Home Novac
Category:

Novac

Deloitte
NovacSlider

Zaposleni zahtevaju sve više medicinskih benefita, dobrovoljno zdravstveno osiguranje raste

by Vesna Lapčić

Globalno istraživanje tržišta radne snage kompanije Willis Towers Watson kaže  da 71 odsto poslodavaca smatra da su medicinski benefiti ključni u borbi protiv „cunamija talenata“. Kada se govori o medicinskim benefitima ne misli se isključivo na zdravlje već i na brigu o porodici, programima plodnosti, mentalnom zdravlju. Zdravstveni rizici će biti izraženi i u budućnosti moglo se čuti na nedavno održanoj konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“, u organizaciji platforme Be Risk Protected, čiji su osnivači portali Sveoosiguranju i Sveonovcu.

„Populacija stari, hronične bolesti čine veliki deo potrošnje, a poseban problem je što se svega četiri odsto budžeta ulaže u prevenciju na čemu će raditi i osiguravači“, istakao je  Đorđe Nedeljković, direktor Sektora za korporativno poslovanje i afiniti, UNIQA osiguranja.

Dr Jasmina Knežević, generalna direktorka klinike Acibadem Bel Medic je podsetila da je pet miliona ljudi širom sveta izgubilo život te da je u Srbiji povećana smrtnost i to 18 odsto u 2021. u odnosu na 2020. godinu.

Ona se složila da malo ulažemo u prevenciju koja postaje i globalni problem. „Srbija je po smrtnosti novorođenčadi, obolevanja od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma – među prvim zemljama u Evropi. To nije kritika već konstatacija da moramo mnogo da radimo na tome“, rekla je dr Knežević i dodala da su tokom pandemije mnoge bolesti bile zapostavljene pa su sada „zagušeni pacijentima koji su možda izgubili „zlatni period“ za otkrivanje i lečenje raznih bolesti“.

Nedeljković je istakao da zbog svega navedenog očekuje dalji rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje je 2021. raslo oko 27 odsto u odnosu na 2020. prema podacima Narodne banke Srbije. „Verujem da će još veći broj poslodavaca ugovarati DZO kao vid benefita. Premija neće rasti samo zbog novih klijenata već i postojećih jer smo suočeni sa medicinskom inflacijom. Naime, cene medicinskih usluga rastu, samim tim rastu troškovi odnosno štete i u konačnici se to preslikava na klijente“, objasnio je Nedeljković.

DZO polise ima, kako on procenjuje, oko 250.000 ljudi u Srbiji što je 3,5 odsto ukupne populacije te je prostor za dalji rast ogroman. On je rekao da postoji značajna mogućnost da se ove polise prodaju i fizičkim licima ali je potrebno više vremena i truda. „Taj deo portfolija je profitabilniji za osiguravače. Postoji prostor za napredak ali taj semgnent nije lako razviti“, objasnio je Nedeljković.

Nemanja Petrović, direktor Sektora za korporativne poslove Globos osiguranja je napomenuo da je polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja imala i tokom pandemije osnovno pokriće – bolničko i vanbolničko lečenje i dopunsko pokriće – sistematski pregled, stomatološki i oftamološki pregled, fizikalne terapije. „Poslodavci koji su tokom pandemije imali ugovorenu polisu DZO bili su, sasvim sigurno, u prednosti u odnosu na one koji nisu, oni su spremnije dočekali pandemiju“, rekao je Petrović i dodao da misli da su osiguravači dobro odreagovali tokom pandemije uključujući i pokrića u vezi sa koronom poput dijagnostike, a neki čak i testiranja PCR testom.

Dr Boris Popov, suosnivač prve wellbeing platforme za kompanije Rezilient je istakao da 97 odsto američkih kompanija sa više od 5000 zaposlenih koristi neki oblik programa psihološke podrške, a oko 80 odsto onih koji imaju više od 1000 zaposlenih.  Globalne studije pokazuju da se ulaganje u programe psihološke podrške isplati, odnosno da je ROI tri do devet dolara na svaki investirani dolar u zavisnosti od mnogih parametara.

Top tri benefita za zaposlene prema studiji koja je rađena pre sedam godina na Filosofskom fakultetu su: plaćene edukacije, fleksibilno radno vreme i zdravstveno osiguranje. Posle pandemije benefiti u vezi sa mentalnim zdravljem su skočili u top tri, dodao je on.

„Sve više poslodavaca se odlučuje za uslugu psihološkog savetovanja jer su gubici zbog ugroženog mentalnog zdravlja ogromni. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oni globalnu ekonomiju koštaju jedan trilion dolara godišnje. To znači da jedna kompanija sa 500 zaposlenih godišnje gubi pola miliona dolara što psihološka podrška može da reši. Tu pre svega mislimo na izgaranje na poslu i prezentizam – fizička prisutnost a mentalno odsustvo“, rekao je Popov.

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Nemci sele proizvodnju u Srbiju

by Vesna Lapčić

Snežana Obradović, vlasnica firme „Aleđo“ za mašinsku proizvodnju, koja uglavnom sarađuje sa inostranim partnerima kaže da u poslednje vreme ima brojne upite za saradnju od firmi iz Nemačke, a da su njenu fabriku u maju posetile dve delegacije. U prva četiri meseca ove godine promet je udvostručila u odnosu na isti period prošle godine. Najveći deo proizvodnje odlazi u Francusku i Holandiju, a nove poslove je sklopila za izvoz u Sloveniju i Austriju.

„U našoj branši svi ’beže’ iz Kine jer se od jeseni očekuje novo poskupljenje transporta i zato traže dobavljače iz Evrope. Od početka krize u Ukrajini stigli su nam brojni upiti iz Nemačke, a nisam primetila da iko obraća pažnju na to što nismo uveli sankcije Rusiji“, kaže ona za B&F.

Trend da se proizvodnja što više približi kupcima, koji je započet tokom pandemije, imao je dobre perspektive za Srbiju. Te prilike su, međutim, delimično dovedene u pitanje zbog krize u Evropi i rasta bezbednosne nesigurnosti, smatraju stručnjaci. Ipak, neki domaći privrednici potvrđuju da čak i u ovim okolnostima postoji interesovanje zapadnih kompanija za saradnju, pišu Biznis i finansije u specijalnoj godišnjoj ediciji TOP Finansije.

„Nastojanja da se proizvodnja prebaci sa lokacija u Aziji bliže Evropi, iskoristiće države u ovom delu Evrope ukoliko imaju dobru logističku povezanost, saobraćajnu infrastrukturu, jednostavne administrativne procedure“, kaže Bojan Žepinić, rukovodeći partner TPA Srbija i dodaje da je prednost naše zemlje odlična geografska pozicija i veoma dobra povezanost sa svim delovima sveta.

Naša privreda je, kako kaže, u poslednjoj deceniji u velikoj meri uspela da postane deo značajnih međunarodnih proizvodnih lanaca. Srbija je, podseća on, u 2019. godini, prema indeksu učinka po osnovu grinfild stranih direktnih investicija (SDI), bila na prvom mestu od ukupno 105 država koje je rangirao „Fajnenšl Tajms“ uzimajući kao kriterijum visinu ulaganja srazmerno veličini ekonomije. „Uspešni rezultati su nastavljeni i u prethodne dve godine, uprkos globalnim izazovima koje je donela pandemija virusa korona”, ističe Žepinić.

Zavisnost od stranih izvora finansiranja   

Ali pitanje koje mnoge „žulja“ glasi: koliko su u takvim rezultatima vidljiva domaća preduzeća, i mogu li ona da postanu značajniji igrači na stranim tržištima? Milorad Filipović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da se razvojna politika Srbije u poslednje dve decenije, na žalost, zasnivala prvo na favorizovanju privatizacije društvenih preduzeća bez podrobnije analize ekonomske opravdanosti svake od njih, a potom na potenciranju izvoza koji se prvenstveno oslanjao na strane direktne investicije, odnosno na proizvodnju u preduzećima koja su u stranom vlasništvu. Time je u velikoj meri destimulisan ozbiljniji razvoj domaće industrije, posebno prerađivačke.

I pored toga, srpska privreda ima šansu da se više uključi u globalne tokove, ali pod uslovom da država pruži kvalitetniju podršku onim domaćim preduzećima koja su najkonkurentnija da se uključe u tu trku. „Za sada ne vidim pomake na tom planu”, komentariše Filipović, napominjući da su se kreatori ekonomske politike svesno opredelili da i finansijsko tržište prepuste stranom kapitalu, što pokazuje i prodaja poslednje velike domaće banke strancima.

„To može imati ozbiljne posledice po finansijski sistem, jer nemate više mogućnosti da utičete na kretanja i tokove na tržištu, niti na podsticajne mere ka prioritetnim korisnicima, na primer u građevinarstvu, poljoprivredi i slično, jer sada u bankama preovlađuje isključivo profitni interes, bez obzira na posledice po makroekonomsku politiku zemlje. Jedna Nemačka se nije odrekla svoje razvojne banke, KfW, makar imala manjinski paket vlasništva, ali koji dopušta kontrolu i uticaj na donošenje strateški važnih odluka“, naglašava Filipović.

Bojan Žepinić, smatra da su jake banke u domaćem vlasništvu od velikog značaja za dalje jačanje dela privrede kojom upravlja domaći kapital. Naime, iako imaju isto regulatorno telo, za očekivati je da domaće banke bolje razumeju specifičnosti poslovanja u Srbiji i mogu da budu veća podrška domaćim investitorima u njihovim planovima za ulaganja.

„Treba imati u vidu i to da je situacija drugačija za velika u odnosu na mala preduzeća.  Velike kompanije, kada traže spoljno finansiranje, pregovaraju sa više banaka i nisu mnogo zainteresovane za poreklo kapitala tih banaka, već za uslove finansiranja. S druge strane, mala, a posebno preduzeća koja su tek osnovana, teško da imaju pristup eksternim izvorima finansiranja. Takve firme imaju probleme da ostvare svoje potencijale i zauzmu mesto na tržištu i pored nekoliko dobrih lokalnih i internacionalnih programa podrške tom sektoru“, napominje Žepinić.

Privredi potrebne domaća razvojna banka  

Prema mišljenju Snežane Obradović, da bi srpska privreda ispunila zahteve, ojačala kapacitete i mogla da odgovori novim upitima potrebna je veći kapital, pa bi postojanje domaće finansijske institucije koja bi imala sluha za privrednike bilo od velikog značaja.

„Ako bi to bila banka, onda je važno da bude u državnom vlasništvu jer privatni kapital, bilo da je domaći ili strani, uvek je vođen sopstvenim interesima. Važno je da ta podrška bude stvarna, bez bespotrebno komplikovane dokumentacije. Mi smo odustali od nekih sredstava Fonda za razvoj, jer je papirologija bila preobimna, a tražili su nam dvostruko veća obezbeđenja od zahtevanih sredstava ili bankarsku garanciju na koju bismo plaćali kamatu. Na kraju sam otišla u banku i uzela kredit“, priča Snežana Obradović.

Aleksandra Popović, vlasnica firme „NAG“ za proizvodnju poslovnih uniformi, kaže da nije nerealno biti dobavljač velikim igračima, ali da domaće firme često ne mogu da odgovore zahtevima u pogledu rokova i količina, ali i uslova plaćanja. Manje firme, naime, nisu u stanju da čekaju naplatu od 60 do 120 dana. Ti problemi bi, smatra, mogli da se prevaziđu udruživanjem srpske privrede s jedne strane i podrškom finansijskog sektora sa druge.

„Turske banke podržavaju svoju privredu. Tekstilna banka Turske je veoma jaka, isto kao i ta industrijska grana u toj zemlji. Domaća razvojna banka bi, nadam se, imala kao dugoročan nacionalni cilj podizanje privrede, a samim tim i razvoj privrednih grana.  Stranim bankama je krajnji cilj sam profit. Verujem da promene koje je izazvala pandemija mogu dovesti do drugačijeg sagledavanja situacije i nove strategije države, koja bi bila više okrenuta podršci domaće privrede“, smatra Popović.

Razvojne banke koja bi zaista radila u interesu privrede nema, a podrška ne može biti ni tržište kapitala jer je slabo razvijeno. Izgubljeno poverenje investitora u tržište kapitala će se, prema mišljenju profesora Filipovića teško izgraditi zbog „različitih malverzacija i špekulacija velikih igrača“ koje su se dešavale u prošlosti.

„Uz to, omogućavanje dominantnom vlasniku da prinudno otkupi akcije i izbegavanje da se zaštite mali akcionari, u potpunosti su kompromitovali rad Beogradske berze i urušili poverenje u sistem koji će se izuzetno teško ponovo izgraditi. Umesto ulaganja u zdrave programe i investicije putem prikupljanja kapitala na berzi, danas stanovnici ove zemlje jure da kupuju nekretnine i tako podržavaju špekulativnu ekonomiju zasnovanu na rentijerstvu, a ne na preduzetništvu”, naglašava Filipović.

Smirivanje situacije na istoku Evrope stvorilo bi veće šanse za našu privredu, koja može mnogo više od motanja kablova. Možda je posle „decenije privatizacije“ i „decenije SDI“, konačno došao red na deceniju u kojoj će se sa deklarativne preći na stvarnu podršku domaćim privrednicima. To, kao što ističu naši sagovornici, zahteva i jak domaći kapital, koji bi bio sigurniji oslonac i u vreme najvećih kriza.

Autor: Vesna Lapčić

Izvor: Biznis i finansije 

Foto: pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Radnici traže fleksibilnost i personalizovane benefite

by Vesna Lapčić

Olivera Vuković, direktorka SeConS grupe za razvojnu inicijativu, rekla je na nedavno održanoj konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“ u organizaciji platforme BeRiskProtected, da je Evropska komisija saopštila da je budućnost rada  tzv. hibridni model – kombinovanje rada iz kancelarije i kuće.

„Za neke je rad od kuće boljitak, za neke frustrirajući. Tokom pandemije teret je bio veći na ženama jer kada je mama kod kuće očekuje se i ručak, i pomoć oko domaćeg i da veš bude opeglan. Nažalost za Srbiju ne postoje podaci koji bi jasno pokazali kakavi su rezultati novih modela rada“, rekla je Vuković.

Čitava situacija sa koronom je neka pitanja u vezi sa tržištem rada i modelima poslovanja ubrzala i pokrenula istovremeno poput remote i hibridnog modela rada ili preispitivanja trajanja radne nedelje, ali bi oni svakako došli na red, mišljenja je Ivana Jevtić, People & Culture Manager, ManpowerGroup Srbija koja je učestvovala na pomenutoj konferenciji.

ManpowerGroup Srbija je i sama ušla u projekat četvorodnevne radne nedelje, a nakon nepunih šest meseci pokazuje se da kompanija posluje u okviru planova.

„Evolucija radnog angažmana se dešava brže i dinamičnije nego ikada ranije. Naša ideja je bila da se napravi novi koncept koji će biti win win situacija i za poslodavce i za zaposlene. Opredelili smo se za skraćenje radnog vremena bez korekcije zarada, odnosno da se ostvari 100% učinka za 80% radnog vremena i da za to zaposleni dobiju 100% nadoknade. Istina, bila je hrabra odluka uvesti koncept četvorodnevne nedelje, ali se pokazuje da su ga ljudi prihvatili. Primenili smo model koji sigurno ne bi bio moguć za sve branše poput proizvodnje, maloprodaje“, rekla je Ivana Jevtić i dodala da je važno da svaki poslodavac sagleda svoje mogućnosti u pogledu benefita i fleksibilnosti.

Popularni sajtovi za ponudu i potražnju radnih mesta pokazuju da je u SAD potražnja za „remote“ poslovima od 2019. godine do danas porasla četiri i po puta, a ponuda takvih poslova svega 3,2 puta. U Britaniji, rast ponude takvih poslova je bio 329 odsto, a potražnja je skočila za čitavih 790 odsto!

„Istina je da postoji ekspanzija u smislu da poslodavci ističu fleksibilne oblike rada. Prepoznali su da to kandidati cene i time ih privlače, naravno u industrijama gde je to moguće. Kada se govori o benefitima trend je da se akcenat stavlja na fleksibilnost i personalizaciju – odnosno da se poslodavac vodi svojim mogućnostima, a s druge strane da nudi zaposlenom da se opredeli za set benefita koji njima odgovara. Ukoliko ti benefiti korespondiraju sa korporativnom kuturom poslodavca utom bolje“, rekla je Ivana Jevtić.

Foto: pixabay.com

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Polovina ljudi ima problem sa mentalnim zdravljem, sagorevanje na poslu sve učestalije

by Vesna Lapčić

Što više benefita kompanija obezbedi za svoje zaposlene veći je nivo zadovoljstva, povećava se efikasnost i produktivnost radnika. U Srbiji 53 odsto kompanija ima određene wellbeing programe pokazalo je istraživanje kompanije Marsh, jednog od najvećih brokera na svetu koje je sprovedeno u martu ove godine.

„Mentalno zdravlje je fundamentalno ljudsko pravo, a i dalje je tabu tema i to ne samo u Srbiji. Zaposleni nisu spremni da podele sa svojim poslodavcima kako se osećaju jer postoje predrasude“, rekla je  Sandra Vučurović, izvršna direktorka Marsh Srbija na konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“ koju je organizovala platforma BeRiskProtected, čiji su osnivači portali Sveoosiguranju i Sveonovcu.

Pogledajte SNIMAK sa konferencije.

Istraživanja kompanije MercerMarsh sprovedena u Evropi pokazala su da jedno od dvoje ljudi iskusi problem sa mentalnim zdravljem, a 80 odsto njih nikada ne zatraži pomoć. Osnovni problem su depresija i anksioznost: više od 44 miliona ljudi ima problem sa depresijom, a 37 miliona ima anksioznost.

„Zasposleni su najosetljiviji kada postoji pritisak na poslu i ne postoje jasno definisani ciljeni te nisu dovoljno prihvaćeni. Posao veoma utiče na naše mentalno zdravlje. Ako radimo posao koji smatramo dobrim dobro ćemo se i osećati“, rekla je Vučurović.

Samo 25 odsto učesnika istraživanja u Srbiji ima jasnu strategiju sprovođenja wellbeing programa, a samo devet odsto ima KPI za praćenje wellbeing inicijativa. Sedam od deset kompanija u Srbiji izdvojilo je manje od 100 evra za wellbeing programe, dodala je Ognjanka Kompirović, EH&B Senior Client Executive, Marsh Srbija.

MerceMarsh je sproveo istraživanje i u Evropi te je 61 odsto generalnih menadžera odgovorilo da je sprovelo plan podrške u delu mentalnog zdravlje i wellbeinga, a 40 odsto zaposlenih je prepoznalo da kompanija brine o njima.

„S obzirom na to da je hibridan način rada još uvek veoma zastupljen, preporuka je da zaposleni koji dolaze u kompaniju povremeno mogu da se okupe i diskutuju o svojim problemima, a da se za one koji rade od kuće organizuju onlajn radionice“, rekla je Ognjanka Kompirović.

Jedan od velikih problema koji se javlja kod zaposlenih jeste sagorevanje na poslu, a prvi simptomi su osećaj fizičke i mentalne iscrpljenosti, gubitak osećaja lične vrednosti, negativizam, gubitak želje za radom, osećaj beznađa.

Sagorevanje na poslu sve izraženije

Sandra Vučurović je napomenula da postoji i zdrav stres koji nas gura napred, ali da je daleko opasniji onaj koji se javlja kao posledica preopterećenosti obima posla.

„Svetska zdravstvena organizacija je uvrstila burnout u dijagnozu i očekuje se da to prihvate i njene članice. Inače, dva od tri zaposlena su osetila rizik burnouta u toku radna veka, dok jedno od dvoje zaposlenih želi da radi u kompaniji koja je pružila finansijsku podršku u oblasti wellbeinga. Ohrabrujuće je što 47 odsto poslodavaca razmišlja o uvođenju nekih programa sa mentalnim zdravljem, pokazuje istraživanje Mercera u Evropi“, dodala je Vučurović.

Nadovezujući se na ove rezultate, Ognjanka Kompirović je rekla da se 64 odsto zaposlenih koji su iskusili neki od programa podrške u vezi sa mentalnim zdravljem oseća veoma dobro, a 42% ne bi napustilo kompaniju koja pruža takve benefite.

„Žene se mnogo više osećaju dikonektovano na radnom mestu u odnosu na muškarce, kao i mlađi u odnosu na starije. Takođe, mlađi imaju mnogo više izazova u vezi sa mentalnim zdravljem nego stariji što je i razumljivo zbog manjka iskustva. Razgovarali smo i sa lekarima na ovu temu i oni su nam dali nekoliko saveta za prevazilaženje ovih problema: vera u sebe, usmerenost ka pozitivnosti za druge i sebe, negovanje smisla za humor, odmor, rekreacija, negovanje i razvijanje otpornosti odnosno znati reći ne i postaviti prave granice u poslu i privatno, raspodeliti odgovornosti i aktivno organizovati sopstveno vreme“, istakla je Kompirović.

Foto: Pixabay.com/BeRiskProtected

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Jovan Protić, MOR: Dve milijardi ljudi u svetu radi na crno, a godišnji profit od prisilnog rada je 150 mlrd $

by Vesna Lapčić

Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju je izneo šokantan podatak da 61 odsto svih radnika u svetu „radi na crno“ što je oko dve milijarde ljudi, dok se 40 miliona ljudi nalazi u modernom ropstvu. Od toga je 25 miliona ljudi na prinudnom radu, a 15 miliona u prisilnim brakovima. Još strašnije je što jednu četvrtinu žrtava prisilnog rada čine deca i broj dece koje su pod prisilnim radom u poslednje četiri godine raste (ukupno 160 miliona dece), a ukupan godišnji profit od prisilnog rada iznosi 150 milijardi dolara.

Ovi podaci izneseni su na konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“ koja je održana 23. juna u organizaciji platforme Be Risk Protected čiji su osnivači portali Sveoosiguranju i Sveonovcu.

Na vrhuncu pandemije u drugom kvartalu 2020. gubitak radnih sati je iznosio 14,5 odsto izgubljenih radnih sati što ne znači da je 14 odsto ostalo bez posla već toliko nije moglo uopšte da radi. Srbija je na tom proseku.

Posle pune dve godine od početka pandemije možemo da kažemo da se nismo vratili na nivo od pre pandemije odnosno poslednji kvartal 2019. Sa ratom u Ukrajini opet je došlo do pogoršanja i sada je gubitak radnih sati 4,2  do 4,5 odsto na globalnom nivou.

„To se na nekativnost reflektuje tako što je porasla za 81 milion ljudi, a broj nezaposlenih za  31 miliona, a najviše su bile pogođene žene, mladi i niskokvalifikovani radnici. Prihod od rada je u 2020. opao 8,3 odsto, a u prošloj godini 5,3 odsto. Nejednakosti koje su bile prisutne u svakom pogledu su se još više pogoršale. Posebno su bile pogođene niže i srednje razvijene zemlje jer nisu imale prostora da intervenišu. Inače, globalna fiskalna podrška je iznosila 16,9 milijardi dolara. Posebno nas brine udar na siromašto jer je 10 odsto više ljudi u ekstremnom siromaštvu što znači da raspolažu sa 1,9 dolara dnevno „, rekao je Protić.

On je rekao da su bezbednost i zdravlje na radu dobili dodatni značaj u kontekstu i rizika novog doba te da će dve međunarodne konvencije postati fundamentalne, a obe se tiču bezbednosti i zdravlja na radu – Konvencija 155 i Konvencija 187. Srbija je ratifikovala obe konvencije.

„Očekujemo i određene zakonske promene u Srbiji, posebno nam je važan zakon o osiguranju na radu koji izostaje duži niz godina  paralelno za uvođenje softvera za prijavljivanje povreda na radu“, rekao je Protić.

 

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Željko Jović (NBS): Zbog konflikta u Ukrajini povećani troškovni pritisci i pogoršani izgledi za globalni privredni rast

by Vesna Lapčić

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović rekao je da su zbog konflikta u Ukrajini povećani troškovni pritisci i pogoršani izgledi za globalni privredni rast, a pre svega se to odnosi na zonu evra i zemlje regiona sa kojima Srbija, prema njegovim rečima, ostvaruje značajne trgovinske i finansijske veze.

„Prema našoj novoj projekciji privredni rast će ove godine biti za 0,5 procentnih poena niži nego što smo imali neposredno pre izbijanja konflikata u Ukrajini i iznosiće između 3,5 i 4,5 odsto“, rekao je on na otvaranju konferencije „Rizici novog doba – dve godine pandemije: da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići“ u organizaciji platforme Be Risk Protected.

Srednjoročni izgledi privrednog rasta nisu, prema njegovim rečima, menjani i ostaju povoljni uz projektovani BDP od četiri do pet odsto godišnje, pod pretpostavkom da se neće zaoštriti geopolitičke tenzije i da se neće prekinuti snabdevanje u energentima na globalnom niovu.

Govoreći o prethodne dve godine pandemije Jović je rekao da je Srbija relativno dobro prebrodila krizu, izazvanu pandemijom kovida 19 i da je odgovor NBS i Vlade bio pravovremen, sveobuhvatan i odgovarajući.

„Ta ocena došla je i od značajnih međunarodnih institucija kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka, Evropska komisija i kreditne insititucije“, rekao je on.

Istakao je da je u zdravstvenim uslovima bilo vidljivo ograničenje kretanja robe i ljudi i da je to imalo značajne posledice na ekonomsku aktivnost.

Jović je ocenio da je to imalo, uglavnom negativan uticaj na tražnju robe i usluga, smanjenje proizvodnje određenih proizvoda kao i na smanjenje mogućnosti pružanja određenih usluga.

„Uspeli smo da povećamo proizvodne kapacitete kao i da sačuvamo investicioni kapital i potrošačko investiciono poverenje i da sprečimo trajnije posledice. NBS je preduzela neke mere u pandemiji, kao što su smanjenje referentne kamatne stope, moratorijum na otplatu kredita, izmena regulative kojom je stanovništvu omogućen lakši pristup izvorima finansiranja, uvođenje grejs perioda, odobravanje dinarskih kredita malim i srednjim preduzećima po povoljnijim uslovima“, rekao je Jović.

Podsetio je da su uslovi dinarskih zaduživanja i otplate kredita bili najpovoljniji do sada, što je omogućeno da kreditna aktivnost beleži visoke stope rasta.

Kao rezultat, u tri tromesečja, nakon šoka izazvanog pandemijom, ostvarena je stopa privrednog rasta od 6,4 odsto, kumulativno.

„Pritom, učešće problematičnih kredita je dodatno smanjeno na najniži nivo od 3,3 odsto u aprilu. Nije došlo do pogoršanja kvaliteta banaka, one su nastavile da podržavaju privredni rast“, rekao je Jović.

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacPreporucujemoSlider

Novo istraživanje preduzeća koje su sprovele EIB, EBRD i SB: Da li su preduzeća na Zapadnom Balkanu pripremljena za još jednu krizu?

by Vesna Lapčić

Rat u Ukrajini i ekonomska kriza dogodili su se upravo u vreme kada se Zapadni Balkan oporavljao od šoka izazvanog kovidom-19. Istraživanje pod nazivom „Otpornost biznisa na Zapadnom Balkanu u vremenima nove krize”, koje je glavni ekonomista EIB Debora Revoltela predstavila na sastanku Strateškog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan u Rimu, ispituje kako su preduzeća u regionu prebrodila oštar pad izazvan pandemijom i koliko su pripremljena za suočavanje sa budućim izazovima. Rezultati su izvedeni iz izveštaja pod nazivom Poslovna otpornost u pandemiji i šire, koji su nedavno inicirali i zajednički objavili EIB, EBRD i MMF, a koji obuhvata širi region Istočne Evrope i Centralne Azije.

Preduzeća su do sada prošla kroz pandemiju bolje nego što se u početku strahovalo. Izgubila su 29% prometa i otpustila 9% svoje radne snage, pri čemu je pandemija posebno teško pogodila sektor usluga sa direktnim kontaktima sa korisnicima i mala i srednja preduzeća. Međutim, ogromna podrška politike pomogla je da se spreče masovni stečaji tako da je samo 3% preduzeća u regionu podnelo zahtev za stečaj ili trajno prestalo sa radom. Izveštaj pokazuje da su se preduzeća koja su bila uključena u globalne lance vrednosti, ona koja su bila inovativnija u prošlosti, ona koja su bila digitalizovanija i ona sa kvalitetnijim upravljanjem bolje prilagodila tokom pandemije. Proširila su svoje onlajn prisustvo, prešla na rad na daljinu, prilagodila proizvodnju ili efikasnije iskoristila dostupnu podršku politike. Državni programi su igrali stabilizujuću ulogu, ublažavanjem stresa ranjivih preduzeća, kao što su manja preduzeća, samostalne firme i one koje nemaju mogućnost dozvoljenog prekoračenja po računu.

„Rat u Ukrajini ponovo stavlja na probu otpornost privreda Zapadnog Balkana dok se one oporavljaju od pandemije,” rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB. „Novi rizici i povećana neizvesnost vrše pritisak na prekogranične tokove i trgovinu. To je relevantno jer naša analiza pokazuje da su otpornost i inovacije preduzeća povezane sa njihovim učešćem u globalnim lancima vrednosti i trgovini. U fazi potencijalnih trendova deglobalizacije, Zapadni Balkan treba da nadogradi svoju konkurentsku prednost koja se ogleda u čvrstim vezama sa EU i da je dodatno učvrsti, kao odskočnu dasku za brži razvoj.”

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacPreporucujemoSlider

Najvredniji automobilski brendovi za 2022.

by Vesna Lapčić

Tesla je najvredniji automobilski brend na svetu u 2022. godini, sa vrednošću brenda 75,9 milijardi američkih dolara. Tojota, lider u 2020., sada je drugoplasirana sa vrednošću brenda 33,11 milijardi $, a sledi je Mercedes-Benz sa 30,35 milijardi $, objavila je Statista.

Na četvrtom mestu je BMW sa vrednošću od 27,59 milijardi dolara, dok je vrednost brenda petoplasiranog Forda gotovo dvostruko manja – 13, 21 milijardu dolara.

Među ostalih pet se nalaze Honda (11,12 mlrd $), Audi (10,67 mlrd$), BYD (10,52 mlrd$), Volkswagen (9.25 mlrd$) i Porsche (8,61 mlrd$).

Tesla ostaje u prednosti

Tesla postaje neprikosnovena u još jednoj oblasti. Ovaj brend se konstantno peo na rang listi najvrednijih svetskih brendova automobila, dostigavši vrh 2021. Kompanija je osnovana 2003. godine, a sedište se nalazi u Palo Altu u Kaliforniji. Prihod u prošloj godini iznosio je 53,8 milijardi američkih dolara.  Tesla Model 3 je bio najprodavaniji plug-in model električnog vozila širom sveta te iste godine.

Drugi vredni brendovi automobila širom sveta

Tojota, kompanija koja će uskoro napuniti čitav vek, nalazi se na drugom mestu. Japanski proizvođač je jedna od najvećih kompanija u globalnoj automobilskoj industriji i aktivan je u različitim segmentima, uključujući terence i krosovere, kamione i motocikle. Automobilski brendovi poput BMW-a i Mercedes-Benza takođe su se našli na listi najvrednijih marki automobila širom sveta. Nemački Mercedes-Benz sastavlja luksuzne i krosover automobile, autobuse i kamione.

Foto: Pixabay.com

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

FED: Najagresivnije podizanje referentne kamatne stope još od 1994.

by Vesna Lapčić

Federalne rezerve su u sredu podigle referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procentnog poena. To je najagresivniji potez još od 1994. godine.

Federalni komitet za otvoreno tržište za utvrđivanje kamatnih stopa podigao je nivo referentne stope na fondove u rasponu od 1,5%-1,75%, što je najviše od početka pandemije Covida u martu 2020.

Akcije su bile promenljive nakon odluke, ali su porasle dok je predsednik Fed-a Džerom Pauel govorio na svojoj konferenciji za novinare posle sastanka.

„Jasno je da je današnje povećanje od 75 baznih poena neobično veliko i ne očekujem da će potezi ove veličine biti uobičajeni“, rekao je Pauel. On je, međutim, dodao da očekuje da će na julskom sastanku doći do povećanja od 50 ili 75 baznih poena. Rekao je da će se odluke donositi „sastanak po sastanak“ i da će Fed „nastaviti da saopštava namere što jasnije može“.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Emil Tedeski, Atlantic grupa: Zaronili smo u najveću krizu od kad sam preduzetnik

by Vesna Lapčić

„Zaronili smo u najveću krizu svih vremena, sigurno od kad ja poslujem, a poslujem 35 godina, a neki kažu od Drugog svetskog rata. Imam bojazan za ekonomiju! Istina je, poslednjih deset godina jeste bilo teško, ali je rast bio visok, kamatne stope najniže, centralna banke: ECB i FED su naštampale ozbiljnu količinu para. Sada su svi inputi poskupeli, nema sirovine koju koristi Atlantic grupa koja nije prošle godine poskupele, sirova kafa 300%, biljno ulje 80%,  svaka sirovina je poskupela najmanje 15%. Plus su plate otišle gore i nedostaje radne snage,“ rekao je Emil Tedeski predsednik Uprave Atlantic Grupe na prvoj regionalnoj konferenciji Poslovnog dnevnika „Bez predrasuda, samo biznis“.

On je dodao i sledeće: „Brine me koliko imamo kapetana brodova koji će znati upravljati u ovakvim vremenima. To što će susjedu crknuti krava je jako loše. Zaposleni u kompanijama koje mogu prospasti su naši potrošači“.

Nedostatak radne snage je, kako je rekao, jedan od najozbiljnijih problema.

„Prvi put sam doživeo da u Italiji ne mogu da naručim posluženje u sobi na italijanskom, jer su zaposleni iz drugih zemalja i može da se naruči samo na engleskom. Kada sam pitao zašto im ne radi jedan restoran, rekli su da nemaju dovoljno kuvara i konobara. Nedavno sam bio i u Njujorku, mnogi restorani su zatvoreni. Dobili su podsticaje od države i posle pandemije nisu ni otvarali. Ovoj regiji nedostaje minimum dva miliona stanovnika, fale nam lekari, inžinjeri, učitelji, dostavljači, vozači, kuvari, konobari. Ne samo da fale ljudi različitih struka, fale nam potrošači. Ko će kupovati „Bakinu tajnu“, „Argetu“, „Najlepše želje“, „Smoki“, „Jafu“, „Bambi“? Regija gubi na broju stanovnika, zato zajednički možemo da radimo na infrastrukturi, internetu, železnici, gasovodima da bismi unapredili okruženje“, posavetovao je Tedeski.

Iako je rat u Ukrajini stravičan, Tedeski je rekao da možda postoji šansa da se nametnemo kao atraktivna regija za proizvodnju. „Evropa je sama po sebi nekonkuretna jer je najskuplja, ali možda mi kao manje razvijeni imamo šansu“, istakao je on.

Zato je važno, prema njegovim rečima, da sve zemlje regiona postanu punopravni članovi EU. To je dobro za njihove građane i ekonomije, dodao je.

Kada je reč o saradnji u regiji naglasio je da postoji napredak u dijalogu u regionu, biznis je krenuo prvi, pa onda politika, sport, kulturna razmena.

„Mi, kao Antlantic Grupa – smo čudnovati kljunaš, jednako smo jaki i relevantni na svim tržištima, naš udeo u BDP-u ima jednak značaj u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Severnoj Makedoniji. Za mene su regija i severna Italija i Austrija. U Izoli imamo, na primer, poizvodnju Barcafea. U tom području je visoka dnevna migracija, dvojezično je područje, nema granica. Regija zato ne završava na slovenačko-italijanskoj granici, ili srpsko-rumunskoj granici“, rekao je Emil Tedeski.

O poslovnim liderima!

Svaki poslovni lider treba da, kako je istakao Tedeski, napravi sistem održivim.

„Fudbalska utakmica traje 90 minuta, možda budu i produžeci, možda će se pucati penali, ali se na kraju zna ko je pobednik. U biznisu nije pobedio onaj ko ima dobre rezultate na kraju prvog kvartala ili kraja godine, već onaj ko je opstao. Naravno da moramo da učimo iz istorije i naši najveći uspesi iz prošlosti su najveći izazovi u budućnosti. Zašto? Driblinzi koje smo već prodali na tržištu, gde smo nadmašili sebe, odavno su pročitani. Ako ne postavimo inovativne koncepte mi smo izgubili korak sa vremenom“, rekao je Tedeski.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts