Nordijske zemlje predstavljaju uzor za politike održivog poslovanja, a Finska prednjači čak i u odnosu na svoje skandinavske susede. Razlike u odnosu na ostatak Evrope su umnogome u poreskim politikama. Primera radi, Finci najveći deo poreskog opterećenja (bez nameta i doprinosa na zarade) plaćaju lokalnoj samoupravi u kojoj žive, ne državi. Suma opštinskih taksi, bez izdataka za poslovanje, ekologiju, firmarine… vredne su više od 20 milijardi evra na godišnjem nivou.
Kada se na ovo dodaju drugi porezi, koji su svuda značajan izvor prihoda za lokalne samouprave, ispada da opštine u Finskoj imaju budžete na kojima bi pozavideli mnogi milionski gradovi. Primer je grad Lahti, koji ima oko 120.000 stanovnika i veći godišnji budžet od Beograda koji,prema poslednjim podacima, ima gotovo 1,7 miliona stanovnika i budžet od 1,7 milijardi evra.
Ta ogromna sredstva lokalne samouprave u Finskoj koriste da bi razvijale sopstvene energetske i komunalne kompanije, gradile infrastrukturu, davale podsticaje za održivo poslovanje. Iako ostale države EU planiraju da postano ugljenično neutralne do 2050. godine, Finska planira da to postane 15 godina ranije. Lahtiju je i taj cilj nedovoljno ambiciozan, a razlog je jednostavan – firme će morati da prihvate ekološka „pravila igre“ da bi poslovale u Evropi, a Finci planiraju da postanu najbolje mesto za održivo poslovanje pre svih.
„Lahti se nikada nije odrekao svoje istorije industrijskog centra. Kompanije koje dođu kod nas lakše postižu svoje klimatske ciljeve, zbog čega dolazi sve više investicija. Ubrzavanje zelene tranzicije i njima odgovara, zbog aktuelne situacije sa cenom energenata. Nije cilj nije da samo ulepšamo našu prirodu, već i da svima napunimo novčanike“, kaže gradonačelnik Lahtija Peka Timonen.
Iz edicije „Moć održivog poslovanja“, u izdanju BeRiskProtected platforme.