Tag:

održivost

Anika Ben David, ambasadorka Švedske: Civilno društvo je stub održivosti

by Vesna Lapčić 10/04/2023

Razgovarala: Vesna Lapčić, iz edicije Moć održivog poslovanja

„Najveće dostignuće Švedske u pogledu održivosti jeste da smo došli do tačke u kojoj je društveni i politički angažman za zelenu ekonomiju toliko jak da nema vraćanja unazad. Klimatska i energetska kriza učinile su da Švedska i EU budu još više posvećene putu održivosti“, ističe Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji na početku razgovora za ediciju „Moć održivog poslovanja“.

Švedska je svoje angažovanje u vezi sa ekološkim pitanjima počela još 60-tih godina prošlog veka. Širenje opasnih hemikalija u prirodi bio je, prema njenim rečima, rani alarm. Svake naredne decenije angažovanje na zaštiti životne sredine je raslo i 80-ih godina uvedene su veće društvene reforme u vezi sa upravljanjem otpadom i industrijskim zagađenjem.

„EU je dodatno osnažila naš rad, ali i saradnju sa drugim zemljama, što je veoma važno jer zagađenje životne sredine ne prestaje na našim granicama“, ističe Ambasadorka Švedske.

Da bismo se danas aktivno bavili održivim razvojem, Ben David smatra da već postoje osnovni preduslovi: društvo koje dobro poznaje značaj životne sredine, sloboda izražavanja i pristup informacijama koji pomažu ljudima da izraze svoju zabrinutost, i jaki i slobodni mediji sa istraživačkim novinarima koji mogu da otkriju kršenje zakona u vezi sa životnom sredinom i da pokrenu javnu debatu.

Prema Vašem mišljenju, šta je „kičmeni stub“ švedske održivosti?

U Švedskoj su glavni pravci razvoja održivog društva ekonomska održivost, zaštita životne sredine i socijalna jednakost.

Ali održivo društvo takođe podrazumeva angažovanje zajednice u širem smislu. Iako su pojedinačni napori važni, institucionalna podrška i implementacija moraju se oslanjati na angažovanje zajednice. Prema tome, možemo slobodno da kažemo da je angažovanje civilnog društva kičmeni stub švedske održivosti.

Građanska svest obično počinje od škole. Veoma je važno da se škole udruže kako bi nastavni planovi i programi bili više fokusirani na životnu sredinu. Lokalne vlasti takođe treba da šire svest i podstiču angažovanje, što se ponekad može postići sa vrlo malo sredstava – jedan od primera je postavljanje košnica sa pčelama. Velike kompanije mogu da podstiču pešačenje i vožnju biciklom na posao. Rekla bih i da okosnica švedske održivosti leži u zajedničkom osećaju odgovornosti kao društva – da samo zajedno možemo da se borimo protiv klimatskih promena i degradacije životne sredine.

Takođe, reciklaža je postala rasprostranjena među stanovništvom. Svako domaćinstvo reciklira staklo, plastiku, metal, sijalice, baterije i otpad od hrane. Neophodan uslov je da taj proces bude olakšan: u svakoj opštini postoji javni prostor gde možete reciklirati krupnije stvari i opasne materije poput boja i hemikalija.

Cilj Švedske je da do 2030. obezbedi transport bez upotrebe fosilnih goriva, a da do 2045. zemlja uopšte ne upotrebljava fosilna goriva. Šta je najveći izazov na ovom putu? Kako trenutna situacija u pogledu dostupnosti energije utiče na ove ciljeve?

Švedska želi, preduzimajući napore da smanji emisije gasova značajno više od onoga što zahteva EU regulativa, da pokaže međunarodno liderstvo u pogledu klimatskih promena. Na putu smo da oblikujemo održivo društvo blagostanja koje inspiriše druge zemlje da slede taj isti put.

Naravno, predstoji nam još koraka ali inovacije koje su već napravljene pokazuju da su zaštita našeg okruženja i razvoj društva deo izazova za sve uključene u ovaj proces: građane, kompanije, vladu i javni sektor. Sve zemlje mogu prema takvom, fokusiranom modelu da preduzmu konkretne akcije kako bi ostvarile niži karbonski otisak. Kad te akcije uzmu maha, prestanak upotrebe fosilnih goriva postaje izvodljiv i na dohvat ruke svima.

I u Švedskoj se u celom društvu oseća uticaj povećanja cena energije, te je Vlada predstavila niz energetskih mera trudeći se da zaštiti i domaćinstva. Prestanak upotrebe fosilnih goriva i dalje je cilj, a Švedska i lideri zemalja EU nastavljaju da rade na izradi smernica o tome kako zemlje članice EU zajedno dalje da razvijaju energetsku politiku, uključujući cene i obezbeđivanje pristupa energiji.

Švedska je na drugom mestu u svetu po izveštajima UN o održivom razvoju i Globalnom indeksu inovacija. Da li je održivost povezana sa ekonomskim razvojem ili i zemlje u razvoju poput Srbije takođe imaju šanse da budu održive?

Švedska je godinama u svetskom vrhu kada je reč o različitim ekološkim indeksima. Sa druge strane, to što je jedna od najbogatijih zemalja na svetu zapravo povećava njen ukupni ekološki otisak. U ovom trenutku, namera joj je da stekne konkurentsku prednost ulaganjem u zelenu tehnologiju – kako korišćenjem domaćih resursa, tako i razvojem modela koje bi druge zemlje poput Srbije mogle da koriste da postanu održivije.

Borba za održivost je globalna i ne možemo očekivati da će manje razvijene zemlje postići održivost podjednako lako kao razvijene zemlje. Međutim, jedan od načina da manje razvijene zemlje počnu da se kreću u pravcu da postanu održivije jeste da prvo utvrde nacionalne i lokalne politike koje stvaraju okruženje pogodno za zelenu tranziciju. A upravo u tome Švedska godinama pomaže Srbiji.

Održivost je način života za Šveđane. Kolika je tu uloga kulturnog nasleđa i mentaliteta?

Nisam sigurna da je kulturno nasleđe glavni razlog, to je pre rezultat strateške i dugoročne javne politike čiji je cilj efikasnost, javno zdravlje i podizanje ekološke svesti. Takođe, i obrazovanje građana i izgradnja poverenja u institucije.

Ukazivanje na značaj očuvanja životne sredine za buduće generacije uvođenjem održivog načina života počinje veoma rano, već u školi. U 2019. godini Švedski nacionalni program predškolskog obrazovanja je revidiran i prvi put je održivost uključena u školski plan i program.

Postoji i drugi ugao za objašnjenje održivog načina života u Švedskoj – društvena održivost. Na primer, stremeći ka tome da se pomogne građanima da prihvate klimatske promene i bolje upotrebljavaju sopstvene resurse, Švedska se fokusira na pojedince iz svih delova društva. To se čini kroz inicijative poput urbanih farmi i biciklističkih akcija tamo gde je to izvodljivo, i kroz različite ekološke inicijative u kojima se mogu angažovati građani.

Više od 50 odsto Šveđana koristi energiju iz obnovljivih izvora, a voda je jedan od glavnih izvora. S obzirom na to da je Švedska omeđena Botnijskim zalivom i Baltičkim morem, i da kroz nju protiče više od 100 reka, hidropotencijal je izuzetno veliki.

U kojim oblastima možemo u Srbiji da učinimo više u pogledu održivosti?

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je započela reformu zakonodavstva u pogledu zaštite životne sredine kreirajući okvir za održivi razvoj. Ali sprovođenje reforme i sam proces održivog razvoja je dug, i upravo saradnja Srbije i Švedske može pomoći u unapređenju zelene tranzicije u Srbiji. Radimo zajedno sa EU i našim srpskim partnerima u oblastima kao što su reforma upravljanja otpadom, reciklaža i razvoj zelenih tehnologija i ekspertiza.

Možete li da nam nabrojite pet najznačajnijih ili najinteresatnijih održivih projekata u Švedskoj?

Radije bih se fokusirala na oblasti u kojima je švedska Agenda održivosti učinila našu zemlju jednom od najodrživijih na svetu. To su: održivi javni transport, investiranje u zelene tehnologije, održivo stanovanje, održiva poljoprivreda i održivi način života baziran na znanju i svesti da tako unapređujemo kvalitet života, i produžavamo ga.

10/04/2023 0 comment

Finews

Sve Mastercard kartice će biti ekološki sertifikovane do 2028. godine

by Vesna Lapčić 05/04/2023

Mastercard je danas objavio da ubrzava napore da iz svoje mreže do 2028. godine ukloni kartice od PVC plastike. Ovaj potez dodatno jača posvećenost kompanije ka ciljevima održivosti i dostupnosti održivijih rešenja potrošačima koji traže način da smanje svoj uticaj na okolinu.

Od 1. januara 2028. godine sve novoproizvedene plastične platne kartice moraće da budu napravljene od održivijih materijala, uključujući recikliranu ili plastiku iz bio izvora kao što su rPVC, rPET, or PLA[1], koje su odobrene kroz sertifikacioni program. Kompanija će podržati svoje globalne partnere izdavaoce u periodu prelaska sa PVC na kartice od održivijih materijala.

Mastercard je pokrenuo program Sustainable Card Program, odnosno Program održiva kartica, 2018. godine. Od tada se programu pridružilo više od 330 izdavaoca u 80 zemalja, i svi rade u partnerstvu sa glavnim proizvođačima kartica u svojoj mreži na migraciji više od 168 miliona kartica na reciklirane i materijale na biloškoj bazi.

Promenom pravila, sve nove kartice biće sertifikovane od strane kompanije Mastercard u smislu procene njihovog sastava i tvrdnji o održivosti. Nakom toga sertifikovanje će potvrditi nezavisni revizor. Kada je kartica sertifikovana, na nju može da se stavi Card Eco Certification znak.

Mastercard je započeo napore u pravcu održivosti pre više od jedne decenije i to sa fokusom na finansijskoj inkluziji, odgovornog upravljanja podacima i očuvanje životne sredine. Preko svoje mreže, kompanija sarađuje sa partnerima u donošenju ekoloških inovacija i inicijativa na tržište, poput Priceless Planet koalicije, kalkulatora ugljeničnog otiska i programa održive kartice.

“Mastercard je posvećen unapređenju klimatskih akcija i smanjenju otpada usmeravanjem našeg biznisa ka dostizanju nulte emisije i korišćenjem naše mreže za ubrzanje tranzicije ka niskougljeničnoj, regenerativnoj ekonomiji”, rekla je Elen Jakovski, direktorka za održivost u kompaniji Mastercard.

[1] rPVC, rPET ili PLA su primeri alternativne plastike koja se najčešće koristi u izradi ambalaže, građevinskim materijalima i recikliranim bocama.

05/04/2023 0 comment

Novac Preporucujemo Slider

Najprljaviji sektor iznedrio najodrživiju kompaniju

by Vesna Lapčić 27/03/2023

Piše: Vesna Lapčić; izvor: Moć održivog poslovanja

Ovogodišnja Globalna 100 rang lista najodrživijih kompanija na svetu koju priprema Corporate Knihgts već 19. put, otkriva da tranzicija dobija zamah – i da preduzeća koja održivost ozbiljno shvataju ostvaruju i najveći profit.

Ralf Tori, direktor istraživanja ove kompanije, kaže da su rastuće cene nafte podstakle i rast obnovljivih izvora energije, broja pametnih zgrada, električnih vozila… „Global 100 čine kompanije koje pružaju proizvode i usluge potrebne za tranziciju ka održivosti koji će činiti osnovu za ekonomiju 21. veka“, rekao je Tori.

Najbolje rangirana kompanija je recikler metala Schnitzer Steel iz Sjedinjenih Američkih Država.

„Ako jedan od najprljavijih sektora na svetu može da iznedri najodrživiju kompaniju na svetu, onda nema izgovora ni za jednu kompaniju u bilo kom sektoru da ne pojača svoje aktivnosti u ovoj oblasti“, rekao je Rojtersu izvršni direktor Corporate Knightsa, Tobi Hips.

Prihod iz održivog biznisa sada čini polovinu ukupnih prihoda TOP 100 kompanija dok se prosečan „održivi prihod“ ostalih analiziranih kompanija – oko 6000 kompanija sa prihodom većim od milijardu dolara – kreće oko pet odsto. Sličan trend imaju i investicije ovih kompanija.

Napredak ovih kompanija vidi se i u rastu rodne raznolikosti u upravnim i izvršnim odborima ovih kompanija, dok je primetan i mali napredak u rasnoj raznolikosti.

Petina globalnih 100 kompanija ima sedište u SAD, što je čini liderom među pojedinačnim zemljama po zastupljenosti, a sledi Kanada sa 11 odsto kompanija. Međutim, kao region, Evropa i dalje vodi sa 44 odsto, dok je 22 odsto kompanija iz Azije i sa Pacifika.

Vodeći sektori ostaju informacione tehnologije (20 odsto) i finansijske usluge (15 odsto). Izvandredne rezultate je postigla italijanska banka Intesa Sanpaolo sa rastom od 234 odsto održivog koeficijenta zahvaljujući povećanoj izloženosti održivim socijalnim i ekološkim kreditima i boljem nefinansijskom izveštavanju.

Nakon pandemije COVID-19, u indeksiranje su se uključile brojne farmaceutske grupe, kao što su Merck, Pfizer, Novavax i Gilead Sciences. Kineski proizvođač električnih vozila NIO i njegov sunarodnik Iadea, koji proizvodi električne bicikle, takođe su bili značajni „igrači“, zajedno sa tajvanskim proizvođačem bicikala Giant, i kompanijom Tajvan High Speed Rail Corp.

Neke kompanije su sa ove liste i ispale. Analog Devices je, na primer, ispao iz Globalnih 100 jer je imao stalno pogoršanje rezultata u pogledu korišćenja energije, emisije ugljenika, korišćenja vode i stvaranja otpada, a razlika između plate generalnog direktora i plate prosečnog zaposlenog se udvostručila od 2020. godine. Proizvođač baterija i električnih vozila BID je ispao iz indeksa iako je poboljšao svoje ukupne performanse jer je sektor proizvodnje automobila i kamiona postao sve konkurentniji. Naime, teže je nego ikada ući u Global 100 jer Corporate Knights sada ima mnogo veći fond podataka te je konkurencija sve veća.

Sve kompanije se boduju na osnovu primenjivih metrika u odnosu na svoje kolege, pri čemu se 50 odsto ocene pripisuje čistim prihodima i čistim investicijama. Devet indikatora ima fiksne kriterijume; ostalima se dodeljuju kriterijumi prema relativnom uticaju svake industrije u odnosu na ukupnu ekonomiju. Nakon kvantitativne analize podataka za 25 ključnih indikatora, korišćenjem Corporate Knights metodologije, ovogodišnji ukupni rezultati su konvertovani u ocene.

Metodologija G100 je ove godine poboljšana u brojnim oblastima, uključujući plate rukovodilaca. Ali narativ G100 ostaje isti kao što je bio od kada je indeks pokrenut 2005. godine: održivije kompanije nisu samo bolje za ljude i planetu već su i njihove finansijske performanse bolje.

Top 10 svetskih lidera u održivom poslovanju

Pozicija na listi G100 u 2023. godini	Pozicija na listi G100 u 2022. godini	Kompanija	Industrija	Država
1	15	Schnitzer Steel Industries Inc	Reciklaža metala	SAD
2	1	Vestas Wind System	Proizvodnja vetroturbina	Danska
3	10	Brambles	Logistička kompanija, pionir “deljene” ekonomije	Asutralija
4	–	Brookfield Renewable Partners LP	Proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora	Bermudi
5	3	Autodesk	IT kompanija	SAD
6	19	Evoqua Water Technologies Corp	Proizvođač sistema za vodu i otpadne vode	SAD
7	17	Stantec Inc.	Konsultantske usluge: arhitektura, inženjering i ekologija	Kanada
7	4	Schneider Electric SE	Industrijski konglomerat	Francuska
8	–	Siemens Gamesa Renewable Energy	Različita rešenja za proizvodnju energije iz vetra	Španija
9	–	Taiwan High Speed Rail Corp.	Železnička kompanija	Tajvan
10	9	Dassault Systemes SE	IT kompanija	Francuska

Održivo poslovanje donosi dvostruki dobitak

Ugljenična produktivnost (carbon productivity), tj. zarada po jedinici emitovanog ugljenika, prvorangirane kompanije Schnitzer Steel iznosi 15.928 dolara. Održivom je čini i to što ima jednaku zastupljenost oba pola u bordu direktora, kao i 100% održive prihode i investicije.

Na drugom mestu nalazi se Vestas Wind Systems, danski proizvođač vetroturbina koji je i među 15.000 kompanija potpisnica Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija, posvećenih poštovanju deset univerzalnih principa iz oblasti ljudskih prava, radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije.

„Naš najveći uticaj na održivost i suština našeg delovanja je dekarbonizacija energije. Naša tehnologija omogućava izbegavanje enormne količine emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora. Da bismo zaista pomogli u ublažavanju klimatske krize moramo značajno da povećamo proizvodnju postojećih održivih rešenja i radimo na inovacijama u oblasti dekarbonizacije neelektrične energije“, piše u Izveštaju o održivosti Vestas Wind Systems-a za 2021. godinu. Dodaje se da će turbine proizvedene te godine tokom životnog veka sprečiti emisiju 532 miliona tona ugljen-dioksida, što je ekvivalentno električnoj energiji koju godišnje potroši 96,6 miliona domaćinstava ili ugljeniku koji godišnje upije 2,64 miliona kvadratnih metara šuma (šest površina Španije).

Na trećem mestu je Brambles iz Sidneja, pionir u ekonomiji deljenja koji se bavi logistikom u lancu snabdevanja. Slede: Brookfield Renewable Partners – investitor u obnovljive izvore energije; softverska kompanija Autodesk; proizvođač tehnologija za prečišćavanje voda Evoqua Water Technologies; konsultatnska kompanija za inženjering, arhitekturu i zaštitu životne sredine Stantec Inc Edmonton; industrijski konglomerat sa sedištem u Francuskoj koji nudi energetski efikasna digitalna rešenja Schneider Electric; špansko-nemački lider u proizvodnji vetrogeneratora Siemens Gamesa Renewable Energy; Taiwan High Speed Rail Corp koji je 2021. u Tajvanu električnim vozovima prevezao 43 miliona putnika.

Autor dodatka: Milena Ilić Mirković

27/03/2023 0 comment

Lifestyle Preporucujemo Slider

Predstavljamo ODRŽIVE turističke destinacije

by Vesna Lapčić 03/03/2023

Kostarika

Od planina preko prašuma do mora, Kostarika nudi obilje prirodnih destinacija za posetioce. Turistička kampanja ove zemlje zasnovana je na ekoturizmu – a ponudu je sažela u slogan „Pura Vida“ što znači „čist život“. Više od četvrtine ove zemlje predato je na upravljanje nacionalnim parkovima, a u njoj se nalazi oko 17 odsto svetskih životinjskih vrsta. Trećinu električne energije Kostarika obezbeđuje iz hidroelektrana.

Butan

Jedina zemlja na svetu koja meri bruto nacionalnu sreću ujedno je i jedina zemlja sa neutralnom emisijom ugljenika na svetu. Zato pokušava da zadrži mali broj posetilaca iz straha da bi navala turista to pokvarila. Kraljevsko društvo za zaštitu prirode u zemlji obezbeđuje da se očuvaju glacijalne doline (doline koje imaju reljefne oblike glečera) koje su najveća turistička atrakcija. Finansiranje ovih napora potpomognuto je uspostavljanjem mreže ekoturističkih seoskih kuća.

Škotska

Prva zemlja na svetu koja je potpisala inicijativu “Turizam objavljuje klimatsku vanrednu situaciju”, meru kojom se sektor turizma podstiče da smanji ugljenični otisak. Zaštita prirode je u ovoj zemlji prioritet. Da biste znali šta da posetite, pratite Nacionalnu šemu sertifikacije za zeleni turizam.

Ruanda

Prirodni svet je najveća turistička atrakcija Ruande – posebno planinske gorile. Zaštita njihovog staništa na severozapadu zemlje je prioritet vladinih napora za očuvanje Nacionalnog parka “Vulkani”. Turistička zajednica u Velikoj dolini Rift pomaže u podršci lokalnom stanovništvu i nastoji da transformiše bivše krivolovce u partnere za očuvanje prirode.

Slovenija

Uprkos tome što je jedan od manje posećenih delova Evrope, Slovenija je prebogata prirodnim lepotama: Julijski Alpi, Bohinjsko jezero, Bledsko jezero. Zemlja je iskoristila ove prednosti kreiranjem novih staza, boljih putokaza, pa su čak uradili i digitalizaciju mapa za planinare i skijaše.

Finska

Osamdeset odsto ove zemlje na severu Evrope je pošumljeno, a njen vazduh i voda su među najčistijim na svetu. Vlada je unapredila eko-turizam uspostavljanjem Programa održive Finske, koji turiste upućuje u severne šume Laponije, gde se polarno svetlo može videti kroz drveće.

Novi Zeland

Novi Zeland se oslanja na svoje prirodne lepote da bi ostvario prihode od turista. Geotermalni izvori energije relativno bez emisija čine više od petine ukupne energetske potrošnje nacije. Vlada je očuvanje zelenila i održivost postavila u prvi plan svoje politike još pre dve decenije.

Barbados

Ova ostrvska država – kao i sve ostrvske nacije – mora da se bori sa klimatskim promenama. Kao članica Karipske alijanse za održivi turizam, živi po principima održivosti, a turiste privlači specijalno organizovanim eko-turama, koje obuhvataju posete pećinama, prirodnim okeanskim bazenima, mestima gde dolaze ptice selice, i posetama staništa čuvenih zelenih majmuna.

Madagaskar

Nedavno je postala prva zemlja koja je iskusila glad izazvanu klimatskim promenama na jugu. Ovo ostrvo je četvrto najveće na svetu, poznato je po rezervatima sa šiljatim vrhovima od krečnjaka, a tamo živi pet odsto svetskih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih čak 80 odsto živi samo na Madagaskaru i nećete ih videti na drugom mestu.

San Dijego, Kalifornija

Sa svojim prelepim plažama i statusom zelenog pionira, nije iznenađenje što se jedna destinacija u Kaliforniji našla na ovoj listi. Grad ima klimatski akcioni plan i “Zero waste” plan sa ciljem realizacije do 2040. To bi praktično značilo da grad planira da ukine sve deponije te da se otpad u potpunosti reciklira, kompostuje ili ponovo upotrebi. Grad je takođe na korak od toga da bude snabdevan sa 100 odsto obnovljivom energijom.

Lara Vučetić

03/03/2023 0 comment

Novac Slider

Većina organizacija povećala ulaganja u održivost tokom prošle godine usred globalne neizvesnosti

by Vesna Lapčić 18/01/2023

Najnoviji Deloitte-ov izveštaj o održivosti za 2023. godinu: „Ubrzavanje zelene tranzicije“ otkriva da izvršni direktori klimatske promene smatraju glavnim prioritetom za svoje organizacije usred globalne neizvesnosti. Zamoljeni da rangiraju pitanja koja su najhitnija za njihove organizacije, mnogi izvršni direktori su klimatske promene rangirali kao jedno od tri najvažnija pitanja, ispred sedam drugih, uključujući inovacije, talente i izazove u lancu snabdevanja. Štaviše, 75% izvršnih direktora je reklo da su njihove organizacije povećale ulaganja u održivost tokom prošle godine, a skoro 20% ih je reklo da su „značajno“ povećali ulaganja.

Izveštaj takođe identifikuje ključne preporuke za organizacije koje će pomoći u zatvaranju jaza između društvenih aspiracija i učinka kako bi se ubrzao napredak ka ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika.

„U godini kontinuirane neizvesnosti, poremećaja i konkurentskih poslovnih izazova, lideri su klimatske promene svrstali među glavna pitanja“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima. „Put ka održivijoj budućnosti će potrajati, zahtevaće poslovna ulaganja, a pokretaće ga nove i inovativne tehnologije i kreativni pristupi. Obećavajuće je videti lidere kompanija koji održivost stavljaju kao prioritet i povećavaju svoje investicije kako bi prednjačili.”

Optimizam i dalje postoji uprkos povećanoj zabrinutosti zbog klimatskih uticaja

Skoro svaki anketirani izvršni direktor rekao je da je njihova organizacija osetila uticaj klimatskih promena u protekloj godini. Izvršni direktori su naveli „nedostatak resursa/troškove resursa“ kao glavni problem koji već utiče na njihove kompanije (46%), dok je 45% istaklo „promenu obrazaca potrošnje ili preferencija u vezi sa klimatskim promenama“, a 43% je navelo „emisije iz regulative“ kao druge glavne probleme koji utiču na njihove kompanije. Pored toga, oko trećine rukovodilaca izjavilo je da klimatske promene negativno utiču na fizičko (37%) i mentalno (32%) zdravlje njihovih zaposlenih.

Pored uticaja na njihovo poslovanje, 82% rukovodilaca je reklo da su bili lično pogođeni klimatskim događajima u protekloj godini, pri čemu je ekstremna vrućina bila najčešći problem, a 62% je reklo da su zabrinuti zbog klimatskih promena gotovo sve vreme ili većinu vremena.

Uprkos ovim zabrinutostima, 78% lidera je „donekle” ili „ekstremno” optimistično da će svet preduzeti dovoljno koraka da izbegne najgore posledice klimatskih promena, a 84% se slaže/potpuno slaže da se globalni ekonomski rast može postići uz istovremeno postizanje ciljeva klimatskih promena.

„Naše istraživanje nam govori da izvršni direktori veruju da i njihove organizacije i globalna ekonomija mogu da nastave da rastu uz ispunjavanje klimatskih ciljeva i smanjenje emisija gasova staklene bašte“, navodi Gaćeša.

Ispunjavanje povećanih zahteva zainteresovanih strana

Deloitte-ova anketa otkriva da organizacije osećaju veliki pritisak da reaguju na klimatske promene od strane svih svojih grupa zainteresovanih strana (članova odbora i menadžmenta, regulatora i vlade, i potrošača i klijenata). Organizacije takođe osećaju pritisak svojih akcionara i investitora (66%), zaposlenih (64%) i civilnog društva (64%).

Aktivizam zaposlenih posebno podstiče povećanu akciju, pri čemu više od polovine izvršnih direktora kaže da je pritisak zaposlenih na klimatska pitanja doveo njihove organizacije do povećanja mera održivosti u protekloj godini; 24% je reklo da je aktivizam zaposlenih doveo do „značajnog“ povećanja. Regulativa je takođe uticajna: 65% izvršnih direktora je reklo da je promena regulatornog okruženja navela njihove organizacije da povećaju klimatske performanse u prošloj godini.

Mere za postizanje klimatskog efekta se nastavljaju, ali i izazovi

Organizacije preduzimaju akcije: 59% koristi više održivih materijala, 59% povećava energetsku efikasnost, 50% obučava zaposlene o klimatskim promenama, a 49% razvija nove proizvode ili usluge pogodne za klimu. Oni takođe pojačavaju napore da se prilagode klimatskim promenama: 43% pravi promene ili premešta objekte kako bi bili otporniji na klimatske promene; 40% kupuje osiguranje od ekstremnih klimatskih rizika; a 36% nudi finansijsku pomoć zaposlenima koji su bili pogođeni ekstremnim vremenskim uslovima.

Međutim, kao što smo videli prošle godine, manje je verovatno da će kompanije preduzeti radnje koje pokazuju da su ugradile klimatska razmatranja u svoje kulture i da imaju podršku i uticaj višeg rukovodstva da izvrše značajnu transformaciju. Na primer, 21% izvršnih direktora je navelo da njihove organizacije ne planiraju da povežu kompenzaciju rukovodiocima sa učinkom održivosti životne sredine, a 30% je reklo da ne planira da lobira kod vlade za klimatske inicijative.

Štaviše, kada su upitani koliko su određene grupe ozbiljne u pogledu rešavanja klimatskih promena, samo 29% izvršnih direktora je reklo da veruje da je privatni sektor „veoma” ozbiljan. Skoro četvrtina izvršnih direktora navela je da je teškoća u merenju uticaja njihovih organizacija na životnu sredinu glavna prepreka povećanju aktivnosti, a skoro jedna petina je kao prepreke navela troškove i fokus na kratkoročna pitanja.

Preporuke za ubrzanje zelene tranzicije

Deloitte-ovo istraživanje pokazuje da izvršni direktori zaista veruju da i njihove organizacije i globalna ekonomija mogu da nastave da rastu uz ispunjavanje klimatskih ciljeva i smanjenje emisije gasova staklene bašte. Dakle, kako oni mogu pomoći da se zatvori jaz između želje i učinka, probije barijera za veće akcije i počnnu da balansiraju kratkoročne troškove klimatskih inicijativa sa dugoročnim koristima?

Izveštaj nudi nekoliko preporuka koje će pomoći izvršnim direktorima da počnu, uključujući ugrađivanje klimatskih ciljeva u opštu strategiju i svrhu njihovog poslovanja, izgradnju poverenja preduzimanjem kredibilnih klimatskih akcija, osnaživanje odbora, podsticanje akcije zainteresovanih strana, ulaganje u današnje (i buduće) tehnologije i saradnju u cilju pokretanja promena na nivou sistema.

Više o Deloitte-ovom Izveštaju o održivosti za 2023. godinu dostupno je na: https://www2.deloitte.com/rs/en/pages/about-deloitte/articles/deloitte-cxo-sustainability-report.html

18/01/2023 0 comment

Novac Slider

Da li je izveštavanje kompanija u skladu sa poslovanjem u praksi?

by Vesna Lapčić 23/12/2022

Posebne izveštaje o održivosti objavljuje samo 21 od 50 najvećih kompanija u Srbiji po broju zaposlenih, od čega je svega pet na srpskom jeziku. Preko 70 odsto njih koje objavljuju izveštaje o održivosti su u privatnom vlasništvu i multinacionalne su. Prosečno, kompanije koje se nalaze na spisku 50 najvećih u Srbiji po broju zaposlenih, izveštavaju o održivosti ili društveno odgovornom poslovanju 6,5 godina.

Održivo poslovanje podrazumeva primenu visokih standarda i brigu o životnoj sredini (uticaju na biodiverzitet, zagađenju vazduha, vode, zemljišta, emisijama ugljenika, klimatskim promenama), ljudima (ljudskim i radnim pravima, lancu snabdevanja, zdravlju i bezbednosti na radu, raznolikosti i inkluziji u radnom okruženju), kao i primenu praksi dobrog upravljanja (postojanje strukture i procesa korporativnog upravljanja, upravljanje rizicima). Odgovorno poslovanje podrazumeva transparentnost svih pomenutih aspekata poslovanja kako bi zainteresovana javnost u svakom trenutku imala uvid i u nefinansijske aspekte poslovanja. Kompanije koje posluju održivo i odgovorno imaju bolju reputaciju pa su, samim tim, privlačnije kako potencijalnim investitorima, tako i klijentima, kupcima, zaposlenima i široj javnosti.

Obavezu nefinansijskog izveštavanja, odnosno izveštavanja o održivosti za velike kompanije u Srbiji (koje imaju preko 500 zaposlenih) propisuje Zakon o računovodstvu. Međutim, ovaj Zakon velike kompanije samo obavezuje da sačinjavaju nefinansijske izveštaje, ali ne propisuje način izveštavanja. Nova EU Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti sigurno će imati implikacije i na Srbiju. Međutim, zakoni propisuju samo minimum standarda koji bi trebalo da budu dostignuti, a kompanije koje vode računa o svojoj reputaciji idu korak ispred i stalno pomeraju lestvicu kada je u pitanju održivo i odgovorno poslovanje.

Većina od 50 najvećih kompanija u Srbiji po broju zaposlenih objavljuje neku vrstu informacija o održivom poslovanju – bilo u okviru različitih izveštaja, bilo na veb sajtovima ili profilima društvenih mreža. S obzirom na to da ne postoje jasni i precizni propisi, izveštaji o održivosti se u velikoj meri razlikuju – po strukturi, sadržini, metodologiji, formi. Takođe, za većinu najvećih srpskih kompanija u medijima se mogu pronaći negativne informacije, što dovodi u sumnju koliko zapravo možemo da se veruje izveštajima o održivosti. Pored toga, veliki broj kompanija koje posluju u Srbiji, a nalaze se među 50 najvećih po broju zaposlenih, zavisno su pravno lice u odnosu na matično koje se nalazi u inostranstvu pa se i izveštaji uglavnom objavljuju na nivou čitave međunarodne grupe. Ovakvi izveštaji su, skoro po pravilu, na engleskom jeziku i neretko im nedostaju podaci o poslovanju u Srbiji. Osim toga, pojedini izveštaji su i dostupni isključivo na sajtu međunarodne grupe što otežava pretraživanje i dostupnost informacija zainteresovanoj javnosti u Srbiji. Ovakav trend nije dobar zbog toga što nefinansijsko izveštavanje treba da stavi na raspolaganje informacije domaćoj zainteresovanoj javnosti.

Istraživanje o izveštavanju o održivom poslovanju na uzorku od 50 najvećih kompanija u Srbiji sproveo je Centar savremene politike u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom i Privrednom komorom Srbije. Istraživanje se odnosilo na poslovnu 2020. godinu. Ovaj uzorak je veoma značajan zbog toga što broj zaposlenih u 50 najvećih kompanija čini skoro 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Cilj istraživanja bio je da se podstaknu kompanije da uspostavljaju i održavaju visoke standarde u pogledu održivog i odgovornog poslovanja i izveštavanja o istom, kao i da se pokrene dijalog o ključnim trendovima i izazovima u ovoj oblasti. Analiza izveštavanja o održivosti 50 najvećih kompanija u Srbiji dostupna je na ovom linku.

23/12/2022 0 comment

Mišljenja Slider

Održivost i etičnost glavni kriterijumi za investitore

by Vesna Lapčić 25/05/2022

Piše: Danko Kalkan, EY Srbija

Nagomilani društveni i ekološki problemi pojačani trenutnom zdravstvenom krizom danas nameću veliki pritisak na kompanije da implementiraju sveobuhvatna sistemska rešenja za upravljanje ovim (novim) izazovima u svom poslovanju. Novo doba donosi nove rizike o kojima se nije dovoljno i na vreme razmišljalo.

Stoga se ESG faktori (Environmental, Social, Governance) u poslednje vreme javljaju kao „zvezda vodilja“ za kompanije. ESG faktori predstavljaju set kriterijuma koje kompanije, investitori i drugi donosioci odluka koriste kako bi ocenili nivo održivosti i etičnosti operacija, aktivnosti i investicija kompanija. Koncept ESG se može posmatrati kao jedan sveobuhvatni okvir koji objedinjuje najvažnija pitanja u procesu implementacije principa održivog razvoja, odnosno ravnoteže između ekoloških, društvenih i ekonomskih ciljeva.

Uticaj pandemije Covid-19 na svest korporativnog sveta

Analiza kompanije Ernst&Young pokazuje da je pandemija Covid-19 značajno ubrzala usvajanje fenomena ESG ulaganja među investitorima. Većina investitora (90%) je izjavila da od početka pandemije pridaje više značaja ESG performansama kompanija, u slučajevima kada definiše investicione strategije. Takođe, skoro tri četvrtine ispitanika izjavilo je da je trenutna zdravstvena kriza povećala šanse za odustajanje od ulaganja u kompanije sa lošim ESG performansama.

Drugo nedavno istraživanje naše kompanije, koje je obuhvatilo finansijski sektor, pokazuje da su se prioriteti u ovim kompanijama u poslednje vreme značajno promenili. Naime, pre dve godine je samo 17 odsto menadžera koji upravljaju rizicima u finansijskim institucijama osećalo zabrinutost u vezi ekoloških rizika. Međutim, sada gotovo polovina (49 odsto) njih izjavljuje da je ovo rizik kojim se primarno treba baviti u narednih 12 meseci. Dodatno, čak 9 od 10 ispitanih procenitelja rizika vidi klimatske rizike kao primarne u periodu od narednih pet godina.

Izazovi – puno posla, malo vremena

Primetno je da raste potražnja i značaj kompanija i fondova čija ulaganja mogu da ostvare pozitivan uticaj na društvo i okolinu. Stoga je logično da se pomenuti subjekti prilagođavaju ovim trendovima. Međutim, zbog snažnog pritiska i manjka vremena za implementaciju, mnogi igrači na tržištu podležu pritisku kompleksnosti problema, te prečicama pokušavaju da implementiraju nove tržišne standarde. Na taj način, kompanije upadaju u zamku greenwashing-a, prikazujući svoje performanse „zelenijim“ nego što to one zapravo jesu. Istraživanje kompanije Morningstar Inc. pokazuje da je od 253 posmatrana fonda u SAD-u, koji su u toku 2020. godine usmerili fokus svog poslovanja na ESG, čak 87 odsto sprovelo samo promenu u brendu. To znači da su ažurirali svoje misije dodajući fraze kao što su „održivo“, „ESG“, „zeleno“, „klima“ i sl. Međutim, ako se pogleda struktura njihovih portfolija može se zaključiti da nijedan od posmatranih fondova nije promenio način poslovanja ka realno održivom.

Ovako pogrešna upotreba ESG-a javlja se iz nekoliko razloga. Jedan od glavnih razloga je nedostatak jedinstvene globalne definicije i standarda za merenje koji bi bili globalno upotrebljivi i uporedivi. Zatim, terminologija koja se koristi je konfuzna, nejasna i komplikovana, što dodatno povećava verovatnoću nereda u ovoj oblasti. Drugi krupan razlog nedovoljno adekvatne implementacije ESG faktora u poslovanje je i nedovoljno odgovarajućih ljudskih kapaciteta. Kompanije pod pritiskom gledaju da pronađu najbrža rešenja i tako angažuju uglavnom interne kadrove koji su se prethodno u organizaciji bavili nekim vidom društvene odgovornosti (najčešće su to ljudi sa iskustvom u marketingu), ili tek sad kreću da obučavaju interne kadrove za ESG. Konačno, treći glavni razlog je nedostatak legislative koja uređuje ovu oblast. Stručnjaci smatraju da, ako ne želimo da neka banka finansira projekte povezane sa upotrebom fosilnih goriva, onda ne treba da ostavimo banci da odluči šta da radi, već je neophodno pripremiti zakonske okvire koji će to ograničiti ili zabraniti.

Budući trendovi ESG faktora

Predviđa se da će ove godine, zbog rastućih društvenih izazova više pažnje biti posvećeno do sada pomalo zanemarenom „S“ delu ESG-a. Ključna tema biće tzv. DEI (Diversity, Equality and Inclusion). U okviru DEI, najveći fokus biće na preispitivanju građanskih prava (na prvom mestu, provera poštovanja rasnih razlika). Pored toga, predviđa se da će pitanja ravnopravnosti plata i rada biti veoma važne teme, kao i glasanje o raznolikosti u upravljačkim odborima.

Što se tiče „E“ dela, klimatske promene ostaju tema broj jedan. Pritisak da se kreiraju i prate strategije dekarbonizacije na nacionalnom i korporativnom nivou će se nastaviti, pošto su efekti klimatskih rizika sve očigledniji. Zbog činjenice da će se dalja implementacija ciljeva Pariskog sporazuma nastaviti ove godine u okviru sastanka COP27 u Egiptu, ovaj pritisak će biti još prisutniji. Pored klimatskih promena, tema u okviru „E“ dela koja će biti interesantna za praćenje je i tema zaštite biodiverziteta.

Ostali trendovi u ESG-u koje treba pratiti ove godine svakako su vezani za dalji razvoj ESG regulative i standarda za izveštavanje i komunikacije. Na kraju, kompanije će u narednom periodu morati da budu transparentnije i odgovornije za ono što govore i rade.

Izvor: edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

25/05/2022 0 comment

Finews Slider

VIG – pola milijarde evra za zelene i socijalne projekte

by Vesna Lapčić 01/04/2022

U prvoj godini od emisije Senior Sustainability Bond vrednosti 500 miliona EUR, izdate u martu 2021. godine, VIG je uspela da usmeri 100% neto prihoda od obveznica u zelene i socijalne projekte.

80% održivih obveznica uloženo je u zelene projekte, 20% u socijalne projekte

Blizu 50 investitora iz 12 evropskih zemalja pokazalo je interesovanje za obveznice, koje su uspešno plasirane 18. marta 2021. godine; više od tri četvrtine zainteresovanih investitora izričito je fokusirano na održivosti u svom portfelju.

„Kao društvo, kolektivno se suočavamo sa zadatkom da zaštitimo danas ono što će sutra postati još važnije: održiva, obnovljiva energija, životni prostori svih vrsta, neophodni resursi i društvena kohezija. Kao VIG Grupa, želimo da sa našim investicijama dostignemo održiv pozitivan uticaj na životnu sredinu. Mi to jasno pokazujemo sa našim održivim obveznicama: zeleni projekti čine 80% neto prihoda od emisije, dok socijalni projekti čine 20%“, objašnjava Elizabet Štadler, VIG CEO.

Projekti u pet evropskih zemalja

Okvir za izdavanje održivih obveznica kreiran je da osigura da se investicije ulažu u zelenu i društvenu imovinu, kao takav je procenjen od Sustainalytics – nezavisne agencije za ESG* rejting. Sustainalytics je takođe pregledao i Izveštaj o raspodeli i uticaju (u prilogu). Alokacija je uravnotežena između kategorija i zemalja. U Austriji je deset projekata, četiri u Španiji, tri u Poljskoj i po jedan u Nemačkoj i Francuskoj.

*ESG procene se odnose na tri ključna faktora u procesu ocenjivanja i merenja održivosti investicija u kompanije ili biznis. Ti faktori su: pitanja zaštite životne sredine, pitanja društvene odgovornosti i pitanja korporativnog upravljanja.

Fokus na zelene zgrade

Najveći deo obveznica, odnosno 43% ili 215,7 miliona EUR, uložen je u zelene zgrade, uključujući tri projekta za poslovne i stambene zgrade u Austriji i Poljskoj. Blizu jedne petine ukupnog iznosa uloženo je u: obnovljivu energiju (18,8%, 94,1 milion EUR) – vetropark na obali mora u Nemačkoj i dve solarne elektrane u Španiji, pristupačno stanovanje (18,4%, 92 miliona EUR) u vidu pet projekata za neprofitne stambene zgrade u Austriji, koje se sastoje od ukupno 959 stambenih jedinica, kao i čist transport (17,7%, 88,6 miliona EUR) – projekat za brzi voz u Francuskoj i dva projekta metroa u Španiji. Dodatnih 10,1 miliona EUR (2%) dodeljeno je za dva projekta kako bi se omogućio pristup osnovnim uslugama kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita, uključujući proširenje škole i ulaganja u zdravstvena istraživanja u Austriji.

Težnja ka Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija

Ovim ulaganjima, VIG Grupa konkretno plaća za četiri cilja održivog razvoja Ujedinjenih nacija (Sustainable Development Goals – SDG). VIG se kao članica UN Global Compact* obavezala na njih i oni uključuju: održive gradove i zajednice, pristupačnu i čistu energiju, dobro zdravlje i blagostanje i kvalitetno obrazovanje. U oblastima obnovljive energije i zelenih zgrada, Grupa je sprečila emisiju 36.329 tona ekvivalenta CO² kroz svoje investicije između 26. marta i 31. decembra 2021. godine.

*UN Global Compact je najveća svetska inicijativa za korporativnu održivost. To je mreža CEO kompanija, koja se bazira na obavezama koje su članice preuzele u implementaciji univerzalnih principa održivosti kroz svoje poslovanje i podršci UN ciljevima.

01/04/2022 0 comment

Intervju Slider

Miroslav Tadić, UNDP: Ekološki otisak Srbije nešto iznad proseka

by Vesna Lapčić 31/03/2022

Razgovarala: Lela Saković

„Očuvanje planete, iskorenjivanje siromaštva i nejednakosti i obezbeđivanje mira i prosperiteta za sve – međusobno povezuju sve Ciljeve održivog razvoja. Prosperitet i mir se mogu postići jedino ako planetu Zemlju i njene resurse sačuvamo za buduće generacije. Očuvanje planete i prirodnih resursa od kojih zavise naši životi i privreda, treba da budu u osnovi svakog dugoročnog ali i kratkoročnog plana, bilo da se radi o poslovnom planu neke kompanije ili o planovima država širom sveta.“

Miroslav Tadić, programski analitičar za zaštitu životne sredine i klimatske promene u UNDP Srbija, ovako započinje razgovor o ulozi ekologije u Ciljevima održivog razvoja UN, i o tome da li je uopšte moguće razgovarati o drugim ciljevima ako postoji opasnost da ostanemo bez planete. Tema našeg razgovora bila je i uloga biznis sektora u očuvanju planete, i koliko su preduzeća u Srbiji svesna prednosti održivog poslovanja i svoje uloge i značaja u toj oblasti.

Da li postoje statistike o tome koliko je procentualno učešće biznis sektora i pojedinih grana u ukupnom ekološkom otisku?

U Srbiji emisije iz sektora energetike čine tradicionalno najveći udeo u ukupnim nacionalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Prema poslednjim dostupnim procenama iz 2014. godine, emisije iz energetskog sektora činile su oko 80 odsto ukupnih emisija. Od toga skoro 95 odsto emisija nastaje kao posledica sagorevanja goriva (uključujući emisije nastale u proizvodnji električne i toplotne energije iz fosilnih goriva, poput lignita, mazuta itd.). Kada razložimo koje industrije su najveći emiteri, dolazimo do sledećih podataka – energetska industrija ima udeo od 71,9 odsto, slede saobraćaj sa 12,4 odsto i proizvodna i građevinska industrija sa 9,6 odsto. Dobar deo ovih sektorskih emisija nastaje iz privrednih delatnosti, počev od proizvodnje energije do njenog korišćenja u različitim fazama životnog ciklusa proizvoda. Šire posmatrano, ako u poslovni sektor ubrajamo i sva javna i privatna preduzeća, onda je računica jasna. Privreda nam je i dalje visoko ugljenično intenzivna. Promena ponašanja preduzeća u državnom i privatnom sektoru mogla bi značajno da utiče na smanjenje emisija GHG. Preduzeća bi mogla da smanje emisije GHG unapređenjem energetske efikasnosti, korišćenjem obnovljivih izvora energije (energija sunca i vetra, biomasa), ali i smanjenjem nastanka otpada i njegovim ponovnim korišćenjem u vidu sekundarnih sirovina.

Da li Srbija u dovoljnoj meri doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte (u skladu sa preporukama posle Samita UN o klimi 2019. godine da se do 2050. godine postigne nulta emisija tih gasova)?

Posmatrano na globalnom nivou, Srbija je mali emiter GHG, a ekološki otisak Srbije je nešto iznad globalnog proseka. Bez obzira na to, Srbija je potpisnik mnogobrojnih međunarodnih sporazuma, pre svega Pariskog sporazuma, kojima se obavezuje da smanji emisije GHG. Osim usklađivanja sa globalnim i evropskim politikama i smanjenja ekološkog otiska, ovakve mere doprineće kvalitetu života građana Srbije, pre svega kroz kvalitet vazduha koji udišu. Prelazak sa fosilnih goriva čije je sagorevanje najveći uzročnik emisija GHG, na čistije izvore energije – izazov je kojem mora da se pristupi strateški i dugoročno. Postignut je napredak u stvaranju pravnog okvira za spovođenje ovih mera – prošle godine usvojeni su Zakon o klimatskim promenama, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije. Takođe, najavljeno je da će Srbija do 2030. smanjiti emisiju gasova za trećinu u odnosu na nivoe iz 1990, a potrebno je da se ovaj cilj potvrdi i u revidiranim Nacionalno određenim doprinosima (NDCs) koji predstavljaju plan klimatske akcije svake države potpisnice Pariskog sporazuma.

Šta je “zelena tranzicija” i otkad se o njoj govori?

Zelena tranzicija je prelazak sa linerane ekonomije, koja generiše veliku količinu otpada i oslanja se na energiju iz fosilnih izvora – na ekonomiju koja otpad tretira kao resurs i koja se napaja iz obnovljivih izvora energije. Ona podrazumeva razdvajanje privrednog rasta i razvoja od korišćenja prirodnih resursa, poput pretvaranja otpada u sekundarnu sirovinu ili produženog životnog veka proizvoda, kako bi se smanjila potreba za eksploatacijom resursa iz prirode. O zelenoj tranziciji se govori poslednjih par decenija, kada su naučnici počeli da skreću pažnju na negativne posledice industrijske revolucije na planetu i na neumitne dokaze da emisije velikih količina gasova sa efektom staklene bašte zagrevaju planetu i uzrokuju klimatske promene. Sada se već nalazimo u deceniji kada je neophodno da se sa priče o zelenoj transformaciji pređe na hitnu akciju, da bi se sprečilo da dođemo do tačke iz koje nema povratka.

Koliko je Srbija kao država svesna rizika od klimatskih promena, da li i na koje načine podstiče privredu da prelazi na zelenu ekonomiju (poreske olakšice, druge povoljnosti)?

Država Srbija i njene institucije sve više u svoje politike i strateške planove uključuju klimatske promene, ali mnogo je posla još pred nama. Prelazak na zelenu ekonomiju predstavlja veliku šansu za ekonomski razvoj Srbije. Na evropskom nivou značajna finansijska sredstva su opredeljena za zelenu tranziciju regiona Zapadnog Balkana, pre svega kroz Evropski zeleni dogovor i povezani Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan. Očekuje se da će u budućnosti, investicije u energetsku efikasnost i održivost korišćenja resursa, obnovljive izvore energije i druge zelene tehnologije postati isplativije od investiranja u njihove alternative koje su do sada korišćene, jer se tržišta sve više okreću „zelenim“ proizvodima.

Sa druge strane, postoje brojne prepreke na koje preduzeća nailaze pri primeni zelenih rešenja, kao što je nedostatak kapitala, nedostatak potrebnih veština i informacija o zelenim tehnologijama i dostupnim izvorima finansija, kao i neadekvatna podrška regulatornog okruženja. Trenutno, uz malobrojne izuzetke, komercijalnim bankama koje posluju u Srbiji nedostaje dugoročna posvećenost finansiranju zelenih projekata. Značajna tehnička pomoć i obuka bankarskog sektora očekuje se od međunarodnih finansijskih institucija.

Kako bi se podstakla “zelena transformacija” privrede, početkom godine je usvojena Zelena agenda za Srbiju. Šta ona podrazumeva?

Zelena agenda za Srbiju je inicijativa kojom Evropska unija, Švedska, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Evropska investiciona banka (EIB) podržavaju Vladu Srbije da izvrši zelenu transformaciju privrede i društva, doprinese očuvanju životne sredine i unapredi kvalitet života sadašnjih i budućih generacija.

Za realizaciju Zelene agende za Srbiju Evropska unija je izdvojila osam miliona evra, što će biti raspodeljeno za podsticanje prelaska privrede na obnovljive izvore energije, na podsticanje privrede i lokalnih samouprava da unaprede smanjenje, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada i stimulišu cirkularnu ekonomiju. Takođe, fokus će biti na poboljšanju zakonodavstva u vezi sa kvalitetom vazduha i pružanju podrške konkretnim inovativnim merama za smanjenje zagađenja vazduha. Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i ekosisteme i obnavljanje šumskih pejzaža planirani su kroz plan za ponovno korišćenje napuštenog poljoprivrednog zemljišta. Zelena agenda će pružiti podršku poljoprivrednicima da pokrenu i povećaju proizvodnju organske i ekološki proizvedene hrane. Cilj nam je da uz pomoć javnih poziva u formi „izazova“ pokrenemo što više aktera iz državnih institucija i lokalnih samouprava, iz privatnog sektora i civilnog društva da predstave inovativne i isplative ideje, tehnologije i poslovne modele koji će doprineti zelenoj transformaciji Srbije.

Koliko su privrednici u Srbiji senzibilisani da svoje poslovanje usklade sa ekološkim principima?

Zemlje zapadnog Balkana prolaze kroz slične izazove kada su u pitanju klimatske promene i zelena transformacija njihovih privreda i EU ih u ovom kontekstu posmatra kao jednu celinu. UNDP ima neposredno iskustvo u radu sa malim, mikro i srednjim preduzećima (MMSP) na projektima zelene transformacije i mogu da kažem da su preduzeća u Srbiji veoma zainteresovana za zelenu transformaciju, da imaju dobre ideja za zelene projekte i poslovne modele. U saradnji sa Vladom Srbije, kombinujući sredstva vertikalnih fondova (GEF), donatora (SIDA) i budžeta Vlade Srbije, uspeli smo da obezbedimo podsticajno finansiranje i tehničku podršku za razvoj zelenog preduzetništva u oko 30 kompanija u Srbiji. Na taj način mobilisano je više od 40 miliona evra investicija privatnog kapitala i komercijalnih zajmova koji su omogućili prelazak na obnovljive izvore energije, veću energetsku efikasnost, reciklažu otpada, kao i klimatski otpornu proizvodnju hrane i druge vidove zelene transformacije. Proizvodi i usluge ovih kompanija daleko su konkurentniji na evropskom tržištu u odnosu na slične proizvode i usluge sa visokim ugljeničnim otiskom. Ovakvi projekti su najbolji primer vizionarskog razmišljanja investitora u Srbiji, jer je zeleno poslovanje način ne samo da se obezbedi rast kompanije, već i da se kreiraju zelena radna mesta i zadrži kvalitetna radna snaga.

Izvor: Intervju je preuzet iz godišnje edicije „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

31/03/2022 0 comment

Novac Slider

Da li domaći privrednici posluju održivo

by Vesna Lapčić 31/03/2022

Piše: Marija Jovanov

Kompanije u Srbiji sve su svesnije štetnih posledica klimatskih promena, a mnoge su te posledice kroz poplave i suše i same iskusile. Uprkos tome, termin „održivo poslovanje“ kod nas se još nije odomaćio.

“Jedan od razloga zbog kojeg raste svest o posledicama klimatskih promena jesu obaveze iz novog zakonodavnog okvira: Zakona o klimatskim promenama, “paketa” energetskih zakona, pitanje dekarbonizacije, uspostavljanje sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju (MRV), izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene baste (GHG)“, kaže Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu pri Privrednoj komori Srbije.

Srbija, po podacima PKS, pripada jednom od regiona najpogođenijih klimatskim promenama u svetu. Porast temperature 2008-2017. u odnosu na 1961-1990. iznosio je više od 1.5°C. Materijalna šteta izazvana ekstremnim klimatskim uslovima samo u periodu od 2000-2015. godine premašuje pet milijardi evra, pri čemu je više od 70 odsto gubitaka povezano sa sušom ili visokim temperaturama. Čini se da će kompanije sve češće biti suočene sa pitanjima da li će imati radnike zbog nedostojnog rada, čime će se napuniti hladnjače i skladišta, kakva nas vremenska prognoza očekuje. Samo onaj ko vidi dalje od očiju i gleda tri koraka unapred, uspeće da se prilagodi nastupajućim okolnostima.

Tri stuba održivosti

Firme, prema mišljenju Dušana Stokića, treba da rade na smanjenju količine ugrađenog materijala u proizvode, minimizaciji potrošnje energije i sirovina u proizvodnji, izradi proizvoda sa dužim vekom trajanja, pogodnim za popravku i održavanje. Nije jednostavno, kako kaže, dati okvirnu procenu stepena zastupljenosti održivog poslovanja u Srbiji, bez definisanja održivog poslovanja i merljivih pokazatelja.

„Kad je o održivom poslovanju reč, pored ekonomskih rezultata, firma mora da se bavi i socijalnim pitanjima koja se tiču zaposlenih i lokalne zajednice, istovremeno vodeći računa o zaštiti životne sredine i očuvanju prirodnih resursa. Sva tri stuba održivosti – ekonomski, socijalni, ekološki – moraju da budu podjednako zastupljeni. Održivo poslovanje se zato ponekad ne shvata na pravi način, posebno ako se bilo koji od tri stuba zanemari ili postavi u drugi plan”, kaže Stokić.

Firma „Bosis“ iz Valjeva bavi se proizvodnjom kartonske ambalaže, a Marija Pantelić, direktorka održivosti poslovanja kaže da su sertifikovani prema ISO standardima kao i prema FSC standardu za odgovorno upravljanje šumama. Njihova ambalaža napravljena je od najmanje neophodne količine materijala i ona je 100 odsto reciklabilna na kraju životnog veka.

Sa Agendom 2030 su, kako kaže, upoznati i aktivno rade na njenom ispunjenju. Potpisnici su i Globalnog Dogovora Ujedinjenih Nacija i od 17 ciljeva aktivno podržavaju njih 16. Napravili su stanicu za prečišćavanje kišne kanalizacije u krugu kompanije, a s obzirom na to da proizvode kartonsku ambalažu koja u sve većoj meri menja plastičnu, utiču i na smanjenje otpadne plastike i mikroplastike koja završava u okeanima.

Uz ogradu da nije jednostavno izdvajati firme, u PKS su kao primere dobre prakse, a na osnovu iskustva u obilasku onih koji su učestvovali u nagradi za društveno odgovorno poslovanje „Đorđe Vajfert“, naveli firme kao što su Nestle Adriatic, Henkel Srbija, MK Grupa, Metalac, DM drogerie market, Ball Packaging Europe Belgrade, Hemofarm, NIS, Delta Holding, Bosis iz Valjeva kao i brojne druge kompanije.

Eko označavanje

Kompanije često kroz sticanje različitih priznanja ili sertifikata nastoje da dokažu da posluju održivo ili da vode računa o zaštiti životne sredine čime doprinose smanjenju negativnih posledica klimatskih promena. Jedan od takvih „dokaza“ je registar EMAS – šema eko-menadžmenta i provere kojima organizacije procenjuju uticaj svoje delatnosti na okolinu, informišu javnost o trenutnoj proceni stanja uticaja i unapređuju efikasnost rada u skladu sa zahtevima u vezi sa životnom sredinom. Na portalu Emas.rs se navodi da se očekuje da će tri naše kompanije uskoro biti registrovane u zvaničan EMAS registar. To su: Galenika Fitofarmacija, TRS Europe doo i Gorenje iz Valjeva.

Centar za životnu sredinu pri PKS, na primer, dodeljuje eko-znak – nacionalnu oznaku za proizvode i usluge koje imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu od onih koje postoje na tržištu.

Dušan Stokić kaže da postoji raskorak između značaja ovog dobrovoljnog instrumenta za podizanje konkurentnosti i iskazanog interesovanja. Neke od prepreka za masovnije prijavljivanje su: nedovoljna informisanost, slaba zainteresovanost zbog neprepoznavanja koristi, ali i druge tehničke ili finansijske prepreke. Neizostavna bi trebalo da bude podrška države, programi finansiranja, ispitivanja i sertifikacije proizvoda, pomoć pri nabavci mašina i opreme.

„Prepreka za mikro i mala privredna društva mogao bi da bude i novac, za administrativne i laboratorijske troškove ispitivanja proizvoda, visoki zahtevi međunarodnih standarda i vreme trajanja postupka. Neka ispitivanja nije moguće sprovesti u domaćim laboratorijama, pa ispitivanja u inostranstvu stvaraju dodatni trošak koji treba ukalkulisati u procenu isplativosti. Takođe, do trenutka sticanja prava na znak može da prođe i nekoliko meseci, zbog procedure obrade predmeta, angažovanja eksperta, davanja preporuke tehničke komisije i konačne odluke. Na kraju, licenca za proizvode ima ograničen rok važenja, tako da je po isteku roka trajanja neophodno obnavljanje postupka”, navodi on.

Eko-znak trenutno imaju svega dve kompanije: Potisje Kanjiža (TONDACH), danas WIENERBERGER za sedam proizvoda (artikala) pod jednom licencom; TARKETT za 366 proizvoda pod četiri licence. DAJ DAJ d.o.o. je posedovalo pravo na korišćenje Eko znaka za jedan svoj proizvod, ali nisu obnovili licencu, kao ni Keramika Kanjiža d.o.o.

Tekst je objavljen u ediciji: „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

31/03/2022 0 comment

Newer Posts

Older Posts