Home Novac
Category:

Novac

NovacPreporucujemoSlider

Trampove investicije u Evropi generišu gubitke

by Vesna Lapčić

Golf klubovi bivšeg američkog predsednika, Donalda Trampa, u Evropi se bore sa gubicima, piše Forbs. Do kraja 2019. gubici su narasli na 90 miliona dolara, a prošla je bila pogubna. Prihodi su opali 63 odsto na tri imanja, pokazuje poslednji finansijski izveštaj.

Prihod na najvažnijem golf terenu, Trump Turnberry u Škotskoj, opao je sa 25,7 miliona dolara na 10 miliona dolara. Na imanju u Irskoj, Trump Doonbeg, prihodi su sa 13,5 miliona dolara pali na manje od pet miliona dolara, a na trećem takođe u Škotskoj, sa 4,3 miliona dolara na ispod 1,5 miliona dolara.

U izveštaju se ne navodi profitabilnost golf terena, ali su gubici, kako se navodi u članku očekivani, budući da su bili zabeleženi i 2019. Tada je prvo imanje imalo gubitak od tri miliona dolara, Doonbeg 1,5 miliona dolara kao i Aberdeen.

Tramp se dugo suočava sa gubicima investicija u Evropi. I pre pandemije, Tramp je potrošio 135 miliona dolara na Turnberry  imanje koje je od 2014. do 2019. generisalo gubitke od 61 milion dolara.

Imanje u Majamiju radi ipak mnogo bolje, i pre pandemije je ostvarivalo profit, a prihodi su bili blizu 80 miliona dolara. Ipak, prošla godina je bila loša i prihodi su sa 77,2 miliona dolara pali na 45 miliona dolara, skoro 40 odsto.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Evropska unija pravi „digitalnog blizanca“ planete Zemlje

by Vesna Lapčić

Evropska unija privodi kraju planove za pravljenje platforme koja bi bila „digitalni blizanac“ planete Zemlje i služila za simuliranje atmosfere, okeana, ledenih i kopnenih površina s velikom preciznošću, na osnovu čega bi se omogućilo prognoziranje poplava, suša i požara danima, pa i godinama unapred, prenosi časopis Science.

Cilj pravljenja modela koji će se zvati Destination Earth je da se, osim konkretnih naučnih podataka o klimi na Zemlji, uračunaju i podaci o ponašanju ljudi, što bi omogućilo da se vidi konkretni uticaj klimatskih promena na društvo, ali i da se proceni uticaj različitih politika i mera koje su donete u različitim delovima sveta.

Platforma Destination Earth će biti pokrenuta superkompjuterima, kako bi integrisala digitalne replike različitih delova klimatskog sistema poput dostupnosti hrane i vode, globalne cirkulacije okeana i mnogih drugih aspekata.

Digitalni blizanac predstavlja digitalnu kopiju nekog živog ili neživog fizičkog entiteta, a konkretno ova platforma je važna jer će moći da omogući stručnjacima, ali i svim drugim korisnicima pristup informacijama, uslugama, modelima, scenarijima, simulacijama i prognozama.

Prema planu, Destination Earth će svoje prognoze moći da temelji na veoma preciznim podacima o temperaturi i pritisku koji će biti prikupljani sa meteoroloških stanica, satelita i letelica, kako bi dalje služili za projektovanje predviđanje posledica.

Važan napredak vidi se i u tome što će platforma na ovaj način sadržati podatke u realnom vremenu, koji grafički prikazuju zagađenje atmosfere, rast useva, šumske požare i druge pojave za koje je poznato da utiču na vreme i klimu, kaže naučnik za sistem zemlje u Superračunarskom centru u Barseloni Francisko Doblas-Rejes.

„Ako dođe do erupcije nekog vulkana, to je veoma važan podatak na osnovu kog procenjuje rizik od nedostatka padavina u datom predelu“, objašnjava Doblas-Rejes i dodaje da će satelit sakupljati i podatke o društvu, kao što su upotreba energije, obrasci saobraćaja i kretanja ljudi, što bi se pratilo njihovim mobilnim telefonima.

Uz pomoć podataka prikupljenih na platformi Destination Earth, kreatorima politika biće omogućeno da direktno procene načine na koje će klimatske promene uticati na društvo, ali istovremeno i kako društvo može da utiče na klimatske promene. Plan je da se ova platforma primenjuje postepeno tokom narednih sedam do deset godina, počevši od 2021.

U vreme kada se sve češće suočavamo sa posledicama klimatskih promena, kao što su oluja razorne oluje, toplotni talasi, šumski požari, ali i brojni drugi ekstremni vremenski događaji, važno je da se što pre deluje kako bi se ove posledice ublažile. Upravo zbog toga pravljenje platformi poput ove, koje modelima mogu predvideti ekstreme i, biće od velike važnosti u budućnosti.

Izvor: Klima101

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

EY: Više od polovine preduzetnika smatra da su uslovi za poslovanje nepovoljni

by Vesna Lapčić

U prošloj godini je pandemija korona virusa bila je najveći izazov za dalji rast i razvoj poslovanja 82 odsto uspešnih preduzetničkih kompanija iz Srbije, pokazalo je peto godišnje istraživanje EY Preduzetnički barometar.

Istraživanje je pokazalo i da 40 odsto preduzetnika ne namerava da odloži planirane investicije, uprkos pandemiji, dok je 59 odsto navelo da su uslovi za preduzetničko poslovanje nepovoljni.

EY Preduzetnički barometar je godišnje istraživanje, sprovodeno u okviru projekta EY Preduzetnik godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva privrede Srbije. Učestvovalo je 110 najuspešnijih preduzetnika u Srbiji, medju kojima 66 procenata preduzetničkih kompanija pripada porodičnim biznisnima.

Prema nalazima istraživanja, 81 odsto ispitanika iskoristio je meru pomoći Vlade Srbije u vidu uplate minimalne zarade po zaposlenom, dok je više od polovine anektiranih, 55 odsto, izjavilo je da su uveli nove proizvode ili prilagodili stare da bi se izborili sa krizom koji je izazvala pandemija.

Istraživanje je pokazalo i da je 71 odsto preduzetničkih kompanija u fokus stavilo ekološku svest i održivost poslovanja, dok je 73 procenta identifikovalo probleme na strani prodaje kao najveći faktor rizika.

Kako je navedeno, trendovi odnosa vlasništva i angažovanja u preduzetništvu po polu su se, u odnosu na prethodno istraživanje, pomerili u korist žena kojih je u 2020. godini bilo 27 odsto bilo medju anketiranima, u odnosu na 23 odsto u 2019. godini.

I dalje je najviše fakultetski obrazovanih preduzetnika 75 odsto u odnosu na 73 odsto u 2019.

Proizvodnja je i dalje najzastupljenija kod preduzetnika u Srbiji (53 odsto), a povećava se broj IT kompanija (11 odsto).

Istraživanje je pokazalo da je samo četiri odsto preduzetnika u Srbiji moglo da nesmetano nastavi poslovanje van poslovnih prostorija.

Cilj EY Preduzetničkog barometra je da na direktan način istraži očekivanja i potrebe domaćih preduzetnika, na osnovu kvalitativne i kvantitativne analize domaćeg preduzetničkog ambijenta.

Program EY Preduzetnik godine na globalnom nivou postoji više od 30 godina, a u Srbiji od 2012. godine, od kada je kroz istraživanje prošlo više od 200 domaćih firmi koje zapošljavaju skoro 20.000 ljudi.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Majkrosoft planira da ljude „vraća iz mrtvih“ u obliku čet botova

by Vesna Lapčić

Tehnološki gigant Majkrosoft (Microsoft) podneo je patent koji omogućava „digitalnu reinkarnaciju“ preminulih u obliku čet botova (chatbot), kompjuterskih programa koji simuliraju razgovor ljudi, piše Forbes.

Umesto da koristi konvencionalni metod obuke čet botova, koristeći razgovore i materijale široke lepeza i velikog broja korisnika, Majkrosoftov patent ostavlja mogućnost stvaranja čet bota od podataka i komunikacija preminule osobe.

Sistem bi koristio „društvene podatke“ kao što su slike, glasovne poruke, objave na društvenim mrežama i elektronsku poštu za izgradnju profila osobe.

„Društveni podaci mogu se koristiti za stvaranje ili modifikovanje posebnog indeksa u temi ličnosti određene osobe. Posebni indeks se može koristiti za obuku čet bota za razgovore i interakciju u ličnosti određene osobe“, navodi se u patentu.

Čet bot bi čak mogao zvučati kao prava osoba.

„U nekim aspektima, glasovni (snimak) određene osobe se može generisati pomoću postojećih snimaka i zvučnih podataka (te) određenu osobu“, navodi se u patentu.

Majkrosofto za svoj izum tvrdi da nije važno o kojoj osobi se radi, navodeći da osoba čiji bot se izrađuje može biti „živa ili mrtva“.

U opisu tehnologije zaštićene ovim patentom pominje se i činjenica da bi čet bota mogli da „inspirišu“ preminuli prijatelji ili članovi porodice, što dovodi do zaključka da bi Majkrosoft želeo da koristi njegovu tehnologiju da „oživi“ preminule i omogući „razgovor“ sa njima.

Ideja o reinkarnaciji ljudi kao čet botova očigledno pokreće mnoštvo pitanja privatnosti, o kojima se ne govori u patentu.

Da li će ljudi dobiti pravo da se isključe iz takvog sistema? Da li bi rođaci poginulih mogli da spreče druge da svoje preminule članove porodice pretvore u čet botove?

Takva pitanja su, naravno, sporna dok Majkrosoft (ili neko drugi) ne isporuči radni prototip.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Šta su najveći izazovi za preduzetnike u 2021?

by Vesna Lapčić
Većina preduzetnika, njih 82% smatra neizvesnost izazvanu pojavom pandemije COVID-19 najvećim izazovom za dalji rast i razvoj svoje kompanije, dok je 81% ispitanika iskoristilo meru pomoći Vlade u vidu uplate minimalne zarade po zaposlenom, pokazalo je EY istraživanje Preduzetnički barometar.
Poslovna, 2020. godina postavila je pred domaće, i preduzetništvo uopšte, mnogo veće izazove nego što je bilo ko mogao da predvidi. Kako su se preduzetnici izborili sa novonastalom situacijom prouzrokovanom globalnom pandemijom virusa COVID-19, pokazuje EY istraživanje Preduzetnički barometar, sprovedeno po peti put i to među 110 domaćih kompanija.
Radna snaga
EY Preduzetnički Barometar pokazuje značajne preokrete kada su u pitanju planovi preduzetnika vezani za radnu snagu – dok je u prošlogodišnjoj anketi samo 11% ispitanika izjavilo da namerava da zadrži isti broj zaposlenih, ove godine se za tu opciju izjasnilo skoro pet puta više, 50% ispitanih.
Gledano na duže staze, statistike samo potvrđuju negativan uticaj COVID-19 krize na poslovanje – 2017. godine 64% ispitanih preduzetnika se izjasnilo kako planira da zaposli više radnika na puno radno vreme, dok je za 2020. godinu taj procenat više nego tri puta manji – 27%
Preduzetnici u Srbiji su, prema rezultatima EY Preduzetnički barometar istraživanja, u izuzetno malom procentu (4%) mogla da nesmetano nastave poslovanje van poslovnih prostorija. Ovako nizak procenat nije iznenađenje, jer je veliki procenat (53%) ovogodišnjih ispitanika angažovano u oblasti proizvodnje. Kompanije koje su mogle da organizuju „remote business“ su u najvećem broju IT kompanije. Ostale kompanije su uspele samo delimično u tome (54%) što je u najvećem broju slučajeva određeno specifičnošću proizvodnje ili usluge.
Ono što se prošle godine činilo kao najveći izazov za dalji rast, po mišljenju srpskih preduzetnika (90% njih) bilo je pronalaženje adekvatno obučenih i sposobnih radnika. Ove godine je od 110 ispitanika, koji su učestvovali u istraživanju EY Preduzetnički barometar, njih 82% kao najveći izazov navelo neizvesnost poslovanja uslovljenu pojavom virusa COVID-19, pa je briga o kandidatima za zapošljavanje i njihovoj posvećenosti i sposobnosti za zapošljavanje pala na treće mesto, sa 38% anketiranih.
Planovi za investicije
Rezultati studije EY Preduzetnički barometar ukazuju na to da 40% preduzetnika ne namerava da odloži planirane investicije uprkos pojavi pandemije u tekućoj godini. Sa druge strane, gotovo trećina preduzetnika, 29% složilo se da će odložiti planirane investicije iako imaju dovoljno sredstava usled povećanog rizika i nesigurnosti koji nastupajući period nosi. Neki od preduzetnika, 22% morali su da odustanu od svojih investicionih planova usled nedostatka sredstava, dok je samo 9% preduzetnika želelo da prekine investicione procese, ali nisu bili u mogućnosti kako bi izbegli penale za odustajanje.
Na pitanje u koju oblast poslovanja planiraju da investiraju, najveći broj preduzetnika, 51% opredelio se za automatizaciju procesa, kao i 46% IT sisteme i softver, a 45% navelo je opremu, kao i 25% elektronsku prodaju.
Kada se osvrnemo na rezultate istraživanja od prošle godine, možemo primetiti da su njihovi planovi bili malo drugačiji, pa je tako 38% ispitanika planiralo proizvodnu inovaciju (novi ili značajno promenjeni proizvod ili usluga), dok ove godina većina preduzetnika ima planove u vezi sa tim kako da iskoristi postojeće resurse i ipak inovira poslovanje, pa je tako 52% preduzetnika osnovalo sopstvene „in-house“ timove koji će se baviti inovacijama.
Posledice pandemije na poslovanje
Sa druge strane, na pitanje da li je usled pojave pandemije poslovanje promenilo svoj uobičajeni tok, 58% preduzetnika se složio da je delimično ili u potpunosti moramo da preorijentiše na rad od kuće. Sa druge strane 37% preduzetnika kaže da nije moguće sa njihovim konceptom poslovanja da se primeni ovakva promena poslovanja. Ovakav rezultat je u skladu sa očekivanjima, jer je više od polovine preduzetnika iz proizvodnog sektora, pa samim tim postoji pretpostavka da je poslovanje/proizvodnja morala da se održi u istom maniru kao i pre pojave pandemije.
Na pitanje koja od navedenih strategija je sprovedena kako bi se uhvatili u koštac sa posledicama po poslovanje njihovih kompanija, 53% lidera kompanija navelo je da su uveli u nekoj meri rad od kuće.
Iako se isprva činilo da je kratkoročna perspektiva za većinu MMSP prilično tmurna, važno je napomenuti da većina stručnjaka ipak ne veruje da će doći do dugotrajne recesije, posebno ako budu preduzete odgovarajuće i adekvatne mere reagovanja kako bi se obezbedila dobrobit svetskih ekonomija. To u Srbiji znači da treba obezbediti da MMSP dobiju potrebne resurse i mogućnosti da opstanu tokom ovog kriznog perioda. Ukratko, perspektiva je dobra ako je mi učinimo takvom.
Dobra procena tržišnih potreba i trendova, kao i nemogućnost uklapanja u postojeće načine proizvodnje, težnja ka drugačijem novijem, zdravijem, potrebnijem su najčešći razlozi za pojavu i opstanak preduzetnika na tržištu. Uz sve to, osnivanje novih preduzetničkih kompanija ojačava duh konkurencije na tržištu čime se potrošačima otvaraju veće mogućnosti izbora.
Saradnja sa lokalnom zajednicom, društvena odgovornost i povećanje ekološke svesti su sve važniji deo svakog poslovanja – u prilog tome EY Barometar pokazuje da je visok procenat (71%) preduzetničkih preduzeća u svoje planove uvrstilo održivost poslovanja, što ohrabruje i može se smatrati jednim od ključnih faktora poslovnog uspeha preduzetnika.
Foto: Pixabay.com
0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Pola miliona Amerikanaca preuzelo rusku aplikaciju Telegram za samo četiri dana

by Vesna Lapčić

Više od pola miliona Amerikanaca preuzelo je rusku aplikaciju Telegram za samo četiri dana, od prošle srede do nedelje, posle gašenja naloga Donalda Trampa na Twitteru i uklanjanja aplikacije Parler.

Telegram je tako postao druga najtraženija aplikacija u SAD, jer Amerikanci traže alternativu velikim korporativnim društvenim mrežama.

Telegram, društvena mreža i servis za sigurnu razmenu poruka, koja je nastala u Rusiji, preuzeta je 545.000 puta u periodu između srede 6. januara i nedelje 9. januara, tri puta više nego u istom periodu prethodne sedmice, izvestila je američka TV stanica Fox News.

Masovni „egzodus“ Amerikanaca ka drugim društvenim mrežama usledio jer je njih teže kontrolisati nego tradicionalne, kao što su Facebook ili Twitter, ali i zbog politike kažnjavanja korisnika koju sprovode mejnstrim društvene mreže, piše New York Times.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Deloitte: Kompanije prave više scenarija zbog neizvesnih događaja

by Vesna Lapčić

Ljudski resursi su u centru pažnje rukovodilaca u promenama stavova o spremnosti organizacije. U izveštaju iz 2021. godine, 17% rukovodilaca reklo je da će se njihove kompanije u budućnosti fokusirati na pripremu planova za neizvesne događaje sa velikim posledicama, u odnosu na samo 6% koji su dali isti odgovor pre pandemije. Skoro polovina (47%) rukovodilaca kažu da njihove kompanije nameravaju da se usredsrede na više scenarija, što je značajan porast u odnosu na 23% u periodu pre pandemije. Da bi se efektivno suočili sa nekoliko mogućih budućih scenarija i neizvesnih događaja, sagledavanje pitanja zaposlenih u realnom vremenu postaje sve važnije.

Međutim, najvažniji faktor u pripremi te spremnosti jeste oslobađanje potencijala zaposlenih fokusiranjem na njihove veštine i sposobnosti. Skoro tri četvrtine (72%) rukovodilaca navelo je „sposobnost ljudi da se prilagode, prekvalifikuju i preuzmu nove uloge“ kao prioritet za bolje snalaženje u budućim poremećajima. Međutim, samo 17% ovih rukovodilaca izjavilo je da je njihova organizacija „vrlo spremna“ da se prilagodi i prekvalifikuje zaposlene da preuzmu nove uloge, što ukazuje na značajan jaz između prioriteta rukovodilaca i načina na koji njihove organizacije podržavaju razvoj zaposlenih.

Ovo su rezultati Deloitte-ovog izveštaj o globalnim trendovima u oblasti ljudskih resursa za 2021. godinu koji istražuje načine na koje kompanije i rukovodioci mogu iskoristiti lekcije naučene iz ove pandemije za suštinsko redefinisanje poslovanja i fokusiranje na napredak umesto na preživljavanje.

U istraživanju je učestvovalo više od 3.600 rukovodilaca u 96 zemalja, a Deloitte-ov izveštaj o globalnim trendovima u oblasti ljudskih resursa za 2021. godinu obuhvatio je odgovore više od 1.200 rukovodilaca i članova upravnih odbora i drugih rukovodećih funkcija. Po prvi put u ukupno 11 izdanja, u istraživanju je učestvovalo više rukovodilaca iz biznisa (56%), uključujući 233 finansijska direktora, nego rukovodilaca ljudskih resursa (44%), što svedoči o rastućoj ulozi rukovodilaca ljudskih resursa u donošenju odluka u kompanijama.
Redefinisanje spremnosti i potencijala zaposlenih

„Pandemija COVID-19 pokazala je otpornost zaposlenih. Zaposleni su spremni da preuzmu dodatne zadatke kako bi postigli postavljene ciljeve“, rekao je Ivan Stefanović, rukovodilac u Sektoru za konsalting. „Pitanja ljudskih resursa više nisu ograničena samo na sektor za ljudske resurse. Kada se suoče sa poremećajima, kompanije napreduju ili propadaju zbog sposobnosti zaposlenih kao što su saradnja, kreativnost, rasuđivanje i fleksibilnost. Jasno je da su pitanja zaposlenih i ljudi uopšte glavni prioriteti za izvršne direktore i rukovodioce upravnih tela.“

Saradnja izvršnih direktora ključna za preusmeravanje zaposlenih

Sektori ljudskih resursa prihvatili su novu ključnu ulogu u restrukturiranju poslovanja i postavljanju novog pravca za zaposlene. Zbog veštog odgovora sektora ljudskih resursa na izazove pandemije COVID-19, procenat rukovodilaca ljudskih resursa uveren u sposobnost ovog sektora da se nosi sa budućim promenama u narednih tri do pet godina udvostručio se sa 1 u 8 rukovodilaca u 2019. na gotovo 1 u 4 rukovodioca u 2020. Odnos poslovnih lidera koji „nisu bili uvereni“ u sposobnost sektora za ljudske resurse naglo je opao sa 26% u 2019. na 12% u 2020. godini.

Sa direktorom za ljudske resurse na čelu, postizanje ovog nivoa organizacionih promena zahteva saradnju i vođstvo svih izvršnih direktora. U stvari, ispitanici su izjavili da je pravilno vođstvo glavni pokretač promena. Međutim, kako su lideri velikih kompanija počeli da restrukturiraju poslovanje, otkrili su prepreke koje bi trebalo prevazići, poput previše sukobljenih prioriteta (57%), nedostatka spremnosti (43%) i nedostatka vizije za budućnost (27%).

„Globalna pandemija izvukla je najbolje iz niza rukovodilaca i organizacija, a dobar broj izvršnih direktora pokazao je neviđeni nivo transparentnosti i empatije“, rekao je Stefanović. „Jačanje ovog nivoa saradnje među rukovodiocima, iskorišćavanjem jedinstvenih ljudskih sposobnosti i korišćenjem podataka u realnom vremenu za restrukturiranje poslovanja omogućiće kompanijama da razvijaju i održavaju dugoročni rast.“

Integracija ljudi i tehnologije u cilju restrukturiranja poslovanja

Izveštaj pokazuje da rukovodioci postepeno napuštaju ideju optimizacije isključivo kroz automatizaciju, kao i da se više fokusiraju na integraciju ljudi i tehnologije, kako bi se osigurala njihova komplementarnost i napredak organizacije. Šezdeset i jedan odsto rukovodilaca izjavilo je da nameravaju da se fokusiraju na redefinisanje poslovanja u narednih godinu do tri, u poređenju sa samo 29% njih pre pandemije. COVID-19 pojačao je svest rukovodilaca o potencijalnim prednostima ovog pristupa, uključujući veću produktivnost, povećanu agilnost i veći stepen inovacija.

Tokom pandemije, kompanije su iskoristile timske strukture kako bi osigurale veću prilagodljivost, što im omogućava da lakše prebrode nepredvidivu godinu. Lideri sve više prepoznaju vrednost „supertimova“, odnosno kombinaciju ljudi i tehnologije, stvorenih da iskoriste njihove komplementarne sposobnosti i ostvare ciljeve brzinom i u razmerama koje inače ne bi bile moguće. U ovogodišnjoj anketi rukovodioci su konstatovali da nije neophodno odlučivati o upotrebi tehnologije ili angažovanju ljudi, već o njihovom partnerstvu. Tri najvažnija faktora za transformaciju poslovanja bili su organizaciona kultura (45%), sposobnost radne snage (41%) i tehnologija (35%), koji moraju zajedno da rade kako bi organizacija sastavila efektivne supertimove.

„Ne radi se o zameni ljudi tehnologijom. Ako se implementira na pravi način, tehnologija može promeniti poslovanje tako da maksimalno iskoristi veštine zaposlenih i pruži članovima tima nove metode za učenje, stvaranje i delovanje na načine koji donose nove rezultate “, kaže Ivan Stefanović.

Integrisanje dobrobiti zaposlenih u poslovanje

Kako su se granice između privatnog i poslovnog života još više zamaglile tokom pandemije COVID-19, rukovodioci su ravnotežu između privatnog i poslovnog života zamenili uključivanjem dobrobiti zaposlenih u posao. Konkretno, 69% rukovodilaca izvestilo je da su tokom pandemije COVID-19 uveli politike osnaživanja zaposlenih kako bi bolje uskladili njihov privatni i profesionalni život. Sedam od deset rukovodilaca reklo je da prelazak na rad na daljinu pozitivno utiče na dobrobit zaposlenih.

Međutim, tokom narednih godinu dana do tri, rukovodioci su izjavili da je unapređenje dobrobiti zaposlenih pretposlednje na listi prioriteta u kontekstu transformacije poslovanja, a zaposlenima je to jedan od tri glavna prioriteta. To ukazuje na tekuću diskusiju o tome kako će se fokus na dobrobit zaposlenih održati u postpandemijskom svetu.

„Organizacije koje dobrobit zaposlenih uključuju u rad na individualnom, timskom i organizacionom nivou, izgradiće održivu budućnost u kojoj se zaposleni mogu najbolje osećati i raditi“, rekao je Stefanović. „Pandemija nam je pokazala da strategije rada usmerene na čoveka nisu nešto što bi bilo lepo imati, već su neophodne. U budućnosti će napredovati rukovodioci koji se holistički posvete ljudima i uspostave sistem donošenja poslovnih odluka na osnovu ljudskih potencijala.”

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Kako da zarađujete od prisustva na društvenoj mreži?

by Vesna Lapčić

Moji podaci pripadaju meni! Ako ih neko želi, mora da ih kupi!

Ovo je krilatica koje se drži tim kompanije Sun Core Tech koja je kreirala WakeUp.zone – prvu društvenu mrežu koja deli prihod od reklama sa svojim korisnicima.  Uz to štiti privatnost svojih korisnika, ne prati svoje korisnike, ne upotrebljava ‘kolačiće’, niti na bilo koji drugi način sakuplja podatke o korisnicima koje oni sami ne žele da dele, kaže Vladan Smiljković, generalni direktor Sun Core Tech Ltd. (https://wakeup.zone)

“Naša osnovna misija je zaštita privatnosti korisnika, i njihovog prava da odlučuju o svojim podacima u digitalnom svetu.  Najpre smo izgradili moćnu blokčejn i ‘smart contract’ organizovanu platformu SunCore, koja omogućava programerima da razvijaju aplikativne softvere, bazirane na četiri osnovna principa koji se odnose na podatke: vlasništvo, privatnost, monetizacija i poverenje. Da bismo dokazali funkcionisanje takve platforme kreirali smo WakeUp.zone”, objašnjava Smiljković.

Potencijalni korisnici ove društvene mreže su svi oni kojima je stalo da odlučuju o sudbini svojih podataka i o svojoj privatnosti, ali i da monetizuju korišćenje tih podataka, objašnjava Dušan Đorđević, tehnički direktor.

“Trenutno veliki tehnološki giganti eksploatišu korisničke podatke, profilišu svoje korisnike na osnovu njihovog ponašanja na internetu i tako upakovane profile prodaju zainteresovanim kupcima, a da sam korisnik od toga nema ništa. Bezbednost podataka naših korisnika zaštićena je kriptovanjem njihovih podataka, svaki pokušaj da se oni upotrebe je zabeležen na blokčejnu. Korisnik ima opciju da sam bira da li će podatak koji ostavlja na mreži biti besplatan (free), javni (public) ili je privatan (private). Od podataka za registraciju korisnik ostavlja svoj e-mail, datum rođenja i mesto prebivališta, kao i broj telefona kako bi dobio sms kod za verifikaciju registracije. Ti osnovni podaci su deo korisničkih profila koji se anonimno nude reklamnim agencijama. Kada se korisnik registruje na WakeUp.zone platformi, on dobije nadoknadu u SUN tokenima (u protivvrednosti od devet evra)“, objašnjava Đorđević.

Kako korisnik zarađuje?

SUN tokeni mogu da se prebace na digitalni novčanik i njima se može dalje trgovati. Njihova vrednost zavisi od prodaje i potražnje na berzi. SUN token je, zapravo, zamena za vrednost podataka. Što je veći broj korisnika na mreži to je i vrednost tokena veća, ali njegova vrednost dosta zavisi i od prodaje i potražnje. U svakom slučaju nominalna vrednost SUN tokena se ogleda u rastu WakeUp.zone platforme.

“Planiramo da u skoroj budućnosti našim korisnicima omogućimo direktno iz aplikacije zamenu SUN tokena za lojalti bodove u prodavnicama i supermaketima“, kaže Tanja Petrov, CHO.

Da li se korisnik informiše o tome koji se podaci za šta koriste, i na koji način?

Svaki korisnički podatak je pored kriptovanog upisa u bazu podataka, takođe upisan i u blokčejn i ne postoji mogućnost da neko pristupi tim podacima, a da to ne bude registrovano. Tako je korisnik u svakom trenutku u mogućnosti da proveri ko je i zašto pristupao njegovim podacima. Kriptografski ključ se nalazi samo na korisnikovom uređaju i ne postoji mogućnost njegovom pristupu. Korisnik je u mogućnosti da popunjava formulare interesovanja, i time sam profiliše svoj korisnički nalog. Za svaku popunjeni formular (ima ih 14) korisnik dobija SUN tokene u vrednosti od devet evra.

“Pored toga, korisnik sam bira šta želi da gleda od reklama popunjavajući formulare. Na taj način se on profiliše za reklamu koja je isključivo njegova sfera interesovanja. Za svaku odgledanu reklamu učestvuje u deobi koju reklamna agencija plaća za objavljivanje reklame, tj. dobija SUN tokene koje može da zameni ili proda za neku drugu valutu na stellar digitalnoj menjačnici – Stellar je blokčejn mreža na kojoj je SUN token razlistan”, objašnjava Petkov.

Vladan Smiljković kaže da im je želja da šire krug istomišljenika, “jer samo zajedno, ako dostignemo kritičnu većinu, možemo da se izborimo za naša prava”.

Aplikacija se može preuzeti na Apple App Store ili Google Play Store.

 

 

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Društvena mreža Parler tužila tehnološku kompaniju Amazon

by Vesna Lapčić

Društvena mreža Parler tužila je tehnološku kompaniju Amazon, tvrdeći da je njenom suspenzijom donela nezakonitu i politički motivisanu odluku u korist kompanije Tviter, prenosi Tanjug.

U tužbi podnetoj Okružnom sudu u gradu Sijetlu kompanija Parler je navela da joj je Amazon naneo žestok udarac prekidom usluga veb hostinga – nakon što su Epl (Apple) i Gugl (Google) prekinuli distribuciju njihove aplikacije, prenosi Glas Amerike.

Sudskom tužbom Parler od Amazona traži trostruku odštetu, vraćanje prethodnog statusa, i usluge koje je ranije ugovorio. Takođe, zahteva i novčanu odštetu tvrdeći da je imao više od 12 miliona korisnika i izgubila milione – u trenutku u kom je odlazeći predsednik Donald Tramp sugerisao konzervativnim pristalicama da društvenu mrežu Tviter zamene Parlerom.

Istovremeno, kompaniju Amazon optužio je za licemerje zbog nepoverenja u vezi sa Parlerovim sposobnostima za nadziranje rada platforme – uključujući uklanjanje sadržaja koji podstiču nasilje.

Ukazano je da je Amazon suspendovao Parler uprkos tome što u tom smislu nije razmatrao Tviter – društvenu mrežu na kojoj je, kako tvrde, nedavno jedna od čitanijih i prenošenijih objava bila: „Obesite Majka Pensa“, aktuelnog američkog potpredsednika, navodi se u tužbi Parlera.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Apple i Hyudai proizvodiće samovozeći automobil

by Vesna Lapčić

Južnokorejski proizvođač automobila Hyundai i američki tehnološki gigant Apple uskoro bi mogli da finaliziraju sporazum o proizvodnji autonomnih električnih automobila, a pokretanje proizvodnih traka se predviđa za tri godine, izveštavaju južnokorejski mediji, a prenosi Tanjug.

Pregovori između dve kompanije su u punom jeku, i očekuje se da će ovaj dvojac postići konačni sporazum do marta 2021, izvestio je u nedelju lokalni medij Koreja IT NJuz, pozivajući se na industrijske izvore.

Ovaj portal navodi da će se autonomni automobili proizvoditi u fabrici u SAD, kojom će upravljati Hjundaijeva filijala Kia Motors, prenosi Raša tudej. Planiraju da već 2024. godine izbace na tržište oko 100.000 vozila, tri godine ranije nego što je najavljeno u ranijim izveštajima.

Vest o potencijalnom povezivanju dve kompanije izazvala je u petak snažan skok akcija Hjundaija od oko 20 procenata, čime je njegova tržišna kapitalizacija povećana za oko osam milijardi dolara, a takođe su za preko 8 odsto porasle akcije Kia Motorsa, drugog po veličini proizvođača automobila u Južnoj Koreji.

Akcije Appla nisu registrovale tako snažan rast poslednjeg trgovinskog dana u prošloj nedelji, ali su njegovi investitori još krajem decembra odreagovali na vest da je tehnološki gigant konačno krenuo napred s planovima za izlazak na tržište automobila.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts