Home Slider
Category:

Slider

SliderVesti

AXA osiguranje ulaže pola milijarde evra u pošumljavanje

by Vesna Lapčić

Osiguravajuća kuća AXA sa sedištem u Parizu objavila je novi plan čiji je cilj očuvanje biodiverziteta kroz borbu protiv smanjenja šuma. Za zaštitu ovog ekosistema, AXA će investirati pola milijarde evra u projekte pošumljavanja u zemljama u razvoju.

U ovoj kompaniji su takođe saopštili da će pooštriti kriterijume prilikom investiranja i osiguranja industrija koje aktivno učestvuju u smanjenju šuma poput uzgajivača soje, palminog ulja, stoke, prerađivača drveta. U ovoj svetskoj osiguravajućoj kući smatraju da je krčenje šuma dvostruki gubitak za klimu jer su šume najbolje za smanjenje CO2.

AXA se pridružila World Heritage Sites inicijativi koju je lansirala UN Principi za održivo osiguranje i Svetski ekonomski forum.

„Šume čine 80 odsto biodiverziteta na Planeti i igraju esencijalnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. AXA je bila pionir u finansijskoj industriji još 2013. kada je uvela određene restrikcije prema neodrživoj proizvodnji palminog ulja. Ponosni smo na proširenje naše posvećenosti i nove mere u borbi protiv krčenja šuma i njihovoj zaštiti“, rekao je Tomac Buberl, CEO AXA osiguranja.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Dvanaest srpskih kompanija na SEE TOP 100 rang listi

by Vesna Lapčić

Uprkos globalnom ekonomskom padu izazvanom pandemijom korona virusa, kombinovani prihod sto najvećih kompanija u Jugoistočnoj Evropi pao je u 2020. godini za 7%, odnosno na 120 milijardi evra, dok su u poređenju sa 2019. godinom pomenute kompanije ostvarile rekordnih 129,3 milijardi evra, pokazuje 14. izdanje liste SEE TOP 100 koje je danas objavio SeeNews.

Iako je pad prihoda najvećih kompanija u regionu bio skroman, njihov kombinovani profit smanjio se za četvrtinu, odnosno na 3,5 milijarde evra, brišući trogodišnju dobit, ukazuje rang lista SeeNews.

SEE TOP 100 je godišnja rang lista najvećih kompanija Jugoistočne Evrope prema ukupnim prihodima za fiskalnu godinu, koja se završila 31. decembra 2020. Publikacija takođe prikazuje i rangiranje najvećih banaka i najvećih osiguravajućih kompanija u regionu. Više informacija o najnovijem izdanju SEE TOP 100 možete da saznate ovde.

Automobile Dacia, poslovna jedinica francuskog Renaulta, sedmu godinu zaredom vodi na rang listi, iako su joj prihodi smanjeni za 26% godišnje, i iznose 3,8 milijardi evra. Kada je reč o profitu, zarada je prepolovljena na 61 milion evra, a zbog krize izazvane korona virusom, kompanija je morala da obustavi proizvodnju na više od mesec dana. Pored toga, kao i drugi proizvođači automobila, Dacia se suočila sa ozbiljnim nedostatkom delova, kao što su poluprovodnici, zbog čega su takođe morali da obustave proizvodnju u nekoliko navrata.

Na ovogodišnjoj listi SEE TOP 100 našlo se i dvanaest srpskih kompanija. JP Elektroprivreda Srbije najbolje je rangirana i nalazi se na 8. mestu, sa prihodima od 2,6 milijarde evra u 2020. godini.

„Po prvi put otkako je SeeNews, pre petnaest godina počeo da objavljuje svoju rang listu najvećih kompanija u Jugoistočnoj Evropi, veleprodajne i maloprodajne kompanije prestigle su naftni i gasni sektor, čime su postale lideri po ukupnim prihodima, dobiti i broju kompanija koje se rangiraju. Snažan učinak sektora rezultat je naglog porasta e-trgovine zbog ograničenja kretanja ljudi povezanih s pandemijom, lakših procesa plaćanja putem interneta i razvoja novih mogućnosti finansiranja. Pandemija korona virusa ubrzala je trend koji već postoji nekoliko godina”, prokomentarisala je Nevena Krasteva, glavna urednica SeeNews-a.

Mesto Kompanija Industrijski sektor Ukupan prihod 2020.
8 JP Elektroprivreda Srbije Električna energija 2557,3
22 Naftna Industrija Srbije AD Nafta/Prirodni gas 1496,0
48 Delhaize Serbia DOO Veleprodaja/Maloprodaja 963,8
60 Telekom Srbija AD Telekomunikacije 822,8
63 Tigar Tyres DOO Guma/Proizvodi od gume 815,6

S druge strane, naftne i gasne kompanije na SEE TOP 100 rang listi zabeležile su pad svog kombinovanog prihoda za četvrtinu zbog globalnog ekonomskog pada, niskih globalnih cena i zabrana putovanja, čineći da ovaj sektor ima najveći gubitak na ovoj rang listi. Globalni prelazak na zelenu energiju snažno utiče i na razvojne strategije naftnih i gasnih kompanija, primoravajući ih da transformišu svoje aktivnosti.

Uprkos milionima evra pomoći, ekonomije u regionu su se smanjile za oko 6%. U zemljama u kojima turizam generiše veliki deo bruto domaćeg proizvoda, ekonomski pad je bio najveći, prelazeći 15% u Crnoj Gori. Direktne strane investicije, glavni pokretač rasta u regionu, takođe su naglo opale. Prekid u ponudi i mala potražnja pogodili su podjednako domaća preduzeća i njihove glavne trgovinske partnere u inostranstvu.

Kompletnu SEE TOP 100 listu možete preuzeti ovde.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
siromaštvo
NovacSlider

Siromaštvo u Srbiji smanjeno, ranjive grupe i dalje ugrožene

by Vesna Lapčić

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva u Srbiji u 2020. godini bila je 21,7%, što je za 1,5 procentnih poena niže nego u 2019. godini. Srbija je ostala u grupi najsiromašnijih zemalja u Evropi, zajedno sa ostalim balkanskim državama. U 2020. godini najizloženiji riziku od siromaštva bili su mlađi od 18 godina i nezaposleni, rečeno je na konferenciji za štampu koju su organizovali SeConS, grupa za razvojnu inicijativu i Fond za otvoreno društvo.

Slobodan Cvejić iz SeConS-a je rekao da podaci pokazuju da su prihodi onih sa najmanjim primanjima porasli, ali da se iz statistike ne može utvrditi koliko su porasli i prihodi najbogatijih.

Izveštaj „COVID kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021“ pokazao je da mere za podršku prihodima koje su sprovedene od izbijanja pandemije nisu adekvatno uticale na materijalni položaj društvenih grupa koje su bile u najvećem riziku od siromaštva i kojima je pomoć bila najpotrebnija. Ovaj izveštaj koji je uradila SeConS grupa za razvojnu inicijativu uz podršku Fonda za otvoreno društvo, po metodologiji koju je razvila Evropska mreža protiv siromaštva u cilju zagovaranja na nacionalnom i evropskom nivou – još je pokazao da su među najugroženijima bili neformalno zaposleni i Romi.

„Naš socijalni i ekonomski sistem su dezintegrisani i čini se da „leva ruka ne zna šta radi desna“. To se najviše vidi po ekonomskim merama koje su podrazumevale da se novac samo upumpa linearno, te da se očekuje da će tržište samo regulisati raspodelu. Posledica takvih mera je da marginalne grupe nisu ni dobila sredstva, a oni kojima nisu potrebna jesu“, rekao je Cvejić.

Ipak, prema proceni ILO/EBRD, Srbija je usvojila najvelikodušniji i najopsežniji ekonomski paket među zemljama Zapadnog Balkana, a prema procenama Svetske banke podsticajne mere koje su uvođene u cilju zaštite radnih mesta i prihoda doprinele su da se procenat onih koji pripadaju kategoriji siromašnih u Srbiji zadržao na 17,4% u 2020. godini što je blizu nivoa iz 2019. Međutim, iako su mere zadržavanja posla sačuvale mnoga radna mesta, one nisu zaštitile ranjiva zaposlena lica kao što su neformalno zaposlena lica ili lica koja rade honorarno, što je doprinelo sveukupnoj nejednakosti.

Marija Babić iz SeConS-a, istakavši da ne podržavaju neformalno zapošljavanje, rekla je da je 2019. bilo 564 hiljade neformalno zaposlenih, a 2021. taj broj je 374.700. Ona je napomenula i da Anketa o radnoj snazi pokazuje da u prva dva kvartala broj zaposlenih u ovoj godini još uvek nije dostigao broj zaposlenih iz 2019.

„Takođe, siromaštvo među ženama je veće nego među muškarcima u celoj Evropi, pa i u Srbiji“, dodala je Babić.

Pandemijom je ozbiljno pogođeno osam sektora: veletrgovine i maloprodaja, usluge smeštaja, transporta, hrane i pića, uslužne delatnosti, šumarstvo i biljna i stočarska proizvodnja. Upravo u ovim sektorima je najviše neformalno zaposlenih. Pošto neformalni radnici nemaju zaključen ugovor o radu pa samim tim ni regulisano zdravstveno osiguranje, kod njih se javljaju i veći izdaci za obezbeđivanje zdravstvenih usluga, naročito u periodu pandemije, što stvara još veći finansijski pritisak kod ove grupe stanovništva.

Pripadnici romske populacije koji rade kao sakupljači sekundarnih sirovina bili su u posebnom riziku u toku trajanja mera koje su ograničavale kretanje. Oni su jedna od ugroženijih grupa, a deo njih nije mogao biti obuhvaćen gotovinskim transferima zbog neposedovanja ličnih dokumenata. U posebno nepovoljnom položaju su se našle žene iz romske populacije, koje i inače predstavljaju grupu koja beleži najnižu stopu zaposlenosti u Srbiji i ima izrazito nepovoljan ekonomski položaj.

Kad je o starima reč, izrazito niska stopa digitalne inkluzije bila je prepreka u pristupu informacijama, posebno onim koje su bile u vezi sa ostvarivanjem prava, i učestvovanjem u programima i merama države.

Foto: Pixabay.com/SeConS

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Velika Britanija sagradila prvi aerodrom za leteće automobile

by Vesna Lapčić

Velika Britanija sagradila je prvi aerodrom za leteće automobile koji će biti pušten u rad u novembru 2021. verujući da će razvoj takvog saobraćaja doprineti smanjenju emisije štetnih gasova, prenosi Svetski ekonomski forum.

Električna vozila za vertikalno poletanje i sletanje (eVTOL) predlažu se kao niskougljenični način za ublažavanje gužvi dok ljudi putuju između urbanih centara.

„Automobilima su potrebni putevi. Vozovima su potrebne šine. Avionima su potrebni aerodromi. eVTOL -ima će biti potrebne urbane vazdušne luke “, rekao je Ricki Sandhu, osnivač i izvršni predsednik Urban Air Port. „Leteći automobili su nekada bili futuristička maštarija. Air-One će masama doneti čist gradski vazdušni transport i osloboditi novi vazdušni svet sa mobilnošću bez emisije štetnih gasova. “

„Tržišta aerodromskih šatlova i avio taksi vozila su održiva“, prema NASA -inom tehničkom izveštaju iz novembra 2018, koji je procenio „ukupnu tržišnu vrednost u SAD -u na 500 milijardi dolara“. U izveštaju je takođe istaknuto da se mogu pojaviti „značajna zakonska i regulatorna ograničenja u pogledu vremenske prognoze, sertifikacije, percepcije javnosti i infrastrukture“ sa kojima se suočavaju eVTOL -ovi.

U Velikoj Britaniji trenutno ne rade leteći automobili ili bespilotne letelice koje prevoze putnike. Ipak, u saopštenju se navodi da ovaj objekat privlači interesovanje posebno logističkih kompanija. Ova tehnologija bi se mogla pokazati korisnom kao način transporta robe između transportnih čvorišta, a veliki teretni dronovi, proizvođača Malloi Aeronautics, biće predstavljeni na lokaciji.

Izvor: Unsplash.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
MišljenjaSlider

Uspešna prodaja leži u motivima za kupovinu

by Vesna Lapčić

Piše: Dejan Živković, psiholog, osnivač Psihološkog centra Integrativa

Šta mislite koliko su ljudi racionalni kada obavljaju kupovinu? Ako ste kao većina učesnika mojih seminara, onda ćete verovatno reći da ljudi nisu preterano racionalni, naravno sem vas koji čitate ove stranice.
Imam još jedno pitanje. Šta mislite zbog čega baš pijete određenu vrstu soka, vode ili piva? Zbog ukusa? Zbog uticaja na vaš organizam? Zbog cene? Zbog navike?

Skoro sve što radimo, svaka odluka ili izbor koji napravimo je pod uticajem nekoga ili nečega . Nekada je to uticaj naše okoline ili nama važnih ljudi, a nekada je to uticaj reklama.

Ljudi kupuju zbog razno raznih razloga, a često su ti razlozi iracionalni ili ih barem nismo dovoljno svesni. Zbog čega pijemo Coca-Colu? Zbog ukusa ili zbog reklama i sveopšte prisutnosti Coca-Cole? Zbog Deda Mraza?
Sa svih strana razni „faktori“ pokušavaju da utiču na nas. Ne samo oni koji žele nešto da nam prodaju. Već i političari, vlast, lekari, verske vođe. Svi oni, pod uslovom da su vešti u ostvarivanju uticaja, koriste određene mehanizme koji se mogu koristiti i u prodaji. A objektivno, svi oni nam i prodaju nešto – rešenje za naše probleme, melem za naš bol, sigurnost za naš strah.

Ko uspešnije utiče imaće više pratilaca i ostvariće bolji rezultat. Isto tako je i u vašem poslu. I vi želite da ljudi veruju u ono što im kažete. I vi želite da vas ljudi poslušaju i urade ono što smatrate da je najbolje za njih. Ljudski um je prepun „predrasuda“, odnosno kognitivnih prečica koja nam olakšavaju da se snađemo u svetu, ali na u određenim situacijama i prave probleme. Smatramo da ako je nešto skupo, da je automatski i kvalitetno. Smatramo da ako nam neko sa
autoritetom preporuči proizvod, da je taj proizvod sigurno kvalitetan i dobar za nas.
U knjizi „Atomske navike“, Džejms Klir kaže sledeće: „Okolina je nevidljiva ruka koja oblikuje ljudsko ponašanje.“ Ne naš razum, ne naše svesno donošenje odluka, već okolina. Kao potvrdu toga navodi sledeće primere:

  • Predmeti u nivou očiju u supermarketu se kupuju više od onih koji se nalaze bliže podu. Zbog tog razloga skuplji brendovi se nalaze na policama koje su na nivou očiju, a jeftinije alternative su bukvalno skrivene na teže vidljivim policama.
  • Isti slučaj je i sa promotivnim natpisima na početku rafova. Oni su mašine za novac u prodavnicama jer se nalaze na lokacijama gde prolazi najviše potrošača (45 odsto prodaje Coca-Cola proizvoda dolazi isključivo iz ovih rafova na početku prolaza).
  • Što je očiglednije i lakše dostupan proizvod ili usluga, to je veća verovatnoća da ćete ga i probati. Ljudi u SAD piju Bud
    Light jer je i svakom baru i posećuju Starbucks jer je na svakom uglu.

Evo još jednog interesantnog primera. Kada su u supermarketu sa razglasa puštali francusku muziku, prodaja francuskih vina je rasla. Kada su puštali nemačku muziku, prodaja nemačkih vina je rasla . Nema slučajnosti, samo uticaja, svesnog ili nesvesnog.

Motivacija kupaca je veoma kompleksna i obimna tema, ali ću ovde spomenuti 11 različitih motiva koji dovode do toga da se ljudi odluče na kupovinu: korisnost, strah, novac, ljubav i privrženost, ponos, moda, zdravlje, udobnost i konfor, seks, posedovanje, radoznalost….

Detaljnije o svakom razlogu, motivima kupovine i veštinama prodaje moguće je pročitati u novom eBook „Veštine prodaje“. Dovoljno je da ostavite komentar ispod posta na sledećem LINKU.

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
FintechSlider

Swiss Re i Wysa prave aplikaciju za praćenje mentalnog zdravlja

by Vesna Lapčić

Swiss Re se udružio sa vodećom platformom za mentalno zdravlje, Wysa, kako bi kreirao aplikaciju za osiguranje koja će pomoći potrošačima da bolje prate svoje mentalno zdravlje i poboljšaju veze sa drugim programima podrške osiguravača.

Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja koji je bio 10. oktobra, Swiss Re Institut je objavio istraživanje da 45 miliona potrošača sa šest tržišta (Australija, Kanada, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i SAD) smatra da će negativni događaji u vezi sa mentalnim zdravljem biti veoma ometajući u funkcionisanju te da bi bilo dobro da ovaj rizik ima mogućnost osiguravajućeg pokrića. Prateći dešavanja na tržištu Swiss Re je sklopio ekskluzivno partnerstvo sa vodećom platformom za mentalno zdravlje, Wysa, sa idejom da se kreira aplikacija koja bi omogućila ljudima da prate mentalno zdravlje, ali i da se povežu sa drugim segmentima podrške koje pružaju osiguravači.

Jolee Crosby, Swiss Re’s Head of L&H Global Core Solutions, Underwriting & MedRe, s kaže da se procenjuje da je godišnja vrednost šteta koje se prijave osiguravačima, a u vezi su sa mentalnim zdravljem iznosi 15 milijardi dolara. „Industrija osiguranja nastoji da bolje razume i spreči mentalne bolesti. Zato nam je drago da razvijamo ovu aplikaciju sa kompanijom Wysa, koja bi trebalo da podrži osiguravače u njihovom cilju da poboljšaju sopstvene proizvode i korisničko iskustvo klijentima koji žele da sačuvaju svoje mentalno zdravlje“, rekla je ona.

Wysa ima trenutno 3,5 miliona korisnika u svetu i ocenu 4,8 od 5 u prodavnicama aplikacija. Moduli koji pomažu ljudima da procenjuju mentalno zdravlje bazirani su na veštačkoj inteligenciji, a posebno su efikasni u slučajevima depresije, stresa i anksioznosti, oblastima u kojima je najveća briga potrošača i gde se najčešće javljaju zahtevi za nadoknadu štete u smislu invalidnosti. Ovu aplikaciju čak preporučuje i Nacionalna zdravstvena služba u Velikoj Britaniji kao i singapusrsko Ministarstvo zdravlja.

Nova aplikacija bi trebalo klijentima da omogući ne samo da prate mentalno zdravlje već i da ih uputi da potraže pomoć pre nego što problemi postanu previše ekstremni. S druge strane, osiguravačima će biti omogućeno da preventivnim delovanjem uštede na štetama.

Potencijalna pilot tržišta su Australija, Kanada, Novi Zeland i Velika Britanija.

Foto: Pixabay.com

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
SliderVesti

Deset svetskih osiguravača ostvarilo četvrtinu globalne premije

by Vesna Lapčić

Top deset neživotnih osiguravača ostvarilo je 25,3 odsto ukupne bruto premije u svetu u 2020. godine, što je neznatno manje nego 2019. kada je njihov udeo u premiji iznosio 25,5 odsto, podaci su Insuramore’s. Ukupna premija osiguranja je prošle godine iznosila 1,9 biliona dolara što znači da su oni prikupili 480,8 milijardi dolara.

Vodećih pet osiguravača su State Farm, PICC, Allianz, AXA and Berkshire Hathaway Insurance, a od šestog do desetog mesta slede Ping An, Liberty Mutual, Progressive, Allstate and Tokio Marine.

Looyd’s of London je zabeležio bruto fakturisanu premiju veću od 28,5 milijardi dolara u 2020. ali pošto ovi sindikati pripadaju uglavnom najvećim osiguravajućim grupama koje su rangirane na listi, Lloyd’s kao poseban entitet nije uključen na listu.

Foto: Pixabay.com

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Slider

Paketi SAVA ZDRAVO u ponudi Sava osiguranja

by Vesna Lapčić

Sava osiguranje je kreiralo i plasiralo unapređene pakete dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, pod nazivom SAVA ZDRAVO, koji će ispuniti brojne zahteve i zadovoljiti različite potrebe osiguranika za zdravstvenim uslugama.

Polisom osiguranja ugovaraju se  osnovna pokrića koja se odnose na vanbolničko lečenje koje obuhvata: preglede i dijagnostičke procedure, laboratorijska ispitivanja, testove i analize neophodne za ispitivanje reproduktivnog sistema, ambulantne intervencije, sanitetski transport, ordiniranu terapiju u ambulantnim uslovima, kućno lečenje u hitnim slučajevima, radioterapiju i hemioterapiju u uslovima vanbolničkog lečenja, preglede i dijagnostičke procedure i laboratorijska ispitivanja (u vezi sa tegobama nastalim usled potvrđene covid-19 infekcije u periodu najduže šest meseci posle uspostavljanja dijagnoze), mentalno zdravlje, hitnu stomatologiju, medicinsko – tehnička pomagala.

Prema potrebama klijenta moguće je ugovoriti i druga osiguravajuća pokrića. To su: bolničko lečenje, zdravstvena zaštita trudnica i novorođenih beba, sistematski pregled, oftalmološke usluge, stomatološke usluge, lekovi na recept i nalog, fizikalna i logopedska terapija, usluge komplementarne medicine, pokriće u slučaju tumora i drugo lekarsko mišljenje.

Prednost paketa SAVA ZDRAVO dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, u odnosu na postojeće ponude na tržištu osiguranja, je u tome što je, uz osnovna i dodatna osiguravajuća pokrića, moguće ugovoriti i:

  • drugo lekarsko mišljenje
  • pokriće u slučaju tumora
  • postcovid pokriće i
  • proširenje pokrića kod sistematskog pregleda.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je moguće ugovoriti kao individualno i kolektivno. Osigurati se mogu svi državljani Republike Srbije bez obzira na godine starosti, kao i strani državljani koji su na privremenom radu u Srbiji.

U skladu sa potrebama potencijalnih klijenata kreirana su tri SAVA ZDRAVO paketa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja uz mogućnost proširenja i povećanja ugovorenih osiguranih suma:

  • Sava Basic – obuhvata vanbolničko lečenje na osiguranu sumu do 1000 EUR
  • Sava Standard – obuhvata vanbolničko i bolničko lečenje na osiguranu sumu do 2000 EUR
  • Sava Pro – obuhvata vanbolničko lečenje i bolničko lečenje na osiguranu sumu do 3000 EUR.

Premija osiguranja kod Kolektivnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja zavisi od broja zaposlenih koji se želi osigurati, od polne i starosne strukture zaposlenih, od osigurane sume, kao i od odabranog seta medicinskih usluga koji poslodavac izabere za svoje zaposlene.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje Sava osiguranja pruža mogućnost korišćenja usluga renomiranih privatnih zdravstvenih ustanova na teritoriji cele Republike Srbije.

Kupovinom polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja potencijalnim klijentima su obezbeđene brojne prednosti:

  • dostupnost Sava medicinskog kontakt centra 7 dana u nedelji, 24 časa dnevno (011 77 77 3 77)
  • bez čekanja na lekarske preglede i zakazivanje prema potrebama klijenta
  • savremene metode i komforni uslovi lečenja
  • mogućnost odlaska kod lekara van radnog vremena
  • sloboda izbora najboljih lekara u privatnim zdravstvenim ustanovama širom Srbije i pomoć pri izboru lekara, odnosno zdravstvene ustanove
  • bez nepotrebnog opterećenja ličnih finansija direktnim plaćanjem zdravstvenih usluga
  • dodatne pogodnosti za klijente dobrovoljnog zdravstevnog osiguranja

Kompanije koje se odluče za polisu Kolektivnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ostvaruju sledeće benefite:

  • sloboda kreiranja posebnog paketa dobrovoljnog zdravstevnog osiguranja koji odgovara mogućnostima poslodavca, zahtevima poslovanja i potrebama njenih zaposlenih
  • poreska olakšica za premiju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
  • mogućnost odlaska kod lekara van radnog vremena čime se umanjuje broj izostanaka zaposlenih
  • smanjenje odsustva zaposlenih zbog bolovanja i brži povratak na posao
  • pozitivan uticaj na imidž kompanije – brigom o zdravlju zaposlenih sprovodi se jedna od strategija održivog razvoja – motivišu se i nagrađuju zaposleni, tj. stvaraju se preduslovi za uspešan i lojalan tim.

Detaljnije o SAVA ZDRAVO paketima: www.sava-osiguranje.rs

Detaljnije o SAVA ZDRAVO paketima pročitajte na ovom LINKU.

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Srpski privrednici preko luke u Novom Sadu do celog sveta

by Vesna Lapčić

Kompanijama iz Srbije, regiona i EU otvorena su vrata za plasman proizvoda širom sveta preko luke Novi Sad do Džabel Alija u Dubaiju, koje su u vlasništvu multinacionalne logističke kompanije DP World iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, rečeno je na prezentaciji kompanije „DP World Luka Novi Sad – Budućnost logističkih usluga“ u Privrednoj komori Srbije.

Predsednik Privredne Komore Srbije Marko Čadež kaže da je srpska privreda već započela pregovore o tome kako da se naša zemlja poveže sa globalnim putevima trgovine. “Zahvaljujući dobroj saradnji sa kompanijom DP World želimo da povežemo Srbiju sa svetom preko Dunava i Konstance do luke Džabel Ali, koja je jedna od tri najveće luke na svetu“, rekao je Čadež i dodao da novosadska luka pruža logistička rešenja za transport roba naših i regionalnih kompanija kao i proizvođača širom sveta.

Operativni direktor za digitalnu tehnologiju i logistiku u DP World Majk Baskaran predstavio je privrednicima iz Srbije sve logističke i transportne potencijale koji im stoje na raspolaganju. On je istakao da će sve luke ove kompanije širom sveta biti otvorene za srpske proizvode čime će postati dostupni globalnom tržištu.

„Usluge i kapaciteti svih luka DP World-a su otvorene za kompanije iz Srbije i njihove proizvode. Želimo da podržimo srpske kompanije u pristupu tržištima na kojima poslujemo i da im ponudimo pametna logistička rešenja”, rekao je Baskaran.

DP World je vlasnik Luke Novi Sad od 2019. godine. Kompanija iz Dubaija je jedan od tri najveća lučka operatera na svetu kada je u pitanju transport kontejnera. Zapošljavaju više od 50.000 ljudi i imaju mrežu od 150 predstavništava u 60 zemalja na šest kontinenata.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
BIZ InfoSlider

Zapošljavanje rođaka – red, rad i rod

by Vesna Lapčić

Različita su objašnjenja nepotizma. „Kada ti je tata kralj, a stric arhiepiskop, nije teško biti svetac” je jedno od shvatanja, drugi pak misle da je nepotizam “kada direktor u firmi uvede red, rad i rod”. U nekim firmama će šaljivo prokomentarisati da je zapošljavanje rođaka i prijatelja na određenim mestima veoma ružno i da na sreću kod njih toga nema jer su nedavno zaposlili poslednjeg rođaka.

Podeljena su i mišljenja oko toga da li bi trebalo zaposliti rođaka u firmi. Pojedini stručnjaci navode da su „naši stari“ odavno rekli da sa bližnjima ne treba praviti nikakav posao.

HR menadžeri će reći da je rukovodilac koji zaposli člana porodice u sukobu interesa. I dok jedni tvrde da je rođaku teško narediti bilo šta da uradi drugi misle da je, posebno na početku, dobro imati nekoga od poverenja i nemaju ništa protiv nepotizma, čak ga smatraju i poželjnim. Svi se slažu da bi rođak ipak trebalo da ima neke kvalitete za radno mesto na koje se zapošljava.

Francuski parlament glasao je pre četiri godine za zabranu zapošljavanja članova porodica poslanika, nakon što je to pitanje postalo aktuelno u javnosti posle afere u kojoj je bivši francuski predsednički kandidat Fransoa Fijon optužen da je zaposlio suprugu i decu na fiktivnim radnim mestima za plate iz državne kase. Ni u Srbiji to nije baš retka pojava da se rođaci po svim linijama zapošljavaju u državnim službama. I za razliku od privatne firme gde ste sami odgovorni za uspeh i neuspeh, principi u državnim službama bi trebalo da budu drugačiji budući da se plate isplaćuju od novca poreskih obveznika.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts