Home Tags Posts tagged with "#BDP"
Tag:

#BDP

Deloitte
NovacSlider

Vakcinacija, uska grla snabdevanja i politički rizici ometaće rast privrede u 2022.

by Vesna Lapčić

Očekuje se da će globalni rast u 2022. ostati snažan, iako neujednačen između naprednih i privreda u razvoju. Rast je uglavnom bio podstaknut potrošnjom, rastućim investicijama i oživljavanjem globalne trgovine, navodi se u  nedavno objavljenom izveštaju „Economic Outlook 2022“ Allianz Research razmatra globalne ekonomske trendove i govori o glavnim dešavanjima za 2022. godinu.

Očekuje se da će globalna proizvodnja porasti za 4,1 odsto u 2022, sa rastom evrozone i SAD 4,1 i 3,9 odsto, respektivno. Rast Kine od 5,2 odsto u 2022. predstavljaće najmanji doprinos rastu globalnog BDP-a od 2015. godine, što će najverovatnije izazvati negativne efekte prelivanja na tržišta u razvoju.

Stope vakcinacije, uska grla u snabdevanju i izbor politike biće faktori koji potencijalno ometaju rast.

Pojačana varijantom omikrona i poremećena uskim grlima u lancu rada i snabdevanja, globalna trgovina će ipak nastaviti da raste iznad dugoročnog proseka i očekuje se da će porasti 5,4 procenta u 2022. i 4,0 procenta u 2023. Snažan izvoz u 2022. Zabeležiće sektori energije, elektronike, mašina i opreme. Glavni izvozni pobednik 2023. godine trebalo bi da bude automobilska industrija.

Politički rizici su takođe na radaru ove godine, a sa njim i rizik od (ne)opravdanja krize Covid-19, koji će verovatno zauzeti centralno mesto u nacionalnim anketama. Ključna glasanja će se održati u Portugalu, Švedskoj, Francuskoj i Mađarskoj. Dve najveće globalne ekonomije, Kina i SAD (izbori na sredini mandata), takođe će izaći na birališta, kao i Australija, Brazil i Indija.

Na tržištima u razvoju biće takođe izbora – na Filipinima, Kolumbiji i Brazilu. Na geopolitičkom frontu, odnosi SAD i Kine će verovatno ostati napeti.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Inflacija 6,6 odsto, kad će da stane?

by Vesna Lapčić

Inflacija je u oktobru iznosila 6,6 odsto međugodišnje.

„Porast inflacije u drugoj polovini ove godine bio je očekivan i najavljivan u avgustovskoj projekciji inflacije, ali je ipak sezonski neuobičajen rast cena neprerađene hrane, zbog visokih temperatura i suše, kao i neočekivan dalji rast svetske cene
nafte, uticao na to da se inflacija nađe na višem nivou u odnosu na avgustovsku centralnu projekciju“, rekla je Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije.

Prema novoj centralnoj projekciji NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija privremeno kretati iznad gornje granice cilja do sredine naredne godine, kada će se najpre vratiti u te granice, a zatim i u donji deo ciljanog raspona do kraja godine, gde će se zadržati i u 2023. „Tome će doprineti očekivano iščezavanje efekata privremenih faktora, kao i do sada
preduzete mere Narodne banke Srbije ka smanjenju monetarne ekspanzivnosti“, rekla je guvernerka.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je 7,4% međugodišnje, što je iznad naših očekivanja iz avgusta. Rast je bio vođen povećanom aktivnošću u uslužnom sektoru i građevinarstvu, a dobar rezultat u rudarstvu nadoknadio je nešto niži rast proizvodnje prerađivačke industrije od očekivanog. Važno je istaći da je intenzivan privredni rast nastavljen i tokom trećeg tromesečja, iako su na globalna kretanja znatno uticali zastoji u lancima snabdevanja i nastavak rasta svetskih cena primarnih proizvoda.

Imajući u vidu povoljnija kretanja u sva tri tromesečja, povećali smo našu projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu sa 6,5% na raspon od 6,5% do 7%.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

EBRD: Prognoze rasta Zapadnog Balkana poboljšane; ipak postoje brojni izazovi

by Vesna Lapčić

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) povećala je prognozu rasta za Zapadni Balkan u 2021. godini na 6,4 odsto.

U danas objavljenom Izveštaju o regionalnim ekonomskim perspektivama ocenjuje da privreda u Srbiji „snažno raste“ i očekuje da rast BDP u ovoj godini bude 6,5 odsto, a 4,3% u 2022. Osim toga, strane direktne investicije u prvoj polovini 2021. su na nivou 2019. što bi trebalo da obezbedi i rast u budućnosti.

Slično kao u drugim regionima EBRD-a, na Zapadnom Balkanu potrošačke cene postepeno rastu od početka 2021. godine zbog viših cena hrane i energenata. Monetarna politika i dalje se vodi niskim kamatnim stopama ne bi li podržala ekonomiju, ali bi inflacija mogla da poremeti takvu politiku.

Ana Krešić, regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan, kaže da iako su znaci ekonomskog oporavka na Zapadnom Balkanu do sada bili jaki, ostaju značajne neizvesnosti, posebno one u vezi sa razvojem pandemije i potencijalnim pogoršanjem spoljnih uslova.

EBRD upozorava i na brojne rizike koji nas očekuju, posebno u pogledu inflacije i rasta cena energenata. Zatim fiskalna politika je veoma ranjiva budući da su Vlade imale velikodušne pakete pomoći privredi. Javni dug zemalja Zapadnog Balkana porastao je za 13 procentnih poena od 2019. Iako su troškovi zaduživanja niži nego pre krize, u pojedinim zemljama su porasli.

Foto: Unsplash.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Rast BDP-a neočekivano visok u prvom kvartalu

by Vesna Lapčić

Objavljeni BDP za prvi kvartal 2021. godine (1,7% g/g, 1,9% k/k, desezoniran) neočekivano je visok, na bazi snažnog eksternog učinka i intenzivnih aktivnosti u građevinskom sektoru (19,5% g/g). S obzirom na to da je prognoza premašena, a budžet za kapitalne izdatke vlade povećan, već smo revidirali svoju prognozu BDP-a za finansijsku godinu 2021. naviše za 1pp na 6% g/g. Ulaganja deluju kao ključni pokretač rasta ove godine, dok bi predviđeni oporavak lične potrošnje u drugoj polovini 2021. takođe trebalo da doprinese ukupnom rastu sa između 2,5pp i 3pp. Bez obzira na naše nedavno povećanje prognoze, i dalje vidimo rizike koji su pretežno na pozitivnoj strani budući da visokofrekventni pokazatelji za drugi kvartal takođe ukazuju na intenzivan rast.

Privremena neusklađenost svetske potražnje i ponude, uz nestašice poluprovodnika i nisku bazu, dovešće u određenoj meri do prenosa efekta na inflaciju. Stoga smo nedavno povećali svoju prognozu prosečnog Indeksa potrošačkih cena za 0,5pp na 2,5% g/g. Nakon jednog od najvećih fiskalnih paketa u 2020. godini u vrednosti od 12,9% BDP-a, Srbija je uvela novi paket podrške u aprilu u vrednosti od oko 2,1 milijardu EUR. Paket će dovesti do konsolidovanog budžetskog deficita od oko 6,5% BDP-a, što podrazumeva javni dug na nivou od blizu, ali ipak ispod 60% BDP-a. Zbog povećanih potreba finansiranja ove godine se može očekivati još jedna emisija EUR obveznica, nakon uspešne emisije dvanaestogodišnje obveznice u iznosu od 1 milijarde EUR u februaru.

Eksterni rezultat kao pokretač rasta u prvom kvartalu

BDP za prvi kvartal 2021. godine je revidiran naviše za 0,5pp na 1,7% g/g. Neto eksterni rezultat je bio ključni pozitivni faktor na kojem se bazirao rast, dok je lična potrošnja nastavila da negativno utiče na ukupni rast. Izvoz robe i usluga zabeležio je porast od 7,9% g/g, dok je uvoz robe i usluga zabeležio pad od 1,4% g/g, s ukupnim doprinosom ukupnom rastu od 3,3pp. Investiciona aktivnost bila je drugi ključni pozitivni faktor, i zabeležila je porast od 10% g/g i doprinela sa 2,1pp ukupnom rastu. S druge strane, u kontekstu sve bržeg rasta potražnje, ekonomija je velikom brzinom potrošila postojeće male zalihe, zbog čega je promena zaliha bila negativna. Lična potrošnja je zabeležila pad od 1,9% g/g, čime je smanjila BDP za dodatnih 1,2pp, dok je javna potrošnja igrala neutralniju ulogu.

Nakon objave preliminarne procene BDP-a u junu već smo povećali svoju prognozu za 1pp na 6% g/g prosečnog rasta za ovu godinu budući da izgleda da je oporavak brži nego što se očekivalo početkom godine. U predstojećem periodu rast bi mogao da dostigne dvocifrene procente u drugom kvartalu, zahvaljujući novom fiskalnom paketu u iznosu od 2,1 milijardu EUR, dobroj dinamici u prerađivačkoj industriji i snažnoj aktivnosti u građevinskom sektoru. Očekuje se da će sektor usluga biti pokretač rasta kasnije tokom godine, kako se proces vakcinacije bude nastavio, a restriktivne mere polako ublažavale. Visokofrekventni pokazatelji za drugi kvartal su dobri, pa su ukupni rizici po našu prognozu još uvek na pozitivnoj strani.

Inflacija se vratila

Prosečni indeks potrošačkih cena iznosio je 1,3% g/g za prvi kvartal 2021. godine, ali se povećao na 2,8% g/g u aprilu. Porast potiče od rastućih pritisaka u pogledu globalnih cena primarnih proizvoda, posebno cena nafte i hrane, koji su posebno izraženi s obzirom na nisku bazu. Privremena neusklađenost svetske potražnje i ponude preneće se u određenoj meri na inflaciju, te se očekuje da ona ostane otprilike ispod sredine ciljanog koridora. Revidirali smo svoju prognozu prosečnog indeksa potrošačkih cena naviše za 0,5pp na 2,5% g/g. Ključno pitanje je da li je ovo povećanje inflacije održivo na duže staze. Očekivanja u pogledu jednogodišnje i dvogodišnje inflacije nastavljaju da se kreću ispod sredine ciljanog koridora, zbog čega se očekuje samo privremeno povećanje.

Referentna kamatna stopa stabilna na nivou od 1%

Nakon snažne relaksacije monetarne politike u 2020. godini (sniženja stope za 125bp), NBS zadržava referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou od 1% od početka godine. S obzirom na rast koji prevazilazi očekivanja u prvom kvartalu 2021. godine i na još jedan paket fiskalne pomoći, ne očekujemo da će NBS dalje snižavati stopu. S druge strane, ukoliko inflatorna očekivanja ostanu u predviđenim granicama, a devizni kurs stabilan, ne bi trebalo da bude ni povoda za povećanje. Centralna banka će verovatno podržati likvidnost sistema, putem obuzdavanja kamatnih stopa, čime nastaje ukupni utisak relaksirane monetarne politike.

Investicioni rejting i dalje cilj

Konsolidovani deficit budžeta u prva četiri meseca 2021. godine iznosio je svega 0,2% BDP-a. Na prihode se odrazila dobra dinamika rasta, te su zabeležili povećanje od 18,3% g/g, dok je na strani rashoda zabeleženo povećanje od 3,5%. Zbog najavljenog trećeg paketa fiskalne podrške (efekat paketa na fiskalni rezultat procenjen je na 2,5% BDP-a), izvršen je rebalans budžeta, te se sada očekuje deficit od 6,5% BDP-a za celu godinu. Zbog većeg budžetskog deficita očekuje se još jedna emisija EUR obveznice, verovatno nakon leta, u očekivanom obimu od 1-2 milijarde EUR. Javni dug bi trebalo da bude na nivou od blizu 60% BDP-a, ali ispod njega.

Učinak dinarskih obveznica je od početka godine šarolik, s obzirom na to da kratkoročne obveznice beleže bolji učinak od dugoročnih, ali prinosi ostaju pretežno nepromenjeni. Povećanje obima trgovine na sekundarnom tržištu u aprilu podstaklo je očekivanja da će predstojeće uključivanje nekoliko RSD obveznica u indeks GBI-EM JP Morgana predstavljati preko potreban katalizator likvidnosti, ali je aktivnost u maju donela ponovno razočaranje, premda se aktivnost ponovo intenzivirala početkom juna. Učinak u kratkoročnom periodu zavisi od pozicioniranja reflacije i narativa Federalnih rezervi, dok bi dugoročnije gledano dobijanje investicionog rejtinga dalo snažan podsticaj.

Nepromenjen kurs EUR/RSD

Relativno stabilna ponuda i potražnja na deviznom tržištu, uz povremene intervencije NBS i na kupovnoj i prodajnoj strani, imala je za rezultat nepromenjen kurs EUR/RSD od početka godine, kako odnos nastavlja da se kreće oko 117,6. U prvom kvartalu 2021. godine, NBS je bila neto prodavac deviza (EUR 50 miliona). Kako bi očuvala stabilnost na deviznom tržištu, NBS je intervenisala prodajom deviza u januaru, kao i kupovinom i prodajom u februaru i martu, premda je ukupan obim intervencija prilično nizak.

Budući da je NBS odlučna u nameri da održi stabilnost kursa na sadašnjim nivoima i uzimajući u obzir velike količine deviznih rezervi, kao i dodatnu 1 milijardu EUR na raspolaganju u vidu repo linije iz predostrožnosti kod ECB, skoro je sigurno da će kurs EUR/RSD ostati stabilan na sadašnjim nivoima.

Izvor: Erste

Foto: Pixabay.com

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Labus: Nema sumnje da nas čekaju inflacija i rast kamata

by Vesna Lapčić

Profesor Miroljub Labus je, na Kopaonik biznis forumu, koji je počeo danas rekao da nema sumnje da nas čeka inflacija i posledično rast kamatnih stopa, .

„U SAD je inflacija u aprilu prešla četiri odsto. Sva modeliranja pokazuju da će inflacije biti, a zatim će i kamatne stope porasti“, rekao je Labus.

On je istakao da trenutna ekonomska politika nije održiva i da kroz tri godine opet možemo da zapadnemo u probleme finansiranja duga.

Uvođenje novih tehnologija, digitalizacije i zelene ekonomije su način za prevazilaženje problema, kao i podizanje opšte produktivnosti, istakao je Labus na panelu „Makroekonomska pozicija i trendovi – post kovid Srbija“.

Međugodišnja stopa inflacije u aprilu je bila 2,8 odsto u Srbiji, a najviše zbog rasta cena povrća koje je imalo nisku bazu i cene nafte na globalnom nivou.

Profesor Nebojša Savić je izneo nekoliko podataka: rast BDP-a u prvom kvartalu je bio 1,4 odsto, zaposlenost je porasla 61.000 odnosno ostvaren je rast od 2,8 odsto, najviše u prerađivačkoj industriji.

Foto. Unsplash

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

PKS: Većina privrednika očekuje rast prometa, izvoza i investicija

by Vesna Lapčić

Većina privrednika očekuje rast prometa, izvoza, investicija, stabilnu ili veću zaposlenost, dok je tražnja na domaćem tržištu i dalje dominantan uslov za unapređenje poslovanja i veću iskorišćenost proizvodnih kapaciteta, pokazala je aprilska Anketa Privredne komore Srbije o poslovnoj aktivnosti privrednih subjekata. Istraživanje je obuhvatilo 1.272 privredna subjekta koji zapošljavaju oko 255.000 radnika, a prošle godine zajedno su dostigli izvoz vredan pet milijardi evra, što je gotovo trećina ukupnog izvoza.

Više od polovine anketiranih očekuje veći promet u drugom kvartalu u odnosu na početak godine, a manji svega 11 procenata. Privrednici su optimisti i u pogledu realizacije izvoznih poslova – tačno polovina očekuje rast, uz 40 odsto onih koji predviđaju nepromenjen nivo izvoza.

U prva tri meseca 2021. godine, investiralo je 44 odsto anketiranih kompanija. U poređenju sa realizovanim investicijama u prethodnom kvartalu, 75 odsto firmi je ostvarilo isti ili povećan nivo investicija. Očekivanja privrednika za drugi kvartal 2021. godine su pozitivna – 90 odsto ispitanika planira isti ili veći obim ulaganja, najviše u opremu.

Analiza PKS ukazuje da se sa najvećim investicionim izazovima suočavaju mikro preduzeća, svega petina ispitanika očekuje rast investiranja, za razliku od srednjih i velikih preduzeća od kojih polovina najavljuje više ulaganja u drugom kvartalu 2021. godine.

Ohrabruje podatak da 47 procenata anketiranih ima dovoljno sredstava za finansiranje poslovanja, a najviše koriste sopstvena sredstva (80 odsto) i kredite (17 odsto).

Od početka godine zaposlenost je stabilna, 85 odsto anketiranih održalo je ili povećalo broj zaposlenih dok 96 procenata ne planira otpuštanja.

Aprilski izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda o perspektivama svetske privrede, Srbiji procenjuje ovogodišnji rast od pet procenata. Iako većina privrednih delatnosti ima relativno povoljne uslove za oporavak i nastavak rasta, uslužni sektor, turizam, ugostiteljstvo, organizacija zabavnih događaja, putnički saobraćaj i mnogi drugi mali biznisi, i dalje trpe posledice pandemije.

Ključni izazov ekonomske politike Vlade Srbije u narednom periodu ostaje postizanje optimalnog balansa između podrške privredi i očuvanja makroekonomske stabilnosti, kao osnove kreditnog rejtinga i poverenja investitora.

Bez obzira na globalni optimizam i ubrzan proces vakcinacije u SAD i Evropi, epidemiološki rizici su i dalje prisutni, posebno zbog pogoršanja zdravstvenog stanja u Indiji.

Foto: Unsplash

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Finews

Srbija: Trend je dobar ali virus i dalje preti

by Vesna Lapčić

Erste Grupa očekuje stagnaciju u prvom kvartalu 2021. u odnosi na isti kvartal prethodne godine, čime se uzimaju u obzir još uvek prisutna ograničenja i ekonomski pad zbog pandemije u većem delu EU, glavnog trgovinskog partnera Srbije, dok bi državne investicije trebalo da delimično nadomeste te negativne efekte po rast.

„Investicije, kako privatne tako i javne, uz oporavak potrošnje domaćinstava, verovatno će biti glavni pokretači rasta u drugom delu godine. Odlučili smo da zadržimo svoju prognozu rasta na nepromenjenom nivou od 5% za 2021. godinu, budući da rizici deluju uravnoteženo, ali bismo naglasili još uvek povećan nivo neizvesnosti koja se odnosi na trajanje pandemije. Očekujemo da će ukupna inflacija zabeležiti umereni porast ove godine, na bazi kretanja na svetskom tržištu primarnih proizvoda i administrativnog povećanja cena električne energije“, navodi se u analizi „Srbija – makroperspektiva“.

Nakon jednog od najvećih fiskalnih paketa u 2020. godini, Srbija najavljuje dalju podršku. Novi paket čija realizacija kreće od aprila iznosi oko 2,1 milijardu EUR i predstavlja kombinaciju „novca iz helikoptera“, podrške za MSP i dodatnih državnih garancija za kreditne linije. Očekujemo da će konsolidovani budžetski deficit neznatno premašiti cilj postavljen u budžetu (3% BDP-a) i prema našoj proceni će iznositi oko 3,5% BDP-a, ali nivo javnog duga ipak bi trebalo da ostane znatno ispod nivoa propisanog Mastrihtskim ugovorom. Deo potreba za finansiranjem za ovu godinu već je zadovoljen, budući da je Srbija izašla na međunarodna tržišta i izdala 12- ogodišnje obveznice u iznosu od 1 milijarde EUR krajem februara.

BDP

Trend je dobar, ali virus i dalje preti

Republički zavod za statistiku revidirao je svoju procenu BDP-a za četvrti kvartal 2020. godine naviše za 0,2pp na -1,1%, čime smanjenje BDP-a za fiskalnu godinu 2020. iznosi -1%. Na osnovu strukture četvrtog kvartala, javna potrošnja, zalihe i neto eksterna potražnja su doprineli sa po 0,6-0,7pp ukupnom rastu. Država je povećala svoje rashode, nastavljajući sa kontracikličnom potrošnjom, te je javna potrošnja porasla za 4,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Neto izvoz je predstavljao pozitivno iznenađenje, s obzirom na porast izvoza za 2,1%, čime je premašio porast uvoza od 0,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Lična potrošnja je opala za 2,7%, čime je povećan pad u odnosu na letnje mesece, dok su investicije opale za 4,1% u odnosu na isti period prethodne godine, čime je, po ta dva osnova, ukupan BDP umanjen za 2,9pp.

Zadržali smo projekciju rasta za ovu godinu na 5%, zbog uravnoteženih rizika. Na početku godine bi moglo da dođe do još jednog smanjenja, zbog nastavka pandemije, ali bi rast mogao da dostigne dvocifrene procente u 2. kvartalu, zahvaljujući novom fiskalnom paketu u iznosu od 2,1 milijarde EUR i baznog efekta. Uprkos dinamici vakcinacije u Srbiji koja je bolja od očekivane, broj novozaraženih je ponovo počeo da raste, zbog čega je Vlada uvela strože mere. U isto vreme, većina ključnih trgovinskih partnera u EU se suočava sa poteškoćama u nabavci dovoljnog broja doza vakcina, te su stoga eksterni rizici pretežno na negativnoj strani. Očekujemo oporavak domaće potražnje na nivo pre pandemije u drugoj polovini 2021. godine.

Inflacija

Projekcija inflacije revidirana naviše

Povećali smo svoju projekciju indeksa potrošačkih cena za 2021. za 0,3pp na 2%. Očekuje se ubrzanje inflacije kada nagli pad cena primarnih proizvoda u ranoj fazi pandemije bude izašao iz godišnjeg poređenja, kada počnu da se osećaju efekti nedavnog povećanja cena nafte, uz povećanje regulisanih cena električne energije. Ipak, potencijal za brži rast deluje ograničeno, jer bi inflatorni pritisci na strani potražnje trebalo da ostanu niski. Inflatorna očekivanja finansijskog i korporativnog sektora i dalje se kreću ispod sredine ciljanog koridora, zbog čega se takođe očekuje tek postepeno povećanje inflatornih pritisaka. Kao i obično, u kratkoročnom periodu neizvesnosti su uglavnom povezane sa kretanjem cena nafte i hrane.

Monetarna politika

Ne očekuje se promena kamatnih stopa NBS

Od naše prethodne prognoze, referentna kamatna stopa je smanjena u decembru za 0,25pp na 1%, dok je u prvom kvartalu ostala nepromenjena, zbog snažnog ublažavanja monetarne politike u 2020. (ukupna sniženja stope za više od 125bp), kao i zbog ekspanzionističke fiskalne politike. Zabrinutost u vezi sa globalnom reflacijom, s jedne strane, i činjenica da se strahovi zbog korone još uvek negativno odražavaju na očekivanja u pogledu ekonomske situacije, sa druge, navode na zaključak da je zadržavanje referentne stope na nepromenjenom nivou od strane NBS najverovatniji ishod. Centralna banka će verovatno podržati likvidnost sistema, putem obuzdavanja kamatnih stopa.

Izvor: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Novac

Nivo neizvesnosti je i dalje visok

by Vesna Lapčić

Oporavak u trećem kvartalu, nagovešten indikatorima visoke frekvencije, potvrđen je kroz preliminarni BDP. Preliminarna procena iznosi -1,4% u odnosu na isti period prošle godine, sa rastom od oko 7,4% međukvartalno (desezonirano). Ekspanzivna monetarna politika stvorila je obilnu likvidnost, smanjila prinose i omogućila snažan rast kreditne aktivnosti (10,4% od početka godine do oktobra). Zajedno sa pozamašnim Vladinim fiskalnim paketom (~12% BDP-a), vlasti su ograničile pad u privatnom sektoru. Radna mesta su sačuvana, a rast zarada, iako blago usporen, uglavnom je nastavljen. Velike investicije javnog sektora u infrastrukturu sprovodile su se stabilnom dinamikom, dok je natprosečna poljoprivredna sezona takođe podržala rast. U međuvremenu, nakon mirnih letnjih meseci, epidemiološka situacija se pogoršala u oktobru, što ukazuje na negativne rizike po prognozu.

Odlučili smo da ne menjamo svoju prognozu koja iznosi -1% i 5% za 2020. odnosno 2021. godinu, ali naglašavamo povećanu neizvesnost. Inflacija je i dalje stabilna i u proseku iznosi 1,6% nakon 10 meseci 2020, u odnosu na isti period prethodne godine. Sa strane ponude, pritisci troškova u pravcu povećanja inflacije su slabi, zahvaljujući niskim globalnim cenama nafte, dok su pritisci na strani potražnje ograničeni nespremnošću na veće kupovine. Veliki fiskalni paket donosi značajno jednokratno pogoršanje pokazatelja javnog duga ove godine – očekuje se da će budžetski deficit iznositi 9,0% BDP-a, ali bi trebalo da počne da se smanjuje već 2021. godine.

Kurs EUR/RSD je tokom cele godine ostao stabilan na 117,6, s tim što je potreba za intervencijama NBS postepeno opadala u drugoj polovini 2020. godine. Tržišta duga stabilizovala su se nakon početne panike, ohrabrena nepromenjenim kreditnim rejtingom, koji je nadomak investicionog nivoa.

BDP

I dalje visok nivo neizvesnosti

Zavod za statistiku Republike Srbije revidirao je svoju fleš procenu za 0,1 procentni poen naniže, tako da je BDP u trećem kvartalu zabeležio pad od -1,4% u odnosu na isti period prošle godine, uz istovremene pozitivne revizije za prethodne kvartale. Privatna potrošnja i investicije i dalje beleže negativan doprinos na ukupan BDP, iako su ublažile pad zbog monetarnih i fiskalnih podsticaja. Javna potrošnja podržavala je rast, dok je neto doprinos izvoza negativan zbog pomalo iznenađujućeg ubrzanja uvoza krajem kvartala. Epidemiološka situacija tokom leta bila je mirna, što je omogućilo obnavljanje svakodnevnih aktivnosti gotovo punim kapacitetom, ali je u oktobru broj zaraženih počeo brzo da raste, kako u Srbiji, tako i kod ključnih trgovinskih partnera. Iako se u prvom talasu zemlja odlučila za stroge mere izolacije, vlasti su se zasad opredelile za uravnoteženiji pristup.

Naše prognoze su ostale nepromenjene na nivou od -1% i 5% za 2020. odnosno 2021. godinu, ali naglašavamo povećanu neizvesnost. Očekujemo da se domaća tražnja sledeće godine vrati na nivo pre pandemije zahvaljujući očuvanoj zaposlenosti, snažnoj kreditnoj aktivnosti i stabilnom rastu zarada. Na raspoloživi prihod će se pozitivno odraziti najavljena povećanja penzija, minimalnih zarada i plata u javnom sektoru. U oporavku industrije vodeću ulogu igra otporni prerađivački sektor, dok bi ponovni priliv stranih direktnih investicija trebalo da dodatno podstakne oporavak. Budžet za narednu godinu predviđa snažnu investicionu aktivnost. Rizici potiču od verovatno slabije poljoprivredne sezone nakon rekordne dve godine, sporog i postepenog oporavka u sektoru usluga i neizvesne spoljne tražnje.

Inflacija

Inflacija stabilna, blizu donje granice ciljanog koridora

Prosečna inflacija posle 10 meseci 2020. iznosi 1,6% međugodišnje, dakle stabilna je unutar donje polovine ciljanog koridora (3%±1,5pp). Inicijalna niska inflacija uglavnom je bila rezultat visoke baze cena povrća i niskih cena gasa, jer su globalna finansijska tržišta, pri određivanju cena, uzela u obzir smanjenu globalnu tražnju. Na strani tražnje, nespremnost za velike kupovine odražava se u niskim nivoima bazne inflacije.

Što se tiče narednog perioda, očekivanja finansijskog i korporativnog sektora u pogledu inflacije kroz godinu i dve godine dana nastavljaju da se kreću ispod sredine ciljanog koridora. Sve u svemu, nakon očekivanog prosečnog indeksa potrošačkih cena od 1,6% u 2020. godini, očekujemo da će cene neznatno porasti sledeće godine (1,7%).

 

Monetarna politika

Još jedno smanjenje na vidiku?

Nakon smanjenja za 100bp od početka godine na 1,25%, NBS nije menjala referentnu stopu od juna, usredsređujući se više na rast kreditne aktivnosti. Podaci pokazuju da je transmisioni mehanizam bio efikasan, jer su ukupni bruto krediti u oktobru bili za 10,4% viši u odnosu na početak godine. Iako se razlika u kamatnim stopama na devizne i dinarske kredite znatno smanjila u poslednje dve godine, novi poslovni podaci pokazuju da je ponovo počela da se povećava, te je usledila nedavna injekcija dinarske likvidnosti od strane NBS u vidu repo i svop (swap) operacija. Očekujemo da će NBS još jednom smanjiti referentnu stopu, verovatno početkom sledeće godine na svom januarskom sastanku, nakon što se „slegne prašina“ sa decembarskog sastanka ECB i bude jasnije u kom pravcu se kreće pandemija.

Prinosi obveznica

Srbija se vratila na USD tržište

Budžetski deficit nakon devet meseci 2020. iznosi 6,6% BDP-a, najviše zbog porasta rashoda od 21,7% u odnosu na isti period prošle godine, dok je pad prihoda manji od očekivanog i iznosi samo 2,8% u odnosu na isti period prošle godine. Novembarski rebalans, zahvaljujući dodatnim rashodima za zdravstvo i kapitalne investicije, podiže očekivani deficit na 9,0% BDP-a. Sa tačke gledišta finansiranja, situacija je pod kontrolom. Nakon međunarodne emisije u maju u iznosu od 2 milijarde EUR, snažne aktivnosti na lokalnom tržištu duga početkom godine i ugovorenih bilateralnih kredita, Srbija se krajem novembra ponovo vratila na međunarodna tržišta, sa emisijom desetogodišnje USD obveznice vrednom 1,2 milijarde, od kojih bi tri četvrtine sredstava trebalo da bude utrošeno na raniji otkup skupog dolarskog duga koji dospeva naredne godine, dok bi ostatak mogao biti iskorišćen u borbi protiv pandemije.

Na kratkoročnom kraju lokalne krive,  potražnja je i dalje snažna zbog dobre likvidnosti, ali kako se krećemo duž krive, nedostatak likvidnosti uzrokuje povećanje nagiba krive, a situaciju dodatno pogoršavaju neuspešne aukcije Trezora. Kretanje evroobveznica je (pozitivna) priča za sebe. S obzirom na apetit za preuzimanje rizika koji podržavaju ekspanzionističke globalne monetarne politike i uspeh u vezi sa razvojem vakcina protiv COVID-19, emisija benčmark obveznica EUR 2029 je za samo 40 baznih bodova udaljena od rekordno niskih nivoa. Imajući u vidu bolje ekonomske rezultate nego u uporedivim zemljama, stabilnu inflaciju, nisku volatilnost kursa i očuvanu kreditnu stabilnost, vidimo vrednost na dugoročnom kraju krive.

Srpski dinar

Bez iznenađenja za deviznom tržištu

Kurs EUR/RSD je i dalje nepromenjen i na kvartalnom nivou i od početka godine, i dinar se kupuje i prodaje na nivou oko 117,6. Tražnja za evrima među uvoznicima je niža, zbog niskih cena nafte, a špekulanti su demotivisani zbog snažne prisutnosti NBS. Devizna ponuda se poboljšala, zahvaljujući oporavku izvoznika i postepenoj normalizaciji turističkih i transportnih tokova. NBS je prodala 605 miliona EUR neto u trećem kvartalu, uz pad volumena svakog meseca i u odnosu na 845 miliona neto prodatih u drugom kvartalu. Centralna banka ima dovoljno sredstava da obezbedi stabilnost, s obzirom na obilne devizne rezerve u iznosu od 15 milijardi EUR (32,4% BDP-a) i dodatnu 1 milijardu EUR u vidu repo linije ECB iz predostrožnosti u rezervi.

Izvor: Erste Group

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

Vladimir Vučković: Imamo aktivni rezultat, ali nam ponestaje snage

by Vesna Lapčić

U dobrom scenariju svet će se vratiti na nivo aktivnosti iz 2019. što bi značilo da je najgore za nama. Očekuje se da će se sačuvati makroekonomska stabilnost, inflacija ostati na niskom nivou kao i kamatne stope, rekao je  Vladimir Vučković, doskorašnji član Fiskalnog saveta, a trenutno član UO Banka Intesa na CEO Samitu koji se održava onlajn u organizaciji NIN-a i INStore magazina.

Kada je reč o Srbiji, Vučković se izrazio fudbalskim rečnikom i rekao da Srbija „ima aktivni rezultat posle prvog poluvremena, ali nam ponestaje snage i može da se javi naš tradicionalni problem: manjak koncentracije za celu utakmicu“.

„Srbija će imati mali pad BDP-a ali je to ponajviše zbog strukture srpske privrede, velikog učešća poljoprivrede i drugih industrija koje nisu značajnije pogođene krizom, a manje turizma. Prija što ćemo biti na vrhu evropskih zemalja u tom pogledu. Imali smo stabilne prilive kapitala u smislu zaduživanja ali i stranih direktinih investicija. One su niže nego 2019,  verovatno će biti dve naspram tri milijarde evra, ali to pokazuje da jesmo dobra investiciona destinacija. Dobro je što je dinar stabilan iako je pitanje da li jak dinar odgovara privredi“, izneo je prvo pozitivne pokazatelje Vučković i zatim dodao:

„Pitanje je da li ćemo biti pametni i u 2021. Planirani deficit od tri posto je mogao biti bolje planiran jer fiskalna politika kroz manji deficit treba da doprinese makroekonomskoj stabilnosti. Oko dva odsto fiskalnog deficita bi obezbedilo i stabilnost javnog duga. Još veći problem jeste što je takav deficit planiran na pretpostavkama rasta BDP-a od šest odsto, a na osnovu toga su planirani i državni prihodi. Međunarodne institicuje, s druge strane, planiraju za Srbiju četiri ili pet odsto rasta“, rekao je Vučković.

On je dodao da je struktura budžeta trebalo da više odgovara izazovima sa kojima ćemo biti suočeni. „Antikrizne mere su usmerene na javni sektor, a ne na privatni. Planira se rast plata u javnom sektoru od pet odsto.  Zajedno sa porastom od 10 odsto u 2020. dolazimo do velikog kumalitivnog porasta. Zaposleni na budžetu mogu da budu zadovoljni, dok je u privatnom sektoru drugačije“, objasnio je Vučković.

Vučković je pohvalio što se udeo javnih investicija povećava sa pet na 5,5 odsto BDP-a u narednoj godini, ali je kritikovao strukturu investicija. Naime, objasnio je da je bolje da je Vlada opredelila javne institucije za oblasti u kojima je katastrofalno stanje poput vodovodne i kanalizacione infrastrukture, zagađenja reka, problema deponija umesto izdvajanja za vojsku i policiju.

Takođe, u planiranom budžetu nema promena u vođenju socijalne politike. Pitanje je prepoznajemo li siromašne i ugrožene.

„Naći ćemo se pred još jednom predizbornom godinom. Privrednici očekuju efikasniju administraciju, a reformu je teško očekivati u predizbornoj godini“, rekao je Vučković.

Nelikvidnost, prema njegovim rečima, može biti osnovni problem u sledećoj godini što je zabašureno dobrim merama u ovoj godini.

Foto 1: Pixabay

Foto Vladimir Vučković: Privatna arhiva

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Novac

Erste Grupa: Očekuje se pad BDP-a jedan odsto 2020. i rast od pet odsto 2021.

by Vesna Lapčić

BDP bi mogao da padne jedan odsto u 2020. saopštila je Erste Grupa u svojoj analizi „Makroekonomska perspektive Srbije“, dok naredne godine očekuje rast od pet odsto. Ova finansijska institucija je revidirala svoje prognoze naviše.

Rast premašio očekivanja

Nakon brzog rasta sa početka 2020. godine, BDP se u drugom kvartalu 2020. smanjio za 6,4% međugodišnje zbog mera koje su imale za cilj suzbijanje pandemije. Uprkos najvećem kvartalnom padu u proteklih 20 godina, rezultat po pitanju BDP-a je predstavljao pozitivno iznenađenje. Bolji rezultat od očekivanog u drugom kvartalu može se pripisati strukturi industrije, dobrom prinosu poljoprivredne sezone i radu na više velikih javnih infrastrukturnih projekata. Najjači negativni faktor je predstavljala privatna potrošnja, s obzirom na to da je zabeležila pad od 8% međugodišnje, a zatim investicije, koje su se smanjile za 11,9% međugodišnje. One su zajedno umanjile ukupni BDP za 8,2pp. Javna potrošnja je porasla za 8,9% međugodišnje, čime je doprinela sa 1,6pp ukupnom BDP-u. Neto izvoz je takođe dao pozitivan doprinos rastu.

Margina greške prilikom prognoziranja i dalje je velika. Još uvek očekujemo smanjenje BDP-a kako u trećem tako i u četvrtom kvartalu 2020. godine, premda manje nego u drugom kvartalu. Opšte uzev, rizici deluju uravnoteženo. Snažan rast kreditiranja domaćinstava (7,5% od početka godine u sedam meseci 2020. godine) ukazuje na to da bi domaća potražnja trebalo da se brzo oporavi. S druge strane, virus Covid-19 još uvek ograničava svakodnevne aktivnosti. Takođe postoji neizvesnost u vezi sa stvarnim stanjem tržišta rada, s obzirom na to da su obimna državna pomoć i ograničenja u pogledu prikupljanja podataka zadržali stopu nezaposlenosti na stabilnom nivou u drugom kvartalu 2020. godine. Na osnovu svega toga, revidirali smo blago naviše naše prognoze BDP-a za 2020. i 2021. godinu i sada očekujemo pad od 1% međugodišnje u ovoj godini, dok se predviđa rast BDP-a za 2021. godinu od 5% međugodišnje.

Ponovni rast praćen stabilizacijom inflacije

Nakon što je zabeležila najniže vrednosti u aprilu (0,6% međugodišnje), inflacija se povećala i stabilizovala oko nivoa od 2% međugodišnje do sredine godine. Niska inflacija na početku kvartala uglavnom je bila posledica efekta visoke baze kod cena povrća, koji je nestao u junu, i niskih cena gasa. S druge strane, doprinos cena voća bio je primetno viši u drugom kvartalu, što je dovelo do ukupnog povećanja cena hrane. Uprkos činjenici da je drugi kvartal bio bez presedana u pogledu mobilnosti robe i usluga, nije bilo bitnih nestašica, što je smanjilo pritiske na inflaciju. Opšte uzev, još uvek se očekuje da će inflacija ostati stabilna, pri čemu se očekuje da će prosečan Indeks potrošačkih cena za 2020. i 2021. godinu iznositi 1,7%, odnosno 1,8% međugodišnje.

NBS omogućava oporavak na bazi kreditne aktivnosti

Nakon smanjenja referentne stope za ukupno 100bp od početka godine i očuvanja stabilnosti deviznog kursa, NBS sada stavlja akcenat na podsticanje rasta kreditne aktivnosti. Krajem jula, objavila je da će svim bankama koje nude kamatnu stopu za 0,50pp ispod maksimalne stope u okviru državne garantne šeme, plaćati stopu remuneracije koja je za 0,50pp viša od standardne stope na iznos izdvojene obavezne rezerve u dinarima. Na taj način, NBS subvencioniše kreditiranje privrede i tako doprinosi ublažavanju negativnih posledica krize. Buduća putanja stope ostaje podložna eksternim kretanjima, prognozi inflacije i stabilnosti deviznog kursa. Opšte uzev, ocenjujemo da su rizici uravnoteženi i očekujemo da će NBS referentnu kamatnu stopu zadržati na nepromenjenom nivou u 2020. godini.

Likvidnost ostaje izazov za dugoročni deo krive

Konsolidovani budžetski jaz nakon sedam meseci 2020. godine iznosi 2,8 milijardi EUR (6% BDP-a), uglavnom zbog porasta rashoda od 24,4% međugodišnje, dok pad prihoda iznosi 5% međugodišnje. S obzirom na to da su se subvencije praktično utrostručile, dostigavši 1,3 milijarde EUR, i da su planirane dodatne mere pomoći za drugu polovinu 2020. godine, taj jaz će biti znatnih razmera. Očekujemo budžetski deficit od 3,5 milijardi EUR, odnosno 7,5% BDP-a. Sa stanovišta finansiranja, situacija je stabilna. S obzirom na međunarodnu emisiju u vrednosti od 2 milijarde EUR, snažnu aktivnost na lokalnom tržištu duga početkom godine i raspoloživost bilateralnih kredita, pokriven je veći deo potreba za finansiranjem za ovu godinu.

Kratkoročni i srednjoročni deo krive je zabeležio opadanje prinosa u odnosu na sredinu godine kako za RSD tako i EUR, iako oba još uvek imaju prinose koji su iznad nivoa sa početka godine. Na dugoročni deo krive i dalje negativno utiče niska likvidnost. Defanzivan stav investitora bio je primetan na protekle tri aukcije dinarske dvanaestogodišnje obveznice, što je uticalo na odluku Ministarstva finansija (MF) da prošle nedelje poveća prinos za 15bp. MF forsira aukcije dugoročnijih instrumenata kako bi ispunilo uslove za članstvo u Euroclear-u, koje bi dovelo do povećanja potražnje i smanjenja troškova. S obzirom na bolje ekonomske rezultate u odnosu na uporedive zemlje i na stabilnu inflaciju i valutu, vidimo prednosti dugoročnog dela krive.

Stabilan kurs EUR/RSD

Nije se puno toga promenilo u pogledu kretanja deviznog kursa u Srbiji od našeg prethodnog kvartalnog izveštaja. Fraza „nemojte se boriti protiv centralne banke“ i dalje dobro rezimira kretanja deviznog kursa u Srbiji. Dinar je i dalje jedna od najstabilnijih valuta na svetu od početka godine, s obzirom na dnevno trgovanje u uskom rasponu od 117,4 do 117,6, budući da NBS nije spremna da dopusti eventualne fluktuacije. U prvih sedam meseci, centralna banka je prodala neto iznos od 1,35 milijardi EUR, ali su ukupne devizne rezerve još uvek veće za 800 miliona EUR u odnosu na isti period prošle godine.

I dalje smo uvereni da NBS ima na raspolaganju više nego dovoljno sredstava kako bi obezbedila stabilnost deviznog kursa, budući da se devizne rezerve nalaze na nivou od solidnih 29% BDP-a. S obzirom na sve veći udeo dinarskih kredita kako u segmentu domaćinstava, tako i privrede, NBS će verovatno ostati na oprezu kako ne bi dopustila depresijaciju dinara. Pored toga, ukoliko se obveznicama denominovanim u lokalnoj valuti bude trgovalo putem Euroclear platforme, što je cilj MF, priliv stranih sredstava u dinarske instrumente trebalo bi da zabeleži porast i tako dalje utiče na jačanje lokalne valute.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail