji svesna prednosti održivog poslovanja i svoje uloge i značaja u toj oblasti.

Da li postoje statistike o tome koliko je procentualno učešće biznis sektora i pojedinih grana u ukupnom ekološkom otisku?

U Srbiji emisije iz sektora energetike čine tradicionalno najveći udeo u ukupnim nacionalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Prema poslednjim dostupnim procenama iz 2014. godine, emisije iz energetskog sektora činile su oko 80 odsto ukupnih emisija. Od toga skoro 95 odsto emisija nastaje kao posledica sagorevanja goriva (uključujući emisije nastale u proizvodnji električne i toplotne energije iz fosilnih goriva, poput lignita, mazuta itd.). Kada razložimo koje industrije su najveći emiteri, dolazimo do sledećih podataka – energetska industrija ima udeo od 71,9 odsto, slede saobraćaj sa 12,4 odsto i proizvodna i građevinska industrija sa 9,6 odsto. Dobar deo ovih sektorskih emisija nastaje iz privrednih delatnosti, počev od proizvodnje energije do njenog korišćenja u različitim fazama životnog ciklusa proizvoda. Šire posmatrano, ako u poslovni sektor ubrajamo i sva javna i privatna preduzeća, onda je računica jasna. Privreda nam je i dalje visoko ugljenično intenzivna. Promena ponašanja preduzeća u državnom i privatnom sektoru mogla bi značajno da utiče na smanjenje emisija GHG. Preduzeća bi mogla da smanje emisije GHG unapređenjem energetske efikasnosti, korišćenjem obnovljivih izvora energije (energija sunca i vetra, biomasa), ali i smanjenjem nastanka otpada i njegovim ponovnim korišćenjem u vidu sekundarnih sirovina.

Da li Srbija u dovoljnoj meri doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte (u skladu sa preporukama posle Samita UN o klimi 2019. godine da se do 2050. godine postigne nulta emisija tih gasova)?

Posmatrano na globalnom nivou, Srbija je mali emiter GHG, a ekološki otisak Srbije je nešto iznad globalnog proseka. Bez obzira na to, Srbija je potpisnik mnogobrojnih međunarodnih sporazuma, pre svega Pariskog sporazuma, kojima se obavezuje da smanji emisije GHG. Osim usklađivanja sa globalnim i evropskim politikama i smanjenja ekološkog otiska, ovakve mere doprineće kvalitetu života građana Srbije, pre svega kroz kvalitet vazduha koji udišu. Prelazak sa fosilnih goriva čije je sagorevanje najveći uzročnik emisija GHG, na čistije izvore energije – izazov je kojem mora da se pristupi strateški i dugoročno. Postignut je napredak u stvaranju pravnog okvira za spovođenje ovih mera – prošle godine usvojeni su Zakon o klimatskim promenama, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije. Takođe, najavljeno je da će Srbija do 2030. smanjiti emisiju gasova za trećinu u odnosu na nivoe iz 1990, a potrebno je da se ovaj cilj potvrdi i u revidiranim Nacionalno određenim doprinosima (NDCs) koji predstavljaju plan klimatske akcije svake države potpisnice Pariskog sporazuma.

Šta je “zelena tranzicija” i otkad se o njoj govori?

Zelena tranzicija je prelazak sa linerane ekonomije, koja generiše veliku količinu otpada i oslanja se na energiju iz fosilnih izvora – na ekonomiju koja otpad tretira kao resurs i koja se napaja iz obnovljivih izvora energije. Ona podrazumeva razdvajanje privrednog rasta i razvoja od korišćenja prirodnih resursa, poput pretvaranja otpada u sekundarnu sirovinu ili produženog životnog veka proizvoda, kako bi se smanjila potreba za eksploatacijom resursa iz prirode. O zelenoj tranziciji se govori poslednjih par decenija, kada su naučnici počeli da skreću pažnju na negativne posledice industrijske revolucije na planetu i na neumitne dokaze da emisije velikih količina gasova sa efektom staklene bašte zagrevaju planetu i uzrokuju klimatske promene. Sada se već nalazimo u deceniji kada je neophodno da se sa priče o zelenoj transformaciji pređe na hitnu akciju, da bi se sprečilo da dođemo do tačke iz koje nema povratka.

Koliko je Srbija kao država svesna rizika od klimatskih promena, da li i na koje načine podstiče privredu da prelazi na zelenu ekonomiju (poreske olakšice, druge povoljnosti)?

Država Srbija i njene institucije sve više u svoje politike i strateške planove uključuju klimatske promene, ali mnogo je posla još pred nama. Prelazak na zelenu ekonomiju predstavlja veliku šansu za ekonomski razvoj Srbije. Na evropskom nivou značajna finansijska sredstva su opredeljena za zelenu tranziciju regiona Zapadnog Balkana, pre svega kroz Evropski zeleni dogovor i povezani Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan. Očekuje se da će u budućnosti, investicije u energetsku efikasnost i održivost korišćenja resursa, obnovljive izvore energije i druge zelene tehnologije postati isplativije od investiranja u njihove alternative koje su do sada korišćene, jer se tržišta sve više okreću „zelenim“ proizvodima.

Sa druge strane, postoje brojne prepreke na koje preduzeća nailaze pri primeni zelenih rešenja, kao što je nedostatak kapitala, nedostatak potrebnih veština i informacija o zelenim tehnologijama i dostupnim izvorima finansija, kao i neadekvatna podrška regulatornog okruženja. Trenutno, uz malobrojne izuzetke, komercijalnim bankama koje posluju u Srbiji nedostaje dugoročna posvećenost finansiranju zelenih projekata. Značajna tehnička pomoć i obuka bankarskog sektora očekuje se od međunarodnih finansijskih institucija.

Kako bi se podstakla “zelena transformacija” privrede, početkom godine je usvojena Zelena agenda za Srbiju. Šta ona podrazumeva?

Zelena agenda za Srbiju je inicijativa kojom Evropska unija, Švedska, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Evropska investiciona banka (EIB) podržavaju Vladu Srbije da izvrši zelenu transformaciju privrede i društva, doprinese očuvanju životne sredine i unapredi kvalitet života sadašnjih i budućih generacija.

Za realizaciju Zelene agende za Srbiju Evropska unija je izdvojila osam miliona evra, što će biti raspodeljeno za podsticanje prelaska privrede na obnovljive izvore energije, na podsticanje privrede i lokalnih samouprava da unaprede smanjenje, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada i stimulišu cirkularnu ekonomiju. Takođe, fokus će biti na poboljšanju zakonodavstva u vezi sa kvalitetom vazduha i pružanju podrške konkretnim inovativnim merama za smanjenje zagađenja vazduha. Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i ekosisteme i obnavljanje šumskih pejzaža planirani su kroz plan za ponovno korišćenje napuštenog poljoprivrednog zemljišta. Zelena agenda će pružiti podršku poljoprivrednicima da pokrenu i povećaju proizvodnju organske i ekološki proizvedene hrane. Cilj nam je da uz pomoć javnih poziva u formi „izazova“ pokrenemo što više aktera iz državnih institucija i lokalnih samouprava, iz privatnog sektora i civilnog društva da predstave inovativne i isplative ideje, tehnologije i poslovne modele koji će doprineti zelenoj transformaciji Srbije.

Koliko su privrednici u Srbiji senzibilisani da svoje poslovanje usklade sa ekološkim principima?

