„Naši ljudi su u stanju da naprave neverovatna rešenja i ukoliko se u narednih deset godina pojave dve, tri „unicorn“ kompanije treba da budemo zadovoljni. U poslednjih nekoliko godina razvija se eko sistem koji podstiče razvoj kompanija u IT industriji“, rekao je Dubravko Ćulibrk, direktor Instituta za veštačku inteligenciju na panelu „Stanje AI industrije u Srbiji“ u organizaciji Srpske AI asocijacije i Wonderland AI Samita koji je održan u Naučno-tehnološkom parku Beograda.
Na panelu je iznet podatak da u Srbiji trenutno u oblasti veštačke inteligencije radi 580 mashine learning inženjera te da broj stručnog kadra u ovoj oblasti nedostaje.
Stefan Badža, predstavnik Vlade Srbije, rekao je da postoje dobre inicijative iz sektora obrazovanja kada je reč o stvaranju novih kadrova – uvode se lekcije o veštačkoj inteligenciji još u osnovnim školama, izborni predmeti u srednjim školama zatim postoji sedam master kurseva na fakultetima. Kadrovi se, kako je rekao, razvijaju i u razvojnim centrima kompanija.
„Verujem da ćemo uspeti da razvijemo kadrove budućnosti jer naš cilj jeste da Srbija postane HUB u jugoistočnoj Evropi, a u regionu već jeste lider. Na vreme smo uočili potencijal, Strategija razvoja veštačke inteligencije je usvojena 2019. godine, a većina okruženja tek sada kreće sa strateškim pristupom. Ne možemo da se zavaravamo da ćemo dostići razvijene ekonomije, ali za stepen razvoja naše zemlje mislim da smo dobri“, rekao je Badža i dodao da uspešne priče iz Srbije mogu da motivišu i druge da budu kreativni i da se uspuste u stvaranje novih start-up kompanija.
Ćulibrk je istakao da je cilj Instituta za veštačku inteligenciju da napravi sinergiju svih činilaca eko sistema i da takođe razvija kadrove odnosno ukoliko ih nema u zemlji da ih pronađe u rasejanju. Trenutno je u Institutu 10 istraživača, a cilj je da ih bude tridesetak.
Panelisti su istakli i da je veštačka inteligencija primenjiva u gotovo svim privrednim granama te da će u narednom periodu raditi na tome da privreda prepozna vrednost AI.
„Zdravstvo je definitvno sektor sa mnogo potencijala, a naročito se AI može upotrebiti u dijagnostici. Zatim sektor energetike – EPS je već primenio jedan projekat koji je za cilj imao da smanji predikciju greške potrošnje struje i uspeo je u tome. Zatim, AI je primenjiv i u saobraćaju, poljoprivredi, telekomunikacijama, obrazovanju..“, rekao je Stefan Badža.
Jelena Slivka, profesor na Fakultetu tehničkih nauka, istakla je da postoji dosta studenata zainteresovanih za veštačku inteligenciju. Ona je dodala i da trenutno razvijaju „digitalnog asistenta“ – softver koji treba da bude koprogramer odnosno da prepozna kada programer napravi grešku, da ga na nju upozori i ponudi edukativni materijal koja bi pomogla programeru da reši problem.
„Ova oblast je u ekspanziji, a fali stručni kadar. Digitalni asistent bi mogao da bude od pomoći i pri edukaciji, ali i u industriji jer bi mogao da unapredi neke implementirane softvere s jedne strane, ali i da poboljša ljudske veštine. To bi značilo da veštačka inteligencija radi u korist prirodne inteligencije“, rekla je ona.
Miša Miletić iz kompanije Huawei je rekao da postoji otpor prema novim tehnologijama ali da nova rešenja dolaze jer su i potrebe industrije za njima sve veće. Takođe je istakao da je Huawei infrastrukturna kompanija koja može da pomogne pri razvoju start up kompanija i napomenuo da u Srbiji imaju ML laboratoriju.
Foto: Pixabay.com