Razgovarala: Vesna Lapčić, iz edicije Moć održivog poslovanja
„Najveće dostignuće Švedske u pogledu održivosti jeste da smo došli do tačke u kojoj je društveni i politički angažman za zelenu ekonomiju toliko jak da nema vraćanja unazad. Klimatska i energetska kriza učinile su da Švedska i EU budu još više posvećene putu održivosti“, ističe Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji na početku razgovora za ediciju „Moć održivog poslovanja“.
Švedska je svoje angažovanje u vezi sa ekološkim pitanjima počela još 60-tih godina prošlog veka. Širenje opasnih hemikalija u prirodi bio je, prema njenim rečima, rani alarm. Svake naredne decenije angažovanje na zaštiti životne sredine je raslo i 80-ih godina uvedene su veće društvene reforme u vezi sa upravljanjem otpadom i industrijskim zagađenjem.
„EU je dodatno osnažila naš rad, ali i saradnju sa drugim zemljama, što je veoma važno jer zagađenje životne sredine ne prestaje na našim granicama“, ističe Ambasadorka Švedske.
Da bismo se danas aktivno bavili održivim razvojem, Ben David smatra da već postoje osnovni preduslovi: društvo koje dobro poznaje značaj životne sredine, sloboda izražavanja i pristup informacijama koji pomažu ljudima da izraze svoju zabrinutost, i jaki i slobodni mediji sa istraživačkim novinarima koji mogu da otkriju kršenje zakona u vezi sa životnom sredinom i da pokrenu javnu debatu.
Prema Vašem mišljenju, šta je „kičmeni stub“ švedske održivosti?
U Švedskoj su glavni pravci razvoja održivog društva ekonomska održivost, zaštita životne sredine i socijalna jednakost.
Ali održivo društvo takođe podrazumeva angažovanje zajednice u širem smislu. Iako su pojedinačni napori važni, institucionalna podrška i implementacija moraju se oslanjati na angažovanje zajednice. Prema tome, možemo slobodno da kažemo da je angažovanje civilnog društva kičmeni stub švedske održivosti.
Građanska svest obično počinje od škole. Veoma je važno da se škole udruže kako bi nastavni planovi i programi bili više fokusirani na životnu sredinu. Lokalne vlasti takođe treba da šire svest i podstiču angažovanje, što se ponekad može postići sa vrlo malo sredstava – jedan od primera je postavljanje košnica sa pčelama. Velike kompanije mogu da podstiču pešačenje i vožnju biciklom na posao. Rekla bih i da okosnica švedske održivosti leži u zajedničkom osećaju odgovornosti kao društva – da samo zajedno možemo da se borimo protiv klimatskih promena i degradacije životne sredine.
Takođe, reciklaža je postala rasprostranjena među stanovništvom. Svako domaćinstvo reciklira staklo, plastiku, metal, sijalice, baterije i otpad od hrane. Neophodan uslov je da taj proces bude olakšan: u svakoj opštini postoji javni prostor gde možete reciklirati krupnije stvari i opasne materije poput boja i hemikalija.
Cilj Švedske je da do 2030. obezbedi transport bez upotrebe fosilnih goriva, a da do 2045. zemlja uopšte ne upotrebljava fosilna goriva. Šta je najveći izazov na ovom putu? Kako trenutna situacija u pogledu dostupnosti energije utiče na ove ciljeve?
Švedska želi, preduzimajući napore da smanji emisije gasova značajno više od onoga što zahteva EU regulativa, da pokaže međunarodno liderstvo u pogledu klimatskih promena. Na putu smo da oblikujemo održivo društvo blagostanja koje inspiriše druge zemlje da slede taj isti put.
Naravno, predstoji nam još koraka ali inovacije koje su već napravljene pokazuju da su zaštita našeg okruženja i razvoj društva deo izazova za sve uključene u ovaj proces: građane, kompanije, vladu i javni sektor. Sve zemlje mogu prema takvom, fokusiranom modelu da preduzmu konkretne akcije kako bi ostvarile niži karbonski otisak. Kad te akcije uzmu maha, prestanak upotrebe fosilnih goriva postaje izvodljiv i na dohvat ruke svima.
I u Švedskoj se u celom društvu oseća uticaj povećanja cena energije, te je Vlada predstavila niz energetskih mera trudeći se da zaštiti i domaćinstva. Prestanak upotrebe fosilnih goriva i dalje je cilj, a Švedska i lideri zemalja EU nastavljaju da rade na izradi smernica o tome kako zemlje članice EU zajedno dalje da razvijaju energetsku politiku, uključujući cene i obezbeđivanje pristupa energiji.
Švedska je na drugom mestu u svetu po izveštajima UN o održivom razvoju i Globalnom indeksu inovacija. Da li je održivost povezana sa ekonomskim razvojem ili i zemlje u razvoju poput Srbije takođe imaju šanse da budu održive?
Švedska je godinama u svetskom vrhu kada je reč o različitim ekološkim indeksima. Sa druge strane, to što je jedna od najbogatijih zemalja na svetu zapravo povećava njen ukupni ekološki otisak. U ovom trenutku, namera joj je da stekne konkurentsku prednost ulaganjem u zelenu tehnologiju – kako korišćenjem domaćih resursa, tako i razvojem modela koje bi druge zemlje poput Srbije mogle da koriste da postanu održivije.
Borba za održivost je globalna i ne možemo očekivati da će manje razvijene zemlje postići održivost podjednako lako kao razvijene zemlje. Međutim, jedan od načina da manje razvijene zemlje počnu da se kreću u pravcu da postanu održivije jeste da prvo utvrde nacionalne i lokalne politike koje stvaraju okruženje pogodno za zelenu tranziciju. A upravo u tome Švedska godinama pomaže Srbiji.
Održivost je način života za Šveđane. Kolika je tu uloga kulturnog nasleđa i mentaliteta?
Nisam sigurna da je kulturno nasleđe glavni razlog, to je pre rezultat strateške i dugoročne javne politike čiji je cilj efikasnost, javno zdravlje i podizanje ekološke svesti. Takođe, i obrazovanje građana i izgradnja poverenja u institucije.
Ukazivanje na značaj očuvanja životne sredine za buduće generacije uvođenjem održivog načina života počinje veoma rano, već u školi. U 2019. godini Švedski nacionalni program predškolskog obrazovanja je revidiran i prvi put je održivost uključena u školski plan i program.
Postoji i drugi ugao za objašnjenje održivog načina života u Švedskoj – društvena održivost. Na primer, stremeći ka tome da se pomogne građanima da prihvate klimatske promene i bolje upotrebljavaju sopstvene resurse, Švedska se fokusira na pojedince iz svih delova društva. To se čini kroz inicijative poput urbanih farmi i biciklističkih akcija tamo gde je to izvodljivo, i kroz različite ekološke inicijative u kojima se mogu angažovati građani.
Više od 50 odsto Šveđana koristi energiju iz obnovljivih izvora, a voda je jedan od glavnih izvora. S obzirom na to da je Švedska omeđena Botnijskim zalivom i Baltičkim morem, i da kroz nju protiče više od 100 reka, hidropotencijal je izuzetno veliki.
U kojim oblastima možemo u Srbiji da učinimo više u pogledu održivosti?
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je započela reformu zakonodavstva u pogledu zaštite životne sredine kreirajući okvir za održivi razvoj. Ali sprovođenje reforme i sam proces održivog razvoja je dug, i upravo saradnja Srbije i Švedske može pomoći u unapređenju zelene tranzicije u Srbiji. Radimo zajedno sa EU i našim srpskim partnerima u oblastima kao što su reforma upravljanja otpadom, reciklaža i razvoj zelenih tehnologija i ekspertiza.
Možete li da nam nabrojite pet najznačajnijih ili najinteresatnijih održivih projekata u Švedskoj?
Radije bih se fokusirala na oblasti u kojima je švedska Agenda održivosti učinila našu zemlju jednom od najodrživijih na svetu. To su: održivi javni transport, investiranje u zelene tehnologije, održivo stanovanje, održiva poljoprivreda i održivi način života baziran na znanju i svesti da tako unapređujemo kvalitet života, i produžavamo ga.