Zemlje zapadnog Balkana prolaze kroz slične izazove kada su u pitanju klimatske promene i zelena transformacija njihovih privreda i EU ih u ovom kontekstu posmatra kao jednu celinu. UNDP ima neposredno iskustvo u radu sa malim, mikro i srednjim preduzećima (MMSP) na projektima zelene transformacije i mogu da kažem da su preduzeća u Srbiji veoma zainteresovana za zelenu transformaciju, da imaju dobre ideja za zelene projekte i poslovne modele. U saradnji sa Vladom Srbije, kombinujući sredstva vertikalnih fondova (GEF), donatora (SIDA) i budžeta Vlade Srbije, uspeli smo da obezbedimo podsticajno finansiranje i tehničku podršku za razvoj zelenog preduzetništva u oko 30 kompanija u Srbiji. Na taj način mobilisano je više od 40 miliona evra investicija privatnog kapitala i komercijalnih zajmova koji su omogućili prelazak na obnovljive izvore energije, veću energetsku efikasnost, reciklažu otpada, kao i klimatski otpornu proizvodnju hrane i druge vidove zelene transformacije. Proizvodi i usluge ovih kompanija daleko su konkurentniji na evropskom tržištu u odnosu na slične proizvode i usluge sa visokim ugljeničnim otiskom. Ovakvi projekti su najbolji primer vizionarskog razmišljanja investitora u Srbiji, jer je zeleno poslovanje način ne samo da se obezbedi rast kompanije, već i da se kreiraju zelena radna mesta i zadrži kvalitetna radna snaga.

Izvor: Intervju je preuzet iz godišnje edicije „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

31/03/2022 0 comment

Novac Slider

Da li domaći privrednici posluju održivo

by Vesna Lapčić 31/03/2022

Piše: Marija Jovanov

Kompanije u Srbiji sve su svesnije štetnih posledica klimatskih promena, a mnoge su te posledice kroz poplave i suše i same iskusile. Uprkos tome, termin „održivo poslovanje“ kod nas se još nije odomaćio.

“Jedan od razloga zbog kojeg raste svest o posledicama klimatskih promena jesu obaveze iz novog zakonodavnog okvira: Zakona o klimatskim promenama, “paketa” energetskih zakona, pitanje dekarbonizacije, uspostavljanje sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju (MRV), izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene baste (GHG)“, kaže Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu pri Privrednoj komori Srbije.

Srbija, po podacima PKS, pripada jednom od regiona najpogođenijih klimatskim promenama u svetu. Porast temperature 2008-2017. u odnosu na 1961-1990. iznosio je više od 1.5°C. Materijalna šteta izazvana ekstremnim klimatskim uslovima samo u periodu od 2000-2015. godine premašuje pet milijardi evra, pri čemu je više od 70 odsto gubitaka povezano sa sušom ili visokim temperaturama. Čini se da će kompanije sve češće biti suočene sa pitanjima da li će imati radnike zbog nedostojnog rada, čime će se napuniti hladnjače i skladišta, kakva nas vremenska prognoza očekuje. Samo onaj ko vidi dalje od očiju i gleda tri koraka unapred, uspeće da se prilagodi nastupajućim okolnostima.

Tri stuba održivosti

Firme, prema mišljenju Dušana Stokića, treba da rade na smanjenju količine ugrađenog materijala u proizvode, minimizaciji potrošnje energije i sirovina u proizvodnji, izradi proizvoda sa dužim vekom trajanja, pogodnim za popravku i održavanje. Nije jednostavno, kako kaže, dati okvirnu procenu stepena zastupljenosti održivog poslovanja u Srbiji, bez definisanja održivog poslovanja i merljivih pokazatelja.

„Kad je o održivom poslovanju reč, pored ekonomskih rezultata, firma mora da se bavi i socijalnim pitanjima koja se tiču zaposlenih i lokalne zajednice, istovremeno vodeći računa o zaštiti životne sredine i očuvanju prirodnih resursa. Sva tri stuba održivosti – ekonomski, socijalni, ekološki – moraju da budu podjednako zastupljeni. Održivo poslovanje se zato ponekad ne shvata na pravi način, posebno ako se bilo koji od tri stuba zanemari ili postavi u drugi plan”, kaže Stokić.

Firma „Bosis“ iz Valjeva bavi se proizvodnjom kartonske ambalaže, a Marija Pantelić, direktorka održivosti poslovanja kaže da su sertifikovani prema ISO standardima kao i prema FSC standardu za odgovorno upravljanje šumama. Njihova ambalaža napravljena je od najmanje neophodne količine materijala i ona je 100 odsto reciklabilna na kraju životnog veka.

Sa Agendom 2030 su, kako kaže, upoznati i aktivno rade na njenom ispunjenju. Potpisnici su i Globalnog Dogovora Ujedinjenih Nacija i od 17 ciljeva aktivno podržavaju njih 16. Napravili su stanicu za prečišćavanje kišne kanalizacije u krugu kompanije, a s obzirom na to da proizvode kartonsku ambalažu koja u sve većoj meri menja plastičnu, utiču i na smanjenje otpadne plastike i mikroplastike koja završava u okeanima.

Uz ogradu da nije jednostavno izdvajati firme, u PKS su kao primere dobre prakse, a na osnovu iskustva u obilasku onih koji su učestvovali u nagradi za društveno odgovorno poslovanje „Đorđe Vajfert“, naveli firme kao što su Nestle Adriatic, Henkel Srbija, MK Grupa, Metalac, DM drogerie market, Ball Packaging Europe Belgrade, Hemofarm, NIS, Delta Holding, Bosis iz Valjeva kao i brojne druge kompanije.

Eko označavanje

Kompanije često kroz sticanje različitih priznanja ili sertifikata nastoje da dokažu da posluju održivo ili da vode računa o zaštiti životne sredine čime doprinose smanjenju negativnih posledica klimatskih promena. Jedan od takvih „dokaza“ je registar EMAS – šema eko-menadžmenta i provere kojima organizacije procenjuju uticaj svoje delatnosti na okolinu, informišu javnost o trenutnoj proceni stanja uticaja i unapređuju efikasnost rada u skladu sa zahtevima u vezi sa životnom sredinom. Na portalu Emas.rs se navodi da se očekuje da će tri naše kompanije uskoro biti registrovane u zvaničan EMAS registar. To su: Galenika Fitofarmacija, TRS Europe doo i Gorenje iz Valjeva.

Centar za životnu sredinu pri PKS, na primer, dodeljuje eko-znak – nacionalnu oznaku za proizvode i usluge koje imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu od onih koje postoje na tržištu.

Dušan Stokić kaže da postoji raskorak između značaja ovog dobrovoljnog instrumenta za podizanje konkurentnosti i iskazanog interesovanja. Neke od prepreka za masovnije prijavljivanje su: nedovoljna informisanost, slaba zainteresovanost zbog neprepoznavanja koristi, ali i druge tehničke ili finansijske prepreke. Neizostavna bi trebalo da bude podrška države, programi finansiranja, ispitivanja i sertifikacije proizvoda, pomoć pri nabavci mašina i opreme.

„Prepreka za mikro i mala privredna društva mogao bi da bude i novac, za administrativne i laboratorijske troškove ispitivanja proizvoda, visoki zahtevi međunarodnih standarda i vreme trajanja postupka. Neka ispitivanja nije moguće sprovesti u domaćim laboratorijama, pa ispitivanja u inostranstvu stvaraju dodatni trošak koji treba ukalkulisati u procenu isplativosti. Takođe, do trenutka sticanja prava na znak može da prođe i nekoliko meseci, zbog procedure obrade predmeta, angažovanja eksperta, davanja preporuke tehničke komisije i konačne odluke. Na kraju, licenca za proizvode ima ograničen rok važenja, tako da je po isteku roka trajanja neophodno obnavljanje postupka”, navodi on.

Eko-znak trenutno imaju svega dve kompanije: Potisje Kanjiža (TONDACH), danas WIENERBERGER za sedam proizvoda (artikala) pod jednom licencom; TARKETT za 366 proizvoda pod četiri licence. DAJ DAJ d.o.o. je posedovalo pravo na korišćenje Eko znaka za jedan svoj proizvod, ali nisu obnovili licencu, kao ni Keramika Kanjiža d.o.o.

Tekst je objavljen u ediciji: „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

31/03/2022 0 comment

Finews Slider

Mastercard pokreće novi sektor za inovacije u oblasti održivosti

by Vesna Lapčić 20/09/2021

Kompanija Mastercard je danas najavila pokretanje svoje nove Laboratorije za inovacije u oblasti održivosti, segmenta koja će upravljati daljim razvojem portfolija digitalnih proizvoda i rešenja koja uzimaju u obzir ekološke postulate. Laboratorija ima za cilj da osnaži firme i potrošače da promene način na koji proizvode, distribuiraju i kupuju proizvode i usluge, čime bi se osiguralo da ljudi i planeta mogu da napreduju dok se globalna ekonomija brzo digitalizuje.

U znak podrške Zelenom dogovoru Evropske unije, Mastercard je odabrao Stokholm za sedište svoje globalne Laboratorije, jer je upravo ovaj grad već dugo na čelu održivih inovacija gde postoji snažna potrošačka, politička i poslovna posvećenost prelasku na zelenu ekonomiju.

„Kako bi se postigli globalni ciljevi u domenu usporavanja klimatskih promena, neophodno je da se hitno pozabavimo podsticanjem inovativnih rešenja i njihovom praktičnom primenom“, kaže Kristina Kloberdanz, direktorka sektora za održivost u kompaniji Mastercard. „Dok nastavljamo da gradimo održiviju digitalnu ekonomiju, Laboratorija za inovacije u oblasti održivosti će nam omogućiti da zajedno stvorimo opsežan portfolio ekološki prihvatljivih rešenja, kao i da ujedinimo firme i potrošače u akcijama okrenutim ka sprečavanju daljih klimatskih promena.“

Imajući u vidu da je potrebno da se potrošnja prebaci na održiviju paradigmu kako bi se ispunili globalni ciljevi smanjenja ugljeničnog otiska, Mastercard iznova osmišljava budućnost trgovine kroz saradnju na kreiranju digitalnih rešenja koja osnažuju firme, vlade i milijarde potrošača koji su deo Mastercard mreže kako bi pomogli očuvanju okoline. Laboratorija će se posebno fokusirati na rešenja koja omogućavaju održivu potrošnju, jer sve više potrošača želi da preduzme mere za zaštitu životne sredine, a koja istovremeno mogu da povećaju vidljivost i transparentnost u lancima vrednosti za proizvodnju proizvoda koji imaju pozitivan uticaj i na ljude i na planetu.

Otvorene inovacije za postizanje održivog uticaja

Mastercard ima uspešne rezultate u izgradnji dugoročnih partnerstava sa inovativnim startapima u nordijskom regionu, gde će se nalaziti nova Laboratorija, a najsvežiji primer među njima je nedavna saradnja sa švedskom FinTech kompanijom Doconomy na pokretanju Mastercard kalkulatora ugljeničnog otiska. Kompanija takođe neguje FinTech inovacije usredsređene na klimu kroz Klimatski izazov i svoj program za saradnju sa startap zajednicom Start Path.

„Ljudska aktivnost je nesumnjivo stvorila klimatsku krizu i naše je da to ispravimo“, kaže Mathias Vikstrom, izvršni direktor kompanije Doconomy. „Radeći sa kompanijom Mastercard i našim partnerima širom sveta, uvereni smo da će nam inovacije pomoći da to rešimo. Zaista je inspirativno videti da Laboratorija za inovacije održivosti podržava sve inkluzivne klimatske akcije svake banke na svakom tržištu.

Istraživanje i razvoj u Laboratoriji već su u toku i u njih su uključeni zaposleni u kompaniji Mastercard, startap partnerima i klijenti, dok će fizički prostor otvoriti svoja vrata na proleće 2022.

Aktivnosti u okviru nove Laboratorije će se zasnivati na iskustvu kompanije Mastercard u domenu inovacija koja donose realan uticaj u oblasti finansijske inkluzije, a istraživaće način na koji tehnologije kao što su 5G, kvantno računarstvo i napredna veštačka inteligencija-mogu biti primenjene u rešavanju ekoloških izazova. Sastojaće se od Centar za istraživanje i razvoj koji će u fokus staviti kreiranje rešenja koja omogućavaju održivu potrošnju i lance vrednosti; zatim od platforme „Laboratorije kao usluga“ za okupljanje partnera i kupaca u zajedničkom kreiranju održivih rešenja koja pružaju međusobnu vrednost, i na kraju od Mastercard Experience Center centra za praktične demonstracije proizvoda i interakciju za zaposlenima.

Osnovni prioritet Laboratorije biće osmišljavanje nove primene karakteristika Mastercard kalkulatora ugljeničnog otiska, koja je sada ugrađena u globalnu mrežu kompanije čimme se osigurava besprekorno korisničko iskustvo i to je aktivnost na kojoj će se blisko sarađivati sa članovima Doconomy tima. Takođe će istražiti kako Mastercard Provenance može dalje da povećava transparentnost ne samo za veći društveni uticaj, već i u inicijativama za životnu sredinu, poput omogućavanja stranama u lancu snabdevanja da donose održivije odluke o proizvodnji.

Kako bi dalje pokretao kolektivne klimatske akcije, Mastercard nastavlja da napreduje u svom naporu da do 2050. godine dostigne nultu emisiju, pridruživši se nedavno inicijativi 1,5 stepeni Lideri lanca snabdevanja koja je usmerena ka emisija gasova širom mreža dobavljača. Kompanija je ujedinila više od 65 partnera širom sveta u okviru koalicije Neprocenjiva planeta, čiji je cilj sadnja 100 miliona stabala.

20/09/2021 0 comment

BIZ Info Slider

PepsiCo unapređuje održivost poljoprivredne proizvodnje

by Vesna Lapčić 20/04/2021

Kompanija PepsiCo najavila je da planira proširenje regenerativne poljoprivredne prakse na više od tri miliona hektara, što je gotovo jednako ukupnoj poljoprivrednoj površini koju kompanija obrađuje. Najavljeno je i poboljšanje egzistencije za više od 250.000 ljudi koji rade u poljoprivrednom lancu snabdevanja, kao i ulaganje u održivost lanca nabavke 100 odsto ključnih sirovina, u periodu do 2030. godine. Procenjuje se da će ovakvim aktivnostima biti eliminisano bar tri miliona tona gasova staklene bašte do kraja decenije, a program će biti proširen na nove useve i iskorišćen kao temelj za partnerstvo sa poljoprivrednicima i za prelazak na regenerativnu poljoprivredu.

Ovako postavljeni ciljevi rezultat su činjenice da poljoprivreda predstavlja temelj prehrambenog sistema, kao i da su tokom prošlog veka konvencionalne poljoprivredne prakse doprinele značajnom gubitku i degradaciji tla. Osim toga, prehrambeni sistem je izvor oko trećine svih gasova sa efektom staklene bašte, dok s druge strane poljoprivreda može biti i rešenje za smanjenje emisije Co2. U okviru ovog programa, kompanija PepsiCo će se fokusirati na:

Širenje regenerativne poljoprivrede prakse na više od 3 miliona hektara, odnosno na 100 odsto zemljišta koje se koristi za uzgajanje sirovina za proizvode kompanije širom sveta, kroz saradnju sa poljoprivrednicima iz 60 zemalja. Na području Zapadnog Balkana, PepsiCo sarađuje sa šest dobavljača iz Srbije i Bosne i Hercegovine, koji su deo PepsiCo agende održivosti. Ova agenda uključuje ulaganja u održavanje zemljišta zdravim, implementaciju platformi za upravljanje vodom, program za reciklažu otpada od prerade krompira, povećavanje udela alternativnih izvora energije u proizvodnim pogonima, a sve u cilju smanjenja emisije Co2.
Poboljšanje egzistencije za više od 250 000 ljudi u lancu poljoprivrednih dobara i zajednicama globalno, uključujući i ekonomsko osnaživanje žena. PepsiCo koristi najsavremenije tehnologije koje pomažu poljoprivrednicima da efikasnije uzgajaju hranu, koristeći manju količinu resursa. Na tržištu Srbije i BiH, Marbo Product obrađuje preko 1300 hektara krompira. Implementiraju se najviši PepsiCo standardi za proizvodnju hrane, ulaže se u edukaciju farmera i proizvođača i implementiraju se platforme koje daju mogućnost smanjenja troškova, zdravije zemljište i prostor za veća ulaganje u nove tehnologije.
Održivo nabavljanje 100% ključnih sirovina, tako da uključuju ne samo useve iz neposrednog izvora (krompir, kukuruz, ovas), već i sirovine koje se nabavljaju od drugih proizvođača, kao što su biljna ulja i žitarice. U zemljama Evrope, PepsiCo radi na selekciji svojih sorti radi unapređenja karakteristika visokog genetskog potencijala, uključujući i Zapadni Balkan, a pokreće i program saradnje sa dobavljačima za razvoj inovacija i primenu globalnih praksi, kao što je pokretanje programa za snabdevanje proizvodnje kukuruznim uljem domaćeg porekla, koje do sada nije bilo dostupno u Srbiji.

„Poslovanje kompanije PepsiCo zasnovano je na poljoprivredi, a mnogi PepsiCo proizvodi kreću sa njive – od ovsene kaše Quaker preko tortilja čipsa Doritos, do našeg lokalnog brenda Chipsy. Kao jedna od vodećih svetskih kompanija za proizvodnju hrane i pića, održiv poljoprivredni sistem je presudan za naše poslovanje, kroz koje imamo priliku i odgovornost da podstaknemo značajne promene. U okviru naše agende održive poljoprivrede, ulažemo napore u ostvarivanje tri glavna cilja. Prvi je saradnja sa ključnim interesnim javnostima, farmerima i dobavljačima; drugo moramo da ubrzamo usvajanje praksi i treće moramo da transformišemo poljoprivredu, tako da nam implementiranjem digitalnih tehnologija na poljoprivrednim dobrima, pruža kvalitativne uvide kako bi usevi bili još održiviji. Svi naši ciljevi postavljeni PepsiCo programom regenerativne poljoprivrede biće implementirani i kroz poslovanje na Zapadnom Balkanu kako bi i dalje sa ponosom proizvodili Chipsy od 100% domaćeg krompira, i kako bismo smanjili emisiju Co2 za više od 70 odsto“ istakao je Nuno Pinto Leite, generalni direktor kompanije Marbo Product, članice PepsiCo grupe.

Lokalno se za potrebe kompanije PepsiCo krompir proizvodi na 1.039 hektara, a sa oko 40 000 tona krompira godišnje Marbo Product spada u red najvećih industrijskih otkupljivača u Srbiji. Oblast učenja i razmene znanja o najboljim poljoprivrednim praksama već se sprovodi kroz program edukacije poljoprivrednih dobavljača, kao i kroz program edukacije studenata poljoprivrede kroz projekat „Chipsy Agro akademija“. Takođe, kada je reč o otpadu, ostvarena su smanjenja od prerade krompira za 70 odsto, čime je postignut najbolji učinak u Centralnoj Evropi.

Program pozitivne poljoprivrede je još jedan korak na putu kompanije PepsiCo i prati nedavnu najavu kompanije da udvostručuje svoj klimatski cilj, usmeren na smanjenje apsolutnih emisija gasova staklene bašte u svom lancu vrednosti za više od 40 odsto do 2030. godine, kao i obavezujući se da će postići nultu emisiju do 2040. godine.

20/04/2021 0 comment

Finews Slider

Mastercard predstavlja novo rešenje za banke – Kalkulator ugljeničnog otiska

by Vesna Lapčić 14/04/2021

Više od dve petine ispitanih Evropljana (48%) smatra da je smanjenje njihovog ugljeničnog otiska sada važnije nego pre pandemije. Zapravo, više od polovine Evropljana (52%) postalo je svesnije toga da njihovi postupci mogu uticati na okolinu, a generacija Z i milenijalci (58%) prednjače u tome. Ovo signalizira rastući trend ka ekološki osveštenoj potrošnji među ljudima koji svoju kupovinu i korišćenje programa nagrađivanja pretvaraju u akcije u korist planete, pokazuje istraživanje o održivosti kompanije Mastercard.

Želja ka svesnijoj potrošnji porasla je tokom poslednje decenije. Međutim, promene u stavovima i akcijama naglo su se povećale kao direktna posledica COVID-19 pandemije. Kako potrošači postaju svesniji vlastitih postupaka, gotovo tri petine ispitanika (58%) veruje da bi kompanije trebalo da se ponašaju na održiviji i ekološki prihvatljiviji način, a generacija Z je predvodnik ovog trenda razmišljanja (62%). Takođe, kao tri glavna problema na koja Evropljani žele da se kompanije i brendovi usresrede pored suočavanja s pandemijom, jesusu smanjenje otpada (39%), rešavanje problema zagađenja plastičnim proizvodima i ambalažom (38%), i smanjenje zagađenja vazduha i vode (35%).

Kao deo sveobuhvatne platforme održivosti kompanije Mastercard, 2020. je osnovana Koalicija Neprocenjiva Planeta. To je dugoročno opredjeljenje kompanije da pomogne kako poslovnim subjektima, tako i potrošačima da daju svoj doprinos i podršku planeti s ciljem sadnje 100 miliona stabala. Pored toga, razvijen je i Mastercard kalkulator ugljeničnog otiska u saradnji sa švedskom FinTech kompanijom Doconomy. Ovaj alat je integrisan u globalnu Mastercard mrežu i omogućava bankama da ga prihvate i da se prilagode ekološki osvešćenim potrošačima koji traže više načina kako bi bili informisani o svojoj potrošnji. Kalkulator pruža pristup uvidima i informacijama o uticaju ugljenika i omogućava ljudima da lakše doprinesu očuvanju životne sredine.

Mark Barnet, predsednik kompanije Mastercard za Evropu rekao je: „Neophodno je da kompanije shvate svoju ulogu u naporima za očuvanje planete, ne samo zato što su potrošači strastveni po tom pitanju, već i zato što je to ispravna stvar za uraditi. Na kraju krajeva, ovo je planeta svakog od nas i postoji kolektivna odgovornost da se pokrene akcija. Od kako traje pandemija, zabrinutost za očuvanje životne sredine eksponencijalno je porasla, a istim tempom moraju rasti i naše aktivnosti.“

Kalkulator ugljeničnog otiska omogućava potrošačima da dobiju presek emisije ugljenika koju stvara njihova kupovina u različitim kategorijama. Proračuni se zasnivaju na nezavisno proverenom Åland indeksu i mogu se dalje poboljšati relativnim i lako razumljivim ekvivalentima (poput broja stabala potrebnog za apsorpciju iste količine CO2), kao i savetima o tome kako živeti na održiviji način. Potrošači takođe imaju mogućnost da doprinesu projektima obnove šuma u okviru Koalicije Neprocenjiva planeta – bilo doniranjem ili korišćenjem programa nagrađivanja vernosti koje sprovode banke. Banke mogu bez problema integrisati Kalkulator ugljeničnog otiska u svoje mobilne aplikacije putem novih API interfejsa koji su sada dostupni na Mastercard Developers.

14/04/2021 0 comment