Home Slider
Category:

Slider

Deloitte
EdukonovacSlider

Kako da postanete preduzetnik ili preduzetnica paušalac u pet koraka

by Vesna Lapčić

Imate dobru ideju, hrabrosti i volje da se upustite u preduzetničke vode, ali zazirete od šaltera na kojima uvek traže još jedan papir? Ne brinite, razvoj e-usluga prilično je redukovao potrebu za obilaskom šaltera. Ukoliko ispunjavate uslove da se registrujete kao preduzetnik paušalac, proces onlajn registrovanja je jednostavan i svodi se na svega nekoliko koraka.

Pribavljanje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis

Ovo je zapravo preduslov da biste iskoristili brojne prednosti digitalnog poslovanja, a za to vam je potrebno da nabavite i čitač smart kartica. Uslugu izdavanja kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis u našoj zemlji pruža šest sertifikacionih tela, među kojima su MUP Srbije, Pošta Srbije i Privredna komora Srbije. Registrujte se na portalu eUprava i videćete da veliki broj usluga može da se obavi elektronski.

Registrovanje u APR-u

Kada napravite nalog na sajtu Agencije za privredne registre (APR), moći ćete da onlajn popunite zahtev za registrovanje, uplatite naknade, pratite status i preuzmete svoja dokumenta u elektronskoj formi. Za plaćanje naknada biće vam potrebna važeća Mastercard, Visa ili Dina platna kartica. Treba da registrujete i pretežnu delatnost – onu kojom ćete se dominantno baviti. Ime vašeg biznisa sastojaće se od vašeg imena i prezimena, oznake PREDUZETNIK ili PR i sedišta. Uz ime, možete da izaberete i poseban naziv, koji ne sme da bude zauzet ili sličan nazivu nekog drugog, već postojećeg.

Obezbeđivanje PIB broja

U roku od nekoliko dana dobićete rešenje o upisu u APR, koje preuzimate preko portala APR-a. U prilogu rešenja bi trebalo da se nalazi i potvrda o dodeli poreskog identifikacionog broja (PIB-a). Ako potvrda o broju nije tu, obratite se Poreskoj upravi, kako bi vam ga dodelili. Ako pokrećete samostalnu delatnost, a niste istovremeno zaposleni kod nekog drugog poslodavca, neophodno je da se prijavite na obavezno socijalno osiguranje.

Otvaranje računa u banci

Da biste mogli da poslujete, potrebno je da otvorite račun u banci, između ostalog, i kako bi vaši klijenti mogli da vam uplaćuju novac. Elektronski potpis će vam koristiti i prilikom ovog koraka, jer znači manje potrebnih radnji i dokumenata. Preduzetnici koji su se elektronski registrovali u APR-u, nisu dužni da rešenje o upisu u registar dostave banci u papirnom obliku, već ga mogu dostaviti i u elektronskoj formi, prilikom podnošenja dokumentacije radi otvaranja poslovnog računa.

Poreska prijava

Prijavu poreza je jedino moguće uraditi preko aplikacije ePorezi Poreske uprave i rok za to je 15 dana od dobijanja rešenja. Ukoliko ste odabrali paušalni poreski model, potrebno je da se registrujete na portal e-porezi, na kojem se nakon registracije (potrebno je da imate digitalni sertifikat) popunjava PPDG1R obrazac. Imajte u vidu da je od marta 2020. godine uveden tzv. test samostalnosti, koji sadrži 9 kriterijuma, od kojih je potrebno da ispunite barem 5, da biste stekli pravo na paušalno oporezivanje.

Paušalcima je suma poreza fiksna, tako da bez obzira na to da li su u određenom mesecu zaradili 20.000 ili 200.000 dinara, uvek su u obavezi da plate prethodno određenu visinu poreza, pa zato prvo dobro razmislite da li vam to odgovara.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Zaposleni zahtevaju sve više medicinskih benefita, dobrovoljno zdravstveno osiguranje raste

by Vesna Lapčić

Globalno istraživanje tržišta radne snage kompanije Willis Towers Watson kaže  da 71 odsto poslodavaca smatra da su medicinski benefiti ključni u borbi protiv „cunamija talenata“. Kada se govori o medicinskim benefitima ne misli se isključivo na zdravlje već i na brigu o porodici, programima plodnosti, mentalnom zdravlju. Zdravstveni rizici će biti izraženi i u budućnosti moglo se čuti na nedavno održanoj konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“, u organizaciji platforme Be Risk Protected, čiji su osnivači portali Sveoosiguranju i Sveonovcu.

„Populacija stari, hronične bolesti čine veliki deo potrošnje, a poseban problem je što se svega četiri odsto budžeta ulaže u prevenciju na čemu će raditi i osiguravači“, istakao je  Đorđe Nedeljković, direktor Sektora za korporativno poslovanje i afiniti, UNIQA osiguranja.

Dr Jasmina Knežević, generalna direktorka klinike Acibadem Bel Medic je podsetila da je pet miliona ljudi širom sveta izgubilo život te da je u Srbiji povećana smrtnost i to 18 odsto u 2021. u odnosu na 2020. godinu.

Ona se složila da malo ulažemo u prevenciju koja postaje i globalni problem. „Srbija je po smrtnosti novorođenčadi, obolevanja od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma – među prvim zemljama u Evropi. To nije kritika već konstatacija da moramo mnogo da radimo na tome“, rekla je dr Knežević i dodala da su tokom pandemije mnoge bolesti bile zapostavljene pa su sada „zagušeni pacijentima koji su možda izgubili „zlatni period“ za otkrivanje i lečenje raznih bolesti“.

Nedeljković je istakao da zbog svega navedenog očekuje dalji rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje je 2021. raslo oko 27 odsto u odnosu na 2020. prema podacima Narodne banke Srbije. „Verujem da će još veći broj poslodavaca ugovarati DZO kao vid benefita. Premija neće rasti samo zbog novih klijenata već i postojećih jer smo suočeni sa medicinskom inflacijom. Naime, cene medicinskih usluga rastu, samim tim rastu troškovi odnosno štete i u konačnici se to preslikava na klijente“, objasnio je Nedeljković.

DZO polise ima, kako on procenjuje, oko 250.000 ljudi u Srbiji što je 3,5 odsto ukupne populacije te je prostor za dalji rast ogroman. On je rekao da postoji značajna mogućnost da se ove polise prodaju i fizičkim licima ali je potrebno više vremena i truda. „Taj deo portfolija je profitabilniji za osiguravače. Postoji prostor za napredak ali taj semgnent nije lako razviti“, objasnio je Nedeljković.

Nemanja Petrović, direktor Sektora za korporativne poslove Globos osiguranja je napomenuo da je polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja imala i tokom pandemije osnovno pokriće – bolničko i vanbolničko lečenje i dopunsko pokriće – sistematski pregled, stomatološki i oftamološki pregled, fizikalne terapije. „Poslodavci koji su tokom pandemije imali ugovorenu polisu DZO bili su, sasvim sigurno, u prednosti u odnosu na one koji nisu, oni su spremnije dočekali pandemiju“, rekao je Petrović i dodao da misli da su osiguravači dobro odreagovali tokom pandemije uključujući i pokrića u vezi sa koronom poput dijagnostike, a neki čak i testiranja PCR testom.

Dr Boris Popov, suosnivač prve wellbeing platforme za kompanije Rezilient je istakao da 97 odsto američkih kompanija sa više od 5000 zaposlenih koristi neki oblik programa psihološke podrške, a oko 80 odsto onih koji imaju više od 1000 zaposlenih.  Globalne studije pokazuju da se ulaganje u programe psihološke podrške isplati, odnosno da je ROI tri do devet dolara na svaki investirani dolar u zavisnosti od mnogih parametara.

Top tri benefita za zaposlene prema studiji koja je rađena pre sedam godina na Filosofskom fakultetu su: plaćene edukacije, fleksibilno radno vreme i zdravstveno osiguranje. Posle pandemije benefiti u vezi sa mentalnim zdravljem su skočili u top tri, dodao je on.

„Sve više poslodavaca se odlučuje za uslugu psihološkog savetovanja jer su gubici zbog ugroženog mentalnog zdravlja ogromni. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oni globalnu ekonomiju koštaju jedan trilion dolara godišnje. To znači da jedna kompanija sa 500 zaposlenih godišnje gubi pola miliona dolara što psihološka podrška može da reši. Tu pre svega mislimo na izgaranje na poslu i prezentizam – fizička prisutnost a mentalno odsustvo“, rekao je Popov.

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

EIB i UniCredit Banka Srbija promovišu socijalno inkluzivno zapošljavanje i preduzetništvo

by Vesna Lapčić

UniCredit Bank Srbija i Evropska investiciona banka (EIB) danas su zvanično su lansirale namensku kreditnu liniju u iznosu od 30 miliona evra, koja ima za cilj podršku zapošljavanju, stručnom usavršavanju i dugoročnom zadržavanju lica iz osetljivih društvenih grupa. Ova sredstva će omogućiti UniCredit Banci da pruži dodatnu podršku srpskim kompanijama koje su posvećene poboljšanju društvenog uticaja svog poslovanja i stvaranju dugoročnog liderstva, kao i mogućnosti zapošljavanja različitih kategorija  žena, mladih i segmenata stanovništva koji se suočavaju sa većim preprekama za ulazak na tržište rada. Uvaženi članovi i predstavnici Vlade Republike Srbije i ambasador zemalja EU u Srbiji prisustvovali su svečanom otvaranju, izrazivši podršku ovakvim društveno orijentisanim finansijskim instrumentima.

Pored finansiranja, srpske kompanije će dobiti finansijsku nagradu zasnovanu na učinku ako ispune specifične ciljeve za podsticanje liderstva, zapošljavanja i mogućnosti profesionalnog razvoja za žene, mlade i grupe koje se često suočavaju sa dodatnim preprekama u pristupu takvim mogućnostima (npr. osobe sa invaliditetom , izbeglice itd.). Finansijska nagrada je obezbeđena kao grant u okviru EIB-ove Inicijative za ekonomsku otpornost (ERI), čiji je cilj podsticanje otvaranja novih radnih mesta i održivog rasta privatnog sektora.

„Ovaj inovativni zajam je odgovor EIB-a na trenutne krize, podstičući nas da se pozabavimo postojećim društvenim razlikama i postavimo put ka društveno inkluzivnijem rastu. Ona dolazi u okviru naše nove filijale – EIB Global – posvećenog ogranka koji je uspostavila EIB da poveća uticaj finansiranja razvoja, proširi naša partnerstva i doseg naše finansijske i tehničke pomoći van Evropske unije, uključujući Srbiju i ceo region Zapadnog Balkana. Naša saradnja sa UniCreditom je model za primer koji nam pomaže da povećamo podršku kako društveno odgovornim kompanijama, tako i teže zapošljivim društvenim grupama u prevazilaženju barijera za zapošljavanje. Na ovaj način doprinosimo društveno-ekonomskom rastu Srbije i stvaranju jednakih mogućnosti za sve.“, izjavila je potpredsednica EIB-a Liljana Pavlova odgovorna za Zapadni Balkan.

„Održivost je ključni stub poslovne strategije UniCredit-a i to uključuje našu snažnu društvenu posvećenost. Danas mi je posebno zadovoljstvo što mogu, zajedno sa kolegama iz naše lokalne banke u Srbiji, da podržim početak ove jedinstvene nove kreditne linije u saradnji sa Evropskom investicionom bankom. UniCredit Grupa kontinuirano radi na podršci relevantnim projektima i inicijativama usmerenim na stvaranje održive dugoročne vrednosti u našim zajednicama.“, izlavila je Teodora Petkova, direktorka za Istočnu Evropu, UniCredit Grupe. „Imamo dugogodišnju saradnju sa EIB grupom. Poslednjih godina zajedno smo pokrenuli različita rešenja za podelu rizika u Centralnoj i Istočnoj Evropi koja su pomogla više od 10.000 klijenata, omogućavajući više od 2,5 milijardi evra novih kredita. Verujem da će se naše uspešno partnerstvo nastaviti i u budućnosti i želim da se zahvalim i predstavnicima Vlade Republike Srbije što su prepoznali visoku vrednost koju donosi ova jedinstvena kreditna linija“, dodala je ona.

„Izuzetno smo ponosni što je Evropska investiciona banka prepoznala UniCredit Banku kao istinskog partnera i što smo prva banka na Zapadnom Balkanu koja je potpisala ugovor o zajmu pod okriljem Inicijative za jačanje ekonomske otpornosti. Uvek ističem značaj sektora malih i srednjih preduzeća koja predstavljaju glavni stub ekonomskog napredka naše zemlje, te sam siguran da ova kreditna linija doprinosi daljem unapređenju razvoja ekonomije, sa ciljem da izgradimo održivije društvo. UniCredit Banka Srbija ostaje partner državi, kompanijama i građanima, te se ovim prilikom posebno zahvaljujem predstavnicama Vlade Republike Srbije koje su svojim prisustvom i podrškom doprineli značaju promovisanja ove kreditne linije. Do sada su, UniCredit Bank i UniCredit Leasing zajedno sa EIB-om, plasirali preko 219 miliona evra za projekte u Srbiji”, izjavio je Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija.

Šef projektnog odeljenja zadužen za privredu i mala i srednja preduzeća Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Martin Klauke rekao je: „Ovo je još jedan pokazatelj na koji način EU podržava srpsku ekonomiju i pomaže biznisima da napreduju, u isto vreme podržavajući socijalnu inkluziju. Mi kao EU obezbeđujemo veliki broj grantova i plasiramo zajmove. Ovaj projekat će imati obe namene: da smanji prepreke za zapošljavanje za ljude koji imaju veću potrebu da se uključe na tržište rada, istovremeno zadovoljavajući i ekonomske aspekte kompanija. To je ujedno veliki i društveni i ekonomski podvig.”

Konferenciji za medije povodom lansiranja ove kreditne linije prisustvolale su i uvažene članice i predstavnice Vlade Republike Srbije: prof. dr Darija Kisić, Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Gordana Gavrilović, savetnica potpredsednice Vlade za rodnu ravnopravnost.

Prof. dr Darija Kisić istakla je da nam ovakvi projekti omogućavaju da podržimo kompanije sa snažnom društvenom misijom u njihovim nastojanjima da pomognu kategorijama stanovništva koje teško nalaze posao, kao i osetljivim grupama. U svom obraćanju, Brankica Janković je podvukla da je od izuzetnog značaja da svi budemo pokretači i nosioci promena, ali i da delimo vrednost jednakih prava za sve, kako bismo unapredili naše društvo. Gordana Gavrilović, savetnica potpredsednice Vlade za rodnu ravnopravnost podržala je ovaj projekat i pozvala sve kompanije da slede primer UniCredit Banke, u daljim naporima razvijanja ravnopravnog i inkluzivnog društva u Srbiji.

Ovo je prvi EIB-ov zajam za privatni sektor u okviru Inicijative za jačanje ekonomske otpornosti za Zapadni Balkan, koji će doprineti najvažnijim ciljevima za unapređenje održivog razvoja. EIB će takođe pružiti i tehničku pomoć za pripremu i implementaciju projekata kako bi se ostvarili zacrtani ciljevi koji će imati širi društveni uticaj.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Nemci sele proizvodnju u Srbiju

by Vesna Lapčić

Snežana Obradović, vlasnica firme „Aleđo“ za mašinsku proizvodnju, koja uglavnom sarađuje sa inostranim partnerima kaže da u poslednje vreme ima brojne upite za saradnju od firmi iz Nemačke, a da su njenu fabriku u maju posetile dve delegacije. U prva četiri meseca ove godine promet je udvostručila u odnosu na isti period prošle godine. Najveći deo proizvodnje odlazi u Francusku i Holandiju, a nove poslove je sklopila za izvoz u Sloveniju i Austriju.

„U našoj branši svi ’beže’ iz Kine jer se od jeseni očekuje novo poskupljenje transporta i zato traže dobavljače iz Evrope. Od početka krize u Ukrajini stigli su nam brojni upiti iz Nemačke, a nisam primetila da iko obraća pažnju na to što nismo uveli sankcije Rusiji“, kaže ona za B&F.

Trend da se proizvodnja što više približi kupcima, koji je započet tokom pandemije, imao je dobre perspektive za Srbiju. Te prilike su, međutim, delimično dovedene u pitanje zbog krize u Evropi i rasta bezbednosne nesigurnosti, smatraju stručnjaci. Ipak, neki domaći privrednici potvrđuju da čak i u ovim okolnostima postoji interesovanje zapadnih kompanija za saradnju, pišu Biznis i finansije u specijalnoj godišnjoj ediciji TOP Finansije.

„Nastojanja da se proizvodnja prebaci sa lokacija u Aziji bliže Evropi, iskoristiće države u ovom delu Evrope ukoliko imaju dobru logističku povezanost, saobraćajnu infrastrukturu, jednostavne administrativne procedure“, kaže Bojan Žepinić, rukovodeći partner TPA Srbija i dodaje da je prednost naše zemlje odlična geografska pozicija i veoma dobra povezanost sa svim delovima sveta.

Naša privreda je, kako kaže, u poslednjoj deceniji u velikoj meri uspela da postane deo značajnih međunarodnih proizvodnih lanaca. Srbija je, podseća on, u 2019. godini, prema indeksu učinka po osnovu grinfild stranih direktnih investicija (SDI), bila na prvom mestu od ukupno 105 država koje je rangirao „Fajnenšl Tajms“ uzimajući kao kriterijum visinu ulaganja srazmerno veličini ekonomije. „Uspešni rezultati su nastavljeni i u prethodne dve godine, uprkos globalnim izazovima koje je donela pandemija virusa korona”, ističe Žepinić.

Zavisnost od stranih izvora finansiranja   

Ali pitanje koje mnoge „žulja“ glasi: koliko su u takvim rezultatima vidljiva domaća preduzeća, i mogu li ona da postanu značajniji igrači na stranim tržištima? Milorad Filipović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da se razvojna politika Srbije u poslednje dve decenije, na žalost, zasnivala prvo na favorizovanju privatizacije društvenih preduzeća bez podrobnije analize ekonomske opravdanosti svake od njih, a potom na potenciranju izvoza koji se prvenstveno oslanjao na strane direktne investicije, odnosno na proizvodnju u preduzećima koja su u stranom vlasništvu. Time je u velikoj meri destimulisan ozbiljniji razvoj domaće industrije, posebno prerađivačke.

I pored toga, srpska privreda ima šansu da se više uključi u globalne tokove, ali pod uslovom da država pruži kvalitetniju podršku onim domaćim preduzećima koja su najkonkurentnija da se uključe u tu trku. „Za sada ne vidim pomake na tom planu”, komentariše Filipović, napominjući da su se kreatori ekonomske politike svesno opredelili da i finansijsko tržište prepuste stranom kapitalu, što pokazuje i prodaja poslednje velike domaće banke strancima.

„To može imati ozbiljne posledice po finansijski sistem, jer nemate više mogućnosti da utičete na kretanja i tokove na tržištu, niti na podsticajne mere ka prioritetnim korisnicima, na primer u građevinarstvu, poljoprivredi i slično, jer sada u bankama preovlađuje isključivo profitni interes, bez obzira na posledice po makroekonomsku politiku zemlje. Jedna Nemačka se nije odrekla svoje razvojne banke, KfW, makar imala manjinski paket vlasništva, ali koji dopušta kontrolu i uticaj na donošenje strateški važnih odluka“, naglašava Filipović.

Bojan Žepinić, smatra da su jake banke u domaćem vlasništvu od velikog značaja za dalje jačanje dela privrede kojom upravlja domaći kapital. Naime, iako imaju isto regulatorno telo, za očekivati je da domaće banke bolje razumeju specifičnosti poslovanja u Srbiji i mogu da budu veća podrška domaćim investitorima u njihovim planovima za ulaganja.

„Treba imati u vidu i to da je situacija drugačija za velika u odnosu na mala preduzeća.  Velike kompanije, kada traže spoljno finansiranje, pregovaraju sa više banaka i nisu mnogo zainteresovane za poreklo kapitala tih banaka, već za uslove finansiranja. S druge strane, mala, a posebno preduzeća koja su tek osnovana, teško da imaju pristup eksternim izvorima finansiranja. Takve firme imaju probleme da ostvare svoje potencijale i zauzmu mesto na tržištu i pored nekoliko dobrih lokalnih i internacionalnih programa podrške tom sektoru“, napominje Žepinić.

Privredi potrebne domaća razvojna banka  

Prema mišljenju Snežane Obradović, da bi srpska privreda ispunila zahteve, ojačala kapacitete i mogla da odgovori novim upitima potrebna je veći kapital, pa bi postojanje domaće finansijske institucije koja bi imala sluha za privrednike bilo od velikog značaja.

„Ako bi to bila banka, onda je važno da bude u državnom vlasništvu jer privatni kapital, bilo da je domaći ili strani, uvek je vođen sopstvenim interesima. Važno je da ta podrška bude stvarna, bez bespotrebno komplikovane dokumentacije. Mi smo odustali od nekih sredstava Fonda za razvoj, jer je papirologija bila preobimna, a tražili su nam dvostruko veća obezbeđenja od zahtevanih sredstava ili bankarsku garanciju na koju bismo plaćali kamatu. Na kraju sam otišla u banku i uzela kredit“, priča Snežana Obradović.

Aleksandra Popović, vlasnica firme „NAG“ za proizvodnju poslovnih uniformi, kaže da nije nerealno biti dobavljač velikim igračima, ali da domaće firme često ne mogu da odgovore zahtevima u pogledu rokova i količina, ali i uslova plaćanja. Manje firme, naime, nisu u stanju da čekaju naplatu od 60 do 120 dana. Ti problemi bi, smatra, mogli da se prevaziđu udruživanjem srpske privrede s jedne strane i podrškom finansijskog sektora sa druge.

„Turske banke podržavaju svoju privredu. Tekstilna banka Turske je veoma jaka, isto kao i ta industrijska grana u toj zemlji. Domaća razvojna banka bi, nadam se, imala kao dugoročan nacionalni cilj podizanje privrede, a samim tim i razvoj privrednih grana.  Stranim bankama je krajnji cilj sam profit. Verujem da promene koje je izazvala pandemija mogu dovesti do drugačijeg sagledavanja situacije i nove strategije države, koja bi bila više okrenuta podršci domaće privrede“, smatra Popović.

Razvojne banke koja bi zaista radila u interesu privrede nema, a podrška ne može biti ni tržište kapitala jer je slabo razvijeno. Izgubljeno poverenje investitora u tržište kapitala će se, prema mišljenju profesora Filipovića teško izgraditi zbog „različitih malverzacija i špekulacija velikih igrača“ koje su se dešavale u prošlosti.

„Uz to, omogućavanje dominantnom vlasniku da prinudno otkupi akcije i izbegavanje da se zaštite mali akcionari, u potpunosti su kompromitovali rad Beogradske berze i urušili poverenje u sistem koji će se izuzetno teško ponovo izgraditi. Umesto ulaganja u zdrave programe i investicije putem prikupljanja kapitala na berzi, danas stanovnici ove zemlje jure da kupuju nekretnine i tako podržavaju špekulativnu ekonomiju zasnovanu na rentijerstvu, a ne na preduzetništvu”, naglašava Filipović.

Smirivanje situacije na istoku Evrope stvorilo bi veće šanse za našu privredu, koja može mnogo više od motanja kablova. Možda je posle „decenije privatizacije“ i „decenije SDI“, konačno došao red na deceniju u kojoj će se sa deklarativne preći na stvarnu podršku domaćim privrednicima. To, kao što ističu naši sagovornici, zahteva i jak domaći kapital, koji bi bio sigurniji oslonac i u vreme najvećih kriza.

Autor: Vesna Lapčić

Izvor: Biznis i finansije 

Foto: pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Radnici traže fleksibilnost i personalizovane benefite

by Vesna Lapčić

Olivera Vuković, direktorka SeConS grupe za razvojnu inicijativu, rekla je na nedavno održanoj konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“ u organizaciji platforme BeRiskProtected, da je Evropska komisija saopštila da je budućnost rada  tzv. hibridni model – kombinovanje rada iz kancelarije i kuće.

„Za neke je rad od kuće boljitak, za neke frustrirajući. Tokom pandemije teret je bio veći na ženama jer kada je mama kod kuće očekuje se i ručak, i pomoć oko domaćeg i da veš bude opeglan. Nažalost za Srbiju ne postoje podaci koji bi jasno pokazali kakavi su rezultati novih modela rada“, rekla je Vuković.

Čitava situacija sa koronom je neka pitanja u vezi sa tržištem rada i modelima poslovanja ubrzala i pokrenula istovremeno poput remote i hibridnog modela rada ili preispitivanja trajanja radne nedelje, ali bi oni svakako došli na red, mišljenja je Ivana Jevtić, People & Culture Manager, ManpowerGroup Srbija koja je učestvovala na pomenutoj konferenciji.

ManpowerGroup Srbija je i sama ušla u projekat četvorodnevne radne nedelje, a nakon nepunih šest meseci pokazuje se da kompanija posluje u okviru planova.

„Evolucija radnog angažmana se dešava brže i dinamičnije nego ikada ranije. Naša ideja je bila da se napravi novi koncept koji će biti win win situacija i za poslodavce i za zaposlene. Opredelili smo se za skraćenje radnog vremena bez korekcije zarada, odnosno da se ostvari 100% učinka za 80% radnog vremena i da za to zaposleni dobiju 100% nadoknade. Istina, bila je hrabra odluka uvesti koncept četvorodnevne nedelje, ali se pokazuje da su ga ljudi prihvatili. Primenili smo model koji sigurno ne bi bio moguć za sve branše poput proizvodnje, maloprodaje“, rekla je Ivana Jevtić i dodala da je važno da svaki poslodavac sagleda svoje mogućnosti u pogledu benefita i fleksibilnosti.

Popularni sajtovi za ponudu i potražnju radnih mesta pokazuju da je u SAD potražnja za „remote“ poslovima od 2019. godine do danas porasla četiri i po puta, a ponuda takvih poslova svega 3,2 puta. U Britaniji, rast ponude takvih poslova je bio 329 odsto, a potražnja je skočila za čitavih 790 odsto!

„Istina je da postoji ekspanzija u smislu da poslodavci ističu fleksibilne oblike rada. Prepoznali su da to kandidati cene i time ih privlače, naravno u industrijama gde je to moguće. Kada se govori o benefitima trend je da se akcenat stavlja na fleksibilnost i personalizaciju – odnosno da se poslodavac vodi svojim mogućnostima, a s druge strane da nudi zaposlenom da se opredeli za set benefita koji njima odgovara. Ukoliko ti benefiti korespondiraju sa korporativnom kuturom poslodavca utom bolje“, rekla je Ivana Jevtić.

Foto: pixabay.com

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
LifestylePreporucujemoSliderUncategorized

Upitnik za određivanje sindroma izgaranja

by Vesna Lapčić

Upitnik je napravljen po Fredenbergovoj skali.

Svaki odgovor bodujete prema jačini osećaja u skali od 1 do 5 i na kraju s esve sabira. 

Ako Vam je ukupan broj bodova manji od 25, Vi se osećate dobro.

Od 26-35 bodova, budite oprezni jer ste u području rizika.

Od 36-50 bodova, kandidat ste za sindrom pregorevanja.

Od 51-65 bodova, zahvaćeni ste sindromom izgaranja.

Preko 65 bodova – Vi ste sagoreli.

Nekoliko saveta kako da sprečite sagorevaje na poslu!

Izvor: Marsh McLennan

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Polovina ljudi ima problem sa mentalnim zdravljem, sagorevanje na poslu sve učestalije

by Vesna Lapčić

Što više benefita kompanija obezbedi za svoje zaposlene veći je nivo zadovoljstva, povećava se efikasnost i produktivnost radnika. U Srbiji 53 odsto kompanija ima određene wellbeing programe pokazalo je istraživanje kompanije Marsh, jednog od najvećih brokera na svetu koje je sprovedeno u martu ove godine.

„Mentalno zdravlje je fundamentalno ljudsko pravo, a i dalje je tabu tema i to ne samo u Srbiji. Zaposleni nisu spremni da podele sa svojim poslodavcima kako se osećaju jer postoje predrasude“, rekla je  Sandra Vučurović, izvršna direktorka Marsh Srbija na konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“ koju je organizovala platforma BeRiskProtected, čiji su osnivači portali Sveoosiguranju i Sveonovcu.

Pogledajte SNIMAK sa konferencije.

Istraživanja kompanije MercerMarsh sprovedena u Evropi pokazala su da jedno od dvoje ljudi iskusi problem sa mentalnim zdravljem, a 80 odsto njih nikada ne zatraži pomoć. Osnovni problem su depresija i anksioznost: više od 44 miliona ljudi ima problem sa depresijom, a 37 miliona ima anksioznost.

„Zasposleni su najosetljiviji kada postoji pritisak na poslu i ne postoje jasno definisani ciljeni te nisu dovoljno prihvaćeni. Posao veoma utiče na naše mentalno zdravlje. Ako radimo posao koji smatramo dobrim dobro ćemo se i osećati“, rekla je Vučurović.

Samo 25 odsto učesnika istraživanja u Srbiji ima jasnu strategiju sprovođenja wellbeing programa, a samo devet odsto ima KPI za praćenje wellbeing inicijativa. Sedam od deset kompanija u Srbiji izdvojilo je manje od 100 evra za wellbeing programe, dodala je Ognjanka Kompirović, EH&B Senior Client Executive, Marsh Srbija.

MerceMarsh je sproveo istraživanje i u Evropi te je 61 odsto generalnih menadžera odgovorilo da je sprovelo plan podrške u delu mentalnog zdravlje i wellbeinga, a 40 odsto zaposlenih je prepoznalo da kompanija brine o njima.

„S obzirom na to da je hibridan način rada još uvek veoma zastupljen, preporuka je da zaposleni koji dolaze u kompaniju povremeno mogu da se okupe i diskutuju o svojim problemima, a da se za one koji rade od kuće organizuju onlajn radionice“, rekla je Ognjanka Kompirović.

Jedan od velikih problema koji se javlja kod zaposlenih jeste sagorevanje na poslu, a prvi simptomi su osećaj fizičke i mentalne iscrpljenosti, gubitak osećaja lične vrednosti, negativizam, gubitak želje za radom, osećaj beznađa.

Sagorevanje na poslu sve izraženije

Sandra Vučurović je napomenula da postoji i zdrav stres koji nas gura napred, ali da je daleko opasniji onaj koji se javlja kao posledica preopterećenosti obima posla.

„Svetska zdravstvena organizacija je uvrstila burnout u dijagnozu i očekuje se da to prihvate i njene članice. Inače, dva od tri zaposlena su osetila rizik burnouta u toku radna veka, dok jedno od dvoje zaposlenih želi da radi u kompaniji koja je pružila finansijsku podršku u oblasti wellbeinga. Ohrabrujuće je što 47 odsto poslodavaca razmišlja o uvođenju nekih programa sa mentalnim zdravljem, pokazuje istraživanje Mercera u Evropi“, dodala je Vučurović.

Nadovezujući se na ove rezultate, Ognjanka Kompirović je rekla da se 64 odsto zaposlenih koji su iskusili neki od programa podrške u vezi sa mentalnim zdravljem oseća veoma dobro, a 42% ne bi napustilo kompaniju koja pruža takve benefite.

„Žene se mnogo više osećaju dikonektovano na radnom mestu u odnosu na muškarce, kao i mlađi u odnosu na starije. Takođe, mlađi imaju mnogo više izazova u vezi sa mentalnim zdravljem nego stariji što je i razumljivo zbog manjka iskustva. Razgovarali smo i sa lekarima na ovu temu i oni su nam dali nekoliko saveta za prevazilaženje ovih problema: vera u sebe, usmerenost ka pozitivnosti za druge i sebe, negovanje smisla za humor, odmor, rekreacija, negovanje i razvijanje otpornosti odnosno znati reći ne i postaviti prave granice u poslu i privatno, raspodeliti odgovornosti i aktivno organizovati sopstveno vreme“, istakla je Kompirović.

Foto: Pixabay.com/BeRiskProtected

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Jovan Protić, MOR: Dve milijardi ljudi u svetu radi na crno, a godišnji profit od prisilnog rada je 150 mlrd $

by Vesna Lapčić

Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju je izneo šokantan podatak da 61 odsto svih radnika u svetu „radi na crno“ što je oko dve milijarde ljudi, dok se 40 miliona ljudi nalazi u modernom ropstvu. Od toga je 25 miliona ljudi na prinudnom radu, a 15 miliona u prisilnim brakovima. Još strašnije je što jednu četvrtinu žrtava prisilnog rada čine deca i broj dece koje su pod prisilnim radom u poslednje četiri godine raste (ukupno 160 miliona dece), a ukupan godišnji profit od prisilnog rada iznosi 150 milijardi dolara.

Ovi podaci izneseni su na konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“ koja je održana 23. juna u organizaciji platforme Be Risk Protected čiji su osnivači portali Sveoosiguranju i Sveonovcu.

Na vrhuncu pandemije u drugom kvartalu 2020. gubitak radnih sati je iznosio 14,5 odsto izgubljenih radnih sati što ne znači da je 14 odsto ostalo bez posla već toliko nije moglo uopšte da radi. Srbija je na tom proseku.

Posle pune dve godine od početka pandemije možemo da kažemo da se nismo vratili na nivo od pre pandemije odnosno poslednji kvartal 2019. Sa ratom u Ukrajini opet je došlo do pogoršanja i sada je gubitak radnih sati 4,2  do 4,5 odsto na globalnom nivou.

„To se na nekativnost reflektuje tako što je porasla za 81 milion ljudi, a broj nezaposlenih za  31 miliona, a najviše su bile pogođene žene, mladi i niskokvalifikovani radnici. Prihod od rada je u 2020. opao 8,3 odsto, a u prošloj godini 5,3 odsto. Nejednakosti koje su bile prisutne u svakom pogledu su se još više pogoršale. Posebno su bile pogođene niže i srednje razvijene zemlje jer nisu imale prostora da intervenišu. Inače, globalna fiskalna podrška je iznosila 16,9 milijardi dolara. Posebno nas brine udar na siromašto jer je 10 odsto više ljudi u ekstremnom siromaštvu što znači da raspolažu sa 1,9 dolara dnevno „, rekao je Protić.

On je rekao da su bezbednost i zdravlje na radu dobili dodatni značaj u kontekstu i rizika novog doba te da će dve međunarodne konvencije postati fundamentalne, a obe se tiču bezbednosti i zdravlja na radu – Konvencija 155 i Konvencija 187. Srbija je ratifikovala obe konvencije.

„Očekujemo i određene zakonske promene u Srbiji, posebno nam je važan zakon o osiguranju na radu koji izostaje duži niz godina  paralelno za uvođenje softvera za prijavljivanje povreda na radu“, rekao je Protić.

 

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacSlider

Kako sprovesti istraživanje tržišta i onlajn oglašavanje po principu „uradi sam“?

by Vesna Lapčić

Prema podacima iz prošle godine, Fejsbuk je i dalje dominantna drušvena mreža koju koristi 87 odsto populacije Srbije koja je onlajn. Za oglašavanje se koristi Facebook Adds Manager, koji nudi najpreciznije targetiranje. Instagram solidno raste (76%) ali najbrže rastuća mreža je Tiktok koji privlači populaciju starosti 18-24 i mada trenutno ne nudi mogućnost oglašavanja na tržištu Srbije, nije prerano za biznise da na njemu kreiraju stranice. Iako je Instagram veoma pogodan za prodaju, postavljanje sopstvenog sajta treba da bude deo strategije svakog prodajnog biznisa.

Šta treba pitati potrošača prilikom istraživanja tržišta i kako podaci pomažu u donošenju boljih odluka u svakodnevnom poslovanju polaznicama vebinara Preduzetnice pitaju je detaljno objasnila Marijana Agić Molnar, marketing strateg i Data strateg – ekspertkinja u kompaniji Data Do. U prvoj fazi istraživanja neka od glavnih pitanja su koliko je tržište veliko, kakva i kolika je konkurencija i koju će potrebu potrošača novi proizvod bolje da zadovolji. Zadatak marketing analitike je da prikupi tačne podatke, da ih analizira i pruži uvid u ponašanje potrošača, a da se na kraju ti uvidi pretvore u bolje poslovne odluke.

U mnoštvu dostupnih besplatnih metoda (Google istraživanja, stručni portali, sajtovi konkurencije,  RZZS, društvene mreže), moguće je doći do odgovora na neka od pitanja po principu „uradi sam“, ali to zahteva dosta vremena i može doneti i netačne informacije, pa ih treba prihvatiti kao izvesne tek ako potvrdu za njih dobijemo iz više izvora.

„Ako tražene podatke ne nađemo na navedenim mestima, a nemamo sredstava da platimo istraživanje, ipak je bolje da sami uradimo tzv. primarno istraživanje nego nikako jer tako stvaramo naviku da slušamo potrošače. Prednost „uradi sam“ metode je u tome što može brzo da se reaguje i što je pogodna za mali budžet. Mana je što smo pristrasni i što neki podaci mogu da nam promaknu jer nemamo iskustvo u istraživanju, kao ni mentora da nas nadgleda,“ navela je Marijana Agić Molnar. Vlasnicama startapova ukazala je na mogućnost da sredstva za istraživanje tržišta obezbede od EBRD, koja finansira projekte istraživanja za startapove u Srbiji, posebno ako imaju izvoznu šansu.

Pored besplatnih alata za istraživanje tržišta, digitalno doba je donelo i povoljnije opcije oglašavanja koje mnogo bolje pogađaju ciljnu grupu nego tradicionalno oglašavanje, dajući šansu i najmanjim biznisima da se ravnopravno takmiče na tržištu. Brana Kosanić, Client Service direktorka u agenciji Wavemaker, uputila je polaznice u osnove online oglašavanja, koje obuhvata čitav niz rešenja, od banera i oglasa na pretraživačima, preko saradnje sa influenserima i oglašavanja na društvenim mrežama do affiliate i email marketinga. Ona je istakla da su društvene mreže sjajan kanal za interakciju brendova sa pratiocima i da omogućavaju plasiranje različitih sadržaja.

Polaznice su dobile savet da platformu za oglašavanje biraju prema tome gde se nalazi njihova publika, a sadržaj u zavisnosti od interesovanja. Onima koji nisu mnogo zainteresovani plasiraju se gifovi, linkovani postovi i karusel, a za one sa najviše interesovanja pogodan je video. Takođe su upućene u sistem aukcijske kupovine online oglasnog prostora i kako da povećaju broj pratilaca na Instagramu, što je problem koji muči sve pionire biznisa na ovoj mreži.

„Giveaway je primer dobre taktike, ali samo ako novi pratioci imaju interakciju sa vašim profilom, jer ako nemaju, vaš sadržaj im se neće prikazivati, što je isto kao i da vas ne prate. Dakle, rešenje je da stalno objavljujete sadržaj koji je za njih relevantan i koji im je zanimljiv,“ naglasila je Brana Kosanić.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSliderUncategorized

Bojan Žepinić, TPA: Jake domaće banke od velikog su značaja za jačanje privrede u vlasništvu domaćeg kapitala

by Vesna Lapčić

Usled poremećenih lanaca snabdevanja tokom prethodne dve godine usled pandemije, a i zbog rata u Ukrajini, sve veći broj kompanija razmišlja o lokalizovanju privrede. Da li srpska privreda može da iskoristi globalna dešavanja sebi u prilog, i šta je potrebno da bi smo se uključili u globalne lance snabdevanja razgovarali smo sa Bojanom Žepinićem, rukovodećim partnerom TPA Srbija.

Kako vidite kapacitete srpske privrede da se uključi u globalne lance snabdevanja i da se, pored privlačenja stranog kapitala, razviju domaće kompanije koje bi iskoristile priliku velikih globalnih igrača koji razmišljaju o seljenju proizvodnje bliže „kući“ o čemu se dosta priča (a imali smo i nekoliko takvih slučajeva) od početka pandemije?

Naša privreda je u poslednjoj deceniji u velikoj meri uspela da postane deo značajnih međunarodnih proizvodnih lanaca. Ovde bih podsetio da je Srbija u 2019. godini, prema indeksu učinka po osnovu grinfild stranih direktnih investicija (SDI), bila na prvom mestu od ukupno 105 država (izvor: Financial Times), a kriterijumi su bili iznos investicija srazmerno veličini ekonomije. Uspešni rezultati su nastavljeni i u 2020. i 2021. godini, uprkos globalnim izazovima koje je donela pandemija virusa korona.

Dalje, bio bih slobodan da podelim lični utisak i kažem da reputacija i prepoznatljivost Srbije kao atraktivne investicione destinacije prati (ako ne i prevazilazi) odlične rezultate koje smo ostvarili. Sama činjenica da smo se za neke od najvećih realizovanih investicija (uspešno) nadmetali sa Poljskom, Češkom, Rumunijom i drugima, svakako govori tome u prilog.

Sa aspekta regiona, u brojkama to izgleda ovako: Mađarska je u 2021. godini imala 2,6 milijardi evra SDI, Hrvatska 2,8 milijardi, a Srbija rekordnih 3,9 milijardi. Na centralno-istočnom evropskom području jedino je Rumunija u 2021. godini bila ispred Srbije kada je reč o iznosu stranih direktnih ulaganja, sa 7,3 milijarde evra. Sve druge zemlje nalaze se daleko niže na lestvici SDI.

Jedan od razloga uspešne politike privlačenja stranih investicija leži i u izdašnom subvencionisanju investitora. Investitori su dobijali nekoliko miliona, a neki i više desetina miliona evra, da sprovedu svoje investicije u Srbiji. Iako često osporavana mera, ovom prilikom bih skrenuo pažnju na pozitivan trend da subvencije u većem iznosu dobijaju investitori koji se opredele da investiraju u manje razvijene delove Srbije i/ili u tehnološki naprednije procese proizvodnje.

Ono što će biti najveći izazov u narednom periodu jeste da Srbija nastavi napredak u svim aspektima koji utiču na privlačenje i apsorbovanje investicija. Tu pre svega mislim na kvalitetan i predvidiv pravni okvir, fer tržišnu utakmicu te upravno-administrativne i sudske kapacitete za primenu propisa. Dalje, globalna ekonomija se tehnološki menja dinamikom koja je bez presedana u istoriji, te je neophodno dalje raditi na kapacitetima koji će nam omogućiti da budemo referentni u takvom dinamičnom okruženju. Ovde mislim, pre svega, na napredak u informacionim tehnologijama, promene u automobilskoj industriji, energetskom sektoru, uticaju proizvodnih procesa na životnu sredinu, itd.

Da li smatrate da će lokalizacija privrede biti u velikom obimu i da će se globalni igrači povući sa dalekih tržišta i približiti „kući“?

Teško je davati bilo kakve prognoze u okolnostima u kojima su ekonomski interesi u potpunosti podređeni geostrateškim i političkim interesima. Ovo čemu svedočimo poslednjih nekoliko meseci liči na veliku podelu sveta na dva ili više polova u kojoj Evropa (dakle, i Srbija) trenutno ne stoji dobro i ima neizvesnu bezbednosnu i ekonomsku perspektivu. Evropski investitori su dominantni strani investitori u kvantitativnom i kvalitativnom smislu u Srbiji. Jasno je da је trend nearshoring-a (približavanje proizvodnje tržištima) počeo još tokom pandemije virusa korona i načelno је imao dobre perspektive za Srbiju, ali dalje pojačavanje kriznih indikatora u Evropi, ali i osećaja bezbednosne nesigurnosti, ne mogu da budu posmatrani isključivo kao prilika Srbije.

Optimalna geografska pozicija Srbije, centralna tačka spajanja Istoka i Zapada, i veoma dobra povezanost sa svim delovima sveta su ono što čini komparativnu prednost Srbije. Trend približavanja i prebacivanja proizvodnje sa lokacija u Kini i Dalekom istoku generalno bliže Evropi, iskoristiće države u ovom delu Evrope ukoliko imaju dobru logističku povezanost, saobraćajnu infrastrukturu, jednostavne administrativne procedure itd.

Ovde bi trebalo napomenuti da su geopolitički disbalansi  doveli do preseljenja poslovanja velikog broja kompanija iz Rusije i Ukrajine u Srbiji. Prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, samo u aprilu registrovano je 107 privrednih društava čiji su vlasnici fizička i pravna lica iz Rusije. Podaci pokazuju da je firmu u Srbiji registrovalo i 269 preduzetnika iz Rusije. Tokom februara, pre ruske intervencije, u Srbiji je registrovano tek 11 privrednih društava u vlasništvu pravnih i fizičkih lica iz Rusije (slobodanavropa.org).

Dakle, odgovor na vaše pitanje leži pre svega u daljem razvoju političkih događaja. Svaka deeskalacija trenutnog sukoba u Ukrajini će Srbiji ići u prilog iz razloga koji važe i za ostale države, ali i zbog specifičnosti naše ekonomije koja je energetski potpuno zavisna od Rusije, dok Kina ima značajno učešće u ukupnim stranim investicijama.

Da li je jedan takav značajniji razvoj domaće privrede moguć bez finansijskih institucija, pre svega banaka, u domaćem vlasništvu? Da li poreklo vlasništva kapitala u bankama (domaće ili strano) u ovom kontekstu igra ulogu ili je važnije da to domaće vlasništvo bude državno, dok je privatno – bilo domaće ili strano uvek vođeno profitom, a ne nekim nacionalnim interesima?

Pre svega, vezano za domaće (privatne) investicije, to je komponenta ukupnih investicija koja bi, po Fiskalnoj strategiji Ministarstva finansija, trebalo da bude najsnažniji generator rasta ukupnih investicija u narednom periodu. U tom smislu vaše pitanje je apsolutno relevantno. Smatram da su jake domaće banke (tj. banke u srpskom vlasništvu) od velikog značaja za dalje jačanje dela privrede kojom upravlja domaći kapital. Naime, iako imaju isto regulatorno telo, za očekivati je da su domaće banke više senzibilisane na specifičnosti poslovanja u Srbiji i mogu da budu veća podrška domaćim investitorima u njihovim investicionim namerama.

Ja bih dalje iznijansirao situaciju i napomenuo da je stvar ipak drugačija za velike kompanije, sa jedne strane i male, sa druge. Naime, velike kompanije, kada traže eksterno finansiranje, pregovaraju sa više banaka i nisu mnogo zainteresovane za poreklo kapitala tih banaka, već za uslove finansiranje. Sa druge strane male, a posebno, tek osnovane kompanije, teško da imaju pristup eksternom finansiranju. Takve kompanije imaju probleme da ostvare svoje potencijale i zauzmu svoje tržišno mesto i pored nekoliko dobrih lokalnih i internacionalnih programa podrške tom sektoru.

Koliki je hendikep Srbije (opet u kontekstu snažnijeg razvoja privrede i uključivanja u globalne tokove) to što nemamo razvijeno tržište kapitala odnosno Berzu i veoma slabo tržište investicionih fondova i praktično nepostojeće tržište alternativnih investicionih fondova?

Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, jer su činjenice koje ste naveli inherentne našoj privredi. Mi ne možemo da kažemo da smo nekada imali razvijeno ovo tržište pa da upoređujemo takve okolnosti sa trenutnom situacijom, kada je ono skrajnuto i marginalizovano. U svakom slučaju, manjkavost tržišta kapitala u sadejstvu sa restriktivnim deviznim propisima, koji ne dozvoljavaju jednostavan transfer kapitala u inostranstvo, usmeravaju gotovo sav višak likvidnosti privrede i inostranstva na nekretnine. To je zasigurno jedan od značajnih okidača rasta cena nekretnina u Srbiji, koji je bez presedana i koji odgovara samo investitorima, ne i građanima.

S druge strane, postoje i određene inicijative u pravcu razvijanja berzanskog i fondovskog investiranja. Na primer, građani koji plaćaju godišnji porez na dohodak građana imaju pravo na poreski kredit (tj. umanjenje poreza) za iznos ulaganja u alternativni investicioni fond i to do 50% ulaganja u toku kalendarske godine.

Spomenuo sam naše devizne propise i smatram da je dalja liberalizacija ovih propisa izuzetno bitna za raznovrsnost opcija investiranja. Naime, ukoliko već naše tržište kapitala ne uspeva da se razvije, oportuno je omogućiti rezidentima Srbije da lakše investiraju na strana tržišta kapitala. Takođe, stiče se utisak da, i pored određenih napora koji dolaze iz same Beogradske berze, nedostaju edukativne inicijative koje bi potencijalnim investitorima približile postojeće prilike.

Razgovarala: Vesna Lapčić

Napomena: Deo odgovora objavljen je u ediciji Finansije Top u izdanju B&F

1 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts