Home Intervju
Category:

Intervju

Deloitte
IntervjuSlider

Dejan Kovačević: Digitalizacija i budućnost zdravstva

by Vesna Lapčić

Nove tehnologije utiču na sve segmente života i menjaju ga tako da nam obavljanje aktivnosti postaje brže i jednostavnije. Jedna od oblasti je i zdravstveni sistem, gde je proces digitalizacije u Srbiji počeo usvajanjem Programa digitalizacije zdravstva 2022-2026. godine.

Razgovarali smo sa Dejanom Kovačevićem, stručnjakom za digitalizaciju zdravstva o razvoju zdravstvenih sistema u svetu i Srbiji koji je donedavno bio savetnik za digitalizaciju zdravstva u Kabinetu predsednika Vlade Srbije.

Šta podrazumeva digitalizacija zdravstva, ako krenemo od sistema kakav je postojao prethodnih decenija u Srbiji – i za građane i za medicinske radnike?

Digitalizacija zdravstva nije samo korišćenje informacionih tehnologija za elektronsko čuvanje zdravstvenih podataka, već i koordinisani dogovor državnog i privatnog sektora i nevladinih organizacija o ciljevima i aktivnostima, i zajednički rad na realizaciji tih aktivnosti. Upravo takvim zajedničkim radom je uspostavljen Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije od 2022. do 2026. godine kao i prateći Akcioni plan od 2022 do 2023. godine. Programom digitalizacije zdravstva uspostavili smo zajednički cilj omogućavanja bezbednog korišćenja usluga i elektronskih servisa radi pružanja kvalitetnije, efikasnije i dostupnije zdravstvene zaštite. To zahteva stručni i tehnički doprinos i koordinaciju u više domena, uključujući informacioni, tehničko-tehnološki, medicinski, pravni, etički, finansijski, zaštitu privatnosti podataka.

Srbija je do sada uspešno implementirala informacione sisteme u organizacijama primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite. Oni se koriste za podršku svakodnevnom radu zdravstvenih radnika, i za čuvanje podataka o pacijentima unutar svake zdravstvene ustanove. Da bi zdravstveni radnici bili u mogućnosti da donose najbolje odluke o svojim pacijentima, izuzetno je važno da imaju pristup kompletnoj slici zdravstvenog stanja pacijenata. Ta slika najčešće proizilazi iz više državnih i privatnih zdravstvenih ustanova. Digitalizacijom zdravstva želimo da omogućimo kompletnu digitalnu sliku zdravstvenog stanja pacijenata, sa podacima i iz državnog i iz privatnog zdravstva, i da omogućimo digitalni pristup tim podacima i pacijentima i zdravstvenim radnicima – uz saglasnost i kontrolu od strane pacijenata.

Osim toga, želimo da se uspostave i digitalni alati koji će olakšati komunikaciju između zdravstvenih radnika kao i da se primenom najnovijih tehnologija olakša njihov rad. Primeri za to su elektronski recept i elektronski uput koji su već u primeni, a neki od budućih primera su korišćenje veštačke inteligencije u radiologiji kao pomoć radiolozima ili kao alat za skrining, korišćenje elektronskih konsultacija između zdravstvenih radnika, automatska provera laboratorijskih rezultata kao i automatska provera interakcija lekova pri prepisivanju lekova. Digitalizacija zdravstva će omogućiti donošenja odluka na osnovu podataka za potrebe javnog zdravlja, osluka koje doprinose efikasnijem upravljanju celog zdravstvenog sistema, kao i za istraživanje i razvoj.

S obzirom na to da je proces već počeo, gde smo danas – šta konkretno građani imaju od onog što je već urađeno?

Uz pomoć eUprave, građani mogu da se prijave za elektronski pristup svojim podacima i servisima, što uključuje i zdravstvene podatke, a eUprava je uspostavila servis „eGrađanin“ u poštama, opštinama, bankama i na šalterima lokalnih poreskih administracija. Lista svih lokacija je dostupna na web sajtu eUprave. Građani koji se nisu do sada prijavili treba samo jednom da posete jednu od lokacija, kako bi službenik proverio identitet osobe na osnovu lične karte. Na osnovu toga, građanin dobija podatke koje koristi za mobilnu aplikaciju ConsentID koja obezbeđuje sigurnu i pouzdanu proveru identiteta građana radi pristupa svojim zdravstvenim podacima. Taj model provere identiteta se naziva „dvofaktorska autentikacija” ili provera mobilnom aplikacijom. Neophodno je da se građani registruju na taj način ako žele da pristupe svojim zdravstvenim podacima. U suprotnom, građani koji su se registrovali preko eUprave za pristup servisima korišćenjem samo korisničkog imena i šifre, neće biti u mogućnosti da pristupe svojim zdravstvenim podacima.

Građanima Srbije je na raspolaganju eZdravlje portal (www.e-zdravlje.gov.rs) kao i mobilna aplikacija “eZdravlje RS” koja je dostupna za iOS i Android uređaje. Preko mobilne aplikacije i eZdravlje potrala, mogu da pristupe svim zdravstvenim izveštajima iz svih državnih zdravstvenih ustanova koje su posetili. Pristup ličnim zdravstvenim izveštajima ostvaruje se u realnom vremenu, uporedo sa elektronskim beleženjem izveštaja tokom procesa pružanja zdravstvene zaštite, čak i u toku bolničkog lečenja. Istim izveštajima mogu pristupiti i izabrani lekari kroz svoje informacione sisteme. Građani takođe, korišćenjem mobilne aplikacije i eZdravlje portala mogu da zakažu termin kod svog izabranog lekara i da imaju uvid u listu elektronski prepisanih lekova.

Osim toga, postoje servisi koji nisu namenjeni direktnom korišćenju od strane građana, ali koji pojednostavljuju građanima interakciju sa celim zdravstvenim sistemom. Dobar primer je servis elektronskog recepta koji može da se realizuje u skoro svim apotekama u Srbiji, a da se ne čuva papirni recept. Elektronsko prepisivanje recepta biće omogućeno i privatnom sektoru kao i specijalistima. Osim toga, uspostavljen je i sistem elektronskog slanja uputa od izabranog lekara specijalistima. Taj sistem će dodatno da se optimizuje kao i da se proširi na specijaliste, eliminišući potrebu za ponovni odlazak kod izabranog lekara. Danas imamo i centralne sisteme za prijavu interesovanja za vakcinaciju, za notifikaciju za datum vakcinacije preko SMS-a i e-maila, za bukiranje termina za PCR testiranje, za izdavanje potvrda o kovid testiranju (preko eZdravlje portala), kao i zasebne sisteme za evidenciju o kovid testiranju i evidenciji vakcinacije.

U kom smeru će se razvijati dostupnost zdravstvenih usluga tokom procesa sprovođenja ovog Programa – da li se proces 2026. završava, ili još i ne znamo u kom pravcu će se razvijati – s obzirom na konstantni razvoj tehnologije?

Određene zdravstvene usluge ili konsultacije će biti omogućene korišćenjem digitalnih komunikacionih tehnologija, što će olakšati pristup. Naravno, ne mogu sve zdravstvene usluge da se obezbede i sprovedu na daljinu korišćenjem tehnologije. Uz korišćenje najboljih praksi u svetu, smatram da naši zdravstveni radnici i odgovorne institucije mogu da definišu koje usluge je moguće sprovoditi daljinski a za koje je neophodno fizičko prisustvo pacijenta. Naravno, primarni fokus mora ostati na dobrobiti pacijenta.

Pravac kojim smo krenuli vodi ka kompletnijim i preciznijim podacima iz državnog i privatnog sektora uz olakšanu digitalnu komunikaciju i bezbedno deljenje i obradu podataka u celom zdravstvenom sistemu, što će doprineti zdravlju građana kao i efikasnosti celog sistema. I pristup ličnim zdravstvenim podacima će se vremenom obogaćivati kroz razne servise. Tehnologije koje analiziraju podatke trebalo bi da pomažu zdravstvenim radnicima da iskoriste rezultate analiza radi donošenja najboljih odluka za pacijente. U planu za ovu godinu je početak rada na uspostavljanju centralnog repozitorijuma laboratorijskih rezultata iz svih državnih i privatnih zdravstvenih ustanova. Time ćemo omogućiti bezbedan elektronski pristup laboratorijskim rezultatima zdravstvenim radnicima i građanima. Krenuće se sa elektronskim prepisivanjem recepata u privatnom sektoru, za medicinska sredstva, kao i iz ustanova sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite. Građanima će se omogućiti elektronsko regulisanje bolovanja i još mnogo toga.

Proces digitalizacije zdravstva se sigurno neće završiti 2026. godine. Ni jedna zemlja koja je počela rad na digitalizaciji zdravstva i pre više od 15 godina nije došla do toga da može da kaže da je završila sa svim što je potrebno. Naš vrlo ambiciozni Akcioni plan 2022-23 sadrži skoro 100 aktivnosti. Nakon 2023. godine očekujem uspostavljanje novog akcionog plana. Nakon 2026. godine bilo bi neophodno da se uspostavi novi strateški okvir za period nakon 2026. godine, uzimajući u obzir dokle smo stigli, šta nam je potrebno i šta nam novo tehnologija omogućava. Tehnologija će da nastavi da se menja kao i potrebe, stoga je neophodno obezbediti kontinuirano planiranje i rad na unapređenju digitalizacije zdravstva. Iz tog razloga moramo planirati budućnost koja uključuje i stvaranje kadrova koji mogu da učestvuju u procesu daljeg građenja, unapređivanja i upravljanja digitalnim zdravstvom.

Telemedicina je jedan od zanimljivijih segmenata u procesu digitalizacije zdravstvenog sistema – kako to funkcioniše u praksi danas, i u kom pravcu može da ide razvoj telemedicine?

Telemedicina u Srbiji je faktički na početku svog razvoja. Neke od privatnih zdravstvenih ustanova imaju ili planiraju uspostavljanje telemonitoringa – nadzor nad pacijentima na daljinu u domenu kardiologije. Osim toga, neki od privatnih pružalaca zdravstvenih usluga u nekim domenima primenjuju video konferencije sa pacijentima. U državnim zdravstvenim ustanovama primena telemedicine je vrlo limitirana, ali je potreba za uspostavljanjem plana za razvoj telemedicine prepoznata Akcionim planom za digitalizaciju zdravstva 2022-23. Ministarstvo zdravlja radi na omogućavanju telefonskih konsultacija izabranih lekara sa svojim pacijentima. Osim toga, uspešno je završen pilot projekat elektronskih konsultacija lekara primarnog i sekundarnog nivoa za dijabetičare, koji ukazuje na mogućnost drastičnog skraćenja vremena za dobijanje nalaza specijaliste – čak četiri do šest puta. Pilot projekat elektronskih konsultacija lekara specijalista sa pacijentima sa gastrološkim problemima je pokazao odlične rezultate. Planira se implementacija u sedam zdravstvenih ustanova što će pokriti 700 do 1.000 gastroloških pacijenata.

Da li će ovim procesom, tokom naredne 4 godine, biti obuhvaćena i seoska područja, i koliko su stanovnici svih delova Srbije spremni na ovakve promene?

Naravno, planovi vezani za digitalizaciju zdravstva uključuju sve građane Srbije. Srbija nije ogromna zemlja kao neke zemlje u kojima je jako bitno uspostavljanje telemedicinskih kapaciteta radi pregleda doktora na daljinu, za naselja čiji bi stanovnici morali da lete avionom i po više sati do prvog lekara. Stanovnici seoskih područja koji imaju mobilne telefone sa internet vezom su podjednako tehnički spremni kao bilo ko drugi u Srbiji. Omogućavanje pojedinih zdravstvenih servisa na daljinu i komunikacija sa zdravstvenim sistemom će zasigurno olakšati život građanima i stvoriće uslove za bolju informisanost ljudi o svom zdravstvenom stanju. Pored toga, otvaraju se nove mogućnosti za edukaciju građana radi bolje prevencije. Nije nepoznanica da usled slabe prevencije Srbija ima jednu od najviših stopa mortaliteta usled malignih bolesti koje se otkrivaju isuviše kasno. Želimo da iskoristimo nove digitalne kanale komunikacije sa građanima kako bismo ih edukovali i informisali o najboljim preventivnim delovanjima prikladnim za njihove godine.

Informisanje i edukacija građana o korišćenju tehnoloških rešenja u zdravstvu prepoznate su kao potreba kojoj će se ubuduće posvetiti više pažnje. Neosporno je da određeni broj građana nije „familijaran“ sa korišćenjem tehnologije, dok neki građani usled zdravstvenog stanja ili godina jednostavno nisu u mogućnosti da koriste tehnologiju. Iz tog razloga moramo planirati i tehnološka rešenja takva da omoguće ono što se dešava i bez tehnologije – da ljudi iz kruga porodice ili prijatelja, bez obzira na kom kontinentu oni bili, uz saglasnost osobe imaju mogućnost da pomognu praćenjem zdravstvenog stanja voljene osobe koja nije u stanju da koristi tehnologiju.

Imate li neki zanimljiv primer u vezi sa svetskim trendovima – dokle su u procesu unapređenja zdravstva uz pomoć novih tehnologija stigle najrazvijenije zemlje?

Generalni trendovi u svetu su u domenima telemedicine, upotrebe veštačke inteligencije kao i personalizovane medicine.

Jedan primer iz Kanade jako lepo ilustruje kako na pravi način primenjena telemedicina može da utiče na to da se bolesni stariji ljudi bolje i sigurnije osećaju. Selektovanoj grupi ljudi koji pate od hroničnih bolesti su u njihovim kućama i stanovima postavljeni aparati za video konferenciju sa zdravstvenim radnicima koji o njima vode računa, kao i aparati za praćenje zdravstvenog stanja koji su bežično povezani sa centralnim sistemom. Svakom pacijentu su dostavili više aparata, uključujući aparat za merenje pritiska, uređaj za praćenje pulsa i kretanja kao i par drugih uređaja. Pacijenti bi svakodnevno merili pritisak i koristili druge uređaje koji preko interneta bezbedno dele podatke sa zdravstvenim radnicima. Ukoliko se desi da određeni zdravstveni parametri nenadano izađu van očekivanih opsega, zdravstveni radnici to mogu da primete, i da kroz kraći video poziv obave razgovor sa pacijentom kako bi pokušali da ustanove razloge za takve rezultate. Pored toga, video konferencije sa pacijentima se obavljaju periodično kako bi se porazgovaralo sa ljudima i kako bi se proverilo kako se osećaju. Analiza rezultata tog projekta je ukazala na smanjenje odlaska u hitnu pomoć za više od 90% jer su se ljudi osećali sigurno u svojim kućama i stanovima, znajući da neko o njima brine i vodi računa. Jedna žena je čak rekla da se osećala toliko sigurnije i bolje da je dozvolila sebi da vrati nameštaj na svoje mesto jer je do tada bio uvek gurnut sa strane, kako bi omogućila nesmetan ulazak ekipe hitne pomoći sa nosilima u kuću.

U Kini su to digli na viši nivo: jedan od centara prati zdravstvene parametre u realnom vremenu za više od 100.000 ljudi, a odatle mogu vrlo brzo da kontaktiraju osobe ukoliko se primeti da im se stanje naglo pogoršava. Više od toga, analizom podataka sistemom veštačke inteligencije može se predvideti negativan trend i buduće pogoršanje stanja, pa zdravstveni radnici mogu pravovremeno da kontaktiraju te osobe i da preduprede dalje pogoršanje zdravstvenog stanja.

Najrazvijenije zemlje u svetu imaju uspostavljene informacione sisteme unutar svojih zdravstvenih ustanova koji u velikoj meri doprinose maksimizaciji efikasnosti rada unutar samih ustanova.  Međutim, kada se postavi pitanje koordinisanja rada i deljenja podataka između ustanova, postoji velika varijabilnost jer neke od najrazvijenijih zemalja sveta ne mogu da se pohvale potpuno integrisanim informacionim sistemima između više zdravstvenih ustanova. Neke Evropske zemlje kao na primer Estonija apsolutni su lideri u digitalizaciji zdravstva i integraciji svojih sistema, dok su recimo u SAD informacioni sistemi jako fragmentisani i ne postoji jedinstveni pristup integrisanju informacionih sistema više zdravstvenih ustanova, kao ni elektronskom deljenju podataka sa pacijentima. Elektronsko prepisivanje lekova nije uspostavljeno u svim najrazvijenijim zemljama sveta. Gruba procena je da jedna trećina najrazvijenijih zemalja ima elektronsko prepisivanje lekova, dok elektronsko upućivanje u nekim razvijenim zemljama ne postoji i obavlja se – faksom.

Zato Srbija može da bude ponosna na to što ima jedinstveni sistem za elektronske recepte i za elektronske upute, kao i što je omogućila građanima da imaju digitalni pristup svim svojim zdravstvenim izveštajima. Srbija je u toku pandemije korona virusa krenula putem ubrzane digitalizacije zdravstva, stavljajući građane Srbije u centralni fokus. Meseci i godine koje dolaze će pokazati rezultate velikog zajedničkog planiranja i rada državnog i privatnog sektora i smatram da Srbija ima potencijal da bude u mnogim domenima najbolji primer i najrazvijenijim zemljama sveta.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuPreporucujemoSlider

Bela Virag, Arthur D. Little: Kompanije treba da se fokusiraju na izdržiljivost i agilnost

by Vesna Lapčić

„Skoro sve kompanije suočavaju se s brojnim izazovima u ograničenjima resursa i lancima snabdevanja, sve većim troškovima energije, inflatornim pritiscima i sporim ili potpuno odsutnim ekonomskim rastom.  U tom kontekstu, kompanije posebno treba da se fokusiraju na izdržljivost i agilnost.  To predstavlja mnogo više od upravljanja operativnim rizicima i efikasnog odgovaranja na krize – to predstavlja inovaciju, duž celog lanca vrednosti, od resursa do klijenata kako bi se našli novi načini poslovanja koji obezbeđuju vrstu agilnosti potrebne u svetu u kojem je poremećaj normalna pojava. Sposobnost da budete ispesni dvostrano – fokusiranjem na kreativnost i inovaciju istovremeno uz produktivnost i efikasnost – je ključna“, kaže Bela Virag, izvršni partner i direktor kompanije Arthur D. Little Austria i Srbija za portal Sveonovcu.rs.

Mnogi kažu da su vremena dugoročnih strategija prošla.  Kakav je vaš stav po tom pitanju? Koliko godina bi trebalo da obuhvate strategije koje kompanije prave danas u ovom nestabilnom vremenu?

Istina je da su prošli dani definisanja pojedinačnog, krutog „top-down“ strateškog višegodišnjeg  budućeg plana. Ali to ne znači da poslovne strategije više nisu važne. Naprotiv, one su važnije nego ikad do sada. Robusna strategija koja odgovara savremenom svetu mora da bude, pre svega, utemeljena na jasnoj i trajnoj svrsishodnosti. Ta svrha mora da bude definisana na bazičnijem nivou od pukih proizvoda i usluga, zato što će se oni promeniti. Ona mora da uključi rizike i neizvesnosti pomoću analize scenarija, uključujući „strateška osiguranja“ ako se stvari promene; ona mora da omogući „odozdo-nagore“ hvatanje prilika, kao i planiranje „odozgo-nadole“;  a treba i da se zasniva na širem ekosistemu, a ne isključivo na samoj kompaniji. Ako je strategija struktuirana na ovaj način, ona može da traje više godina, sve dok se redovno preispituje i nikada nije „uklesana u kamenu“.

Tehnološke inovacije su postale primarne u mnogim, ako ne svim privrednim oblastima. Na koje najznačajnije tehnološke trendove kompanije treba da obrate pažnju u budućnosti?

Tehnološke inovacije imaju sve važniju ulogu u savremenom neizvesnom poslovnom okruženju. Između ostalog, istakli bismo sledeće tehnološke trendove:

1 Prelazak na zelene tehnologije: Suočavamo se s novom epohom, koja zahteva napredak u širokom spektru novih tehnologija u oblastima kao što su održiva proizvodnja energije, skladištenje, obnovljivost i efikasnost. Tempo razvoja se znatno ubrzava uz posledice po sva poslovanja.

2 Automatizacija koju pokreće AI: AI dostiže fazu u kojoj su sada dostupni autonomni fizički i softverski sistemi koji dinamički modifikuju sopstvene reakcije, uz ogroman potencijal za optimizaciju, efikasnost i produktivnost.

3 Saradnja između ljudi i mašina:  Zadatke koji do sada nisu mogli da se automatizuju zbog njihove kompleksnosti ili nepredvidivosti sada sve više selektivno podržavaju mašine, proširena realnost i AI. Klasična „bilo/ili“ raspodela zadataka između ljudi i mašina se menja.

4 Sajber bezbednost: Sajber bezbednost je sve kritičnija za sve operacione sisteme, ne samo za IT sisteme. Novi distribuirani pristupi, poput mreže sajber bezbednosti, od ključne su važnosti za kompanije kako bi održale otpornost poslovanja.

5 Tokenizacija: Tokenizacija je proces transformacije određene imovine u digitalne tokene koji mogu da se koriste u blokčejn primeni. Tokenizacija, zajedno sa budućim napredovanjima u oblastima kao što su Internet stvari (Internet of Things), AI i automatizovano plaćanje, ima potencijal da transformiše modele poslovanja, na primer omogućavanjem tranzicije sa proizvoda na usluge.

6 Biotehnologija: Biotehnologija donosi transformativni i višesektorski potencijal na tržištu koje globalno vredi skoro 1 bilion dolara u mnogim oblastima – medicina, farmacija, budućnost ishrane, poljoprivreda, životna sredina… tj. razvijaju se medicinska rešenja koja su fundamentalno drugačija od tradicionalne medicine – kombinujući hemiju, biologiju, inženjering i softver kako bi obezbedile kompleksne terapije koje se prilagođavaju određenim pacijentima.

Iako možda još uvek izgleda daleko, za kompanije je takođe važno da prate napredovanja u kvantnom računarstvu i metaverzumu, kako bi osigurale da ne zaostanu ako i kada dođe do revolucionarnog pomaka u ovim oblastima.

Da li bi srpske kompanije trebalo više da ulažu u tehnologije?

Kompanije mogu da investiraju u primenu tehnologija u sopstvenim okruženjima ili mogu da investiraju u dobijanje vrednosti od pružanja rešenja koja su zasnovana na tim tehnologijama. Verujemo da menadžeri, kao i investitori moraju da uvide implikacije koje nove tehnologije imaju na njihovo poslovanje, kako bi primenili  i iskoristili obe strane tih mogućnosti – ali i takođe moraju da znaju da li postoje neke pretnje i u kom obliku i obimu. Srpske kompanije i kompanije Zapadnog Balkana trebalo bi da iskoriste svoj potencijal izuzetno dobrih škola, talenata i snažnog IT sektora kako bi razumele trendove i investirale u inovacije“, kaže

Koliko se dobro srpske kompanije nose sa 4.0 revolucijom? Kako biste ocenili digitalnu transformaciju srpskih kompanija? Koji su sektori najnapredniji?

Srbija lepo napreduje u digitalizaciji – naročito u oblasti e-uprave. Takođe postoji konstantan rast iz godine u godinu u okviru IT, ali i šireg IKT sektora. Digitalizacija je u mnogim sektorima i dodatno ubrzana tokom poslednje dve godine, kao što se dogodilo širom sveta, zbog kovida.

Međutim, i dalje ima još mnogo toga da se uradi. Količina papirologije koja je potrebna da bi se završio neki projekat je ogromna. I to jednako važi za poslovne procese, finansijske procese, kao i za procese u upravi. Po našem mišljenju, Srbija bi trebalo da teži višim ciljevima.

Ova digitalizacija poslovanja – kako javnih, tako i privatnih – doneće znatno bolje poslovne rezultate i mnogo će poboljšati kvalitet života u Srbiji. To je najdirektniji put do socioekonomskog blagostanja.

Mi našim klijentima pomažemo pomoću efikasnog analiziranja njihove digitalizacije– što pruža veoma brzo, ali brutalno istinito utvrđivanje trenutnog stanja. To pomaže u bržem putu do digitalizacije i određivanju šta bi trebalo da bude prioritet u budućoj transformaciji.

Mnoge srpske kompanije razumeju trendove i menjaju svoje poslovne modele i transformišu se. To je oblast u kojoj smatramo da možemo da pomognemo kompanijama u Srbiji  – da predviđaju, inoviraju i transformišu svoje poslovanje – da implementiraju nove tehnologije i inovacije i da šire svoje poslovanje.

Jedna od najvećih tehnoloških inovacija je 5G mreža. Radili ste na EU regulativama, dobro poznajete industriju. Kakva je, po vašem mišljenju, budućnost te oblasti u odnosu na Evropu?

Mislim da će 5G uticati na naše živote na dva glavna načina:

  • Potrošačima, čije potrebe za zabavom i komunikacijom 4G već dovoljno dobro opslužuje, 5G će doneti inkrementalne prednosti u određenim delovima života: igranje igara, virtuelne realnosti (kroz naočare) i slično. Osim toga, 5G bi takođe mogao da se koristi da obezbedi konekciju sličnu onoj sa optičkim vlakanima tamo gde god to trenutno nije dostupno.
  • Najveći uticaj je na B2B. 5G ima potencijal da transformiše industriju onoliko koliko je 4G transformisao naš društveni život. Iako mnogi o 5G govore u kontekstu veće propusnosti i manjeg kašnjenja, implikacije su značajnije nego što se čini na prvi pogled.
    Postojanje pouzdane, upravljive i definisane mogućnosti povezivanja dostupne industrijskim akterima, a ne samo usluge koja je najbolja u datom trenutku, omogućava kompanijama da povežu svoje industrijske mašine i procese sa IT uslugama. To je veliki korak u digitalizaciji naših industrija, kako nadzor, daljinsko upravljanje, kontrola kvaliteta, autonomne mašine, itd. budu postajali dostupni.

    Uvođenjem 5G takođe očekujemo da se pojave privatne mobilne mreže. To su mobilne mreže koje su napravljene za jednu kompaniju i namenjene su samo njoj, a nalaze se u njenim prostorijama. Zamislite da vi, kao kompanija, imate sopstvene SIM kartice za vaše prostorije. Nema više kablova, nema više slabog WiFi-ja. Mogli biste da povežete svoje zaposlene i svoj vozni park ili neke druge mašina na takve, izuzetno bezbedne i pouzdane mreže. U medijima, to bi mogle da budu kamere koje imaju integrisanu vezu za slanje do prostorija za montažu. U fabrici, to mogu da budu autonomni roboti za prenos poluproizvoda. U skladištu, to mogu da budu autonomni roboti koji preuzimaju robu s lagera ili naočare koje zaposleni za preuzimanje robe sa lagera nose kako bi im pomogle u pronalaženju pravih artikala, itd.

5G otvara svet mogućnosti, i veoma sam uzbuđen da smo u mogućnosti da pružimo podršku kompanijama u Srbiji prilikom otkrivanja i upoznavanja svih ovih potencijala.

 Na osnovu vašeg iskustva, kojim kompanijama su najpotrebnije usluge vaše konsultantske kuće?

Kao stručnjak za strategije rasta, ADL je savršen partner po tom pitanju kako za organizacije u javnom, tako i u privatnom sektoru. Mi pomažemo da se naši klijenti izdvoje u svom poslovanju tako što radimo rame uz rame s njima kao integrisani deo njihovog tima, oslanjajući se na internacionalni tim stručnjaka iz industrije. To nam omogućava da zadovoljimo potrebe i ambicije naših klijenata angažujući odgovarajuće ljudi, čime pružamo najbolje moguće rešenje.

Naša misija je da prevedemo kompanije i organizacije iz ere produktivnosti u novu eru kreativnosti. Mi predstavljamo razliku na konsultantskom tržištu, pružajući originalnija, prilagođena rešenja – kreirana, implementirana i realizovana u skladu sa specifičnim potrebama svakog klijenta.

Ponosni smo na ono što smo postigli tokom proteklih nekoliko godina sa našim klijentima u Srbiji, posebno u IT sektoru, ali i u sektorima kao što su telekomunikacije, energetika i državni sektor, u kojima takođe svakako postoji veliki potencijal. Sada se radujemo širenju našeg poslovanja i na druge oblasti u kojima imamo veliko iskustvo i stručnost, kao što su transport, bankarstvo i osiguranje, kao i zdravstvo i gde vidimo velike mogućnosti razvoja za Srbiju.

Autor: Vesna Lapčić

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Dejan Vučinić, OTP banka: OTP Partner je napravio razliku na tržištu

by Vesna Lapčić

OTP banka je nedavno otvorila dve filijale – OTP partner – namenjene za saradnju isključivo sa partnerima: investitorima, agentima za prodaju nekretnina i preduzetnicima koji imaju konekcije sa potencijalnim klijentima. Takvu mrežu razvija i matična kompanija u Mađarskoj, a kakve benefite ostvaruju partneri OTP banke, a kakve klijenti razgovarali smo sa Dejanom Vučinićem, direktorom direkcije za upravljanje mrežom filijala.

Kako ste došli na ideju da napravite partnersku saradnju sa agencijama i investitorima, a potom i da otvorite OTP partner ekspoziture?

I pre integracija, OTP banka je imala dobru saradnju sa investitorima, agentima za prodaju nekretnina i preduzetnicima koji imaju konekcije sa potencijalnim klijentima. Tržišno učešće OTP banke u stambenim kreditima je veće od 20 odsto. Zapravo, nova OTP banka je najveći kreditor kako prema stanovništvu, tako i u poslovima sa privredom. Da bismo nastavili da budemo atraktivni za naše klijente želeli smo da napravimo dodatnu diferencijaciju na tržištu – da otvorimo mesto gde će se i naši partneri, koje sam pomenuo, i naši novi klijenti osećati drugačije. To je bila ideja vodilja, ali i potreba za koju smo shvatili da postoji upravo iz razgovora sa našim partnerima – investitorima i agencijama za nekretnine.

Da li OTP u Mađarskoj, gde je sedište banke, razvija sličnu mrežu? Da li ste mogli da vam prenesu neko iskustvo?

Matična banka takođe razvija partnersku mrežu ekspozitura tako da smo prošle godine imali priliku da posetimo maticu i steknemo nova i praktična iskustva – kako izgledaju ekspoziture, kako se u njima radi, kako se komunicira sa partnerima i budućim klijentima. I mi smo njima preneli naša iskustva. Uz sve što smo uradili u prethodnom periodu i iskustvo Grupe na koje smo mogli da se oslonimo, od „ideje do lokomotive“ odnosno realizacije prošlo je manje od pet meseci. U vrlo kratkom periodu, otvorili smo dve ekspoziture, jednu u Beogradu i jednu u Novom Sadu.

Možete li da nam objasnite kako zapravo funkcioniše to partnerstvo, šta vi dajete kao podršku?

OTP partner ekspoziture su u potpunosti naša investicija i u njima rade naši zaposleni koji su visoko obučeni posebno u radu sa stambenim kreditima. Partneri – investitori, agenti za prodaju nekretnina i drugi preduzetnici, predlažu svojim kupcima odnosno klijentima da otvore račun u našoj banci i u njoj realizuju kredit. Ukoliko se klijenti slože, oni dolaze sa njima u našu ekspozituru gde se realizuje usluga.

Dakle, partnerska saradnja je namenjena svakom ko ima potencijalno veliki krug komitenata. Do sada smo sklopili nekoliko desetina ugovora sa agencijama za promet nekretninama, investitorima, konsultanskim kućama i digitalnim partnerima. Banka radi određene procene kredibiliteta potencijalnih partnera i sklapanje ugovora odnosno partnerstva je veoma jednostavno. Mi želimo da radimo sa nekim ko će biti aktivan i na najprofesionalniji način obezbeđivati uslugu svojim klijentima i budućim klijentima banke.

Za same klijente banke, kupce tih nekretnina, važno je da znaju da oni ne moraju da ostanu u toj ekspozituri, već nakon što postanu klijenti banke mogu da biraju ekspozituru koja njima najviše odgovara.

Na koji način zarađuju OTP partneri?

Banka plaća proviziju za otvaranje novog računa ili realizaciju određenog kredita. Interes mora da postoji sa obe strane. Uslovi su različiti u zavisnosti od veličine partnera i obima saradnje. Postoji i određena gradacija te kada se postigne određeni nivo saradnje prelazi se na viši.

Šta banka daje kao podršku svojim partnerima?

Pre svega edukaciju za koju smatram da je jako važan aspekt saradnje. S jedne strane, naši zaposleni koji rade u OTP partner ekspoziturama su visoko obučeni i upućeni u materiju u vezi sa nekretninama poput procena vrednosti nekretnine, listova nepokretnosti i slično. S druge strane, naše partnere informišemo o uslovima za dobijanje kredita, procedurama, oni znaju kome mogu da se obrate telefonom i brzo zakažu sastanak za svog kupca. Samom klijentu je na usluzi praktično ekspertski tim počevši još od prvog kontakta. Upravo pravljenje timova eksperata sa jedne i druge strane je napravilo razliku na tržištu. Realizacija kredita nekada zna da bude kamen spoticanja zato su ekspertiza i brza realizacija kredita važni za klijente.

Pored svih navedenih benefita za klijente, koje su još prednosti ovakvog širenja ovakve mreže?

Mogao bih ove ekspoziture da uporedim sa privatnim bankarstvom, jer private banking klijenti imaju posebna i vrlo visoka očekivanja od svoje banke, a mi smo to na vreme prepoznali i već nekoliko godina imamo u ponudi široki spektar posebno prilagođenih bankarskih usluga, investicionih i finansijskih saveta za njih, kao i naš know-how u upravljanju imovinom kroz Eminent paket. Naime, u ovim OTP Partner ekspoziturama punu pažnju možemo da posvetimo svojim partnerima: investitorima i agentima za nekretnine, a zatim i budućim klijentima. U njima nema gužve, ne radi se sa novcem u smislu uplata i isplata, štedi se vreme što je postalo izuzetno važno za klijente i ništa manje bitno – stvaraju se bliskiji odnosi. Naša mreža ima 155  ekspozitura u kojima pružamo servis svim segmentima klijenata. U Partner ekspoziturama posvećeni smo samo jednom, za nas izuzetno važnom segmentu tržišta.

Kakvi su dalji potencijali za širenje ovih ekspozitura i partnerske saradnje?

Ne želimo da se zadržimo na dve lokacije, u Beogradu postoji sigurno potencijal za još neku OTP Partner  ekspozituru. Pre toga, važno je uspostaviti održivi razvoj na postojeće dve lokacije, a zatim se širiti dalje. Potencijal sigurno postoji i mimo Beograda i Novog Sada.

Autor: Vesna Lapčić

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSliderUncategorized

Bojan Žepinić, TPA: Jake domaće banke od velikog su značaja za jačanje privrede u vlasništvu domaćeg kapitala

by Vesna Lapčić

Usled poremećenih lanaca snabdevanja tokom prethodne dve godine usled pandemije, a i zbog rata u Ukrajini, sve veći broj kompanija razmišlja o lokalizovanju privrede. Da li srpska privreda može da iskoristi globalna dešavanja sebi u prilog, i šta je potrebno da bi smo se uključili u globalne lance snabdevanja razgovarali smo sa Bojanom Žepinićem, rukovodećim partnerom TPA Srbija.

Kako vidite kapacitete srpske privrede da se uključi u globalne lance snabdevanja i da se, pored privlačenja stranog kapitala, razviju domaće kompanije koje bi iskoristile priliku velikih globalnih igrača koji razmišljaju o seljenju proizvodnje bliže „kući“ o čemu se dosta priča (a imali smo i nekoliko takvih slučajeva) od početka pandemije?

Naša privreda je u poslednjoj deceniji u velikoj meri uspela da postane deo značajnih međunarodnih proizvodnih lanaca. Ovde bih podsetio da je Srbija u 2019. godini, prema indeksu učinka po osnovu grinfild stranih direktnih investicija (SDI), bila na prvom mestu od ukupno 105 država (izvor: Financial Times), a kriterijumi su bili iznos investicija srazmerno veličini ekonomije. Uspešni rezultati su nastavljeni i u 2020. i 2021. godini, uprkos globalnim izazovima koje je donela pandemija virusa korona.

Dalje, bio bih slobodan da podelim lični utisak i kažem da reputacija i prepoznatljivost Srbije kao atraktivne investicione destinacije prati (ako ne i prevazilazi) odlične rezultate koje smo ostvarili. Sama činjenica da smo se za neke od najvećih realizovanih investicija (uspešno) nadmetali sa Poljskom, Češkom, Rumunijom i drugima, svakako govori tome u prilog.

Sa aspekta regiona, u brojkama to izgleda ovako: Mađarska je u 2021. godini imala 2,6 milijardi evra SDI, Hrvatska 2,8 milijardi, a Srbija rekordnih 3,9 milijardi. Na centralno-istočnom evropskom području jedino je Rumunija u 2021. godini bila ispred Srbije kada je reč o iznosu stranih direktnih ulaganja, sa 7,3 milijarde evra. Sve druge zemlje nalaze se daleko niže na lestvici SDI.

Jedan od razloga uspešne politike privlačenja stranih investicija leži i u izdašnom subvencionisanju investitora. Investitori su dobijali nekoliko miliona, a neki i više desetina miliona evra, da sprovedu svoje investicije u Srbiji. Iako često osporavana mera, ovom prilikom bih skrenuo pažnju na pozitivan trend da subvencije u većem iznosu dobijaju investitori koji se opredele da investiraju u manje razvijene delove Srbije i/ili u tehnološki naprednije procese proizvodnje.

Ono što će biti najveći izazov u narednom periodu jeste da Srbija nastavi napredak u svim aspektima koji utiču na privlačenje i apsorbovanje investicija. Tu pre svega mislim na kvalitetan i predvidiv pravni okvir, fer tržišnu utakmicu te upravno-administrativne i sudske kapacitete za primenu propisa. Dalje, globalna ekonomija se tehnološki menja dinamikom koja je bez presedana u istoriji, te je neophodno dalje raditi na kapacitetima koji će nam omogućiti da budemo referentni u takvom dinamičnom okruženju. Ovde mislim, pre svega, na napredak u informacionim tehnologijama, promene u automobilskoj industriji, energetskom sektoru, uticaju proizvodnih procesa na životnu sredinu, itd.

Da li smatrate da će lokalizacija privrede biti u velikom obimu i da će se globalni igrači povući sa dalekih tržišta i približiti „kući“?

Teško je davati bilo kakve prognoze u okolnostima u kojima su ekonomski interesi u potpunosti podređeni geostrateškim i političkim interesima. Ovo čemu svedočimo poslednjih nekoliko meseci liči na veliku podelu sveta na dva ili više polova u kojoj Evropa (dakle, i Srbija) trenutno ne stoji dobro i ima neizvesnu bezbednosnu i ekonomsku perspektivu. Evropski investitori su dominantni strani investitori u kvantitativnom i kvalitativnom smislu u Srbiji. Jasno je da је trend nearshoring-a (približavanje proizvodnje tržištima) počeo još tokom pandemije virusa korona i načelno је imao dobre perspektive za Srbiju, ali dalje pojačavanje kriznih indikatora u Evropi, ali i osećaja bezbednosne nesigurnosti, ne mogu da budu posmatrani isključivo kao prilika Srbije.

Optimalna geografska pozicija Srbije, centralna tačka spajanja Istoka i Zapada, i veoma dobra povezanost sa svim delovima sveta su ono što čini komparativnu prednost Srbije. Trend približavanja i prebacivanja proizvodnje sa lokacija u Kini i Dalekom istoku generalno bliže Evropi, iskoristiće države u ovom delu Evrope ukoliko imaju dobru logističku povezanost, saobraćajnu infrastrukturu, jednostavne administrativne procedure itd.

Ovde bi trebalo napomenuti da su geopolitički disbalansi  doveli do preseljenja poslovanja velikog broja kompanija iz Rusije i Ukrajine u Srbiji. Prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, samo u aprilu registrovano je 107 privrednih društava čiji su vlasnici fizička i pravna lica iz Rusije. Podaci pokazuju da je firmu u Srbiji registrovalo i 269 preduzetnika iz Rusije. Tokom februara, pre ruske intervencije, u Srbiji je registrovano tek 11 privrednih društava u vlasništvu pravnih i fizičkih lica iz Rusije (slobodanavropa.org).

Dakle, odgovor na vaše pitanje leži pre svega u daljem razvoju političkih događaja. Svaka deeskalacija trenutnog sukoba u Ukrajini će Srbiji ići u prilog iz razloga koji važe i za ostale države, ali i zbog specifičnosti naše ekonomije koja je energetski potpuno zavisna od Rusije, dok Kina ima značajno učešće u ukupnim stranim investicijama.

Da li je jedan takav značajniji razvoj domaće privrede moguć bez finansijskih institucija, pre svega banaka, u domaćem vlasništvu? Da li poreklo vlasništva kapitala u bankama (domaće ili strano) u ovom kontekstu igra ulogu ili je važnije da to domaće vlasništvo bude državno, dok je privatno – bilo domaće ili strano uvek vođeno profitom, a ne nekim nacionalnim interesima?

Pre svega, vezano za domaće (privatne) investicije, to je komponenta ukupnih investicija koja bi, po Fiskalnoj strategiji Ministarstva finansija, trebalo da bude najsnažniji generator rasta ukupnih investicija u narednom periodu. U tom smislu vaše pitanje je apsolutno relevantno. Smatram da su jake domaće banke (tj. banke u srpskom vlasništvu) od velikog značaja za dalje jačanje dela privrede kojom upravlja domaći kapital. Naime, iako imaju isto regulatorno telo, za očekivati je da su domaće banke više senzibilisane na specifičnosti poslovanja u Srbiji i mogu da budu veća podrška domaćim investitorima u njihovim investicionim namerama.

Ja bih dalje iznijansirao situaciju i napomenuo da je stvar ipak drugačija za velike kompanije, sa jedne strane i male, sa druge. Naime, velike kompanije, kada traže eksterno finansiranje, pregovaraju sa više banaka i nisu mnogo zainteresovane za poreklo kapitala tih banaka, već za uslove finansiranje. Sa druge strane male, a posebno, tek osnovane kompanije, teško da imaju pristup eksternom finansiranju. Takve kompanije imaju probleme da ostvare svoje potencijale i zauzmu svoje tržišno mesto i pored nekoliko dobrih lokalnih i internacionalnih programa podrške tom sektoru.

Koliki je hendikep Srbije (opet u kontekstu snažnijeg razvoja privrede i uključivanja u globalne tokove) to što nemamo razvijeno tržište kapitala odnosno Berzu i veoma slabo tržište investicionih fondova i praktično nepostojeće tržište alternativnih investicionih fondova?

Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, jer su činjenice koje ste naveli inherentne našoj privredi. Mi ne možemo da kažemo da smo nekada imali razvijeno ovo tržište pa da upoređujemo takve okolnosti sa trenutnom situacijom, kada je ono skrajnuto i marginalizovano. U svakom slučaju, manjkavost tržišta kapitala u sadejstvu sa restriktivnim deviznim propisima, koji ne dozvoljavaju jednostavan transfer kapitala u inostranstvo, usmeravaju gotovo sav višak likvidnosti privrede i inostranstva na nekretnine. To je zasigurno jedan od značajnih okidača rasta cena nekretnina u Srbiji, koji je bez presedana i koji odgovara samo investitorima, ne i građanima.

S druge strane, postoje i određene inicijative u pravcu razvijanja berzanskog i fondovskog investiranja. Na primer, građani koji plaćaju godišnji porez na dohodak građana imaju pravo na poreski kredit (tj. umanjenje poreza) za iznos ulaganja u alternativni investicioni fond i to do 50% ulaganja u toku kalendarske godine.

Spomenuo sam naše devizne propise i smatram da je dalja liberalizacija ovih propisa izuzetno bitna za raznovrsnost opcija investiranja. Naime, ukoliko već naše tržište kapitala ne uspeva da se razvije, oportuno je omogućiti rezidentima Srbije da lakše investiraju na strana tržišta kapitala. Takođe, stiče se utisak da, i pored određenih napora koji dolaze iz same Beogradske berze, nedostaju edukativne inicijative koje bi potencijalnim investitorima približile postojeće prilike.

Razgovarala: Vesna Lapčić

Napomena: Deo odgovora objavljen je u ediciji Finansije Top u izdanju B&F

1 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Marinko Ukropina, Savet stranih investitora: Prvo standardi pa saradnja

by Vesna Lapčić

Dobra poslovna reputacija kao posledica etičkog ponašanja može omogućiti bolju poziciju na tržištu, kvalitetnije klijente i niže troškove poslovanja, a loša može prouzrokovati suprotne efekte, kaže na početku razgovora Marinko Ukropina, član Upravnog odbora Saveta stranih investitora i generalni direktor kompanije SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru. Osim toga, standardi koje kompanije moraju da ispune da bi se uključile u međunarodne lance snabdevanja i saradnje postaju sve zahtevniji.

Kompanije iz zemalja gde je posvećenost očuvanju planete regulisana zakonima, uglavnom iste standarde primenjuju i u poslovanju u drugim zemljama. Da li je to njihova obaveza i kako usklađuju poslovanje ukoliko se regulativa razlikuje?

Velike kompanije koje su društveno odgovorne, kroz stalni razvoj poslovnog modela, u kontinuitetu unapređuju sistemske veze sa svojim filijalama širom sveta, tako da se procedure i interni standardi moraju primenjivati na svim lokacijama. Takođe, poslovne performanse koje se prikazuju u izveštajima za održivo poslovanje na globalnom nivou, formiraju se na osnovu podataka sa svih lokacija. Te izveštaje ocenjuju eksterne organizacije akreditovane za taj proces, tako da se tačnost prikazanih informacija može proveriti, i proverava se. Izveštaji se javno publikuju i na taj način kompanije izveštavaju i komuniciraju performanse zainteresovanim stranama sa stanovišta društvenih, ekoloških i ekonomskih uticaja, kao i ciljeve za njihovo poboljšavanje.

Da li između zemalja iz kojih dolaze članice Saveta stranih investitora i Srbije postoji raskorak u regulativi kad je reč o održivom poslovanju, i kako se to usaglašava?

Zakonska regulativa u oblasti održivog razvoja u Republici Srbiji je u velikoj meri usaglašena sa regulativama EU.  Proces usaglašavanja se sprovodi u kontinuitetu, kroz saradnju predstavnika regulatora i ostalih zainteresovanih strana. Komunikacija se sigurno može i unapređivati, a od velike važnosti je i razmena znanja i iskustava – u tom segmentu Savet stranih investitora ima veoma značajno mesto.

Pored zakonske regulative, od suštinske važnosti je i primena međunarodnih standarda u oblastima održivog poslovanja. Zainteresovane strane (kupci, investitori, finansijske institucije i dr.) sve više traže dokaze o ispunjavanju određenih međunarodnih standarda iz oblasti ekologije, društveno-socijalne odgovornosti i poslovanja. Takvi dokazi se traže i kroz celokupan lanac isporuke, tako da to može da predstavlja izazov za kompanije iz Republike Srbije koje teže da budu odobreni isporučioci procesa, proizvoda ili usluga na globalnom ili regionalnom tržištu.  Zakonska regulativa je obavezujuća, svi privredni subjekti je moraju primenjivati, razliku na tržištu upravo pokazuje primena specifičnih standarda, i za očekivati je da će se pojačati zahtevi za njihovu primenu.

Kako se usaglašava praksa, nezavisno od zakonskih ograničenja? Primera radi, ako u Srbiju dolazi kompanija čiji zaposleni ne koriste automobile na fosilna goriva, ili dobijaju posebne podsticaje ako umesto avionom putuju vozom – a znamo da kod nas električni automobili nisu u širokoj primeni a putovanje vozom nije isto kao na teritoriji EU?

U većini slučajeva, kompanijski standardi sa globalnog nivoa regulišu ovu oblast. Internim procedurama su definisane ključne aktivnosti – zahtevi za “zelenu” tj. održivu nabavku opreme, materijala, infrastrukture itd. Ima primera gde se prilikom nabavke automobila ograničava maksimalna vrednost emisija CO2 koju nabavljeni automobili mogu da emituju. Preispitivanje zahteva za nabavku se sprovodi kroz više nivoa, sa tačno definisanim odgovornostima i ovlašćenjima, tako da prekoračenje definisanih specifikacija za nabavku samo odlukom sa lokalnih nivoa – jednostavno nije moguće.

Koliko strane kompanije u Srbiji, koje već imaju uhodane principe održivog poslovanja, mogu da utiču na domaće kompanija koje se još nisu u to uključile?

Primena standarda iz oblasti održivog poslovanja odnosi se na kompletan lanac isporuke. Domaće kompanije, koje sarađuju sa stranim kompanijama ili teže tome, sigurno da su imale određene zahteve za usaglašavanjem poslovanja u određenim segmentima iz oblasti održivog poslovanja. Prateći trendove u oblastima sertifikacije i poslovnog unapređenja, koji su nama kao kompaniji raspoloživi, može se zaključiti da broj provera u oblasti socijalne i društvene odgovornosti stalno raste. Takođe, uvek se mora poštovati bezbednost i zaštita zdravlja zaposlenih. Za očekivati je da će se i zahtevi u oblasti ekologije sve više usložnjavati. Strane kompanije, da bi ispunile sopstvene interne standarde u oblasti ESG – Environmental, Social & Governance, sigurno će sve više uticati na domaće kompanije da se usaglase sa zahtevanim. Praksa je da se, nakon analize poslovnih rizika, definišu mere i period za primenu principa održivog poslovanja. Retki su slučajevi prekida saradnje.

Mnoge strane kompanije imaju dokument o održivom poslovanju koji su njihovi domaći poslovni partneri dužni da potpišu. Da li postoji i kontrola sprovođenja stavki koje su potpisali, ili potpisivanje ume da bude samo deklarativno?

Formu samog dokumenta, u većini slučajeva, struktuirala je matična kompanija, a u nekim slučajevima se može modifikovati ako je potrebno. Sistemski pristup u ovom segmentu je vrlo važan, jer se podaci i iz ovog dokumenta koriste za izradu objedinjenog Izveštaja o održivom poslovanju. Mehanizam kontrole je vrlo jednostavan i efikasan – to su provere preko druge strane, uglavnom nezavisne organizacije, gde se, uz tačno definisane kriterijume i metodologiju, proverava integritet podataka koji su navedeni u samom dokumentu.  Provere preko druge strane, u zavisnosti od toga kako je to definisao kupac, mogu biti najavljene, polunajavljene ili nenajavljene. U slučajevima velikih odstupanja u odnosu na prethodno dostavljen dokument, kompanije kao kupci mogu da zahtevaju pokretanje određenih mera ili jednostavno da svog potencijalnog isporučioca stave na Listu neodobrenih isporučilaca, što direktno može da ima uticaj na koorporativni imidž i gubitak tržišne pozicije. Zašto bi rizikovali takav scenario?

Zato je vrlo važno da se naše kompanije na vreme usaglase sa zahtevanim normama, standardima i najbolje prepoznatim praksama u ovoj oblasti. Ulaganje u znanje je vrlo važno, to je dugoročna dobit.

Koliko Savet stranih investitora kao organizacija insistira na uključenosti članica u održivo poslovanje, ali i u ostale ciljeve održivog razvoja obuhvaćene Agendom 2030?

Vrlo je važno da Savet stranih investitora nastavi kroz svoj rad sa podsticajima svojih članica da kroz svoje “lance isporuke” promovišu organizacionu kulturu koja podstiče primenu principa održivog poslovanja, ne samo kroz kontrolni mehanizam već i kroz razmenu znanja i ideja. Unapređenje poslovnog ambijenta, na dobrobit šire društvene zajednice, je interes svih privrednih subjekata u Republici Srbiji.

Piše: Lela Saković

Izvor: edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Marija Popović, OTP banka: Naša zelena tranzicija posvećena je generacijama koje dolaze

by Vesna Lapčić

Finansiranje “zelenih projekata” značajno raste poslednjih godina, što ukazuje da svest o održivom poslovanju i pronalaženju ekološki održivih rešenja više nije trend, već realna potreba i pravac u kojem se naše društvo razvija. Finansijski sektor prati potrebe tržišta, prilagođava im se i obezbeđuje kvalitetnu podršku za ovakve projekte. Kao najveći kreditor privrede i stanovništva i lider na tržištu faktoring, lizing i e-commerce usluga, uz prisustvo u 91 gradu sa 184 ekspoziture i 300 bankomata, OTP banka je u fokus svog poslovanja stavila i posvećenost održivom poslovanju, ističe Marija Popović, članica Izvršnog odbora zadužena za poslove sa privredom u OTP banci Srbija.

Reklo bi se da banke i klimatske promene nemaju mnogo zajedničkog. Ipak, uticaj banaka na smanjenje posledica klimatskih promena je značajan. Kako Vi vidite ulogu banaka u tom kontekstu?

OTP banka pažljivo procenjuje svoje direktne i indirektne uticaje na životnu sredinu, preduzima inicijative sa ciljem sprečavanja negativnih uticaja, i inicira i podržava inicijative koje imaju pozitivan uticaj na ukupno stanje životne sredine. Proces “zelene tranzicije” započeli smo velikim koracima, a na tom putu primene zelene strategije imamo snažnu podršku od matične OTP Grupe kojoj pripadamo, a koja je za sve banke članice potpisala Principe za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija. U pitanju je jedinstveni okvir za održivo poslovanje ovog sektora, razvijen kroz partnerstvo između banaka širom sveta i Programa za finansijsku inicijativu u oblasti životne sredine Ujedinjenih nacija. Time smo se pridružili najvećoj svetskoj bankarskoj zajednici fokusiranoj na održivo finansiranje, deleći najbolje prakse i radeći zajedno na praktičnim smernicama i pionirskim alatima od kojih ceo sektor ima koristi.

Na koji sve način OTP banka stimuliše „zeleno poslovanje“ u odnosu sa klijentima?

Značajan napredak OTP banka postigla je u segmentu unapređenja procesa kreditiranja privrede. Ovaj proces unapređen je u segmentu identifikovanja i upravljanja tzv. ESG rizicima, gde je glavni fokus na rizicima povezanim sa klimatskim promenama i drugim aspektima, koji mogu negativno da utiču na životnu sredinu.  Proces unapređenja kreditiranja temelji se na smernicama Evropske banke za obnovu i razvoj, koje su prilagođene specifičnim karakteristikama poslovanja OTP Grupe.  Primenom ove napredne prakse Banka vrednuje svoju delatnost, ne samo sa aspekta njenog ekološkog uticaja, već uzima u obzir i kriterijume koji se odnose na društvenu pravičnost i korporativno upravljanje, te obezbeđivanje usklađenosti sa relevantnim zakonskim okvirima.

Imajući u vidu tržišne trendove kao i ukupne pozitivne promene šire društvene zajednice banka intenzivno razvija disperzivnu ponudu tzv. “zelenih proizvoda”, koja će podrazumevati i savetodavnu i ekspertsku podršku, a koja se kreira na temeljima bogatog iskustva matične grupacije kojoj pripada.

Da li u Srbiji postoji dovoljno kvalitetnih „zelenih projekata“ koje možete da kreditirate i da li biste izdvojili neki od njih?

Kada je reč o većim korporativnim klijentima, u našoj zemlji zaista imamo mnogo kvalitetnih „zelenih projekata“. Pod tim prvenstveno mislim na izgradnju vetroparkova, ali i na one koji se odnose na smanjenje emisije ugljen-dioksida, recikliranje, solarnu energiju i prečišćavanje voda. Kada je reč o manjim privrednicima i fizičkim licima, “zeleni projekti” uglavnom podrazumevaju finansiranje energetske efikasnosti stambenih prostora i kupovinu hibridnih vozila.

Prateći potrebe tržišta, finansijski sektor prepoznao je potrebu za sve većim finansiranjem ovakvih projekata. Važno je napomenuti da osim finansijske podrške, OTP banka ima resurse i ekspertizu da pruži ekspertsku, savetodavnu podršku u cilju unapređenja ukupnog poslovanja svojih klijenata. Prilikom izbora projekata važno je da oni predstavljaju dugoročna, sistemska rešenja sa merljivim i realnim pozitivnim učinkom na zaštitu životne sredine.

U kojoj meri i sama OTP banka utiče na smanjenje klimatskih promena kroz svoje poslovanje i aktivnosti? 

Pre svega, nastojimo da sami damo primer kako poslovanje jednog velikog poslovnog sistema može da bude ekološki odgovorno. To postižemo na brojne načine, a neki od njih su da banka koristi isključivo električnu energiju koja dolazi iz obnovljivih izvora (100 odsto ZelEPS) što povrđuje i zeleni sertifikat EPS-a. Centralna zgrada u Beogradu ima solarnu elektranu na krovu, a proizvedena električna energija ide direktno u sistem snabdevanja EPS-a, čime dodatno doprinosimo energetskoj efikasnosti. Banka je opredeljena za nabavku recikliranih tonera i papira sa FSC sertifikatom (papir na bazi drveta iz sertifikovanih šuma kojima se odgovorno upravlja). Nastojimo da naše zaposlene edukujemo o tome kako u svom privatnom i poslovnom okruženju mogu da se ponašaju ekološki odgovorno.

Ove zime pokrenuli smo i peto izdanje našeg konkursa Generator Zero, posvećenog inovativnim projektima koja nude rešenja za smanjenje karbonskog otiska. Najbolje rešenje nagradićemo novčanim iznosom od dva miliona dinara, kao i dugoročnom ekspertskom podrškom na polju poslovne ekspanzije. Posebno je važno što obezbeđujemo i medijski prostor za sve finaliste i time doprinosimo da se za njihova rešenja čuje i tako produbi svest o važnosti momentalnog delovanja.

Takođe, OTP banka je prva banka u Srbiji koja se priključila globalnoj inicijativi Priceless Planet Coalition kompanije Mastercard, čiji je cilj da u sledećih pet godina širom sveta posadi 100 miliona stabala, i to u područjima gde je pošumljavanje najpotrebnije. Svaki naš klijent koji otvori novi račun i preuzme svoju Mastercard karticu odmah postaje deo Priceless Planet programa, čime će u njegovo ime biti posađeno jedno drvo.

Čuvanje planete deo je šireg konteksta koji obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja. Kojim ciljevima Vi doprinosite?

Aktivnosti OTP banke doprinose ostvarivanju devet od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. O svom doprinosu Banka izveštava u skladu sa međunarodno priznatim standardima Globalne inicijative za izveštavanje (GRI). Izveštaj donosi odgovore na 18 standardizovanih pokazatelja učinka u najvažnijim oblastima, kao što su antikorupcija, prakse zapošljavanja, razvoj zaposlenih, bezbednost na radu, zaštita podataka o ličnosti, oglašavanje i zaštita životne sredine. Uverena sam da ćemo u narednim godinama doprineti ostvarenju više ciljeva održivog razvoja.

 

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuPreporucujemoSlider

Dr Sanja Popović Pantić: „Rat u Ukrajini veća opasnost po biznise nego korona“

by Vesna Lapčić

Istraživanje koje je sprovelo Udruženje poslovnih žena kako 2020.  tako i 2021. pokazalo je da je pandemija uticala negativno u proseku na poslovanje ženskih preduzeća,  ali ne na sve i ne u nekoj značajnijoj meri. U prvoj godini krize su preduzetnice koristile subvencije države a već u drugoj su restriktivne mere popuštale i biznisi su se vraćali u normalnije tokove.

„Zanilmljiv je podatak da je od 120 anketiranih, samo jedna firma dala odgovor da će se zatvoriti do kraja 2021. Međutim, rat u Ukrajini se čini kao veća opasnost po biznise pre svega zbog inflacije i nesigurnosti u poslovanju koje ona nosi. Takođe, poskupljuju sirovine usled rasta transportnih troškova i domino efekat će se tek osetiti kako u privredi tako i kod građana i njihovog ekonomskog položaja“, kaže dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije u intervjuu za portal Sveonovcu.rs.

Kada je krenula pandemija i kada su nastupila zaključavanja, država je brzo reagovala u smislu pomoći. Da li mislite da će i zbog trenutne krize država morati da reaguje? Na koji način i da li se sada već kristališe gde je potrebna intervencija u cilju očuvanja „zdravlja“ privrede?

Sledeća godina će nesumnjivo biti ekonomski veoma teška, i iskreno se nadam da će u ovoj godini država napraviti blagovremeno plan amortizovanja tih očekivanih udara, kako bi mikro, mali i srednji biznisi preživeli. Velike kompanije se uveliko spremaju za to, ali za MMSP je neophada podrška države i subvencije, aktiviranje nekih mera poput poreskih kredita na koje Udruženje odavno ukazuje i poziva da se ova mera vrati.

Postoje li neki sektori koji su trenutno najviše pogođeni aktuelnom krizom?

Firme koje se bave prevozom  železnicom robe čiji je izvoz bio odmah zabranjen ili  limitiran po izbijanju rata u Ukrajini,  bile su momentalno pogođene i njihovo poslovanje je praktično stalo u martu, iznenada i neočekivano. Mislim da je pre nego što je ta mera uvedena bilo neophodno prvo uraditi analizu potrebe za tako drakonskom merom a ne prepisivati od zemalja koje za razliku od nas uvoze pšenicu dok je mi  tradicionalno izvozimo jer imamo viškove. Ti poslovi su  ugovoreni još pre i utoliko je bilo besmislenije zabranjivati izvoz i uskraćivati prihod firmama kako od prodaje robe tako i od njenog prevoza do kupaca. Internacionalni turizam takođe trpi,  ali što se tiče ženskih biznisa u celini, oni su uglavnom usmereni na lokalno tržište i verujem da će za njih predstojeća kriza biti ipak nešto manje uticajna nego za one koji su u poptunosti izvozno orijentisani.

Udruženje sprovodi i projekat Femtech za održivost. U kojoj meri je digitalna transformacija zastupljena u ženskom preduzetništvu? Kakvi su dosadašnji rezultati i šta su eventualne kočnice?

Jedva trećina ženskih preduzeća je značajnije koristila onlajn instrumente poslovanja tokom pandemije ali je zato gotovo trećina stavila u svoje planove za ovu i narednu godinu izdvajanja za digitalizaciju. Velika je svest o značaju digitalizacije među preduzetnicama ali su resursi ograničeni i one zbog toga i nisu mogle tako lako i brzo da se „prešaltuju“ na digilane forme poslovanja.

Da li postoji neki specifičan sektor u kojem primećujete da raste broj žena preduzetnica?

Preduzetnica je sve više u oblasti konsaltinga i koučinga dakle usluga ali i u prerađivačkoj industriji i to pre svega preradi hrane.

Kako preduzetnice „stoje“ sa IT industrijom koja je u ekspanziji? Nekako se i dalje čini da je to „muki sektor“ kada je preduzetništvo u pitanju.

Malo je firmi u oblasti IT-ija u kojima su žene (su)vlasnice i direktorke . Ako pod IT-ijem podrazumevamo i web design na primer, onda je tu nešto više žena nego na primer u oblasti programiranja. Zanimljivo je  da se rodne razlike pojavljuju i u digitalnom svetu.  Prema nekim istraživanjaima tzv. digitalne preduzetnice odnosno one koje obavljaju poslovanje u digitalnom okruženju i dalje se opredeljuju uglavnom  za one onlajn poslove koji su manje plaćeni poput prevođenja  a slabo su zastupljene u bolje plaćenim poslovima na digitalnim platformama, poput programiranja. Tako se rodna neravnopravnost prenosi iz oflajn i na onlajn sferu poslovanja a to nismo očekivali jer se Internet generalno doživljava kao veliki „ekvilajzer“ jer se čini da je svima jednako dostupan kao i poslovne mogućnosti koje on pruža.

Na čemu će u narednom periodu biti akcenat Udruženja poslovnih žena? Šta su vam ciljevi za naredni period?

Naš cilj je da pomognemo kroz projekte bržu digitalnu transformaciju ženskih preduzeća i u toku je upravo jedan takva projekat a biće ih još i oni su naravno, potpuno besplatni za naše članice. Pratićemo ekonomska kretanja i prognoze i u skladu s tim omogućavati podršku našim članicama i kroz javno zagovaranje ukazivati na probleme i moguća rešenja. Takođe, pomagaćemo našim članicama da dođu do fondova za razvoj različitih inovativnih projekata kroz pojačanu aktivnost saradnje sa predstavnicima evropskih institucija i adekvatnih programa razvoja i podrske mikro, malim i srednjim preduzećima.

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Miroslav Tadić, UNDP: Ekološki otisak Srbije nešto iznad proseka

by Vesna Lapčić

Razgovarala: Lela Saković

„Očuvanje planete, iskorenjivanje siromaštva i nejednakosti i obezbeđivanje mira i prosperiteta za sve – međusobno povezuju sve Ciljeve održivog razvoja. Prosperitet i mir se mogu postići jedino ako planetu Zemlju i njene resurse sačuvamo za buduće generacije. Očuvanje planete i prirodnih resursa od kojih zavise naši životi i privreda, treba da budu u osnovi svakog dugoročnog ali i kratkoročnog plana, bilo da se radi o poslovnom planu neke kompanije ili o planovima država širom sveta.“

Miroslav Tadić, programski analitičar za zaštitu životne sredine i klimatske promene u UNDP Srbija, ovako započinje razgovor o ulozi ekologije u Ciljevima održivog razvoja UN, i o tome da li je uopšte moguće razgovarati o drugim ciljevima ako postoji opasnost da ostanemo bez planete. Tema našeg razgovora bila je i uloga biznis sektora u očuvanju planete, i koliko su preduzeća u Srbiji svesna prednosti održivog poslovanja i svoje uloge i značaja u toj oblasti.

Da li postoje statistike o tome koliko je procentualno učešće biznis sektora i pojedinih grana u ukupnom ekološkom otisku?

U Srbiji emisije iz sektora energetike čine tradicionalno najveći udeo u ukupnim nacionalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Prema poslednjim dostupnim procenama iz 2014. godine, emisije iz energetskog sektora činile su oko 80 odsto ukupnih emisija. Od toga skoro 95 odsto emisija nastaje kao posledica sagorevanja goriva (uključujući emisije nastale u proizvodnji električne i toplotne energije iz fosilnih goriva, poput lignita, mazuta itd.). Kada razložimo koje industrije su najveći emiteri, dolazimo do sledećih podataka – energetska industrija ima udeo od 71,9 odsto, slede saobraćaj sa 12,4 odsto i proizvodna i građevinska industrija sa 9,6 odsto. Dobar deo ovih sektorskih emisija nastaje iz privrednih delatnosti, počev od proizvodnje energije do njenog korišćenja u različitim fazama životnog ciklusa proizvoda. Šire posmatrano, ako u poslovni sektor ubrajamo i sva javna i privatna preduzeća, onda je računica jasna. Privreda nam je i dalje visoko ugljenično intenzivna. Promena ponašanja preduzeća u državnom i privatnom sektoru mogla bi značajno da utiče na smanjenje emisija GHG. Preduzeća bi mogla da smanje emisije GHG unapređenjem energetske efikasnosti, korišćenjem obnovljivih izvora energije (energija sunca i vetra, biomasa), ali i smanjenjem nastanka otpada i njegovim ponovnim korišćenjem u vidu sekundarnih sirovina.

Da li Srbija u dovoljnoj meri doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte (u skladu sa preporukama posle Samita UN o klimi 2019. godine da se do 2050. godine postigne nulta emisija tih gasova)?

Posmatrano na globalnom nivou, Srbija je mali emiter GHG, a ekološki otisak Srbije je nešto iznad globalnog proseka. Bez obzira na to, Srbija je potpisnik mnogobrojnih međunarodnih sporazuma, pre svega Pariskog sporazuma, kojima se obavezuje da smanji emisije GHG. Osim usklađivanja sa globalnim i evropskim politikama i smanjenja ekološkog otiska, ovakve mere doprineće kvalitetu života građana Srbije, pre svega kroz kvalitet vazduha koji udišu. Prelazak sa fosilnih goriva čije je sagorevanje najveći uzročnik emisija GHG, na čistije izvore energije – izazov je kojem mora da se pristupi strateški i dugoročno. Postignut je napredak u stvaranju pravnog okvira za spovođenje ovih mera – prošle godine usvojeni su Zakon o klimatskim promenama, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije. Takođe, najavljeno je da će Srbija do 2030. smanjiti emisiju gasova za trećinu u odnosu na nivoe iz 1990, a potrebno je da se ovaj cilj potvrdi i u revidiranim Nacionalno određenim doprinosima (NDCs) koji predstavljaju plan klimatske akcije svake države potpisnice Pariskog sporazuma.

Šta je “zelena tranzicija” i otkad se o njoj govori?

Zelena tranzicija je prelazak sa linerane ekonomije, koja generiše veliku količinu otpada i oslanja se na energiju iz fosilnih izvora – na ekonomiju koja otpad tretira kao resurs i koja se napaja iz obnovljivih izvora energije. Ona podrazumeva razdvajanje privrednog rasta i razvoja od korišćenja prirodnih resursa, poput pretvaranja otpada u sekundarnu sirovinu ili produženog životnog veka proizvoda, kako bi se smanjila potreba za eksploatacijom resursa iz prirode. O zelenoj tranziciji se govori poslednjih par decenija, kada su naučnici počeli da skreću pažnju na negativne posledice industrijske revolucije na planetu i na neumitne dokaze da emisije velikih količina gasova sa efektom staklene bašte zagrevaju planetu i uzrokuju klimatske promene. Sada se već nalazimo u deceniji kada je neophodno da se sa priče o zelenoj transformaciji pređe na hitnu akciju, da  bi se sprečilo da dođemo do tačke iz koje nema povratka.

Koliko je Srbija kao država svesna rizika od klimatskih promena, da li i na koje načine podstiče privredu da prelazi na zelenu ekonomiju (poreske olakšice, druge povoljnosti)?

Država Srbija i njene institucije sve više u svoje politike i strateške planove uključuju klimatske promene, ali mnogo je posla još pred nama. Prelazak na zelenu ekonomiju predstavlja veliku šansu za ekonomski razvoj Srbije. Na evropskom nivou značajna finansijska sredstva su opredeljena za zelenu tranziciju regiona Zapadnog Balkana, pre svega kroz Evropski zeleni dogovor i povezani Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan. Očekuje se da će u budućnosti, investicije u energetsku efikasnost i održivost korišćenja resursa, obnovljive izvore energije i druge zelene tehnologije postati isplativije od investiranja u njihove alternative koje su do sada korišćene, jer se tržišta sve više okreću „zelenim“ proizvodima.

Sa druge strane, postoje brojne prepreke na koje preduzeća nailaze pri primeni zelenih rešenja, kao što je nedostatak kapitala, nedostatak potrebnih veština i informacija o zelenim tehnologijama i dostupnim izvorima finansija, kao i neadekvatna podrška regulatornog okruženja. Trenutno, uz malobrojne izuzetke, komercijalnim bankama koje posluju u Srbiji nedostaje dugoročna posvećenost finansiranju zelenih projekata. Značajna tehnička pomoć i obuka bankarskog sektora očekuje se od međunarodnih finansijskih institucija.

Kako bi se podstakla “zelena transformacija” privrede, početkom godine je usvojena Zelena agenda za Srbiju. Šta ona podrazumeva?

Zelena agenda za Srbiju je inicijativa kojom Evropska unija, Švedska, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Evropska investiciona banka (EIB) podržavaju Vladu Srbije da izvrši zelenu transformaciju privrede i društva, doprinese očuvanju životne sredine i unapredi kvalitet života sadašnjih i budućih generacija.

Za realizaciju Zelene agende za Srbiju Evropska unija je izdvojila osam miliona evra, što će biti raspodeljeno za podsticanje prelaska privrede na obnovljive izvore energije, na podsticanje privrede i lokalnih samouprava da unaprede smanjenje, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada i stimulišu cirkularnu ekonomiju. Takođe, fokus će biti na poboljšanju zakonodavstva u vezi sa kvalitetom vazduha i pružanju podrške konkretnim inovativnim merama za smanjenje zagađenja vazduha. Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i ekosisteme i obnavljanje šumskih pejzaža planirani su kroz plan za ponovno korišćenje napuštenog poljoprivrednog zemljišta. Zelena agenda će pružiti podršku poljoprivrednicima da pokrenu i povećaju proizvodnju organske i ekološki proizvedene hrane. Cilj nam je da uz pomoć javnih poziva u formi „izazova“  pokrenemo što više aktera iz državnih institucija i lokalnih samouprava, iz privatnog sektora i civilnog društva da predstave inovativne i isplative ideje, tehnologije i poslovne modele koji će doprineti zelenoj transformaciji Srbije.

Koliko su privrednici u Srbiji senzibilisani da svoje poslovanje usklade sa ekološkim principima?

Zemlje zapadnog Balkana prolaze kroz slične izazove kada su u pitanju klimatske promene i zelena transformacija njihovih privreda i EU ih u ovom kontekstu posmatra kao jednu celinu. UNDP ima neposredno iskustvo u radu sa malim, mikro i srednjim preduzećima (MMSP) na projektima zelene transformacije i mogu da kažem da su preduzeća u Srbiji veoma zainteresovana za zelenu transformaciju, da imaju dobre ideja za zelene projekte i poslovne modele. U saradnji sa Vladom Srbije, kombinujući sredstva vertikalnih fondova (GEF), donatora (SIDA) i budžeta Vlade Srbije, uspeli smo da obezbedimo podsticajno finansiranje i tehničku podršku za razvoj zelenog preduzetništva u oko 30 kompanija u Srbiji. Na taj način mobilisano je više od 40 miliona evra investicija privatnog kapitala i komercijalnih zajmova koji su omogućili prelazak na obnovljive izvore energije, veću energetsku efikasnost, reciklažu otpada, kao i klimatski otpornu proizvodnju hrane i druge vidove zelene transformacije. Proizvodi i usluge ovih kompanija daleko su konkurentniji na evropskom tržištu u odnosu na slične proizvode i usluge sa visokim ugljeničnim otiskom. Ovakvi projekti su najbolji primer vizionarskog razmišljanja investitora u Srbiji, jer je zeleno poslovanje način ne samo da se obezbedi rast kompanije, već i da se  kreiraju zelena radna mesta i zadrži kvalitetna radna snaga.

Izvor: Intervju je preuzet iz godišnje edicije „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Emilija Radojev, advokat: Privrednici su izgubljeni u mreži novih propisa i pravilnika

by Vesna Lapčić

Zdravstvena kriza prouzrokovana pandemijom Covid-19 na svetskom nivou dovela je do rizika i u poslovanju kompanija u Republici Srbiji, kako ekonomskih, tako i rizika velike neizvesnosti u pogledu uslova poslovanja i trgovanja, otvaranja problema pravno neregulisanih oblasti, a time i proizvoljne primene određenih propisa, kaže na početku razgovora Emilija Radojev, advokat u advokatskoj kancelariji Milosevic Law Firm.

Šta su trenutno najveći rizici u poslovanju sa kojima se privrednici suočavaju gledano iz pravnog ugla? Šta govori Vaša praksa? Za koje stvari Vam se najviše obraćaju?

Na početku pandemije klijenti su se obraćali upravo zbog nejasnog regulisanja određenih sfera poslovanja, poput pitanja naknade zarade za vreme zabrane rada, regulisanja rada od kuće, korišćenja godišnjeg odmora, bolovanja zaposlenih u situaciji kada je određena mera karantina, tumačenja pojma više sile i mogućnosti raskida usled navedenog, te razjašnjenja mera koje je potrebno da ispune. Ovakve pravne praznine, kako ih mi pravnici zovemo, podstakle su i zakonodavca da iznedri brza pravna rešenja, ponekad i privremenog karaktera, a bez prethodnog sprovođenja javne rasprave usled nastale situacije.

Privrednici su u takvim okolnostima morali brzo da se prilagođavaju, bez prelaznog perioda, te da veoma efikasno i brzo isprate sve neophodne mere, pod pretnjom sankcija. Iako određeni akti doneti u doba pandemije, koji su i dalje na snazi, jesu prepoznali goruće probleme sa kojima se privreda suočila u datom momentu, činjenica je da su se privredni subjekti našli u dodatnim nedoumicama – šta je potrebno da poštuju od propisa, šta je važeće, šta je “jače” pravne snage i sa kakvim se posledicama mogu suočiti. Ovakvo stanje u određenom obliku traje i danas. Jedan od primera je Zaključak Vlade Republike Srbije, kojim se daje preporuka poslodavcima da zaposlenima koji nisu iskoristili pripadajući godišnji odmor za 2020. godinu omoguće da se isti iskoristi do 30. juna 2022. godine, iako Zakon o radu predviđa godišnji odmor u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine, odnosno 2021. godine.

Da li su problemi samo administrativne prirode ili postoje i oni ekonomske prirode?

Zapravo, primetno je i da se od početka pandemije do danas goruća pitanja klijenata pomeraju iz sfere administrativnih problema i regulacije ka ekonomskim problemima i zaštiti kapitala i investicija.  Naša kancelarija zastupa veći broj klijenata koji izvode građevinske radove, tako da je pitanje mogućnosti jednostranog povećanja cene izvođenja građevinskih radova jedne ugovorne strane usled porasta cene materijala na svetskom tržištu ponovo postalo aktuelno, s obzirom na to da je ova delatnost značajno pogođena rastom cena.

Posledično, otvorilo se i pitanje jednostranog raskida ugovora usled nemogućnosti da se takve izmene u ceni prihvate, ali sada, početkom 2022. godine primetna je i bojazan za naplatu i zaštitu sopstvenih potraživanja. Činjenica je da nije mnogo pomaka učinjeno u pogledu zaštite od osujećenja potraživanja od strane dužnika i sprečavanja mogućnosti naplate iz imovine dužnika, jer sudovi i dalje bojažljivo i sporo odlučuju o privremenim merama koje bi mogle pružati određen vid zaštite u tom smislu. Privredni subjekti su svesni da naplata putem suda može iziskivati značajno vreme i troškove, zbog čega se sve više okreću pregovorima i mirnom rešavanju sporova. Taj trend rasta alternativnog rešavanja sporova je prisutan već neko vreme, što samo pokazuje porast svesti kod privrednika da je jeftinije problem rešiti mimo suda.

Da li se neka privredna oblast posebno izdvaja u smislu da pravno uređenje koči njihovo poslovanje i šta bi to trebalo promeniti?

Teško je izdvojiti jednu privrednu oblast u tom pogledu, ali po pravilu privredne delatnosti koje nose sa sobom obavezu prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog državnog organa radi osnivanja privrednog društva jesu upravo i one oblasti koje posluju u sferi detaljnijeg pravnog uređenja. Ipak, postoje i objektivni razlozi zbog kojih zakonodavac insistira na prethodnom ispunjenju određenih uslova u cilju poslovanja u ovakvim oblastima, koji se tiču zaštite javnog poretka, zaštite potrošača i drugo.

Sa druge strane, primetno je da se na bankarskom tržištu dešavaju značajne promene i ukrupnjavanje kapitala usled procesa spajanja i pripajanja banaka, te da je u prethodnom periodu i određeni broj stranih banaka napustio srpsko tržište, što bi ipak trebalo da bude signal za sve nas da verovatno postoji nešto što je uzrok navedenog. Čini se da je bankarskom sektoru nametnut niz obaveza koji bi trebalo da služi kao “brana države” pa se tako neretko primećuje da banke imaju obavezu: pribavljanja informacija o poreklu kapitala; utvrđivanja da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke, funkcioner; vršenja provera uplate poreza; kontrolisanja deviznog poslovanja, što su poslovi koji prvenstveno spadaju u sferu poslova državne uprave.

Svakako država ne može na istovetan način da reguliše poslovanje malih preduzetnika i banaka, ali se preterano nametanje dodatnih obaveza bankama kao poslovnim subjektima, odnosno sprovođenje evidencije od strane državnih organa, reflektuje automatski na sve druge privredne subjekte i opterećuje njihov rad. Upravo su oni krajnje pogođeni svim dodatnim zahtevima koje se bankama nameću, ali i troškovima, tako da zarad izvršenja i jednostavnih transakcija moraju da ulože nesrazmernu količinu vremena i novca, naročito ukoliko je u pitanju devizno poslovanje.

Primera radi, u cilju prenosa novčanih sredstava nerezidenta u inostranstvo, banka se javlja u ulozi dodatnog kontrolora koja pre ovakvog prenosa mora od klijenta tražiti potvrdu da je prethodno izmirio poreske obaveze iz određenog posla prema Republici Srbiji. Iako ovo rešenje ima svoju logiku, administrativno stvara dosta teškoća po poslovne subjekte, konkretno nerezidente, jer pribavljanje navedene potvrde i pored plaćanja poreza iziskuje dodatno vreme i energiju.

U galimatijasu novih propisa, zakonodavci kao da zaboravljaju da postoje firme koje su na ivici rentabilnosti sa malim brojem zaposlenih čak i ako su DOO, a čini se da su regulatorni zahtevi sve veći, kako u pogledu imenovanja raznih osoba, kreiranja raznih pravilnika, dokumenata. Da li imate utisak da ulazimo u eru „preregulacije“ i da je sve veći rizik po privrednike da neće moći da ispune te zahteve odnosno da moraju više da se bave ispunjavanjem raznih zahteva, a ne svojom delatnošću? Ne može svaki privrednik u nerazvijenoj Srbiji da ima pravni tim zadužen za usklađivanje sa zakonima. Šta bi bio neki vaš savet u tom kontekstu?

Svakako da postoji takav utisak. Novi zahtevi su neretko kompleksni i podrazumevaju i angažovanje dodatnih zaposlenih, dok istovremeno nije razjašnjena njihova primena, te celokupan sistem i državna uprava nisu razvijeni u dovoljnoj meri da tako predviđene obaveze isprate. Deluje da se “preregulacijom” samo šire i stvaraju dodatne obaveze za privredna društva za donošenje novih normativnih akata, pa stoga, uprkos određenim pomacima koji se tiču rada javne uprave, ne možemo reći da je privredi efektivno olakšan rad. Primera radi, usvajanjem Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti nametnute su obaveze preduzetnicima i privrednim društvima sa definisanim rokom ispunjenja, ali je Istorijski arhiv Beograda, u pogledu primene ovog zakona, nedavno izdao obaveštenje da zbog velikog broja primljenih zahteva moli pravna lica da do daljnjeg ne dostavljaju dokumentaciju.

Ovo je još jedan u nizu zakona za koje je najavljeno da će se njihova primena odložiti za nekoliko meseci, te da se rokovi produžavaju, što govori samo o tome da se nova zakonska rešenja ne donose u dovoljnoj meri u saradnji sa privrednim subjektima, već da su ovakvi zahtevi preopterećujući za trenutne kapacitete privrede, a propisane prekršajne kazne u slučaju nepostupanja u skladu sa navedenim visoke.

Mišljenja smo da bi regulacija poslovanja trebalo da bude prilagođena kapacitetu poslovanja privrednih društava, što ne znači da bi trebalo praviti preterane razlike između privrednih subjekata, jer i takva praksa može stvoriti konfuziju. Primetno je i da je država prepoznala potrebu da pojedine privredne subjekte liši određenih obaveza, poput preduzetnika koji, primera radi, ne podležu novim obavezama shodno Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

S tim u vezi, zakonska rešenja bi trebalo postaviti jednostavno tako da se podrazumevaju standardizovana rešenja, dok se ostavlja mogućnost privrednim subjektima da nešto urede i na drugačiji način. Verujemo da bi to mogao biti određeni kompromis između potrebe države da reguliše nove sfere, ali i nemogućnosti privrednih subjekata da konstantno isprate sva nova zakonska rešenja. Takođe, ne vidimo potrebu da skoro svaki novi zakon nameće i donošenje pravilnika od strane privrednih subjekata, što u praksi dovodi do toga da se samo zakonske odredbe prepišu i eventualno pojedina tačka uredi. Zato se postavlja pitanje da li je propisivanje obaveze donošenja pravilnika uopšte bilo i nužno ili je zakonodavac mogao da postavi određena standardizovana rešenja, a ostavi fleksibilno privrednim subjektima da samostalno urede navedeno na drugačiji način ukoliko imaju potrebu za tim.

Primera radi, jedna od još uvek relativno novih obaveza jeste prijava podataka o fizičkim licima – stvarnim vlasnicima pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Republici Srbiji u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika, koja se vodi kod Agencije za privredne subjekte. Ne vidimo zašto se ne bi u tom pogledu uvelo rešenje da se fizička lica koja su upisana kao članovi društva sa preko 25% udela smatraju istovremeno i stvarnim vlasnicima, bez obaveze podnošenja nove prijave u roku od 15 dana od osnivanja, a u kojoj navode da su upravo oni i stvarni vlasnici. Verujemo da bi isti princip mogao da se koristi i u pogledu obaveze za imenovanje određenih lica – kovid redara ili lica za kontrolu pušenja, gde bi se kod privrednih subjekata sa manjim brojem zaposlenih (npr. ispod 5 zaposlenih) uvelo pravilo da je direktor upravo lice koje je obavezno i da vrši navedene kontrole, a u slučaju da direktor to ne želi ili nije u fizičkoj mogućnosti, ostavlja mu se mogućnost da donese odluku i imenuje drugog zaposlenog.

Nažalost, preregulacija je opšti trend koji tereti poslovanje svuda u svetu, i razvijeni pravni sistemi mogu da isprate njegovu primenu. U državama u razvoju kao što je naša, međutim, bez razvijanja državne uprave i njenog efikasnijeg rada, bojimo se da kao rezultat ne dobijamo povoljnije poslovno okruženje, već velike administrativne namete privrednim subjektima. Stoga verujemo da je neophodno da pri implementiranju novih rešenja država uzme u obzir i realne mogućnosti, odnosno razmotri efekte svojih odluka zajedno sa privrednim subjektima.

Autor: Vesna Lapčić

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Zoran Blagojević, Wiener Städtische osiguranje: Podizanje svesti o značaju osiguranja važno

by Vesna Lapčić

Kao i u svakom novogodišnjem broju „Sveta osiguranja” i ove godine postavljena su pitanja top menadžmentu u industriji osiguranja kako su poslovali u drugoj pandemijskoj godini i šta planiraju ubuduće, a prenosi portal Bonitet.com.

Prvi sagovornik je Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.

Da li ste ispunili poslovne planove u drugoj pandemijskoj godini i šta su bili najveći izazovi i šta je obeležilo iz vašeg ugla ovu godinu?

U drugoj pandemijskoj godini možemo da budemo zadovoljni s obzirom na to da je naše poslovanje pratilo pozitivne trendove ukupnog tržišta osiguranja u Srbiji. Prva godina pandemije je za nas bila ogroman izazov, ali poslovni rezultati na kraju 2020. godine su pokazali da smo odlično prebrodili prvi krizni udar, završivši tešku godinu na trećem mestu po ukupno ostvarenoj premiji. I tokom 2021. godine ostali smo u samom vrhu lestvice u segmentu osiguranja života i na kraju trećeg kvartala ostvarili smo rast od 1,5 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine. Ukupna premija neživotnog osiguranja je na liniji rezultata od prošle godine. Međutim, ako isključimo premiju autoodgovornosti iz ukupne premije neživotnih osiguranja, gde smo se suočavali sa najvećim izazovom, naša kompanija je ostvarila značajan rast u odnosu na isti period prošle godine od 11,2 odsto. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje, takođe, prati trend rasta i u trećem kvartalu beležimo 21 odsto rasta u odnosu na isti period prošle godine. Pored osiguranja od autoodgovornosti, najveći izazov je, svakako, očuvanje stabilnosti poslovanja jer možemo očekivati dugoročan negativan uticaj pandemije. Svesni svega što smo do sada prošli, okrećemo se budućnosti osnaženi iskustvom da smo odoleli izazovima i da industrija osiguranja, samim tim i Wiener Städtische osiguranje kao njen činilac, ima adekvatne odgovore i adekvatna rešenja.

Na čemu ste najviše radili tokom ove godine, da li ste uveli neke inovacije, šta vam je bilo u fokusu i na šta ćete akcenat staviti u 2022?

Sve inovacije koje smo sprovodili u fokusu su imale zadovoljstvo klijenata, očuvanje njihovog poverenja i ponudu koja je konkurentna, realna i dostupna. Na primer, naši paketi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja se konstantno unapređuju kako bismo omogućili optimalni odnos medicinske zaštite i prevencije. Tokom godine, kroz brojne akcije, omogućavamo postojećim klijentima da urade besplatne preventivne preglede za neke od najčešćih bolesti koje pogađaju radno sposobno stanovništvo, a koji nisu sastavni deo pokrića zdravstvene polise. U svetlu digitalizacije i omogućavanja naših usluga na daljinu, zaokruživanje funkcionalnosti u okviru onlajn aplikacije Moj Wiener portal je imalo veliki značaj za nas. To je sada jedna digitalna poslovnica u kojoj klijent vidi sve ugovorene polise, plaća premiju i prati i podnosi odštetne zahteve. Zajedno sa našim aplikacijama za kalkulaciju ponuda Moj Wiener portal otvara novu dimenziju u osiguranju i pruža uštedu u vremenu za sve nas. Takođe, u segmentu saradnje sa korporativnim klijentima održali smo pozitivni trend rasta. Istovremeno, saradnju sa našim partnerima smo podigli na viši nivo. Svesni svih izazova sa kojima se suočava planeta, ove godine smo naročito posvetili pažnju pitanjima održivosti, zaštite životne sredine, brige za zajednicu. Naši zaposleni su svojim ličnim zalaganjem učestvovali u brojnim humanitarnim akcijama prikupljanja pomoći za socijalno najugroženije kategorije društva. Sa ponosom ističem da smo generalni sponzor novog televizijskog serijala „Veslom kroz Srbiju“, koji nam približava neverovatnu lepotu vojvođanskih predela duž toka kanala Dunav-Tisa-Dunav, ali nam u isto vreme skreće pažnju da fantastično prirodno bogatstvo koje smo nasledili i koje moramo odgovorno da čuvamo za buduće generacije.

Kakvu 2022. očekujete i kakve ste poslovne planove zacrtali?

Naša ambicija je profitabilni rast, stabilna ukupna treća pozicija na tržištu osiguranja u Srbiji, još veća usmerenost na zaposlene, njihovo znanje i produktivnost u cilju daljeg osnaživanja sopstvenih kapaciteta, ali i podizanja nivoa njihovog zadovoljstva. Ovo poslednje će nam biti u fokusu. Odgovornost naše kompanije će se ogledati u aktivnostima kojima ćemo dalje podizati svest stanovništva o značaju osiguranja, kao i u akcijama koje ćemo sprovoditi kako bismo pomogli zajednici da obezbedi održivost u budućnosti.

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts