Home Novac
Category:

Novac

Novac

Industrijska proizvodnja zabeležila međugodišnji rast od 9,1%

by Vesna Lapčić

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u junu 2021. zabeležila je međugodišnju stopu rasta od 4,4%, vođena rastom u prerađivačkoj industriji, koja je međugodišnje povećana za 6,3%. U okviru prerađivačke industrije, rast je zabeležen u 17 od 24 grane, pri čemu je najveći pozitivan doprinos potekao od proizvodnje predmeta od gume i plastike, motornih vozila, ostalih saobraćajnih sredstava i električne opreme. S druge strane, u sektorima rudarstva i energetike zabeleženo je međugodišnje smanjenje aktivnosti u junu (–2,6% i –3,2%, respektivno), saopštila je NBS.

U periodu januar–jun ove godine, industrijska proizvodnja je zabeležila međugodišnji rast od 9,1%, vođen rastom sektora prerađivačke industrije (10,2%), energetike (8,4%), dok je sektor rudarstva zabeležio neznatan pad (–0,2%).

Istovremeno, nastavljen je i oporavak uslužnih sektora. Promet u trgovini na malo u junu 2021, u odnosu na isti mesec prethodne godine, zabeležio je realni rast od 5,8%, dok je realni rast u prvih šest meseci iznosio 11,6% međugodišnje. Kada je reč o turizmu, ukupan broj dolazaka turista u junu viši je za 48,4% međugodišnje, a ukupan broj noćenja turista za 39,3%. Na nivou prve polovine godine, ukupan broj dolazaka turista viši je za 26,7% međugodišnje, a broj noćenja turista za 22,5% međugodišnje.

Kada je reč o spoljnotrgovinskim kretanjima, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, robni izvoz je u junu ostvario međugodišnji rast od 29,0%, a robni uvoz međugodišnji rast od 34,0%. U periodu januar–jun 2021, u odnosu na isti period prethodne godine, robni izvoz ostvario je rast od 28,5% međugodišnje, a robni uvoz rast od 21,0%, što je znatno doprinelo smanjenju deficita tekućeg računa od početka godine.

Foto: PIxabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacPreporucujemoSlider

Ukupni prihodi evropskih klubova pali prvi put u poslednjih deset godina

by Vesna Lapčić

Prema 30. godišnjem izveštaju o finansijama u fudbalu Deloitte-ovog Sektora za analizu sportskog poslovanja, evropsko fudbalsko tržište se smanjilo se sveukupno za 13% na 25,2 milijarde evra u 2019/20. (28,9 milijardi evra u 2018/19.) usled pandemije COVID-19.

U apsolutnom iznosu, „velikih pet“ evropskih liga, sa rekordnim udelom od 60% u evropskom fudbalskom tržištu, pretrpele su najveće finansijske posledice pa su njihovi zajednički prihodi pali za 11% (1,9 milijardi evra) na 15,1 milijardu evra.
Nemačka Bundesliga je zabeležila najmanji pad (4%, 137 miliona evra) u ukupnim prihodima jer se sezona završila pre kraja finansijske godine, pa je televizijskim kućama odobrila minimalne popuste. Bundesliga je ostvarila prihode od 3,2 milijarde evra i pretekla La Ligu (3,1 milijarda evra) kao fudbalska liga sa drugim najvećim prihodima u 2019/20. nakon što su prihodi La Lige pali za 8%. Očekujemo da će La Liga ponovo zauzeti drugo mesto po prihodima u sezoni 2020/21.
Italijanska Serija A, sa prihodima od 2,1 milijardu evra (pad od 18%) i francuska Prva liga (jedina od „velikih pet“ liga koja je otkazala sezonu u odgovor na pandemiju) sa prihodima od 1,6 milijardi evra, ostvarili su ostatak prihoda „velikih pet“ evropskih liga od 15,1 milijardu evra.
Iako su se ukupni prihodi „velikih pet“ liga smanjili za 11% na 15,1 milijardu evra u 2019/20., ukupni troškovi plata ostali su nepromenjeni.
Den Džons, partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u, objašnjava: „Tek ćemo za nekoliko godina znati kakve je finansijske posledice pandemija COVID-19 ostavila na evropski fudbal. Ali već sada postajemo svesni razmera finansijskog uticaja pandemije na evropske klubove.“

„Potrebno je napomenuti da iako je sada već prošlo 16 meseci od početka pandemije u Evropi, analiza u ovom izveštaju je usredsređena na finansijsku godinu 2019/20. pa se stoga u većini slučajeva odnosi na tri meseca uticaja pandemije COVID-19. Privremeni prekid rada liga doveo je do razlika u pogledu završetka sezone i standardnih perioda finansijskog izveštavanja u Engleskoj, Španiji i Italiji. Zbog toga će se neke stavke prihoda i troškova za sezonu 2019/20. iskazati u finansijskoj godini koja se završava 2021. i samim tim u sledećem izdanju Deloitte-ovog godišnjeg pregleda finansija u fudbalu.“

Šok usled pandemije COVID-19 odrazio se na profitabilnost cele Premijer lige

Prema Deloitte-ovom izveštaju iz juna, zajednički prihodi klubova Premijer lige pali su za 13%, sa rekordnih 5,8 milijardi evra u 2018/19. na 5,1 milijardu evra u 2019/20., što je prvi dosadašnji pad prihoda Premijer lige. Uprkos tome, prihodi Premijer lige 60% su veći od prihoda najvećeg konkurenta, Bundeslige, mada se razlika smanjila sa 73% u 2018/19.
Zbog relativno fiksnih troškova klubova Premijer lige i pada prihoda, zajednička dobit iz poslovanja gotovo u potpunosti je nestala. Prosečan odnos plata i prihoda klubova Premijer lige takođe je porastao na rekordnih 73%. Kumulativni gubici pre oporezivanja porasli su na 1,1 milijardu evra u 2019/20. godini, što je više od 910 miliona evra u poređenju sa 2018/19., pri čemu je 15 klubova prijavilo gubitke pre oporezivanja.

Džons dodaje: „Jasno je da elitni klubovi uglavnom imaju fiksne troškove, posebno kada su u pitanju plate. Zbog višegodišnjih ugovora s igračima, klubovima je izuzetno teško da smanjenjem troškova plata neutralizuju udar na prihode prouzrokovan pandemijom COVID-19. Biće zanimljivo saznati kako će se odnos plata i prihoda menjati u 2020/21. i kasnije i hoće li se do sadašnji neumoljiv rast plata usporiti, zaustaviti ili prekinuti.
Nesigurna budućnost
Uticaj pandemije COVID-19 na prihod od utakmica u finansijskoj godini 2019/20. je očigledan, ali uticaj dva najveća izvora prihoda „velikih pet“ liga, televizijskih prenosa (koji čini 51% prihoda „velikih pet“ liga) i komercijalnih delatnosti, sve je neizvesniji.

Sem Bur, viši rukovodilac u Deloitte-ovom Sektoru za analizu sportskog poslovanja dodaje: „Otkad je COVID-19 promenio izgled vrhunskog evropskog fudbala primetili smo promene na tržištu prava prenosa u nizu „velikih pet“ liga. Premijer liga je odlučila da obnovi svoje ugovore sa postojećim domaćim partnerima u istoj vrednosti, što se može pokazati mudrom odlukom, dok je Serija A ugovorila smanjenje vrednosti od 5% u svom novom ugovoru sa domaćim kućama. Ostale lige, uključujući francusku Prvu ligu, iskusile su više turbulencija. U narednim sezonama saznaćemo da li je produžavanje ugovora sa nepromenjenim ili smanjenim iznosima trend koji će se nastaviti ili je to privremeno stanje“.
Džons zaključuje: Uprkos nesigurnosti u protekloj godini, fudbal i interesovanje javnosti za ovaj sport pokazali su snažnu otpornost prema krizi. Nadamo se da će sezona 2021/22. biti korak ka normalnosti i dovesti do snažnog oporavka prihoda u narednim sezonama.“

Izvor: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Tržište aplikacija raste, kao i zarada

by Vesna Lapčić

Korisnici androida su imali na raspolaganju 3,48 miliona aplikacija do kraja prvog kvartala 2021. Google Play je aplikacija sa najvećim brojem dostupnih aplikacija. Druga najveća prodavnica je Apple App sa 2,22 miliona dostupnih aplikacija za IOS. Broj aplikacija može da varira jer ove dve prodavnice skidaju aplikacije niskog kvaliteta, ali ipak je primetan trend rasta broja aplikacija, piše Statista.

Prosečna cena aplikacija

Aplikacije zarađuju na nekoliko različitih načina, naplatom za preuzimanje aplikacije ili pak naplatom pristupa nekim premijum opcijama, prodajom oglasnog prostora… Prosečna cena na kraju marta ove godine aplikacije u App Store iznosila je 0,91 dolar po aplikaciji. Google Play možda ima veći broj dostupnih aplikacija, ali Apple App bolje monetizuje aplikacije. U trećem kvartalu 2020. globalna potrošnja na mobilne aplikacije putem Apple App iznosila je 19 milijardi dolara, a Google Play platforme 10,3 milijarde dolara.

Druge prodavnice aplikacija
Pored pomenute dve prodavnice aplikacija postoje i konkurenti poput Amazon Appstore koji nuti oko 460.000 antroid aplikacija. Najpopularnije kategorije u ovoj aplikaciji su igre, edukacija i servisne aplikacije. Takođe, postoji i nekoliko android aplikacija u Kini, uključujući Tencent Appstore sa oko 43,840 dostupnih aplikacija na kraju februara 2021.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Srbija dekretom legalizuje sve kuće izgrađene do 2015. godine

by Vesna Lapčić
Svi objekti građeni za lično stanovanje podignuti do 2015. godine dekretom će biti upisani u katastar, nezvanično saznaju Večernje novosti.
Novi krug ozakonjenja, kako piše list, najviše će biti usmeren ka najsiromačnijim građanima koji su napravili prekršaj da bi stekli krov nad glavom.
Strogo će se voditi računa da objekti izgrađeni u poslednjih šest godina nikako ne budu legalizovani, jer su njihovi vlasnici počinili krivično delo i svi će biti procesuirani.
Šansu za čiste papire neće imati oni koji su zidanjem kršili zakone sa ciljem da zarade ili prošire biznis. Propisi će se najstrože odnositi prema pojedincima koji počnu da kopaju temelje bez papira nakon što je najavljen novi zakon.
U Srbiji vlasnici gotovo dva miliona objekata čekaju njihovu legalizaciju. Kolike će biti takse za one koji državnim dekretom budu upisani u katastar još nije poznato, navode Novosti.
Zakon o legalizaciji usvojen je 2015. godine a do sada je doneto samo 7.500 rešenja o rušenju objekata izgrađenih bez dozvole.
Foto: Pixabay.com
0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Rizik poplava sve veći, ugrožene i kompanije i stanovništvo

by Vesna Lapčić

Stravične poplave zadesile su ovih dana zapadnu Evropu u kojima je na desetine ljudi izgubilo živote. U pojedinim zemljama je železnički saobraćaj u prekidu, drumski je otežan, a jedina dobra vest je da je kiša prestala da pada. Bar trenutno. Nažalost, predviđanja uopšte nisu sjajna.

Najnovija naučna istraživanja sugerišu da bi se poplave u Evropi i svetu mogle znatno povećati tokom narednih decenija zbog sve negativnijih efekata klimatskih promena koje nastaju kao rezultat globalnog zagrevanja. A to znači da će se poplave javljati i tamo gde ih ne očekujemo, što je već problem koji se u najvećoj meri tiče reosiguravača i osiguravača, pa i hipotekarnih poverilaca ‒ dakle, onih finansijskih subjekata koji se već sada teško nose sa procenom velikih, katastrofalnih rizika u koje spadaju i poplave.

„Troškovi povezanisa poplavama brzo rastu, a glavni razlog je sve veća izloženost riziku od poplava kako svetsko stanovništvo nastavlja da raste, a sa ekonomskim rastom raste i urbanizacija i vrednost imovine“, ukazuje Swiss Re.

Najviše 15 posto Amerikanaca osigurano od poplava 

Amerika je možda i najbolji primer narastajućeg rizika od poplava, ali isto tako i raskoraka sa potrebama tržišta u kojem se nalaze osiguravači kada je ovaj segment osiguranja u pitanju. Munich Re US navodi da je poplava već decenijama unazad najčešća i najskuplja prirodna opasnost u SAD. Tokom poslednjih 40 godina, samo poplave u unutrašnjosti Sjedinjenih Država prouzrokovale su štetu veću od 151 milijardu dolara, što čak i ne uključuje poplave povezane sa uraganima.

Prema izveštaju američkog Informativnog osiguravajućeg instituta, procenjuje se da će ekonomska šteta zbog poplava u SAD u narednih 30 godina rasti za 61 odsto, do prosečnog godišnjeg gubitka od 7.563 dolara po nekretnini, odnosno ukupno 32,3 milijarde dolara po godini.

Troškovi štete od poplave bili su otprilike 17 milijardi dolara godišnje između 2010. i 2018. godine, navodi zvaničnik FEMA (Američka Federalna agencija za upravljanje u hitnim situacijam) Majkl Grim.

Ništa bolje u Evropi

Stvari ne stoje bolje ni u Evropi. Four Twenty Seven, podružnica bonitetne kuće Moody’s i vodeći provajder tržišnih analiza povezanih sa klimom, navodi da su u Evropi u periodu između 1980. i 2017. godine, ekstremi povezani sa klimom prouzrokovali približno 453 milijarde evra ukupnih ekonomskih gubitaka. Među tim gubicima, procenjuje se da je bilo osigurano samo 35 posto.

XPRIMM, sajt koji prati vesti iz oblasti osiguranja na području centralne, istočne i jugoistočne Evrope, kao i u regionu Rusije, iznosi podatak da je čak trećina svih evropskih Nat Cat događaja (događaja vezanih za prirodne katastrofe) u poslednje dve decenije rezultat hidroloških događaja koji su u tom periodu naneli štetu od 157 milijardi evra, od čega je osigurano bilo u proseku samo 27 odsto.

„Pritom, samo pet ‘najskupljih’ poplava koštalo je čak 46,5 milijardi evra“, navodi XPRIMM i daje primer katastrofalnih poplava duž reka Dunav i Elbe 2002. godine, kada su osiguravači isplatili 6,12 milijardi evra štete.

Foto:Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Rast BDP-a neočekivano visok u prvom kvartalu

by Vesna Lapčić

Objavljeni BDP za prvi kvartal 2021. godine (1,7% g/g, 1,9% k/k, desezoniran) neočekivano je visok, na bazi snažnog eksternog učinka i intenzivnih aktivnosti u građevinskom sektoru (19,5% g/g). S obzirom na to da je prognoza premašena, a budžet za kapitalne izdatke vlade povećan, već smo revidirali svoju prognozu BDP-a za finansijsku godinu 2021. naviše za 1pp na 6% g/g. Ulaganja deluju kao ključni pokretač rasta ove godine, dok bi predviđeni oporavak lične potrošnje u drugoj polovini 2021. takođe trebalo da doprinese ukupnom rastu sa između 2,5pp i 3pp. Bez obzira na naše nedavno povećanje prognoze, i dalje vidimo rizike koji su pretežno na pozitivnoj strani budući da visokofrekventni pokazatelji za drugi kvartal takođe ukazuju na intenzivan rast.

Privremena neusklađenost svetske potražnje i ponude, uz nestašice poluprovodnika i nisku bazu, dovešće u određenoj meri do prenosa efekta na inflaciju. Stoga smo nedavno povećali svoju prognozu prosečnog Indeksa potrošačkih cena za 0,5pp na 2,5% g/g. Nakon jednog od najvećih fiskalnih paketa u 2020. godini u vrednosti od 12,9% BDP-a, Srbija je uvela novi paket podrške u aprilu u vrednosti od oko 2,1 milijardu EUR. Paket će dovesti do konsolidovanog budžetskog deficita od oko 6,5% BDP-a, što podrazumeva javni dug na nivou od blizu, ali ipak ispod 60% BDP-a. Zbog povećanih potreba finansiranja ove godine se može očekivati još jedna emisija EUR obveznica, nakon uspešne emisije dvanaestogodišnje obveznice u iznosu od 1 milijarde EUR u februaru.

Eksterni rezultat kao pokretač rasta u prvom kvartalu

BDP za prvi kvartal 2021. godine je revidiran naviše za 0,5pp na 1,7% g/g. Neto eksterni rezultat je bio ključni pozitivni faktor na kojem se bazirao rast, dok je lična potrošnja nastavila da negativno utiče na ukupni rast. Izvoz robe i usluga zabeležio je porast od 7,9% g/g, dok je uvoz robe i usluga zabeležio pad od 1,4% g/g, s ukupnim doprinosom ukupnom rastu od 3,3pp. Investiciona aktivnost bila je drugi ključni pozitivni faktor, i zabeležila je porast od 10% g/g i doprinela sa 2,1pp ukupnom rastu. S druge strane, u kontekstu sve bržeg rasta potražnje, ekonomija je velikom brzinom potrošila postojeće male zalihe, zbog čega je promena zaliha bila negativna. Lična potrošnja je zabeležila pad od 1,9% g/g, čime je smanjila BDP za dodatnih 1,2pp, dok je javna potrošnja igrala neutralniju ulogu.

Nakon objave preliminarne procene BDP-a u junu već smo povećali svoju prognozu za 1pp na 6% g/g prosečnog rasta za ovu godinu budući da izgleda da je oporavak brži nego što se očekivalo početkom godine. U predstojećem periodu rast bi mogao da dostigne dvocifrene procente u drugom kvartalu, zahvaljujući novom fiskalnom paketu u iznosu od 2,1 milijardu EUR, dobroj dinamici u prerađivačkoj industriji i snažnoj aktivnosti u građevinskom sektoru. Očekuje se da će sektor usluga biti pokretač rasta kasnije tokom godine, kako se proces vakcinacije bude nastavio, a restriktivne mere polako ublažavale. Visokofrekventni pokazatelji za drugi kvartal su dobri, pa su ukupni rizici po našu prognozu još uvek na pozitivnoj strani.

Inflacija se vratila

Prosečni indeks potrošačkih cena iznosio je 1,3% g/g za prvi kvartal 2021. godine, ali se povećao na 2,8% g/g u aprilu. Porast potiče od rastućih pritisaka u pogledu globalnih cena primarnih proizvoda, posebno cena nafte i hrane, koji su posebno izraženi s obzirom na nisku bazu. Privremena neusklađenost svetske potražnje i ponude preneće se u određenoj meri na inflaciju, te se očekuje da ona ostane otprilike ispod sredine ciljanog koridora. Revidirali smo svoju prognozu prosečnog indeksa potrošačkih cena naviše za 0,5pp na 2,5% g/g. Ključno pitanje je da li je ovo povećanje inflacije održivo na duže staze. Očekivanja u pogledu jednogodišnje i dvogodišnje inflacije nastavljaju da se kreću ispod sredine ciljanog koridora, zbog čega se očekuje samo privremeno povećanje.

Referentna kamatna stopa stabilna na nivou od 1%

Nakon snažne relaksacije monetarne politike u 2020. godini (sniženja stope za 125bp), NBS zadržava referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou od 1% od početka godine. S obzirom na rast koji prevazilazi očekivanja u prvom kvartalu 2021. godine i na još jedan paket fiskalne pomoći, ne očekujemo da će NBS dalje snižavati stopu. S druge strane, ukoliko inflatorna očekivanja ostanu u predviđenim granicama, a devizni kurs stabilan, ne bi trebalo da bude ni povoda za povećanje. Centralna banka će verovatno podržati likvidnost sistema, putem obuzdavanja kamatnih stopa, čime nastaje ukupni utisak relaksirane monetarne politike.

Investicioni rejting i dalje cilj

Konsolidovani deficit budžeta u prva četiri meseca 2021. godine iznosio je svega 0,2% BDP-a. Na prihode se odrazila dobra dinamika rasta, te su zabeležili povećanje od 18,3% g/g, dok je na strani rashoda zabeleženo povećanje od 3,5%. Zbog najavljenog trećeg paketa fiskalne podrške (efekat paketa na fiskalni rezultat procenjen je na 2,5% BDP-a), izvršen je rebalans budžeta, te se sada očekuje deficit od 6,5% BDP-a za celu godinu. Zbog većeg budžetskog deficita očekuje se još jedna emisija EUR obveznice, verovatno nakon leta, u očekivanom obimu od 1-2 milijarde EUR. Javni dug bi trebalo da bude na nivou od blizu 60% BDP-a, ali ispod njega.

Učinak dinarskih obveznica je od početka godine šarolik, s obzirom na to da kratkoročne obveznice beleže bolji učinak od dugoročnih, ali prinosi ostaju pretežno nepromenjeni. Povećanje obima trgovine na sekundarnom tržištu u aprilu podstaklo je očekivanja da će predstojeće uključivanje nekoliko RSD obveznica u indeks GBI-EM JP Morgana predstavljati preko potreban katalizator likvidnosti, ali je aktivnost u maju donela ponovno razočaranje, premda se aktivnost ponovo intenzivirala početkom juna. Učinak u kratkoročnom periodu zavisi od pozicioniranja reflacije i narativa Federalnih rezervi, dok bi dugoročnije gledano dobijanje investicionog rejtinga dalo snažan podsticaj.

Nepromenjen kurs EUR/RSD

Relativno stabilna ponuda i potražnja na deviznom tržištu, uz povremene intervencije NBS i na kupovnoj i prodajnoj strani, imala je za rezultat nepromenjen kurs EUR/RSD od početka godine, kako odnos nastavlja da se kreće oko 117,6. U prvom kvartalu 2021. godine, NBS je bila neto prodavac deviza (EUR 50 miliona). Kako bi očuvala stabilnost na deviznom tržištu, NBS je intervenisala prodajom deviza u januaru, kao i kupovinom i prodajom u februaru i martu, premda je ukupan obim intervencija prilično nizak.

Budući da je NBS odlučna u nameri da održi stabilnost kursa na sadašnjim nivoima i uzimajući u obzir velike količine deviznih rezervi, kao i dodatnu 1 milijardu EUR na raspolaganju u vidu repo linije iz predostrožnosti kod ECB, skoro je sigurno da će kurs EUR/RSD ostati stabilan na sadašnjim nivoima.

Izvor: Erste

Foto: Pixabay.com

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Da li će subvencije izazvati povećanje cena stolarije?

by Vesna Lapčić

Najavljene subvencije za stolariju, peći i solarne kotlove u cilju povećanja energetske efikasnosti obradovale su i građane i privrednike koji se bave tom delatnošću. Informacije s terena govore da je interesovanje veliko i ljudi čekaju „kao zapeta puška“ da konkurišu za neki od programa.

Kako svaki rast tražnje za posledicu ima rast i cena sirovina, prirodno se nametnulo pitanje da li će to desiti i sada što je naročito važno jer neće moći svi građani da dobiju subvenciju.

Vladimir Marinković, vlasnik firme Sunce Marinković, kaže za Magazin Ekonometar da treba imati na umu da se cena stolarije, već duži niz godina, drži na istom nivou odnosno da u poslednjih pet godina nije bilo nikakvog povećavanja cena. – Naprotiv, pritisak je uvek išao u pravcui snižavanja cena krajnjeg proizvoda. Međutim, ovakav „haos“ na tržištu cena sirovina nije zabeležen u poslednih 15 godina. Bukvalno, cene „divljaju“ iz dana u dan. Skok cene čelika, stakla, aluminijuma i PVC-a, ali i sve veći troškovi radne snage su već „pogurali“ cene krajnjih proizvoda, čak i do 10 odsto – kaže on.

Nebojša Pudar, rukovodilac proizvodnje Koko 1954 doo i menadžer projekata maloprodaje (kroz poslovno tehničku saradnju) kompanije za proizvodnju stolarije Grasing kaže da će program zasigurno povući tražnju za stolarijom i kompanijama u toj delatnosti obezbediti posao u narednoj deceniji. – U Srbiji je 80 odsto stolarije za zamenu, to je veliki posao. Verujem da će taj program pomoći i da se smanji obim nelegalne proizvodnje pošto „proizvođači“ iz garaže neće moći da uzmu učešće u programu Vlade“, kaže Pudar i dodaje da trenutno postoji mnogo ljudi koji rade neregistrovani i utiču na cenu stolarije.
Bez obzira na to što je cena stolarije skočila poslednjih meseci, zbog skoka cena sirovina, misli da bi i ovaj rast tražnje mogao da pogura cene na više.

Ana Jolović, direktorka Projekta RELOF2, sumnja da bi ovaj program mogao da utiče na rast cena proizvoda na više jer veruje da će konkurencija biti dovoljno velika. Veća je verovatnoća da će neko od njih spustiti cenu da bi privukao građane.
– Cilj bi trebalo da bude što duža lista ponuđača koji ispunjavaju uslove, da bi građani mogli da biraju. Verujem da je i gradovima i opštinama stalo do toga da program zaživi, jer podstrk je i građanima i privredi, a rezultira većim broj energetski efikasnih domaćinstava, što vodi manjem zagađenju koje jeste veliki problem u Srbiji – objašnjava Jolović.

Sanja Stanimirović, generalni menadžer kompanije Testeral iz Jagodine, takođe se nada da se posle nedavnih poskupljenja cene neće u narednih godinu dana bitnije menjati. – Cena aluminijuma na berzi je porasla, tako da smo od svih dobavljača aluminijumskih profila sa kojima saradjujemo dobil obaveštenje o poskupljenju koje se kreće od 7-10% i koje se primenjuje od aprila ove godine, dok je PVC još ranije poskupeo u proseku za 30%. Verujemo da se važeće cene u narednih godinu dana neće bitnije menjati, posebno imajući u vidu da smo mi generalni zastupnici određenih proizvođača alu i pvc profila na tržištu Srbije – kaže ona.

Izvor: Magazin Ekonometar

Autor: Vesna Lapčić

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Kako funkcioniše program subvencija za povećanje energetske efikasnosti?

by Vesna Lapčić

Najavljene subvencije za stolariju, peći i solarne kotlove u cilju povećanja energetske efikasnosti obradovale su i građane i privrednike koji se bave tom delatnošću. Informacije s terena govore da je interesovanje veliko i ljudi čekaju „kao zapeta puška“ da konkurišu za neki od programa. Čekaju i kompanije. Bez obzira na to što je za početak izdvojeno skromnih 54 miliona dinara, svi uključeni u projekat veruju da će on nastaviti da se sprovodi svake godine jer je energetska efikasnost domaćinstava, kako kažu stručnjaci, od velike važnosti za smanjenje negativnih uticaja na klimatske promene. Program energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova koji sprovode jedinice lokalne samouprave mogao bi, kako kažu privrednici, da utiče na povećanje obima posla, smanjenje (nelegalnih) „poslova iz garaže“, posebno u proizvodnji stolarije, i povećanje zaposlenosti. U kojoj meri će rast tražnje uticati na cene krajnjih proizvoda podeljena su mišljenja, ali ono oko čega se sagovornici Magazina Ekonometar slažu jeste da kriterijumi za izbor firmi koje će biti deo programa moraju da budu takvi da nikoga ne diskriminišu odnosno da građani imaju što više mogućnosti da biraju od koga žele da kupe proizvod. To bi posledično moglo da utiče i na održanje stabilnosti cena.

Prvi test važan za sve
Vladimir Marinković, direktor firme Sunce Marinković, kaže da je svaka podrška stanovništvu da poboljša energetsku efikasnost svojih domova važan podsticaj.
– Ako uzmete u obzir da zamena stolarije na većem stanu može da košta i više od 2-3000 evra, 50% subvencije nije uopšte simboličan iznos. Skoro polovina našeg prometa upravo dolazi od zamene stolarije na kućama i stanovima. I ovaj vid podrške stanovništvu će za nas predstavljati dodatni podsticaj za otvaranje novih radnih mesta. Kupovinom novih prozora, ljudi smanjuju račune za grejanje i smanjuju emisiju CO2, što predstavlja dodatni doprinos kvalitetu životne sredine – kaže Marinković i dodaje da su zahvaljujući dobrom stanju u građevinarstvu povećali promet i zaposlili radnike i tokom prošle godine.

Branko Živković, vlasnik firme Sunčica koja se bavi između ostalog prodajom kolektora za zagrevanje vode kaže da je i kod njih situacija ista kao i kod proizvođača stolarije i peći. Građani su zainteresovani i čekaju subvencije. – Mi za sada radimo mnogo solarne panele. Naravno da smo zainteresovani za ovaj program i sigurno ćemo se prijaviti – kaže Živković.
Projekat Reforma lokalnih finansija u Srbiji 2 (RELOF2), koji podržava Vlada Švajcarske, imao je aktivnu ulogu u kreiranju čitavog Programa podsticaja finansiranja energetske efikasnosti na lokalnom nivou, koji je deo mera unapređenja energetske efikasnosti sa kojima ove godine kreće Ministarstvo rudarstva i energetike.

Ana Jolović, direktorka Projekta RELOF2 , kaže da 54 miliona dinara koliko je trenutno država opredelila nije mnogo, ali da je ideja da se taj iznos iz godine u godinu povećava, ukoliko se u ovoj fazi uspešno sprovede.
-Ideja jeste da se u prvoj godini sprovođena prijavi manji broj opština, sa već opredeljenim sredstvima za energetsku efikasnost, pravnim osnovom za dodelu sredstava i jasnim programima šta od ponuđenog žele da sprovedu. U tom delu ne bi trebalo da bude problema, jer postoji određeni broj opština koje imaju kapaciteta i već sprovode programe energetske efikasnosti – kaže Jolović i podseća da svaka lokalna samouprava koja ima više opština i grad od 20.000 stanovnika mora da ima energetskog menadžera.

Takođe, svaka lokalna samoupava pojedinačno može da se opredeli da li želi da akcenat stavi na unapređenje termičke izolacije domanćistava, zamenu kotlova ili solarne panele. – Svaka opština ima svoje programe i potrebe. Ukoliko je negde sproveden gas verovatno će im biti u interesu da veći deo sredstava bude opredeljen za zamenu peći na čvrta goriva za one na gas – objašnjava Jolović.

Veoma je važno da lista ponuđača, izabranih na javnom pozivu, bude što duža kako ne bi bilo monopola i da bi građani imali što veći izbor. Nakon izbora firmi, opštine raspisuju javne pozive za građane u kojima definišu kriterijume za izbor domaćinstava. -Građani sami biraju firmu, uzimaju profakturu u nekoj od firmi i konkurišu u svojoj opštinskoj ili gradskoj upravi – kaže Jolović.

Predloženi kriterijumi za privredne subjekte

Svaka jedinica lokalne samouprave određuje uslove za učešće na konkursu u skladu sa svojim potrebama – lista uslova je data samo kao primer. Pravo učešća na ovom konkursu imaju svi zainteresovani privredni subjekti (preduzetnici, zadruge i privredna društva) koje ispunjavaju zakonom utvrđene uslove za obavljanje delatnosti na teritoriji Republike Srbije.

Privredni subjekti moraju da zadovolje sledeće uslove:
• da su blagovremeno dostavili kompletnu i ispravnu konkursnu dokumentaciju,
• da su upisani u registar APR-a najkasnije 31. decembra 2019. godine,
• da su registrovani kao privredna društva, zadruge i preduzetnici,
• da su u većinskom privatnom vlasništvu,
• da nisu razvrstani kao veliko pravno lice u skladu sa Zakonom o računovodstvu prema finansijskim izveštajima za 2019. godinu,
• da nad njima nije pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije,
• da su izmirili dospele obaveze javnih prihoda,
• da su prema evidenciji CROSO o broju radnika na dan 30. decembar 2019. godine imali najmanje jednog zaposlenog na neodređeno vreme,
• da imaju stabilno poslovanje,
• da imaju dovoljne zalihe dobara (za trgovce),
• da privredni subjekti koji obavljaju građevinsku delatnost poseduju sopstvenu građevinsku operativu
• da imaju dokazano iskustvo u realizaciji sličnih ili istih aktivnosti.
Za poslednji kriterijum iz primera (cene ključnih dobara i usluga) svaka jedinica lokalne samouprave treba da napravi svoju listu ključnih dobara i usluga sa jasno definisanim prihvatljivim kvalitetom, za koje privredni subjekti treba da ponude cene. Lista dobara i usluga mora biti u skladu sa merama koje se sufinansiraju.
Izvor: Projekat RELOF 2

Foto: Pixabay.com

Izvor: Magazin Ekonometar – kompletan članak moguće je pročitati u junskom broju magazina Ekonometar

Autor: Vesna Lapčić

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Tržište izmenjene realnosti vredeće 300 milijardi američkih dolara

by Vesna Lapčić

Tržište izmenjene realnosti (AR) vredeće čak 300 milijardi američkih dolara do 2025. godine, saopšteno je prilikom Huawei samita „Bolji svet“ za 5G + AR. Izmenjena realnost je dodavanje digitalnih elemenata putem softvera u živi svet što se obično radi pomoću kamere. Ovaj trend će biti najviše prihvaćen u pet grana: obrazovanju, društvenim mrežama, kupovini, putovanjima i navigaciji i igrama.

Bob Cai, predstavnik Huawei BG CMO, istakao je da ova industrija može da omogući konvergenciju fizičkog i digitalnog sveta, pretvarajući snove u realnost.

Predstavnici kompanije na događaju su demonstrirali kako Huawei „proizvodi“ AR. Naime, Huawei Air Photo koristi jedinstvene algoritme za pretvaranje 2D fotografije u digitalni 3D model, znatno pojednostavljujući AR 3D modeliranje likova. Predstavljen je i Huawei AR Engine – platforma za razvoj koja je orjentisana na mobilne uređaje. Uz Huawei AR Engine, programeri treba da napišu samo 10 redova kodova da bi stvorili AR efekte, što značajno povećava efikasnost razvoja ovih aplikacija.

Direktor Biroa za upravljanje komunikacijama u Šenženu, He Čengjian, istakao je da je Šenžen prvi grad na svetu sa punom pokrivenošću 5G SA.

„ICT usluge koje predstavlja AR mogu se potencijalno usvojiti u širokom spektru industrija, uključujući industrijsku proizvodnju, elektronsku trgovinu, nekretnine, uređenje doma, kulturu, sport, turizam, zdravstvo i obrazovanje. AR aplikacije postale su ključni pokretač digitalne transformacije i duboko će promeniti proizvodne metode i način na koji živimo“, istakao je Čengijan.

Cai je podsetio da je važno da čitava industrija sarađuje na stvaranju 5G + AR ekosistema.

„Ako želite da idete brzo, idite sami; ako želite daleko, idite zajedno. Razvoj AR zahteva da čitava industrija sarađuje i stvori prosperitetni 5G + AR lanac vrednosti. AR i 5G se kombinuju u pravo vreme. 5G uključuje AR, a AR uključuje 5G“, zaključio je Cai.

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

EY istraživanje: Većina ljudi u Srbiji drugačije se druži, radi i kupuje usled pandemije

by Vesna Lapčić

Godinu dana nakon pojave pandemije ispitanici iz Srbije ističu da se drugačije druži/socijalizuje i to čak 91%, drugačije kupuje 79%, pristupa medicinskoj nezi (73%), ili radi (66%). Dok većina ispitanika iz Srbije suočena sa pojavom pandemije pokušava da uštedi više (59%), 8% ispitanika kaže da je u potpunosti izgubilo prihode. Ovo pokazuje studija „EY indeks promene navika potrošača“ koju je u Srbiji realizovala revizorsko-konsultantska kompanija EY uz pomoć IPSOS agencije za ispitivanje javnog mnjenja na uzorku od 1.000 ispitanika širom naše zemlje, starosne dobi od 18 do 60 godina. Globalno sprovedeno istoimeno istraživanje (EY Future Consumer Index) bilo je smernica za lokalnu studiju koja je ukazala na to koji su novi trendovi u potrošnji i koliko se sentiment lokalnog potrošača razlikuje od potrošača iz drugih 20 zemalja sveta.

Čitav svet iskusio je iste brige, pa tako nevezano za to u kom su kraju sveta, velika većina ljudi brinula je za zdravlje svojih članova porodice (više od 70% ispitanika), ali istovremeno i za ekonomiju svoje zemlje (69% ispitanika)

Poređenje rezultata dalo je načelni utisak da se suštinski očekivanja potrošača ne razlikuju mnogo širom sveta, i da se potrošači dobro nose sa pojavom pandemije (60%), ali i da nisu preterano optimistični po pitanju vraćanja u normalu. Tako u Srbiji 41% ispitanika smatra da će za 6 meseci do 2 godine od sada prestati da osećaju posledice pandemije.

Među 1.000 ispitanika različite životne dobi, 57% ispitanika složilo se da im nije prijatan odlazak na zabavne događaje za široku publiku, kao ni putovanje javnim prevozom (52%). Polovina ispitanika (51%) rekla je im nije prijatno da dozvole da uslužni radnici uđu u njihov dom, npr. čistači.

Na globalnom nivou, 46% ispitanika svih dvadeset zemalja reklo je da su jako zabrinuti za ekonomiju svoje zemlje, dok je druga polovina ispitanika (46%) istakla da su samo donekle zabrinuti.

Rezultati studije „EY Indeks promene navika potrošača” u Srbiji ukazuju na to da je 100% ispitanika koji imaju osnovno obrazovanje zabrinuto za svoje finansije, takođe 94% ispitanika čiji ukupan prihod domaćinstva ne prelazi 48.000RSD brine za svoje finansijsko stanje. Među zaposlenima nije drugačija situacija, pa tako i velika većina (74%) zaposlenih ispitanika isto brine kada su u pitanju njihove finansije. Ta briga je izražena među ispitanicima koji se bave fizičkim poslovima, pa tako skoro svi (92%) brinu za svoje finansijsko stanje.

Među domaćim potrošačima, svi ispitanici se slažu da je za svaki tip proizvoda cena ključni faktor na osnovu kog donose odluku o kupovini i izboru. Za sve tipove proizvoda, procenat ispitanika koji se složio da je cena ključna iznosi od 62-83%. Na drugom mestu po važnosti nalazi se brend proizvoda, ili kada je pakovana i sveža hrana u pitanju percepcija koliko je proizvod zdrav odnosno dobar za njih. Ono što se uglavnom kotira tek na 4-5. mestu kada je u pitanju odabir proizvoda je dostupnost, ili kvalitet usluge, sa čim se slaže 30-44% ispitanika.

Ono što se pokazalo u okviru domašaja uticaja koji pandemija COVID-19 virusa ima je način na koji potrošači koriste tehnologiju, bankarske usluge ili način na koji kupuju/ pripremaju hranu (retrospektivno 60%, 57%, 53%). Čini se da su ispitanicima globalne EY studije najviše na svakodnevne navike uticale restriktivne mere usled kojih je 80% ukupnog broja ispitanika (14.447 ispitanika ukupno) reklo da sada više ne jede van kuće.

Na pitanje koliko su ispitanici studije EY Indeks promene navike potrošača u decembru 2020., promenili svoju svakodnevnicu, ono što se najviše ističe jeste – način na koji se druže, pa se 92% ispitanika složilo da je došlo do značajne promene na ovom polju. Kada detaljnije sagledamo strukturu ispitanika, možemo da primetimo da su najviše koncept druženja promenili ispitanici starosne dobi od 30-39 godina koji su u 94% složni u tome da im se društveni život znatno razlikuje od početka pandemije. Takođe, najviše ispitanika sa višim ili visokim obrazovanjem (94%), promenili su navike svoje socijalizacije usled pojave pandemije. Sa druge strane, na globalnom nivou 82% ispitanika promenilo je način na koji se druže pod uticajem COVID-19 pandemije.

Rezultati ovog istraživanja pokazali su da 41% ispitanika smatra da će strah od virusa COVID-19 prestati da utiče na njihove živote za u naredne 2 godine najkasnije. Među ispitanicima ima i onih koji tvrde da će ovaj strah od pandemije nestati tek za 3-5 godina, ali u izuzetno malom procentu, svega 2%. Gotovo trećina ispitanika koji trenutno rade od kuće veruje da će u narednih 1-2 godine strah od COVID-19 pandemije prestati da utiče na njihove živote.

Tokom izrade lokalne studije, na globalnom nivou kompanija EY sprovela je još jedan u nizu upitnik na temu Indeksa promene navika potrošača u februaru 2021. godine koji je pokazao da se nivo optimizma smanjio, pa tako samo 27% globalnih ispitanika misli da će im se strah od virusa prestati da utiče na njihove živote nakon 1-2 godine. Gotovo polovina (47%) od 14.483 ispitanika nove globalne ankete izjasnilo seto  da će se vakcinisati čim im ta opcija bude na raspolaganju, dok takođe gotovo polovina brine za svoje finansije (45%), i zdravlje svojih članova porodice (43%). Možemo da primetimo da i nekoliko meseci kasnije, brige ne jenjavaju.

Neke od ključnih analiza možete naći na linku: https://www.ey.com/sr_rs/consulting/ey-indeks-promena-navika-potrosaca . Studiju možete preuzeti na samom kraju članka (na dnu web stranice).

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts