Novac

Evropa mora znatno povećati investicije ako želi da održi korak sa konkurencijom i ostvari ciljeve nulte neto emisije, kako pokazuje Izveštaj Evropske investicione banke (EIB) o investicijama za 2022–2023. godinu. Raskorak u proizvodnim investicijama između Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Država iznosi skoro 2% BDP, a to zaostajanje traje više od deset godina. Izveštaj EIB pokazuje da je udeo preduzeća koja se bave inovacijama prošle godine opao u poređenju sa 2021. godinom. Kao glavne faktore koji ograničavaju investicije firme su navele neizvesnost, nedostatak stručne radne snage i visoke troškove energije.

Podaci iz istraživanja pokazuju da su preduzeća u EU manje sklona inoviranju, transformisanju ili usvajanju novih tehnologija nego američka. Taj raskorak traje već dugo, a naročito je pogoršan pandemijom. Nedovoljno investiranje u inovacije, kao i u mašine i opremu, moglo bi dugoročno da ugrozi konkurentnost Evrope.

„Budućnost Evrope zavisi od naše sposobnosti da se transformišemo i prihvatimo digitalnu i zelenu tranziciju. To iziskuje odlučno investiranje, kako u javnom tako i u privatnom sektoru. Međutim, ispostavlja se da je neizvesnost izazvana nepredvidivim političkim i tržišnim uslovima prepreka donošenju investicionih odluka”, rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB. „Priliku za zelenu tranziciju ne smemo propustiti. Evropa može iskoristiti svoj vodeći položaj kada je reč o inovacijama u zelenim tehnologijama i trebalo bi još više da koristi potencijal jedinstvenog tržišta EU, smanjujući administrativne prepreke za investicije i rešavajući probleme sa nedostatkom određenih struka.”

Globalna konkurencija u vezi sa zelenim tehnologijama se zaoštrava, naročito nakon donošenja američkog Zakona o smanjenju inflacije i povećanim aktivnostima Kine u ovoj oblasti. Evropa je do sada bila lider u zelenim inovacijama, ali bi morala da nastavi da taj položaj učvršćuje kroz mogućnosti koje pruža njeno jedinstveno tržište. Za to su potrebni jasni regulatorni okviri, jednaki uslovi učešća za sve, ulaganje u veštine, kao i maksimalna iskorišćenost udruženih efekata investicionih aktivnosti u javnom i privatnom sektoru. Kada je reč o patentiranju zelenih tehnologija, Evropa je najjača u oblasti saobraćaja, pametnih mreža i energije vetra.

Zelene investicije preduzeća napredovale su u 2022. godini, nakon pada tokom pandemije. Kada je reč o pokretačima ovakvih investicija, analiza EIB ukazuje da administrateivne prepreke i neizvesnost mogu u izvesnoj meri prevagnuti nad podsticajima. Među opštinama koje je anketirala EIB, 69% je izjavilo da im nedostaju veštine za procenu životne sredine i klime, koje su potrebne za dalji razvoj zelenih investicija. Vlade moraju sačuvati i ojačati podsticaje za stvaranje održivog, integrisanog jedinstvenog tržište, dobro zaštićenog od poremećaja, uz istovremeno donošenje politika kojima se smanjuje neizvesnost i preduzećima omogućuje da investiraju.

Smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni među registrovanom privredom sa  sadašnjih 11,7 na 10% BDP-a do 2025. jedan je od glavnih ciljeva novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, koji je danas predstavljen javnosti. Strateški dokument predviđa i smanjenje broja radnika na crno za 20% i povećanje broja novoosnovanih preduzetničkih radnji i firmi na više od 50.000 godišnje.

Program obuhvata 23 mere i gotovo 120 aktivnosti, podeljene u tri oblasti – jačanje kapaciteta inspekcijskih organa i prekršajnih sudova, dalje unapređenje efikasnosti Poreske uprave, kao i podsticaje za odgovornu privredu. Namera je da se unapredi otkrivanje i sankcionisanje rada u sivoj zoni i da se procenat osuđujućih presuda poveća sa 40 na 60%, a da se udeo nepravilnosti koje otkrivaju inspektori PU smanji sa 48 na 35%.

Kada je reč o stvaranju podsticajnih uslova za poslovanje, u planu je dalje smanjenje poreskog opterećenja plata i rešavanje problema parafiskala, a među ključnim merama je i stimulisanje bezgotovinskih plaćanja čiji porast na nivo zemalja centralne i istočne Evrope bi mogao doneti dodatnih 700 miliona evra u budžet godišnje. U tom cilju Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja danas je lansirala POS program. Svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća i javne institucije koji žele da omoguće plaćanja putem platnih kartica, mobilnih novčanika ili instant plaćanja mogu da se prijave i besplatno dobiju instalaciju i korišćenje uređaja za svoje radnje ili onlajn prodaju, uz trgovačku naknadu do najviše 0,99%, u trajanju do godinu dana.

„Istraživanje NALED-a pokazalo je da je u prethodnih pet godina siva ekonomija smanjena za tri procentna poena. To je veliki korak unapred, ali i velika obaveza da nastavimo tim putem. Uveli smo sistemska rešenja kao što su eFakture, eFiskalizacija i ePorezi i ovakvim transparentnim sistemima borimo se protiv sive ekonomije. Velika zahvalnost ide i na tome što danas predstavljamo dobru inicijativu za mala i srednja preduzeća kao što je POS program koji će dodatno podstaći smanjenje sive zone“, izjavio je potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali na V nacionalnoj konferenciji o sivoj ekonomiji koji su zajedno organizovali Ministarstvo finansija i Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja.

Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović istakla je da studije Nacionalne inicijative ukazuju na pad sive ekonomije između dva i tri% BDP-a  u proteklih pet godina, što je važan rezultat, uz prelazak više od 200.000 neprijavljenih radnika u legalne tokove, kao i rast poreskih prihoda za oko osam milijardi evra. Ipak, obim sive ekonomije i dalje je veoma visok i potrebno je nastaviti sistemski i koordinisano da pristupamo rešavanju ovog izazova.

„Digitalizaciju vidimo kao ključ u daljoj borbi sa nelojalnom konkurencijom. Dva stuba te borbe su eFakture i eFiskalizacija, koja će obezbediti visok nivo transparentnosti finansijskih transakcija, a treći su bezgotovinska plaćanja koja će tu transparentnost podići na još viši nivo“, dodala je Pejanović.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je važnost borbe protiv sive ekonomije i dodala da bezgotovinsko plaćanje doprinosi sveobuhvatnom praćenju i transparentnosti kao i smanjenju parafiskalnog opterećenja građana i privrede.

„Ovo je značajna prekretnica za Vladu Srbije i prihvatanje pravne tekovine EU. Važno je da se nastavi sa realizacijom Programa za suzbijanje sive ekonomije i da se uskoro uspostavi mehanizam unutrašnje kontrole i budžetske inspekcije“, zaključila je Konrad.

Viceguvernerka Narodne banke Srbije Dragana Stanić istakla je da će dalje aktivnosti ove institucije na suzbijanju sive ekonomije biti zdrav način razvoja tržista i uvođenje prilagođenih servisa, povećanje konkurencije na tržištu i smanjivanje troškova koji će bezgotovinska plaćanja učiniti pristupačnijim.

Registrovan prvi trgovac za učešće u POS programu

Početak POS programa obeležen je registracijom prvog trgovca. Ljubica Šišović ispred lanca trafika Cordoba+, prijavila se kako bi u tri objekta kupcima ponudila mogućnost kartičnog ili instant plaćanja.

Direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard Jelena Ristić istakla je da su prvi put na ideji razvoja konkurentnosti i modernizacije platnog tržišta ujedinjeni i javni i privatni sektor što dosta govori o značaju čitave inicijative. Uzor za pokretanje POS programa bila je inicijativa Cashless Poland, koja je na sličan način povećala broj trgovaca u Poljskoj koji prihvataju bezgotovinska plaćanja čak 2,5 puta.

„Kroz POS program s jedne strane gradimo prihvatnu infrastrukturu u skladu sa evropskim standardom, a s druge jačamo otvoreno i slobodno tržište na kojem svaki građanin ima mogućnost da se odluči da plati onom platnom metodom koja njemu lično odgovara u datom trenutku“, naglasila je Ristić.

Generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević naglasio je da kroz ovaj projekat, koji je rezultat javnog i privatnog partnerstva, želimo da podržimo dalji rast lokalne privrede i to kroz razvoj bezgotovinskog plaćanja i uključivanje svih pojedinaca i organizacija u tokove digitalne ekonomije. Programom je planirano da do 2025. bude opremljeno 25.000 prodajnih mesta širom Srbije.

„Zainteresovani privrednici mogu da se prijave u jednoj od devet banaka učesnica programa ili putem sajta www.boljinacin.rs. Pozivam sve male trgovce da pogledaju uslove, prijave se i iskoriste prednosti POS programa za unapređenje svog poslovanja“, rekao je Đorđević.

Uslov za učešće je da nisu prihvatali bezgotovinska plaćanja u proteklih godinu dana. Nakon isteka beneficiranog perioda ne postoje dodatne obaveze, a uređaje ili softvere je moguće nadalje koristiti po uslovima koji se dogovore sa bankom. Program su zasad podržali АIK, Banca Intesa, Erste banka, Halkbanka, NLB Komercijalna banka, OTP banka, Procredit banka, Raiffeisen, Unicredit i Payten, a na događaju je ponovo upućen poziv čitavom finansijskom sektoru da se pridruži u obezbeđivanju subvencija za male trgovce.

POS program je deo Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja „Bolji način“ koji su pokrenuli Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), Mastercard i Visa, u saradnji s NALED-om i Ministarstvom finansija, pod okriljem develoPPP programa nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Obim sive ekonomije u Srbiji

U procesu izrade novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja pripremila je dve studije o obimu poslovanja u sivoj zoni.

Prva studija, sprovedena po anketnom metodu pokazala je da je siva ekonomija u proteklih pet godina pala sa 14,9 na 11,7% BDP-a među registrovanim privrednicima i da kroz aktivnosti u sivoj zoni godišnje obrnu oko 6,5 milijardi evra.

Studija sprovedena po monetarnom metodu, koja obuhvata i neregistrovanu privredu, takođe je pokazala trend pada sive ekonomije sa 22,2 na 20,1% BDP-a, što govori da registrovana i neregistrovana preduzeća u sivoj zoni godišnje zajedno prometuju gotovo 11 milijardi evra.

„Iz ugla privatnika prolazio sam kroz različite procese ulaganja, investirao sam i u nekoliko startapa van zemlje. Ali ono što je značajno, vraćajući se u Srbiju primetio sam neverovatnu energiju kod mladih ljudi iz zajednice startapa i želju za uspehom”,  istakao je Aleksandar Bakoč, jedan od poslovnih anđela i osnivač firme Algotech za implementaciju poslovnih softvera i serijski investitor u male biznise, na 30. Kopaonik biznis forumu.

Petar Jovanović, predsednik izvršnog odbora RBA banke i poslovni anđeo osvrnuo se na rad Grupe, ističući mane i prednosti srpskih startapa koje je primetio kroz rad sa timovima: „Naše startape vode sjajni ljudi, sa neverovatnim idejama, globalnim ambicijama. Kada krenete da radite sa njima, vidite međutim da tu ima dosta prostora za unapređenje – osnivači i timovi su uglavnom fokusirani na sam proizvod i ideju a manje na strategiju prodaje i plan izlaska na tržište. To je prostor u kome anđeli ispunjavaju svoju ulogu mentora, pored toga što su investitori”.

Govoreći o značaju ulaganja u startape, u smislu obostrane koristi, dr Jasmina Knežević osvrnula se na lično iskustvo na terenu digitalizacije bolnice Acibadem Bel Medic: „Napravili smo fenomenalan program za kol centar. Mladi momci su me dobili rečenicom: Ono što vas je dovelo na vrh to će vas ubiti jer ovo više nećete moći da iznesete. Držati ovoliki sistem u glavama ili papirčićima neće moći da funkcioniše i tada sam shvatila da moramo krenuti u digitalizaciju”, ocenila je Knežević.

U kakve startape se ulaže?

 „Kao poslovni anđeo fokus stavljam na proizvode i startape koji se odnose na produženje života. Sve što je ishrana, prevencija zdravlja, investicije u opremu, dijagnostiku, za poboljšanje kvaliteta je interesantno. Isto prepoznajem i obrazovanje i u te dve oblasti ću sigurno investirati”, rekla je dr Jasmina Knežević.

„Bitno mi je da kod osnivača tima i ostalih članova vidim da žele da ostave srce na terenu. Želja za uspehom, globalna ambicija, to je ono što je presudno za donošenje odluke o investiciji u određeni startap”, dodao je Aleksandar Bakoč.

Pored želje za uspehom, Petar Jovanović je kao osnovne kriterijume naveo i znanje, ekspertizu ali i godine života i iskustva osnivača i drugih članova tima.

Grupa poslovnih anđela planira širenje i još više investicija

 Želimo da ponudimo naše startape i u inostranstvu, ali mi ćemo investirati i dalje lokalno. Imamo 26 aktivnih anđela, plan je da ih povećamo na 50. Želja mi je i da u pulu investitora imamo više žena. Pored toga, da bi naš startap ekosistem sustigao druge države u regionu i globalno,  neophodno je da imamo i aktivnu ulogu i diskusiju sa regulatorom. Sada već imamo poreske olakšice koje koriste velikim kompanijama koje ulažu u startape. One iznose 30 odsto, ali ne znam koliko se o njoj zna”, zaključio je Jovanović i dodao da bi trebalo ići i na olakšice za fizička lica.

Svakako je važno napomenuti da u poslednjim godinama domaći startapi beleže rast, a to potvrđuju i rezultati istraživanja Startap skener koje Inicijativa Digitalna Srbija sprovodi drugu godinu za redom u okviru projekta „Preduzmi ideju”, koji konzorcijum okupljen oko Inicijative „Digitalna Srbija” sprovodi uz podršku USAID-a.

. „U 2022. godini ekosistem je porastao za više od 20 odsto. Dve trećine startapa očekuju rast biznisa za više od 50 odsto u ovoj godini. Na osnovu istraživanja prošle godine u startap ekosistemu zaposleno je preko 2.000 novih članova timova”, istakao je Bjelotomić, prezentujući prve rezultate Startap Skenera 2023.

Većina preduzeća u vlasništvu žena u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, Centralnoj Aziji i na Kavkazu (84%) ne prelazi međunarodne granice, ali su preduzetnice spremne da uče o poslovanju u inostranstvu.

Vodeći sektori u kojima posluju preduzeća u vlasništvu žena su beauty i wellness industrija (17%), trgovina (12%), poljoprivreda i industrija hrane (12%), obrazovanje (8%) i PR i marketing (7%). Dve trećine preduzetnica ne koristi eksterno finansiranje, dok tri četvrtine nema zaposlene. Oko 35% preduzeća u vlasništvu žena u regionu osnovano je sa ulaganjem manjim od 1.000 američkih dolara. Samo jedna od 10 žena zapošljava više od 5 ljudi.

Ovo su rezultati istraživanja kompanije VISA o ženskom liderstvu i preduzetništvu u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, Centralnoj Aziji i Kavkazu koje je sprovela asocijacija Emerging Europe u okviru kampanje She’s Next.

 „Kako je rekla jedna od naših sagovornica, ženama je teže da prikupe sredstva. Teže je u Silicijumskoj dolini. Teže je u zemlji iz koje dolazi, Jermeniji. A prikupljanje sredstava je samo jedan od višestrukih izazova sa kojima se  preduzetnice suočavaju“, rekao je Endru Vrobel, jedan od osnivača partnera Emerging Europe. „U ovom istraživanju želeli smo da istražimo žensko preduzetništvo što je detaljnije  moguće i da razumemo sve potencijalne prepreke koje bi mogle da utiču na biznise i start-up preduzeća koje žene osnivaju. Takođe, želeli smo da istražimo njihove potrebe, kao i potencijalna rešenja koja bi mogla da ih osnaže i pomognu njihovim poslovima da napreduju i rastu na međunarodnom nivou.”

Glavni zaključci istraživanja

1. Žene teže profesionalnoj i finansijskoj nezavisnosti.
   Glavni izvori motivacije za žene da započnu svoj posao su želja za povećanjem prihoda (50%), spremnost da rade za sebe (31%) i ispunjenje sna (21%). U Srbiji, glavna motivacija je želja za povećanjem prihoda (55%).
2. Preduzetnice gotovo podjednako brinu o svom poslovnom i privatnom životu. Ispitanice su navele poslovni neuspeh (29%), pogoršanu finansijsku situaciju (27%) i zanemarivanje porodice i dece (25%) kao jedne od najvećih problema. Žene u Srbiji najviše brinu da će doći do poslovnog neuspeha (30,8%), dok je na drugom mestu takođe pogoršanje finansijske situacije (27,1%).
3. Preduzeća u vlasništvu žena bore se da opstanu i prikupe dovoljno sredstva.
   Žene preduzetnice se suočavaju sa izazovima kao što su visoka konkurencija (40%), prikupljanje kapitala (32%) i nepovoljni uslovi poslovanja (31%). Ispitanice iz Srbije označile su da su najveći izazovi otvaranja i vođenja preduzeća u Srbiji bili nepovoljni uslovi poslovanja (43,8%), prikupljanje kapitala (40,8%) i visoka konkurencija (35,4%).
4. Preduzetnice žele da uče o online poslovanju.
   Primarne veštine koje učesnice u istraživanju žele da steknu su kreiranje strategija za sticanje dodatnih sredstava (47%), digitalni marketing i društvene mreže (37%), e-trgovina (24%) i razvoj međunarodnog poslovanja (21%). U Srbiji je takođe visoka želja za kreiranjem strategija za sticanje dodatnih sredstava (46,3%), dok je na drugom mestu digitalni marketing i društvene mreže (44,2%).
5. Preduzeća u vlasništvu žena koriste gotovinu za plaćanje zaposlenima i dobavljačima, ali imaju tendenciju da instaliraju POS terminale za kupce. 42% preduzetnica plaća svoje zaposlene i dobavljače u gotovini, dok 37% preferira plaćanje karticama. U Srbiji 37% žena koristi gotovinu, dok 25,4% koristi bankovni transfer, a na trećem mestu je plaćanje karticama (19,6%). Kada je reč o kupcima, elektronska plaćanja su daleko popularnija: 37% ispitanica je navelo plaćanje karticama kao najčešći način plaćanja njihovih roba i usluga, a 42% je reklo da više voli da im klijenti plaćaju karticom. Poređenja radi, 35% preduzetnica reklo je da njihovi klijenti češće plaćaju gotovinom, a samo 28% preferira da se klijenti drže gotovine. U Srbiji preovladava gotovinsko plaćanje (45,4%).

„Od svog početka 2019. godine, program She’s Next se bavio osnaživanjem žena i pomaganjem liderki da se dalje razvijaju i napreduju“, rekla je Vira Platonova, viša potpredsednica i regionalna menadžerka kompanije Visa za CISSEE region koji obuhvata 17 zemalja. „Zato je veoma važno da kompanija Visa upozna specifične potrebe i brige žena preduzetnica u zemljama u kojima je inicijativa aktivna. Srećni smo što vidimo da žene lideri u Srbiji i celom regionu Istočne i Jugoistočne Evrope, Centralne Azije i Kavkaza postepeno prelaze na e-trgovinu i uživaju u praktičnim i pouzdanim digitalnim plaćanjima. Iskoristićemo rezultate istraživanja da kreiramo još dodatnih inicijativa koje promovišu rodnu inkluzivnost u regionu.”

“She’s Next zajednica u Srbiji već broji više od 4700 članica ali se nadam da će ih biti sve više kao i da će one sa svojim biznisima biti sve vidljivije u javnosti kako bi poslužile kao inspiracija drugima.  Mnoge dame imaju zaista sjajne ideje i ambiciju, ali ih koči bojazan da neće biti uspešne ili da će naići na nerazumevanje“ izjavio je Vladimir Đorđević generalni direktor kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.

Opsežna studija se sastojala od onlajn ankete u kojoj je učestvovalo 2.000 vlasnica preduzeća ili samostalnih privrednica u 11 zemalja, uključujući Srbiju. Samo istraživanje se sastojalo i od 75 detaljnih intervjua i fokus grupa. Rezultati pružaju profil prosečne žene preduzetnice iz regiona i omogućiće zainteresovanim stranama da razumeju poteškoće i izazove sa kojima se žene suočavaju dok grade svoju karijeru.