Home Intervju
Category:

Intervju

IntervjuPreporucujemoSlider

Dragan Davidović, Kaspersky: Srpske kompanije se ne bave dovoljno predviđanjem sajber napada

by Vesna Lapčić

 Jedna od retkih pozitivnih posledica globalne pandemije je ubrzano sazrevanje svesti o potrebi adekvatne i pravovremene zaštite od sajberbezbednosnih rizika, posebno kod velikih i srednjih kompanija u Srbiji, kaže Dragan Davidović, direktor B2B poslovanja kompanije Kaspersky za istočnu Evropu za Be Risk Protected.

„Ipak, kompanije i dalje veruju da je njihovo poslovanje adekvatno zaštićeno ukoliko imaju kvalitetnu endpoint zaštitu instaliranu na svojim računarima. Dodatni nivoi zaštite, koji su neophodni, gledaju se kao (nepotrebni) trošak umesto kao strateška investicija u samo poslovanje, ili se, još gore, i endpoint zaštita bira prema najnižoj ceni, a ne prema kvalitetu proizvoda.

To je veoma opasan i pogrešan način razmišljanja. Mnogo je načina da se izvrši sajber napad i penetracija u kompaniju, i nisu za to uvek krivi neki napredni malveri. Vrlo često sami zaposleni firme, usled nedovoljnog poznavanja rizika po bezbednost, omoguće sajber kriminalcima da se infiltriraju u kompanijsku mrežu“, dodaje Davidović.

Gde su srpske kompanije, a gde preduzeća u odnosu na globalne trendove kad je reč o zaštiti/preventivi sajber napada?

U Srbiji je, osim u nekoliko velikih kompanija i državnih institucija/organizacija koje čine izuzetak, neuobičajeno da se kompanije bave predviđanjem napada i radom na prevenciji, ili aktivnom lovu na potencijalno maliciozne softvere. Razvijene zemlje Evrope, kao i SAD su daleko više odmakle u ovom segmentu i spustile tu vrstu aktivnosti čak i na mala i srednja preduzeća.

Kakvim je sve sajber rizicima izložena jedna kompanija?

Sajber napadi na kompanije se pokreću sa ciljem da se (bilo privremeno, bilo trajno) onesposobe njeni kompjuterski sistemi, ili da se nad njima preuzme kontrola, a da se podaci koji se nalaze na tim sistemima izmene, obrišu, preuzmu ili da im se onemogući pristup.

Razlozi za izloženost sajber rizicima mogu biti mane i slabosti samog sistema,  njegova neadekvatna ili nedovoljna zaštita, ali najčešće je to ljudski faktor, odnosno propusti u radu onih koji se ovim sistemima koriste, prvenstveno usled nedovoljne obučenosti ili nedovoljno opreznog ponašanja.

Sajber kriminalci su uvek motivisani ostvarivanjem profita, i neće se ustezati da pokrenu napad koristeći najslabiju kariku u sigurnosti kompanije, samo ako smatraju da mogu profitirati iz napada.

Da li načelno postoje razlike u spremnosti kompanija u različitim sektorima na odbranu od sajber napada (primera radi, da li je neki sektor po pravilu bolje pripremljen od drugog, u svetu i kod nas)?

Unutar većine kompanija u Srbiji samo postojanje IT odeljenja (ili informatičkog kako mi to zovemo) smatra se znakom da je kompanija napredna. Uobičajena praksa velikog broja firmi je da koristi spoljne saradnike i za uspostavljanje IT infrastrukture. Ovo samo po sebi nije loše, ali treba znati da su, usled kompleksnosti i sofisticiranosti sajberbezbednosnih pretnji, u velikim svetskim firmama (pa često i u manjim) odavno formirana odeljenja za sajber sigurnost koja rade nezavisno od IT odeljenja i čiji je zadatak da se isključivo brinu za sajber bezbednost.

I u Srbiji su počele da se pojavljuju kompanije koje se specijalizovano bave pružanjem sajberbezbednosnih servisa prema trećim firmama. Ovo je odlično rešenje, zahvaljujući kome kompanije kojima IT nije primarna delatnost mogu da iznajme security servis na mesečnom nivou, i da za njih neko drugi radi monitoring, preventivu i zaštitu.

Da li može da se izračuna odnos investicije u preventivu/odbranu i ptencijalne štete koje sajber napadi mogu da nanesu? Da li postoji već ustanovljen neki prosek, koliko kompanije treba da investiraju u preventivu/odbranu od sajber napada godišnje (primera radi, koji procenat prihoda, profita…)?

Prema našim podacima, prosečna šteta sajber napada iznosila je 1.09 miliona dolara (Oko 920.000 EUR) za velike, 101.000 dolara (oko 85.000 EUR) za male i srednje kompanije. Adekvatan pristup i primena adekvatnih tehnologija može organizacijama pomoći da minimizuju potencijalne troškove napada, a to su u prvom redu – proaktivnost i transparetnost, kao i sposobnost brze reakcije u slučaju bezbednosnog izazova.

Istovremeno, globalni prosečni iznos budžeta velikih kompanija namenjenog bezbednosti ove godine je bio 14 miliona dolara (oko 11.9 miliona EUR) – što je smanjenje od 26% u poređenju sa 2019. godinom. Za SMB sektor, globalni prosek budžeta namenjenog bezbednosti je 275.000 dolara (oko 235.000 EUR).

U svojim izveštajima, Gartner ukazuje na trend pada ukupnih investicija u IT na globalnom nivou, pa, iako je za očekivati da će udeo izdvojen za bezbednost biti i veći nego do sada, možemo očekivati izvesni pad apsolutnog iznosa budžeta namenjenih za bezbednost.

Kakvi su trenutno trendovi u pogledu sajber napada? Šta su poslastice sajber kriminalaca?

U poslednje vreme raste popularnost napada ransomware softverima, koji totalno blokiraju funkcionisanje žrtve, a plaćanje otkupnine kriptovalutama drži napadača sakrivenim od snage zakona. Krađa podataka i njihova preprodaja je uvek aktuelna. Postoje i drugi trendovi, ali recimo da su ovi najvidljiviji u ovom momentu, globalno pa i na teritoriji Srbije.

Ko je brži u toj oblasti – sajber kriminalci ili kompanije poput vaše koje se bore protiv njih? Kakve su trenutne pozicije?

Kako sajberbezbednosne pretnje postaju sve kompleksnije i sofisticiranije na globalnom nivou, a svaki uređaj ili sistem povezan na internet jednako je izložen riziku. Kaspersky, kao jedan od vodećih proizvođača rešenja za sajber bezbednost, ali i čitava sajberbezbednosna industrija, ulažu ogromne napore kako bi ostali na korak ispred sajber kriminalaca i anticipirali potrebe naših korisnika.

Zahvaljujući našim proizvodima, ali prvenstveno našem GReAT timu, kojeg čini više od 40 vrhunskih stručnjaka iz oblasti sajber bezbednosti širom sveta, ali i 24 godine iskustva u ovoj oblasti, verujem da Kaspersky u tome i uspeva. Ipak, nema vremena za opuštanje – sajber kriminalci stalno iznalaze nove i jedinstvene načine kako bi uputili nove izazove. Mi smo spremni da odgovorimo na njih i osiguramo i pojedincima i kompanijama da bezbedno koriste sve prednosti koje digitalna transformacija donosi.

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuPreporucujemoSlider

Branka Pudrlja Durbaba: A1 je operater kod kojeg korisnici najviše prenose svoje brojeve

by Vesna Lapčić

„Budućnost već sada zahteva kreiranje end to end rešenja, zaokruženih procesa koji biznis korisnicima daju optimalno rešenje po sistemu „ključ u ruke“. Veoma je uzbudljivo i velika odgovornost imati aktivnu ulogu u tome, kao ICT kompanija. Zato smo usmereni ka ponudi celokupnih rešenja, od konektivnosti, do platformi i aplikacija, odnosno bezbednosti i zaštiti korišćenja usluga. Isto tako, ne gubimo iz fokusa naš primarni biznis, o čemu govore i podaci RATEL-a da smo i u prvom i u drugom kvartalu ove godine operator kod kojeg korisnici najviše prenose svoje brojeve“, kaže Branka Pudrlja Durbaba, glavni direktor za tržište, A1 Srbija u intervjuu za portal Sve o novcu.

Nedavno je stupila na snagu nova faza međunarodnog sporazuma koja je omogućila korisnicima na Zapadnom Balkanu jednake cene rominga kao u domaćem saobraćaju. Ipak, tu se primenjuju pravila politike primerenog korišćenja. Šta to zapravo znači za korisnike?

Primena RLAH (Roam Like At Home) modela znači da roming, kao obezbeđivanje telekomunikacione veze za korisnika na lokaciji izvan države u kojoj je registrovao telekomunikacijske usluge – i dalje postoji, samo je niža cena. Preciznije, potrošnja minuta i poruka za većinu korisnika ista je kao u nacionalnom saobraćaju, zapravo prvo se troši besplatni sadržaj iz paketa, a posle toga se naplaćuje potrošnja van paketa prema cenama u nacionalnom sabraćaju.

Kada je reč o mobilnom internetu, tu je važna primena politike primerenog korišćenja zahvaljujući kojoj se sprečavaju zloupotrebe, tako da određena količina internet paketa može da se iskoristi bez dodatne naknade, posle čega operator ima pravo da naplati usluge prenosa podataka po cenama u nacionalnom saobraćaju, uvećanim za iznos naknade za roming.

Zbog toga preporučujemo korisnicima da se upoznaju sa raspoloživim sadržajem internet saobraćaja u skladu sa tarifom koju koriste, pre napuštanja zemlje i po povratku. Takođe, to je jedan od razloga zbog kojih je korišćenje roming dodataka, i pored primene RLAH modela, najpovoljnija opcija za razgovore i surf u inostranstvu.

Kako biste ocenili stepen konkurencije na srpskom tržištu telekomunikacija?

Mislim da je put naše kompanije dobar pokazatelj šta znači jaka konkurencija i šta kompanija mora da uradi u otvorenoj tržišnoj utakmici. Kada smo počeli sa radom u Srbiji pre 14 godina, ne samo da smo krenuli od nule, nego smo bili i u veoma nepovoljnoj tržišnoj poziciji. Ovde su postojala dva snažna mobilna operatora, tako da smo morali dvostruko više da se borimo za naklonost i poverenje svakog korisnika. Uprkos tome, od starta smo zadavali sebi visoke ciljeve i uspevali da ih nadmašimo, zahvaljujući posvećenosti naših zaposlenih i odnosu koji gradimo sa korisnicima. Poslednje četiri godine beležili smo odlične rezultate na svim poljima: povećali smo broj korisnika, teritorijalnu pokrivenost, zaposlili nove kolege, postali prva Family Friendly kompanija u Srbiji i učvsrtili imidž inovatora i operatora koji menja tržište telekomunikacija i društvo na bolje. Zahvaljujući tome, danas brojimo 1.600 zaposlenih i gotovo 2,5 miliona korisnika.

U kom pravcu će se telekomunikacione usluge razvijati narednih godina? Na čemu će biti akcenat? Šta je to što mogu da očekuju korisnici u Srbiji?

Iako je prva asocijacija na telekomunikacionog operatora – pružanje konektivnosti, A1 Srbija je, osim ljudi, usmeren i na povezivanje uređaja. Budućnost već sada zahteva kreiranje end to end rešenja, zaokruženih procesa koji biznis korisnicima daju optimalno rešenje po sistemu „ključ u ruke“. Veoma je uzbudljivo i velika odgovornost imati aktivnu ulogu u tome, kao ICT kompanija. Zato smo usmereni ka ponudi celokupnih rešenja, od konektivnosti, do platformi i aplikacija, odnosno bezbednosti i zaštiti korišćenja usluga. Isto tako, ne gubimo iz fokusa naš primarni biznis, o čemu govore i podaci RATEL-a da smo i u prvom i u drugom kvartalu ove godine operator kod kojeg korisnici najviše prenose svoje brojeve. Da bismo podržali trend rasta broja korisnika i njihove potrebe uveliko radimo na dodatnim infrastrukturnim proširenjima, posebno u Beogradu i u Vojvodini, koja će značajno unaprediti iskustva korisnika na čak 70 odsto mreže do kraja ove godine.

U kojoj meri telekomunikacioni operateri u Srbiji prate svetske trendove, a u kojim segmentima najviše zaostajemo?

Mislim da praćenje svetskih trendova nikada nije bilo manje upitno nego poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući velikom trudu veoma stručnih kadrova. Već nekoliko godina naši korisnici pomoću mWallet aplikacije mogu da plaćaju online bez kreditne kartice, jednostavno kao kešom, i to bez otvaranja računa u banci i mesečnog održavanja.

Dobar primer je i da je A1 Srbija među samo 15 odsto operatora u svetu koji korisnicima nude benefite Narrow Band IoT tehnologije koja važi za najpouzdaniju globalnu tehnologiju za efikasniji, sigurniji i ekonomičniji prenos podataka za uređaje koji se povezuju internetom. Ako imamo u vidu da tržište Internet of Things uređaja raste velikom brzinom i procenjuje se do čak 75 milijardi evra do 2025. godine na svetskom nivou, onda je jasno koliko smo „u trendu“. NB IoT tehnologija je odlična za biznis korisnike jer pruža širok spektar primene – u poljoprivredi, saobraćaju, energetici, zaštiti životne sredine, proizvodnji, u svakoj oblasti u kojoj postoji merenje i slanje podataka.

Druga strana medalje je svest tržišnih učesnika o tome koliko brzo moraju da uhvate korak sa svetskim trendovima koje donosi digitalizacija. Ako pričamo o novim tenologijama, 5G nam donosi ogromne mogućnosti i zbog toga je neophodno da što pre uhvatimo korak sa svetom i omogućimo našoj industriji i kreativnim pojedincima šansu da razvijaju nove poslovne modele.

Šta će korisnici vaših usluga dobiti time što su sada deo nove, A1 Grupe? Da li se za njih nešto suštinski menja?

Prelaskom pod kapu internacionalnog brenda A1 dobili smo snažan vetar u leđa da dobre stvari po kojima smo prepoznatljivi dodatno unapredimo. Korisnici mogu da računaju da ćemo biti jači i bolji zahvaljujući internacionalnom iskustvu i podršci A1 Telekom Austrija Grupe, koja posluje u 7 evropskih zemalja i ima više od 25 miliona korisnika. U tom smislu novi brend je prilika da nadogradimo sebe kao zaposlene i kompaniju dovedemo na još viši nivo, unapređujući tržište telekomunikacija i kreirajući najbolje iskustvo korisnika za život u savremenom digitalnom dobu. Na primer, unutar Grupe posvećeni smo razvoju novih rešenja kroz A1 Digital.

Korisnici u Srbiji u narednom periodu mogu da očekuju napredne servise iz naše A1 porodice, ali i servise kreirane sa startapovima kroz A1 Startup. Već imamo takav primer, kao što je A1 Net Protect, cyber security dodatak za korisnike mobilnog i kućnog interneta koji smo nedavno lansirali. Tokom prvog meseca rada, on je zaštitio korisnike od preko 75.000 pretnji.

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Milinko Mijatović, Milosevic Law Firm: Privrednici mogu bolje da iskoriste mogućnosti koje im se nude

by Vesna Lapčić

U istraživanju Amričke privredne komore (AmCham) prvi put se na listama onoga što otežava poslovanje privrednika javlja „neizvesnost usvajanja novih propisa“ i donošenje propisa mimo konsultacija sa privredom. Razgovarali smo sa advokatom Milinkom Mijatovićem iz kancelarije Milosevic Law Firm o značaju predvidljivosti poslovnog okruženja, ali i o tome zašto je sudstvo u Srbiji nedovoljno efikasno, šta bi trebalo da se unapredi u pravnom okviru kako bi privreda dobila „vetar u leđa“ za dalji razvoj.

„Predvidljivost pravnog sistema predstavlja osnov za rad svakog privrednika, tako da neizvesnost usvajanja novih propisa predstavlja realan i ozbiljan problem za privredu.  Privrednik mora unapred da zna koja su pravila kako bi projektovao svoje poslovanje na kvartalnom, godišnjem ili petogodišnjem nivou. Problem nastaje kada privrednik napravi projekcije i planove, a nakon toga iznenada dođe do usvajanja novih propisa bez ozbiljnije javne rasprave ili konsultacije sa privredom, ili dođe do izmene postojećih propisa kako bi se zadovoljila nekakva forma, dok u praksi ti propisi ne samo da ne budu primenljivi, već stvaraju i realne poteškoće“, kaže Milinko Mijatović na početku razgovora za Sve o novcu.

Drugi problem koji privrednici često navode jeste neefikasnost sudstva i potreba za specijalizacijom sudija posebno kada je reč o upravnim postupcima. Zašto se toliko dugo govori o neefikasnosti pravosuđa, postoje li objektivni razlozi za takvo stanje u toj poluzi vlasti ili bi nekom novom reformom ili reorganizacijom stanje moglo da se promeni?

Dosta se govori o neefikasnosti sudstva, ali činjenica je i da ona često predstavlja izgovor za određene poslovne neuspehe. Tačno je da bi sudstvo u nekim segmentima trebalo da bude efikasnije, ali stalno pozivanje na neefikasnost sudstva ne može da bude oslobađajući faktor za loše poslovne poteze. Kada su u pitanju upravni postupci, ne smatram da bi specijalizacija sudija vodila efikasnijem radu. Naše sudije su generalno veoma stručne i u sudovima radi dosta kvalitetnog kadra. Ono što je problem, recimo Upravnog suda, jeste činjenica da postoji mali broj sudija za veliku količinu predmeta. Rešenje bi bilo da se poveća broj sudija i sudijskih saradnika. Dodatno, sudijska plata bi mogla da, pored fiksnog dela, sadrži i varijabilni deo, pa bi sudije koje mesečno urade više predmeta bile dodatno nagrađene. Na taj način bi se izbegla uravnilovka, bar što se tiče zarade, a one sudije koje ulože više radnih sati, imale bi, ako ne moralnu, ono bar materijalnu satisfakciju za vreme koje provedu u radu na predmetima.

Srpski pravni okvir je umnogome reformisan poslednjih godina. Kako biste ocenili pravni i regulatorni okvir – da li je dovoljno podsticajan za privredu?

U principu, uvek može bolje, ali srpski zakoni i drugi propisi dosta su dobro napisani i omogućavaju privrednicima da slobodno rade i maksimalno (is)koriste mogućnosti koje su im pravnim okvirom date. Ovo što vidim kao problem jeste nedovoljno poznavanje, a takođe i neprimenjivanje propisa, i tu ne mislim samo na sudstvo i upravu. Mnogi nosioci javnih ovlašćenja ne umeju ili možda nekad i ne žele da primenjuju propise, već idu linijom manjeg otpora ili postupaju na bazi neke ranije prakse i običaja. Na taj način apsolutno se koči pravni promet, što dalje povlači angažovanje sudova, i ostatka državnog aparata, odlaže se realizacija planova privrednika i posledično negativno utiče na privredu. S druge strane, često je problem i nedovoljna edukovanost privrednika, zbog čega oni ne iskorišćavaju u dovoljnoj meri mogućnosti koje im pruža pravni okvir u Srbiji, i na tome bi trebalo da se radi. Svaki privrednik bi trebalo da bude svestan činjenice da je bez dobrog pravnog i finansijskog savetnika svako ozbiljno poslovanje skoro pa nemoguće. U suštini, mi kao advokati često „lečimo“ posledice nepoznavanja prava svojih klijenata, iako bi za privredu najbolje bilo da nas privrednici angažuju radi preventive, a pre svega savetovanja o tome kako da maksimizuju svoje poslovanje i pravilno procene rizike.

Šta biste izdvojili kao „goruće“ probleme odnosno propise koje bi trebalo promeniti u cilju daljeg unapređenja poslovnog ambijenta, iz vašeg iskustva budući da radite sa brojnim privrednim granama i na izvoru ste informacija šta privrednike tišti?

Ono što vidim možda ne kao „gorući“ problem, već više kao potrebu, jeste da se konačno završi kodifikacija građanskog prava. Da imamo jedan moderan propis koji sažima sve aspekte građanskog prava. Iako je naš Zakon o obligacionim odnosima vanvremenski propis koji traje već duže od 40 godina, on ipak mora da se uskladi sa trendovima današnjeg prava i poslovanja. Isto tako, sve se više radi na digitalizaciji poslovanja, pa je i u tom delu potrebno prilagoditi se trendovima. S druge strane, puko prepisivanje propisa zemalja ili zajednica na koje se ugledamo ne može dati dobre rezultate. U tom smislu, treba uzeti u obzir tradiciju, običaje i navike ljudi koji bi trebalo da poštuju te propise i koriste se pravima koja iz njih proizilaze, kao i trenutnu tehničku opremljenost i broj kadrova u državnom aparatu kako bi primena propisa bila nesmetana. Ne može se neki propis koji nije u duhu našeg podneblja veštački nametati građanima, jer na taj način dobijamo propise koji ostaju samo „mrtvo slovo na papiru“.

Građevinski sektor u Srbiji je poslednjih godina u ekspanziji, a vaša kancelarija sarađuje sa brojnim firmama iz te oblasti. Dosta se radilo i na pravnoj regulativi u toj oblasti. Kakva je sada situacija i da li je Katastar jedini preostali „problem“ koji je potrebno rešiti kako bi stvari funkcionisale efikasnije i transparentnije za privredu?

Katastar je i dalje deo problema, iako je tu bilo dosta pomaka. Već kod same ideje o investiranju na određenoj lokaciji vi naiđete na situaciju da je u Katastru upisana „mešovita“ svojina koja kao kategorija nije propisana u srpskom pravnom sistemu. Zatim, umesto prava svojine imate upisanu državinu na objektu u korist nekog lica, ili još gore, piše da je „držalac nepoznat“ što je potpuno apsurdno jer mora da postoji vlasnik svakog ikad sagrađenog objekta u Srbiji. Takođe, i dalje možete da naiđete na „društvenu“ svojinu, iako takav oblik svojine ne postoji već 30 godina. Sve ovo negativno utiče na potencijalnog investitora, jer da bi gradio na određenoj lokaciji, on mora da bude vlasnik zemljišta, a ne može da bude vlasnik zemljišta dok ga ne kupi od prethodnog vlasnika, ili ga ne stekne kroz izvršenje ili stečaj, što ne može da učini dok se jasno ne definiše ko je zapravo vlasnik. Dakle, da bi građevinski sektor doživeo još veću ekspanziju, a i da bi pravni promet bio brži i efikasniji, potrebno je konačno završiti reformu Katastra.

Vaša kancelarija posluje i u BiH i Crnoj Gori. Stalno se govori da region Zapadnog Balkana treba da se poveže. Gledano sa pravnog stanovišta, koliko je region povezan odnosno koliko su „pravila igre“ slična ili različita?

Propisi su, u principu, manje-više isti i u Srbiji i u Crnoj Gori i u BiH, pogotovo što se dosta radi na harmonizaciji domaćih propisa sa pravom Evropske unije. Što se tiče „pravila igre“, ona su u svim zemljama regiona načelno ista za sve, ali ćete uvek imati nekog za koga važe i posebna „pravila“, što izaziva revolt kod klijenata. Međutim, ovo nije vezano samo za Zapadni Balkan, tako je u celom svetu, samo što je to negde više, a negde manje izraženo. Mi svoj rad prilagođavamo konkretnim pozitivnopravnim propisima i konkretnom tržištu, pa na bazi toga i savetujemo svoje klijente.

Kakvi su vaši dalji razvojni planovi?

Naša kancelarija dosta odskače od tradicionalne advokature i u tom smislu jedinstveni smo na tržištu. Osim što se bavimo pružanjem pravne pomoći u klasičnom smislu, zbog poznavanja tržišta i ovdašnjih prilika klijente savetujemo i ukazujemo im na prednosti i mane svakog njihovog poslovnog poteza. Isto tako, svakom problemu prilazimo sa više strana i na bazi prikupljenih informacija i iskustva u istim ili sličnim situacijama, cenimo realne rizike koje klijent može da očekuje. Naš fokus je pre svega na edukaciji i pravnom savetovanju klijenata u pogledu izbegavanja rizika i optimizaciji njihovog poslovanja. S tim ciljem započeli smo sa radionicama i prezentacijama u okviru privrednih komora i poslovnih klubova čiji smo članovi, što je do sada naišlo na pozitivne reakcije privrednika.

Autor: Vesna Lapčić

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Sve je veća tražnja za faktoringom

by Vesna Lapčić

„Pandemija je uticala na sve delove privrede naše zemlje pa tako i na promet u oblasti faktoringa. Tokom 2020. godine, na osnovu podataka Privredne komore Srbije, promet faktoring usluga je smanjen za oko 5% u odnosu na 2019. godinu. Pad u prošloj godini je očekivan ali je istovremeno daleko manji od predviđenog, prvenstveno jer je već u drugoj polovini 2020. godine stanje privrede počelo da se poboljšava“, kaže Jovan Milovanović, osnivač FinSpot digitalne platforme za faktoring,  za Sve o novcu i dodaje:

„Ako pričamo konkreno o našem iskustvu, s obzirom da je Finspot operativan od početka 2021. možemo reći da se tražnja intenzivira iz meseca u mesec kako se obim poslovnih aktivnosti povećava, te predviđam značajan rast prometa ove godine“.

Koja preduzeća, iz koje delatnosti, najviše koriste ovu uslugu, ako postoji neka statistika?

Faktoring kao usluga nije ograničena na određene industrije i/ili ne zavisi od veličine firme. Postoje industrije kod kojih je faktoring prihvatljiviji način kratkoročnog finansiranja i obezbeđivanja dodatnog obrtnog kapitala i likvidnosti. Pet delatnosti kod kojih je faktoring najzastupljeniji su proizvodne delatnosti, trgovina na veliko, usluge, poljoprivreda i transport.

Pored ovih delatnosti, razgovarajući sa aktuelnim i potencijalnim klijentima, uočavamo da se tražnja intenzivira i u ostalim granama kao što su farmacija, građevina, i sl.

Od čega zavisi visina naknade koju klijent plaća za uslugu faktoringa i u kom roku klijenti dobijaju novac, na primer, oni koji koriste usluge Finspot-a?

Naknada pre svega zavisi od roka dospeća fakture koja je predmet faktoringa na plaćanje, boniteta ustupioca potraživanja, njegovog dužnika i iznosa same fakture. Na našem sajtu, www.finspot.rs, potencijalni klijenti mogu okvirno izračunati koliko bi usluga koštala uz napomenu da su tako dobijene brojke indikativne. U svakom slučaju odstupanja su mala.

Od prve posete našeg sajta i otpočinjanja besplatne registracije na sajtu, klijenti mogu novac na računu očekivati već u roku od 24 časa od trenutka podizanja fakture na našu digitalnu platformu. Zaista se ponosimo brzinom i lakoćom korišćenja naše usluge, a koju smo obezbedili za naše klijente, jer shvatamo koliko je važna pravovremena realizacija ovakvih oblika finansiranja.

Faktoring uglavnom služi da poboljša likvidnost preduzeća. Šta još preduzeća dobijaju korišćenjem ove usluge?

Faktoring upravo služi da firmi obezbedi brzu naplatu svojih nedospelih faktura a što predstavlja kratkoročno finansiranje.

Ono šta je velika prednost Finspot platforme je to što klijenti po registraciji, ne moraju da razmišljaju o tome koliko vremena će im trebati za naplatu sledeće fakture i šta će im još od dokumentacije biti potrebno – dovoljno je samo da se podigne faktura na platformu i klikom na jedno dugme zatraži finansiranje. U roku od 1-2 sata imaće novac na računu ili će znati da podignuta faktura ne ispunjava uslove za otkup. Klijent dobija osećaj olakšanja znajući da sa par klikova može da završi proces i da nakon nekoliko trenutaka dobije novac na račun.

Pored ove osnovne funkcije platforme, klijent dobija i dodatne korisne analitike svojih  transakcija, uvid u stanje svog limita i limita svojih kupaca, istoriju svoji transakcija, itd.

Da li se primenjuje i za fakture izdate klijentima van granica Srbije?

Da. Finspot podržava i finansiranje faktura izdate kupcima koji nisu iz Srbije.

Kako funkcioniše FinSpot i šta znači „likvidnost na klik“?

Da biste postali korisnik Finspot platforme, dovoljno je da posetite naš sajt www.finspot.rs i da u par koraka, potpuno besplatno i jednostavno, otvorite nalog. Nakon otvaranja naloga vrlo brzo, meri se u satima, dobijate ponudu koja sadrži odobrene limite, zatim potpisujemo ugovor i nalog je aktivan. Nakon toga nalog dobija sve funkcionalnosti i klijent može podići fakture koje želi da finansira na platformu. Prvo finansiranje se može dobiti već u 24 časa od otvaranja naloga, a svako naredno u par klikova i za mnogo kraće vreme.

To upravo i znači naš slogan, „Likvidnost na klik“, gde smo za klijenta uklonili sve suvišne procedure i dokumentaciju i fokusirali se na nužne stvari tako da omogućimo jedan veoma fluidan proces kako bi klijent mogao da se fokusira na svoj posao a ne da se bavi naplatom.

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Tomislav Despić: Uskoro stižu kineske investicije i u realan sektor

by Vesna Lapčić

Veliki infrastrukturni i kapitalni projekti u Srbiji, u kojima kineske kompanije učestvuju, nastaviće se i tokom 2021. godine, ali se mogu očekivati i kineske investicije u realni biznis: ulaganja u nekretnine, logističke centre, prehrambenu proizvodnju; moguće su razne kooperacije u oblasti poljoprivrede, uprkos tome što Srbija ima problem usitnjenosti gazdinstava. Moguća su i ulaganja u medicinu i zdravstvo, jer je i to korona stavila u fokus – mobilne ambulante, prenosivi medicinski aparati i uređaji, suplemenati. Turizam će, takođe, biti važna kopča saradnje, rekao je Tomislav Despić, direktor kancelarije za Istočnu Evropu kineske kompanije ToJoy, koja u Beogradu radi kao platforma za povezivanje srpskih i kineskih kompanija. Tom najavom mogućih kineskih investicija gospodin Despić je odgovorio na pitanje Magazina Biznis o tome kakva se kineska ulaganja mogu očekivati u narednim godinama. U razgovoru za Magazin Biznis Tomislav Despić kaže da i ove godine ostaje neizvesnost zbog pandemije, kao i problem putovanja:

– Uslovi su takvi da retko ko može da kreira pouzdan jednogodišnji plan, pa sve strategije računaju na kratkoročna prilagođavanja u ovoj godini, kaže Despić i podseća da Kinezi vole da rade postupno, da su oprezni i ulaze na tržišta korak po korak.

Prednost saradnje sa Kinom je, kako kaže, to što ta zemlja kreira dvosmernu saradnju. „Predsednik Si Đi Ping je na onlajn samitu 17+1, koji je održan u februaru ove godine, rekao da Kina namerava da u narednih pet godina uvozi robu i usluge za više od 170 milijardi dolara iz zemalja CIE. Kina uvek želi jakog i pouzdanog partnera jer u tome vidi i svoju snagu“, ističe Despić.

Šta najviše zanima kineske kompanije koje žele da posluju u Srbiji i u ovom regionu?

– Kompanije iz Kine su najviše zainteresovane za kapacitet tržišta, pouzdanost partnera i potencijal za dugoročnu saradnju. Na nova tržišta ulaze oprezno, ali sa jasnom namerom da na njima ostanu dugo. Do sada se saradnja razvijala u različitim oblastima: nekretninama, građevinarstvu, turizmu i logistici, a zainteresovani su i za kooperacije u prehrambenom sektoru kao i u hemijskoj industriji.

Koja vrsta biznisa bi bila najpoželjnija u Kini?

– Kina ima svoje petogodišnje planove za razvoj i oni su i dobar indikator šta kineski potrošač želi: proizvode i usluge visokog kvaliteta i moderne tehnologije. Vrlo je širok dijapazon proizvoda – od primarnih poljoprivrednih proizvoda, preko kozmetike, hrane za kućne ljubimce, brendiranih igračaka, odeće do sofisticiranih tehnologija, primenjene veštačke inteligencije i zelenih tehnologija koje imaju sve veći značaj. Napredna tehnološka rešenja su dobrodošla u gotovo svim granama: medicini, poljoprivredi, farmaciji, mašinskoj, hemijskoj industriji.

Demografska slika Kine i starosna struktura takođe određuje tražnju, pa su veoma interesantni proizvodi tzv. silver ekonomije odnosno za potrošače iznad 60 godina. Nadolazeća mlada generacija isto profiliše tražnju, a oni sve više žele stvari sa Zapada.

Da li je komplikovano osnovati kompaniju u Kini, kao srpski državljanin? Da li naši ljudi pokazuju interesovanje za poslovanje u Kini?

– Mi se ne bavimo administrativnim poslovima, ali po mojim saznanjima nije komplikovano i pravila ne odstupaju od onih prisutnih na zapadnim tržištima. Ne vidim to kao barijeru da neko ne bi poslovao u Kini.

Šta je vaša preporuka za srpske kompanije koje žele saradnju sa kineskim kompanijama? Šta treba da znaju, pre nego što se odluče na saradnju sa Kinom?

– Ne postoji privrednik kojem ne „zasijaju oči“ kada se pomene Kina. Nije reč samo o materijalnoj dobiti, danas to postaje referenca koja pokazuje ozbiljnost, sposobnost i snagu kompanije – da uđe na tako veliko tržište i da se izbori sa konkurencijom.

Prilikom ulaska na kinesko tržište mora, međutim, da postoji razumevanje kineskog poslovnog ambijenta i kineskog potrošača. Postoje primeri velikih kompanija sa jakim marketinškim budžetima koje su napravile bizarne greške koje su ih diskvalifikovale ako ne zauvek onda na duži vremenski period.

Preduzetnike savetujem da se pre prvog koraka raspitaju o svim dozvolama i registracijama neophodnim za ulazak na ovo tržište. Takođe, nekada je nužno rebrendiranje, pa čak i promena naziva proizvoda ukoliko u prevođenju dobija negativnu konotaciju. Jako je bitno prisustvo sajmovima i biznis konferencijama. Pored toga, treba imati u vidu da kineski potrošač vodi računa o tome kako je neki proizvod ocenjen na e-commerc platformama, a da istovremeno voli dugu tradiciju ili legendu koja stoji iza nekog proizvoda.

Kakvi su utisci Srba o poslovanju u Kini?

– Nisam naišao nikada ni na jedan negativan komentar, a pozitivni komentari idu do fanatičnog hvaljenja napretka, ambijenta, brzine razvoja, tehnoloških dostignuća i svega što karakteriše biznis u Kini. Poslovni ambijent je možda u smislu atmosfere različit, ali esencija biznisa je kao bilo gde drugde na svetu.

Da li ima kineskih kompanija u Srbiji u segmentu malih i srednjih preduzeća i u kojima oblastima?

– Nemam precizne podatke, ali znam da broj varira od šest do osam hiljada. Mala i srednja preduzeća prate velike igrače i dolaze na krilima velikih investicija. To nisu samo trgovačke radnje već i firme u oblasti nekretnina i građevine – izvođači, investitori, proizvođači u hemijskoj industriji (guma i plastika), proizvodnja nameštaja, trgovina tehničkim uređajima do brendiranih tekstilnih proizvoda. Dolaženje kineskih kompanija pandemija jeste malo usporila, ali sam siguran da će se nastaviti dolazak.

Tri kanala saradnje sa Kinom
– ToJoy je jedna vrsta B2B platforme koja ove godine slavi 30 godine poslovanja i koja je u ovom periodu izgradila infrastrukturu od skoro milion srednjih i malih preduzetnika. U Kini smo u prethodne tri decenije služili za povezivanje preduzetničkih poduhvata iz različitih regiona, najčešće na offline konferencijama, sajmovima, kongresima koji su vrlo značajni za poslovanje u Kini. Otvaranjem kineske privrede shvatili smo da je takvo povezivanje preduzetnika neophodno i na globalnom nivou. U projekat globalnog povezivanja preduzetnika smo ušli pre tri godine. Otvorili smo kancelarije u SAD, Kostariki, Meksiku, a u Evropi u Parizu, Beogradu, dok u Beču postoji ispostava. Planirano je dalje otvaranje ispostava, ali će kancelarija u Beogradu ostati zadužena za Istočnu Evropu, a u Parizu za Zapadnu, kaže Tomislav Despić.
On objašnjava da su razvili tri kanala uspostavljanja saradnje sa Kinom. Jedan je seljenje biznisa u Kinu. U tome pružaju podršku kompanijama koje već imaju internacionalni biznis u Evropi i SAD i žele da ga instaliraju u Kini. To nije samo konsultantska podrška, već i kompletna prihvatna infrastruktura kojom ih povezuju sa preduzetnicima čija je proizvodnja kompatibilna sa njihovim biznisima.
– Drugi kanal je pomoć kineskim biznisima da izađu u Evropu i to radimo tako što ih povezujemo sa određenim preduzetnicima za koje su zainteresovani, a treći kanal je izvoz proizvoda iz ovog dela Evrope za Kinu, objašnjava Despić.

Piše: Vesna Lapčić

Izvor: Magazin Biznis

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Jovan Milosavljević, Nacionalni CERT: Mete napada su i kompanije i fizička lica

by Vesna Lapčić

Da li ste se nekad zapitali, kome da se obratite ako dođe do sajber napada u Vašoj firmi? Od koga nam prete najveće opasnosti, i koje firme su najčešća meta?

O tome specijalno za naše čitaoce govori Jovan Milosavljević, rukovodilac Službe za informacionu bezbednost u okviru Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) – Nacionalni CERT.

„Od izbijanja pandemije, izazvane virusom COVID-19, broj incidenata na svetskom, ali i na regionalnom i lokalnom nivou bio je u konstantnom porastu. Najveći broj incidenata je bio usko povezan upravo sa temom COVID-19, a najzastupljeniji su bili napadi poput Phishing (fišing) i Ransomware (iznuđivački softver) kampanja“, kaže Jovan Milosavljević.

Da li napadi dolaze dominantno spolja, ili od domaćih hakera?

Građani, institucije i kompanije bili su žrtve sajber napada koji su organizovani i izvođeni kako iz inostranstva, tako i sa teritorije naše zemlje. Napadi iz inostranstva su bili zastupljeniji, dok su lokalni tipovi napada bili sofisticiraniji i prilagođeni zemljama u regionu, kako sa jezičkog tako i sa tematskog aspekta.

Ko su najčešće mete napada?

Definisanje ili određivanje mete napada može zavisiti od velikog broja faktora. Svaki korisnik interneta, bilo da govorimo o fizičkom ili pravnom licu, može biti potencijalna žrtva sajber napada. Na globalnom nivou, tokom pandemije virusa COVID-19, najveći broj sajber napada je bio usmeren na velike korporacije, kao i finansijski sektor i sektor zdravstva. Prethodnih godina broj napada je u određenoj meri više bio usmeren na mala i srednja preduzeća, ali i fizička lica.

Šta je uloga CERT-a?

Zakon o informacionoj bezbednosti prepoznaje Nacionalni CERT, CERT organa vlasti, samostalne CERT-ove i posebne CERT timove.

Uloga Nacionalnog CERT-a je prioritetno usmerena na koordinaciju prevencije i zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (IKT sistemima), odnosno kritičnoj infrastrukturi, na nacionalnom nivou. Nacionalni CERT prikuplja i razmenjuje informacije o mogućim rizicima, na osnovu kojih obaveštava, upozorava i savetuje lica koja upravljaju IKT sistemima, kao i javnost Republike Srbije. Dodatno, Nacionalni CERT prati prijavljene incidente na nacionalnom nivou i na osnovu prikupljenih podataka analizira rizike i incidente, sa ciljem podizanja svesti opšte javnosti – kako građana, tako i privrednih subjekata i organa vlasti, o značaju informacione bezbednosti. Pored navedenog, Nacionalni CERT vodi i evidenciju posebnih CERT timova. To su timovi koji pružaju svim zainteresovanim korisnicima svoje usluge iz ove oblasti.

Pored navedenog, Nacionalni CERT organizuje različite radionice za različite tipove korisnika. Najveći broj tehničkih obuka namenjen je pre svega zaposlenima u IKT sistemima od posebnog značaja, ali i drugim državnim institucijama. Postoje i teorijske obuke koje su usmerene na zaposlene u malim i srednjim preduzećima, pa sve do radionica koje su namenjene predstavnicima medija. Tehničke radionice se izvode na platformama za simulaciju sajber napada koje imaju više različitih, ali veoma realnih scenarija. Na ovaj način RATEL, kao Nacionalni CERT, umnogome doprinosi podizanju kadrovskih kapaciteta u oblasti informacione bezbednosti, na nacionalnom nivou.

Kakav je značaj članstva u međunarodnim CERT-ovima?

 Aktivno članstvo u međunarodnim organizacijama, poput organizacije FIRST, od velikog je značaja za sve članice, uključujući i Nacionalni CERT Republike Srbije. Članstvo podrazumeva da je Nacionalni CERT legitimni prestavnik svoje države, da imate uređen interni sistem politika i procedura, da poštujete sve protokole za razmenu, rukovanje i čuvanje informacija i sl. Prisustvo na međunarodnoj sceni je veoma značajno i sa aspekta koji nam omogućava razmenu znanja sa eminentnim ekspertima iz ove oblasti.

Da li postoji obaveza da se napad prijavi i ko ima tu obavezu, a ko ne? Koje korake treba da preduzme preduzeće ako se dogodi napad i da li ima razlike od vrste do vrste napada?

Svi IKT sistemi od posebnog značaja bi trebalo da prijave Nacionalnom CERT-u sve incidente koji se dogode u njihovom sistemu. Na sajtu Nacionalnoog CERT-a postoji elektronski formular preko kojeg je moguće prijaviti svaki incident. Pored navedenog, Zakon o informacionoj bezbednosti propisuje obavezu svih IKT sistema da Nacionalnom CERT-u Republike Srbije dostavljaju i prikupljene statističke podatke o svim incidentima koje su imali tokom prethodne godine, do 28. februara tekuće godine. U ovu svrhu kreirana je posebna aplikacija koje je dostupna svim IKT sistemima od posebnog značaja.

Nacionalni CERT ohrabruje i sve druge korisnike da prijave svoje incidente, kako bismo imali jasniji i realniji prikaz stanja informacione bezbednosti u Republici Srbiji.

Kada govorimo o definiciji incidenta, bilo bi dobro naglasiti da ona treba da govori i o pretnjama koje se odnosne na ključne principe – autentifikaciju, poverljivost, integritet i dostupnost. Na sajtu Nacionalnog CERT-a, u sekciji Često postavljena pitanja korisnici se mogu bliže upoznati sa kraćom definicijom incidenta, kao i definicijom šta se ne može smatrati incidentom.

Razgovarala: Vesna Lapčić

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Dragomir Kostić, Atlantic Brands: Raste prodaja kafe i konzervi, a opada flaširane vode

by Vesna Lapčić

Kakvi su naši životi danas, koje smo lekcije naučili tokom pandemije, kakvi nas novi izazovi očekuju usled pandemije virusa COVID-19 i kako održati poslovanje u narednom periodu, govori Dragomir Kostić, generalni direktor, Atlantic Brands i član UO SAM-a, u okviru Ask an Expert formata Srpske asocijacije menadžera.

Gde su naši životi danas?

Naši životi danas odvijaju se u potpuno novim okolnostima, na koje smo se nekim delom i navikli. Način rada se promenio. Radimo preko Zoom-a, naručujemo preko telefona, ne vežbamo u sali nego preko mreže, bake i deke su navikle da svakodnevno komuniciraju sa unucima preko Skajpa. Danas najviše brinemo o održivosti naših života i zajednica, država i kontinenata jer ono što nam se danas dešava i jeste posledica naše nebrige i nepažnje, nepripremljenosti. Postalo je evidentno da je održivost naših života u našim rukama. S druge strane, javila se briga o zdravlju, digital je ušao u naš život više nego što smo očekivali, postali smo pažljivi potrošači.

 Kako nastaviti u budućnosti?

Svi smo zabrinuti za budućnost, kako će naše države nastaviti da funkcionišu. Za nas i kao subjekte i kao privredne građane ostaje da dobro promislimo kako nastaviti u budućnosti – šta je to što i poslodavci i kompanije i društvo treba da čine da obezbede da ljudi steknu sigurnost i osećaj da je stvar pod kontrolom. S druge strane, svi smo danas zabrinuti za zdravlje. Oko 73 odsto potrošača je izjavilo da osećaju neki oblik depresije, brigu za svakodnevni život, a briga za mentalno zdravlje postaje sve više prisutna. Svesni smo da smo u digitalu toliko zabrazdili jer je nestalo kontakata, a za vreme pandemije je sve pojačano. Imamo čak i nedostatak odlaska u prodavnicu, što je nekada bio vid socijalizacije. Amazon je još 2019. godine napravio beskontaktnu prodavnicu, što je bila stvar za budućnost.

Kako reaguju potrošači?

Sve više vidimo da ljudi žele da kupe upakovanu hranu, i voće i povrće, ne žele da imaju kontakt sa nečim od čega bi mogli da se zaraze. Sa druge strane, imamo težnju ka manjem korišćenju plastike, očuvanju planete i to nam stvara konfuziju, koja je posledica situacije sa kovidom. I banke su pristupile beskontaktnom plaćanju, svi se trude da budu u skladu sa merama bezbednosti.

Ljudi su zabrinuti, plate su smanjene, države u većini zemalja pružaju pomoć, pa sve dovodi do neizvesnosti koja je sve više prisutna. Većina potrošača je reagovala instinktivno, usmerila se na neophodno. Kupuju se strateške stvari, kupovina čokoladica na primer, drastično je pala, tek se sada vraća, dok raste kupovina vitamina i minerala. Skočila je upotreba delivery segmenta, odnosno isporuka. Pokazalo se koliko je neophodna interakcija, strukturirana baza podataka, softverske podloge koje sve to podržavaju. Veliki je krug oblasti u kojima je jedna zemlja morala da se organizuje.

Poverenje i sigurnost potrošača naglo pada, što je kod nas u odnosu na okolne zemlje i manje prisutno. Relaksiraniji smo u poverenju od komšija. U Evropi je zdravlje najveća briga, ali tu je i ekonomija. Kod nas, naravno zdravlje, ekonomija kao takva nas ne brine toliko koliko da ne ostanemo bez posla –  više smo okrenuti sebi. U regionu i kod nas raste prodaja kafe, ljudi provode vreme u kući, takođe prodaja konzervi, namaza i grickalica, dok opada potrošnja flaširane vode.

Koje su nove navike?

I sami smo svesni da nam je lošija kupovna moć u odnosu na Evropu, navikli smo na kupovinu na akcijama za sve proizvode, ali Srbija u odnosu na komšije prednjači. Idemo ređe u radnju, tad više kupujemo i više vremena provodimo u prodavnici. E-prodaja je, naravno, u porastu, ali infrastruktura koja je prati je manje razvijena. Navike potrošača su se promenile, žele da kupe sve na jednom mestu, ne da obilaze više prodavnica. Došlo je i do promene dnevnih rutina i navika – promenilo se mnogo toga, svi više kuvamo, ne ide se u restorane. Samim tim je u porastu i potrošnja namirnica koje se za kuvanje koriste.

Šta smo naučili?

Videli smo koliko je neophodna revolucija trgovine. Tako se videlo koliko je skočio delivery deo, veliki krug stvari se otvorio, moralo je organizovati se brzo. I putovanja su onemogućena, ali to je dobro za lokalnu zajednicu, sve je uticalo jedno na drugo. Još neko vreme ćemo živeti u novoj realnosti, videćemo koliko će to trajati.

Mogu li se u ovakvoj situaciji napraviti planovi?

Ušli smo u drugi kvartal, u fazi smo resetovanja naših života, razmišljamo kada ćemo se vratiti u normalu – nema normale kakva je bila. Mi kao aktivni učesnici u društvu smo kreatori budućnosti. I kada razmišljamo o poslovanju, treba planirati vrlo racionalno. Podešavanje očekivanja donosi duševni mir i mogućnost da se prave kratkoročni ili srednjeročni planovi. Nekada smo bili svi za globalizaciju, a onda se desio kovid, kada se svako zajedništvo, i zajedništvo Evropske unije, raspalo. Nadjačalo ga je lokalno, lično. I ubuduće je sve stvar naše svesti i osećaja odgovornosti, pogotovo kada je aktivan proces vakcinacije. Do vremena kada počnemo da se vraćamo u normalu, moramo da očuvamo empatiju. Svi su se odjednom ujedinili i kada je bilo pitanje vakcine koja treba da donese rešenje.

Empatija, agilnost –  moramo biti spremni na promene i brzo reagovati, kolaboracija – zajedništvo, konsolidacija i transparentnost – moraju se razmenjivati informacije, bez obzira na to kakve one bile. To su ključne tačke kojih se treba pridržavati. Mi kao grupacija pokušavamo da razmišljamo dugoročno i da pratimo trendove. Pratili smo trendove u vezi sa jakom informatičkom bazom, uložili 2018. u taj deo našeg poslovanja i omogućili da naših 1500 zaposlenih radi od kuće. Pružili smo im mogućnost da se osećaju bezbedno, obezbedili im računare i sve uslove za rad. Smatrali smo od početka pandemije da ni naši prodavci ne treba da rizikuju, svoje poslovanje su rešavali telefonski. I nov proizvod smo promovisali i lansirali u gotovo nemogućim uslovima.

Kakva nas budućnost čeka?

U budućnost gledamo optimistično, ali racionalno, brinemo više o kvalitetu proizvoda. MI je postalo bitnije od JA. Lokalno je doživelo procvat, preživljavanje je pokazalo da svi želimo da živimo lepo, da doprinesemo napretku. Svi smo u zajedničkom projektu promišljanja i doprinošenja budućnosti, koja će dobrim delom zavisiti od nas samih.

Svima nam nedostaje druženje, navike su nam se promenile i spremni smo da se menjamo sa okolnostima, da pratimo globalne trendove. Turizam će verovatno morati da obezbedi ponudu za manje gostiju, uz više bezbednosti, ugostitelji da se preusmere na uslugu na otvorenom. Velika je buka, svi slušamo i razmišljamo, željni smo da se družimo. Svi imamo ulogu kreiranja promena i važno je da učestvujemo u njima.

Razgovarala: Jelena Bulatović, izvršni direktor SAM-a

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Predrag Pavićević: Alternativni investicioni fondovi imaju svetlu budućnost

by Vesna Lapčić

U protekloj godini investicioni fondovi su zabeležili rast vrednosti imovine, a novac se uglavnom ulagao u novčane fondove. Ove godine će biti 15 godina od donošenja Zakona o investicionim fondovima. Novčani fondovi su u prethodnom periodu imali konstantan rast prinosa, a akcijski i balnasirani su nakon sloma 2008. godine beležili rast sve do prošle godine i izbijanja pandemije kada je zabeležen pad. O razvoju investicionih fondova, njihovoj budućnosti, potencijalu za zaradu razgovarali smo sa Predragom Pavićevićem, dugogodišnjim portfolio menadžerom i poznavaocem tržišta investicionih fondova. Od 2008. godine, aktivno upravlja imovinom investicionih i penzionih fondova različitih struktura na teritoriji Republike Srbije, a do sada je upravljao investicionim fondovima Delta Investments-a, Hypo Alpe Adria banke i Ilirika Investments.

U Srbiji je u toku pandemijske godine došlo do rasta vrednosti imovine investicionih fondova za 16,5 odsto u odnosu na 2019. Kako tumačite ovaj rast?

U 2020-oj godini je došlo do značajnog sniženja kamatnih stopa u Republici Srbiji, što je dovelo do povećanja imovine fondova, jer su investitori tražili profitabilnu alokaciju sredstava i polagali novac u najisplativije, a sa stanovišta rizika sigurne investicije. Uglavnom se novac ulagao u novčane (keš) fondove, koji su nosili prinos od 1,3% do 2,3% na godišnjem nivou, dok su a vista depoziti u bankama bili na 0%. Namerno poredim a vista i ulaganje u fondove, jer u novčanim fondovima novac možete podići svaki dan sa akumuliranom kamatom. Evo nekih podataka o kretanju kamatnih stopa:

BEONIA je sa 1,04% na početku 2020. godine pao na 0,08% na kraju 2020. godine

1W Belibor je sa 1,16% na početku 2020. godine pao na 0,40% na kraju 2020. godine

2W Belibor je sa 1,20% na početku 2020. godine pao na 0,45% na kraju 2020. godine.

Referentna kamatna stopa je sa 2,25% na početku 2020. godine pala na 1,00% na kraju 2020. godine.

Ovi podaci jasno ukazuju da je prinos u novčanim fondovima značajno premašivao kamatne stope u Republici Srbiji i samim tim se nametnuo kao isplativo ulaganje.

Kakve su bile stope prinosa u proteklih 15 godina? I šta najviše utiče na prinos fondova?

Prosečna stopa prinosa investicionih fondova se razlikovala od vrste fonda. Akcijski i balansirani fondovi su nakon velikog pada 2008-e godine imali konstantan rast sve do novog sloma 2020, uzrokovanog pandemijom Covid – 19. Novčani fondovi su imali konstantan rast svih godina.

Na prinos fonda utiče struktura plasmana fonda, koja je uslovljena investicionom politikom i prospektom fonda. Ako je fond akcijski, pa je investicionom politikom određeno da je fokusiran na određena tržišta ili određene grane industrije, prinos fonda će pratiti sudbinu tih tržišta ili tih grana. Naravno, veliku ulogu igra i umešnost portfolio menadžera, da li u pravom trenutku kupi ili proda akciju ili drugu HoV. Znači više faktora, od objektivnih, na koje ne može da se utiče, do subjektivnih, utiče na prinos fonda.

Dugo radite u investicionim fondovima i pratite njihov rad. Da li ste pre 15 godina, kada su fondovi počeli da posluju u Srbiji očekivali veći razvoj? U kom segmentu biste regli da se tržište dobro razvilo, a u kom ste očekivali više?

Iako je prvi  Zakon o investicionim fondovima usvojen 2006. prvi investicioni fondovi su osnovani 2007. godine. U Srbiji se kasnilo sa tom regulativom i sa uvođenjem tih institucija kolektivnog investiranja. U zemljama bivše Jugoslavije, tačnije u Sloveniji i Hrvatskoj, to je urađeno devedesetih godina 20. veka, pa su imali dovoljno vremena da skupe neophodnu imovinu, preleže dečje bolesti buduće industrije te da se konsoliduju do 2008. godine kada je usledio težak udarac na industriju u globalu, a snažno je pogodio tek rođenu u Srbiji.

Očekivao sam sa velikim entuzijazmom stvaranje industrije investicionih fondova, jer sam očekivao da se ogroman kapital slije u njih, kao i da će ljudi koji će učestvovati u toj ekspanziji, a ponajviše portfolio menadžeri, igrati glavnu ulogu u tome, kao i da će u fondovima biti prisutna finasijska elita Srbije. Najbogatiji privrednici Srbije prepoznali su te mogućnosti i počeli su da osnivaju investicione fondove. Pored njih, banke su takođe brzo prihvatile novosti i počele osnivanje istih. Zaista je sve izgledalo kao sjajna budućnost za one koji se „uhvate u voz“.

Međutim, već tada je napravljena prva velika greška. Dok je logično bilo da se prvo osnuju novčani fondovi, pa nakon toga obveznički, balansirani i na kraju akcijski fondovi, u Srbiji su prvo osnovani akcijski i balansirani fondovi što se pokazalo katastrofalnom greškom već 2008-e godine. U tim godinama bilo je veliko interesovanje ljudi za ulaganje u akcije koje su nosile veliki prinos ali i velike rizike. Shodno tome, osnivači investicionih fondova su sledili tražnju i tržište.

Svi znamo kakav slom su doživela svetska tržišta 2008-e godine, što je dovelo do ogromnog pada prinosa i imovine postojećih investicionih fondova, a samim tim i do ogromnog pada poverenja u iste.

Druga velika greška je bila regulatorne prirode. Zakonodavac je bio izrazito krut u odredbama koje su se odnosile na strukturu fondova, te kad je počeo masovni pad HoV u svetu i u Srbiji, nije dozvolio da investicioni fondovi brzo izađu iz pozicija i odu u gotovinu, čime bi sačuvao imovinu i zaustavio pad prinosa. To je bio jedan od poteza koji su snažno doprineli gubicima i padu poverenja ljudi.

Nakon toga bilo je potrebno 10 godina da ljudi opet počnu sa uplatama u investicione fondove, samo ovog puta u novčane, koji su u međuvremenu osnivani. U tih 10 godina, gotovo svi fondovi su promenili Društva za upravljanje koja su upravljala  njima, samo je jedan mali broj opstao.

Ko su najveći ulagači u investicione fondove u Srbiji i da li se menja struktura ulagača poslednjih godinu dana?

Najveći ulagači u Srbiji su finansijske institucije, osiguranja i banke. Takođe, veliki deo ulagača jeste iz privrede. Manji broj su fizička lica, kojih bi trebalo da bude daleko, daleko više. Struktura ulagača se vrlo malo promenila u poslednjih godinu dana. Interesantno je da je samo prvi talas pandemije, u martu 2020-e godine, doneo jači odliv sredstava iz fondova. Ubrzo je stabilizovana imovina fondova.

U šta najviše ulažu investicioni fondovi u Srbiji? A u šta u svetu? Da li je pandemija promenila nešto u tom kontekstu?

Investicioni fondovi u Srbiji najviše ulažu u državne obveznice Republike Srbije i depozite u kreditnim institucijama, tj. bankama. To trenutno predstavljaju najmanje rizične plasmane, a najviše imovine u Srbiji imaju tzv. novčani ili keš fondovi.

U svetu se ogroman novac sliva u HoV kotirane na berzama, samim tim i najviše sredstava investicionih fondova je u vlasničkim i dužničkim HoV. Moram naglasiti da u svetu postoji izuzetno razvijena industrija investicionih fondova, koja je kod nas još uvek negde na početku. Tek sada, donošenjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima, možemo reći da su fondovi dobili alate za investiranje u punoj meri. Čekam sa radošću prve alternativne investicione fondove, jer smatram da su potrebni Srbiji kao alternativa bankama u finansiranju domaće privrede, kao neka vrsta mini razvojnih banaka.

Kako se odlučiti u koji investicioni fond uložiti novac? I kako odlučiti kada izaći? Kako planirati ulaganja u investicioni fond?

U investicioni fond ulažete pre svega u skladu sa rizikom koji ste spremni da preuzmete. Svaka vrsta fonda nosi određeni rizik koji se brojčano vrednuje od 1 do 7, gde je 1 najniži a 7 najviši stepen rizika. Npr, stepen rizika 1 nose novčani fondovi, dok najviši stepen rizika nose akcijski fondovi. U našem pozitivnom zakonodavstvu, ovi fondovi imaju drugačije nazive, ja ih zovem ovako zbog čitalaca i ulagača. Lična karta jednog investicionog fonda je njegov Prospekt u kome sve piše o investicionoj politici fonda, istorijskom prinosu fonda, strukturi ulaganja fonda, rizicima ulaganja, troškovima itd.

Izlazak , tj. otkup jedinica iz otvorenog investicionog fonda, moguć je u svakom trenutku i zavisi od odluke samog ulagača. Kada on odluči, može otkupiti deo ili pun iznos investicionih jedinica i fond je dužan da mu ih isplati u zakonskom roku.

Drugačije je sa zatvorenim investicionim fondovima, jer tu investitori postaju akcionari fonda, tj vlasnici akcija fonda, pa je kod njih izlazak zapravo prodaja akcija tog fonda drugom investitoru po tržišnim cenama.

Kao što sam prethodno rekao, ulaganje planirate u skladu sa afinitetima prema riziku, količinom sredstava koja želite da uložite, odabirom fonda, evetualnom alokacijom sredstava u više raznovrsnih fondova…

Koji su najveći rizici ulaganja u investicione fondove?

Najveći rizici ulaganja u fondove su jasno navedeni u Prospektu svakog Investicionog fonda. To su:

Tržišni rizici – rizici mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu gubitaka usled nepovoljnih kretanja tržišnih cena i obuhvataju:

Devizni rizik – rizik nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine  fonda usled promene deviznog kursa;

Cenovni rizik – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu gubitaka usled kretanja cena vlasničkih i dužničkih hartija od vrednosti na tržištu;

Robni rizik – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu gubitaka usled kretanja cena roba na tržištu;

Rizik opcija – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu gubitaka usled kretanja cena opcija na tržištu.

Kamatni rizik – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda usled nepovoljnih promena kamatnih stopa.

Rizik likvidnosti – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda usled nesposobnosti fonda da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog:

Povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava), ili otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti).

Operativni rizik – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda usled nenamernih i namernih propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u društvu za upravljanje, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja.

Kreditni rizik – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda usled neizvršavanja obaveza dužnika prema fondu. Kreditni rizik obuhvata:

Rizik izmirenja/isporuke – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu neizmirenih transakcija ili usled neizvršavanja obaveze druge ugovorne strane po transakcijama slobodne isporuke na ugovoreni datum izmirenja/isporuke;

Rizik druge ugovorne strane – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije.

Naravno, neke vrste fondova imaju samo deo ovih rizika, dok neke imaju sve pobrojane rizike.

Ulagači se opredeljuju za vrstu fonda pre svega u odnosu na rizike koje ta vrsta fonda nosi.

Kako vidite dalji razvoj investicionih fondova?

Mislim da bi veliki zamajac industriji IF trebalo da bude Zakon o alternativnim investicionim fondovima. Zakon je donet, stupio je na snagu, pa sada očekujemo osnivanje prvih AIF. AIF su po širokoj paleti ulaganja veoma bliski hedž fondovima u svetu, daleko širi investicioni potencijal imaju nego, tako da kažem obični investicioni fondovi, pa smatram da su oni neka svetla budućnost ove industrije.

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Igor Macura: Kako je NLB Grupa sprovela akviziciju Komercijalne banke

by Vesna Lapčić

„Sam proces akvizicije je inače izuzetno osetljiv i veoma je bitno da se sprovede uz punu disciplinu svih učesnika u projektu kako bi se donele prave odluke. Svaka greška može dovesti do nepotrebnih iznenađenja u kasnijim fazama transakcije. Mnoge faze u procesu su bile prilično izazovne, od same odluke Nadzornog odbora da se krene u proces davanja ponude, pa sve do samog preuzimanja. Neke posebne faze koje bih izdvojio su na primer, proces procene poslovanja Komercijalne banke (due dilligence) koji je bio posebno zahtevan. To je praktično bio projekat sam za sebe gde je u jednom trenutku više od 180 kolega iz NLB-a i eksternih konsultanata radilo na analizi.“

Opširnije na: Bonitet.com

Ovim rečima Igor Macura, Country Manager za Srbiju i Crnu Goru, NLB Group, za „Svet osiguranja“ odgovorio je na pitanje, šta je bio najveći izazov za NLB Group, kao kupca u procesu privatizacije Komercijalne banke. Naš sagovornik aktivno je učestvovao u akviziciji najveće domaće banke, u složenom procesu koji se odvijao u sred pandemije koja jeste usporila, ali ih nije pokolebala u nameri.

„Mogu da kažem i da je proces pripreme aplikacije za Evropsku centralnu banku za odobrenje same akvizicije bio važan korak u procesu, gde smo napravili ozbiljne analize kako će integracija Komercijalne banke uticati na NLB Group i gde je hiljade strana dokumentacije pripremljeno za regulatora. Naravno ne isključujem i sam proces pripreme za preuzimanje koji je obuhvatao tranziciju rukovodstva, pripremu za prvo izveštavanje i druge radnje“, dodaje Macura.

Šta su i gde su bile najveće prepreke u procesu akvizicije, a šta je po Vašem mišljenju ono šta bi mogle da budu u operativnom i regulatornom spajanju?

Najveći izazov u samom procesu akvizicije bila je COVID-19 kriza koja je uticala na sam proces priprema i koja je unela dosta neizvesnosti. U trenutku kada je kriza počela, niko sa sigurnošću nije mogao da kaže kako će uticati na ekonomsku situaciju u Srbiji, na Komercijalnu banku ili NLB Group. To nam je dosta produžilo sam proces i imali smo mnogo dodatnih pitanja i diskusija sa regulatorom. Testirali smo projekcije, radili procene kako možemo projekat integracije da izvedemo na daljinu, analizirali sve operativne rizike. Sada, kada je ova faza završena, mogu da kažem da je bilo interesantno iskustvo, ali nije bilo tako lako u momentu kada se dešavalo.

Koliko je COVID-19 u hodu promenio planove?

COVID-19 kriza ozbiljno produžila sve rokove koje smo planirali u procesu preuzimanja Komercijalne banke. Po nekom prvom planu, ideja je bila da dobijemo sva neophodna odobrenja i zatvorimo transakciju početkom trećeg kvartala prošle godine. Naravno, kako je kriza došla i kako su krenula prva zatvaranja, definitivno je veliki deo tržišta bio zatečen takvim stanjem. Mi smo konkretno morali da uradimo reviziju naših planova, što je zahtevalo dodatno vreme, tako da smo umesto jula došli do decembra prošle godine. Na sve to moram da dodam da je način rada, gde smo svi radili udaljeno, dodatno otežao sve pripreme za preuzimanje, timovi koji su bili uključeni, kako na strani Komercijalne banke, tako i na strani NLB Group su toliko profesionalno i disciplinovano prišli pripremi samog preuzimanja da je na kraju sam proces završen skoro bez ijednog problema ili kašnjenja. Da mi je neko rekao pre svega ovoga, da ovako jedan zahtevan posao može da se odradi skoro „od kuće“, ne bih mu verovao. Nažalost, neke planirane aktivnosti kao proslava preuzimanja, morale su da budu odložene, ali planiramo to da nadoknadimo kada se situacija normalizuje.

Na kraju, ovaj način udaljenog i digitalnog poslovanja je postao novi standard koji otvara nove mogućnost za saradnju zaposlenih i fleksibilnost, jer je očigledno da možemo kvalitetno da završimo posao i ako ne sedimo fizički zajedno.

Ova transakcija je važna tačka u okviru transformacije NLB Group u regionalnog šampiona, s obzirom da su to težnje, koji su sledeći strateški koraci?

U ovom trenutku u fokusu imamo dve stvari – naše zaposlene i naše klijente. Kada govorimo o zaposlenima, mi moramo da obezbedimo da se naše nove kolege iz Komercijalne banke uspešno uključe u NLB porodicu. Što se naših klijenata fizičkih lica tiče, predstoji nam period ubrzane digitalizacije i modernizacije poslovanja banke, kako bi pronašli nove načine da pružimo što kvalitetniju uslugu. To znači da će klijenti imati novu, digitalnu i mobilnu platformu, verovatno jednu od najnaprednijih na tržištu, investiraćemo u sisteme za upravljanje podacima, unapredićemo servis kontakt centra, koji će biti dostupan kroz sve kanale i još dosta drugih unapređenja. Što se tiče pravnih lica, ona će moći sada da koriste sve prednosti regionalnih platformi za dokumentarno poslovanje, faktoring, lizing. U svakom slučaju, klijenti će osetiti primetan pomak u kvalitetu usluge.

S obzirom da će dve banke funkcionisati kao dva entiteta, šta će tu biti glavni zadaci u procesu tranzicije dok ne postanu jedna banka?

Kao što ste već pomenuli, NLB i KB u svim zemljama u kojima su obe banke prisutne, nastaviće da rade kao zasebne banke sve do konačnog pravnog spajanja. Proces spajanja banaka je jako kompleksan i zahtevan, a posebno je kompleksno koordinirati taj projekat paralelno u tri zemlje. Jedna od glavnih pretpostavki je da proces integracije ne sme da ima velikog uticaja na normalno poslovanje sa klijentima i regulatorom, kako bi se obezbedila nesmetana tranzicija.

Mi smo naravno definisali neke ključne strateške smernice: KB i NLB će nastaviti da rade punom snagom kao odvojene banke sve do pravnog spajanja. Mi želimo da sačuvamo sve najbolje talente iz svih banaka na ovim tržištima i zbog toga ćemo organizovati transparentan proces nominacija i procene najboljih kandidata za buduće pozicije. Glavna vrednost organizacije dolazi od ljudi koji u njoj rade i definitivno želimo da najbolji nađu svoje mesto. Naš cilj je i da izgradimo modernu, digitalizovanu i efikasnu banku sa značajno unapređenim kvalitetom usluge. Sve to podrazumeva ozbiljnu transformaciju procesa i načina rada koja će trajati u narednih nekoliko godina.

Šta bi trebalo što pre promeniti u poslovanju Komercijalne banke, odnosno NLB banke?

Postoje određena strateška poboljšanja, koja smo primetili još u fazi pre akvizicije, koja će definitivno imati prioritet, kao što je unapređenje kontakt centra, ubrzanje usluge u ekspoziturama (pojednostavljenje određenih administrativnih procesa), i unapređenje usluge preko mreže bankomata. Postoji naravno i mnogo veći broj zadataka koji će se dešavati u pozadini jer moramo da obezbedimo i usklađivanje procesa sa standardima Grupe i evropskog regulatora.

Kako će se odvijati proces prilagođavanja, a to je ono što sigurno očekuje i zaposlene, ali i klijente Komercijalne banke?

Očekuje se da će proces integracije banaka u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj trajati nešto više od godinu dana, različit plan je predviđen u različitim zemljama, ali Srbija je naravno najzahtevnija. Naš cilj je u svakom slučaju da završimo spajanje u prvoj polovini naredne godine. Što se tiče Crne Gore i Republike Srpske računamo da taj proces može biti još i brži. Planiramo da u isto vreme radimo i pravno spajanje i operativnu/tehničku integraciju.

Pored tehničke integracije, integracija zaposlenih predstavlja najveći prioritet, jer na kraju ona utiče na promenu kulture u samoj organizaciji. Planirali smo precizan plan integracije za zaposlene, koji će uključivati profesionalno organizovan proces izbora rukovodilaca, kao što sam pomenuo, sa ciljem da obezbedimo najbolje talente za buduću banku. To je jedan od prvih zadataka u procesu integracije. Pored rukovodilaca, planiramo i sveobuhvatnu evaluaciju svih zaposlenih. U skladu sa našim ciljem da izgadimo modernu i digitalizovanu banku, to naravno za sobom povlači i određenu optimizaciju procesa u banci (u skladu sa trenutnim tendencijama u bankarskoj industriji). Naglašavamo da će proces integracije i optimizacije biti u potpunosti fer i transparentan i da će biti otvoren za komunikaciju sa svim zanteresovanim stranama u skorijem periodu.

Takođe, planiramo da uskladimo pristup ka klijentima koji će tokom procesa integracije biti slobodni da biraju usluge obe banke, uz određene pažljivo usklađene pogodnosti. Izbor usluga klijenti će moći da naprave u svom najboljem interesu. Na primer, to može da bude otvaranje računa bez dodatnih mesečnih naknada za održavanje u drugoj banci, o čemu će biti pravovremeno obaveštni od strane svojih bankara.

Preuzeto sa portala Bonitet.com

Kompletan intervju je objavljen u časopisu Svet osiguranja.

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Darko Marjanović
IntervjuSlider

Darko Marjanović: Veštačka inteligencija je ključ uspešnog poslovanja

by Vesna Lapčić

Srpski startap, Things Solver, koji nudi rešenja bazirana na veštačkoj inteligenciji (AI), odnedavno je postao deo ASEE Grupe. Uz veliki podsticaj razvoju srpske IT scene, ova akvizicija deo je i novih trendova u razvoju proizvoda kojima pogoduje saradnja velikih i malih preduzeća. Podaci govore, takođe, u prilog veštačke inteligencije. U 2020. godini zabeležen je rast od 154 odsto u prodaji AI rešenja, pa je AI tržište već sada doseglo vrtoglavih 22,6 milijardi dolara. Na primer, kompanija Netflix je pomoću veštačke inteligencije, korišćenjem sistema preporučivanja baziranog na mašinskom učenju uštedela čak milijardu dolara.

Razgovaramo sa Darkom Marjanovićem, generalnim direktorom Things Solver-a o razvoju, značaju veštačke inteligencije za finansijski sektor i razvoju domaće AI zajednice.

Kompanija osnovana je pre samo pet godina. Jeste li očekivali ovakav razvoj događaja i kad gledate na vaše poslovanje do sad, šta je bilo presudno da se odlučite za pridruživanje?

Veštačka inteligencija (ili Artificial Intelligence – AI) termin je koji se već dugo spominje u svim sferama života – od filmova o robotima, preko strahova o ukidanju radnih mesta zbog AI, pa sve do onog što takva tehnologija uistinu i jeste, a to je razvoj rešenja ili softvera koji imaju sposobnost da uče i „misle“ na sličan način kako i čovek upotrebljava sopstvenu inteligenciju. Veštačka inteligencija u poslovnoj sferi je danas veoma aktuelna, jer je kao tehnologija spremna i prisutna, a korišćenje i „pametna“ analiza velike količine podataka donosi brze i merljive koristi u mnogim industrijama, kao što su npr. bankarstvo, e trgovina, telekomunikacije i slično.

Kako to AI može da pomogne bankama i drugim finansijskim institucijama? Ima li ona uticaj i na opise poslova i broj radnih mesta?

Veštačka inteligencija u bankarskom sektoru ima brojne primene – od personalizovanja usluge za korisnika, preko inteligentnih chat botova, koji su klijentima na raspolaganju u bilo koje doba, pa sve do primene rešenja za donošenje boljih poslovnih odluka, zasnovanih na podacima. U tom poslovnom delu, AI ima svoje mesto u sistemima za kontrolu pranja novca i sprečavanju prevara, gde mnogo bolje prepoznaju sumnjive transakcije i time oslobađaju mnogo vremena zaposlenima, koji onda umesto da rade repetitivan posao svoje talente usmeravaju na rešavanje važnijih pitanja. Isto tako, primena ovih tehnologija značajno povećava konverziju, tj. kupovinu usluga na onlajn kanalima, jer se bolje analiziraju klijentove potrebe. Marketinške kampanje su takođe uspešnije jer su bazirane na tačnim podacima i segmentacijama klijenata, pa ne nude svima sve, zatrpavajući klijente nerelevantnim ponudama. Smanjuje se i broj prelazaka u drugu banku, jer sistem prepoznaje rizične klijente i upozorava da se nešto treba menjati da budu zadovoljniji. Primena je mnogo, i usmerene su na veću efikasnost i efektivnost poslovnih procesa, i u krajnjoj instanci pružanje bolje usluge krajnjem korisniku.

Kako ocenjujete AI zajednicu i nivo znanja o toj tehnologiji na domaćem tržištu?

Ovakav tip inovacija, koji ne zahteva velika ulaganja već počiva na znanju i kreativnosti pojedinaca, idealan je segment privrede gde možemo napraviti veliki iskorak. U svom radu, ponekad sam bio iznenađen kako domaće kompanije bolje i brže usvajaju nove tehnologije nego neke mnogo bogatije na zapadnom tržištu. Mislim da možemo držati korak sa svetskim trendovima, a to dokazuju i naši strani projekti, ali i činjenica da velike kompanije kod nas ne traže dobavljače van granica, nego rade sa nama. U ovih kratkih pet godina, prošli smo od faze da smo morali mnogo da objašnjavamo šta nudimo, do toga da klijenti traže nas. Kao tim koji posluje u Srbiji, važan nam je i društveni aspekt i širenje znanja, pa smo aktivni u upoznavanju šire zajednice sa osnovama veštačke inteligencije. Kroz zajednice Data Science Srbija i AI Srbija okupljamo data entuzijaste i razmenjujemo iskustva kako bi što veći broj stručnjaka napredovalo u ovom polju.

 

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts