Sunčica Petrović se preselila na Kipar u avgustu 2022. godine moglo bi se reći zbog ljubavi. Njen partner dolazi iz bankarskog sektora i profila koji podrazumevaju business development poslove. Kipar ima razvijenije tržište od Srbije za ovu vrstu posla, samim tim ima i više mogućnosti za zaposlenje, jer samo ostrvo ima visoku potražnju za stručnjacima njegovog profila i dobar „pool“ eksperata iz industrije.
„Kada su ponude za posao van Srbije počele da mu stižu, bilo je tu i dalekih destinacija, ali ja nisam bila voljna da se selim preko okeana. Rekla sam „bilo šta u Evropi, na 2-3h direktnog leta“. I bi – Kipar!“, kaže Sunčica Petrović na početku razgovora za portal Sveonovcu.
Za početak, koliko je teško naći trajniji smeštaj, kako ide sam procer rentiranja nekretnine i kakve su cene?
Tržište nekretnina na Kipru je prilično ludo, ima dosta ponuda za rentiranje i kupovinu nekretnina, agencije se praktično utrkuju za klijente i brojne su platforme na kojima se ponuda može pregledati i na kojima je potražnja za stanom dosta olakšana. Treba imati na umu da su u turističkoj sezoni cene više, a ponuda smanjena jer se nekretnine izdaju turistima. Ali uopšteno, lako je naći željeni smeštaj. Cene su, u odnosu na plate, razumne i jeftinije je nego u Srbiji, ukoliko govorimo o odnosu primanja i troškova rentiranja stana. Praktično svako može naći nešto u skladu sa potrebama. Sve navedeno svakako zavisi i od grada u kome želite sa se skućite, Limassol je definitivno najskuplji za život, čak dva do tri puta skuplji od Larnake, ali nama se Larnaka dopada jer je aerodrom lociran tu i nekako je lakši za organizaciju porodičnog života. S obzirom da ja dosta putujem, iako Limassol možda nudi bogatije sadržaje, dosta znači što do aerodroma putujem 15 minuta a ne sat vremena.
Proces rentiranja je prilično jednostavan, potpisuje se ugovor o renti na godinu dana uz obavezan depozit. Ono što treba znati je da račune za struju i vodu morate da prebacite na svoje ime kako bi sve bilo legalno. Primere računa traži i imigraciono kada rešavate svoju boravišnu dozvolu. Dešava se da nekada ljudi izdaju stanove, a da ne žele da prebace račune na stanara i tu treba biti oprezan. Najčešće je to zbog toga jer su te nekretnine kupljene po povlašćenoj stopi PDV-a od 5%, a ne uobičajenih 20%. Povlašćena stopa PDV-a uslovljava kupca da u stanu živi minimum 10 godina, bez prava izdavanja stana trećim licima. To je, može se reći, jedna od „zanimljivosti“ koju sam ovde naučila vezano za proces rentiranja nekretnine.
Radiš remote, što znači da tvoj posao praktično nije na Kipru. Kakav je Kipar za život i takvu vrstu posla? Mnogi bi rekli ostrvo, lepe plaže, mnogo sunčanih dana….
Moram priznati, ja svoj posao obožavam bez obzira na Kipar, tako ga da lepe plaže i mnogo sunčanih dana samo čine još primamljivijim. Neskromno ću reći da veoma prija kad u januaru sedim u kafiću pored plaže, bez jakne i sa naočarima za sunce i radim svoj posao. Ja sam projektni menadžer, radim sa institucijama i univerzitetima širom Evrope, a od kovid pandemije praktično se sve prebacilo na remote način rada uz neophodna putovanja na sastanke i aktivnosti u vezi sa projektima. Možda jedina mana mog posla i života na Kipru je što je povezanost aerodoroma na Kipru dosta manja u odnosu na aerodrom u Beogradu. Ja sam ovu manu premostila tako što često biram letove iz Beograda, a onda usput vidim i porodicu i prijatelje.
Iako nisi zaposlena u nekoj lokalnoj firmi, da li si možda upoznala njihovu poslovnu kulturu, stil života? Šta karakteriše, pre svega, grčke Kiprane u tom nekom poslovnom i životnom stilu?
Lokalci su dosta angažovani i u javnom i u privatnom sektoru. Na platformama za traženje posla naći ćete mnogo oglasa za posao gde se zahteva znanje grčkog. Generano, vrlo su opušteni u pristupu poslu i nemate mnogo mogućnosti osim da se prilagodite tome. Prva reč na grčkom koju sam naučila kad sam stigla ovde je „siga, siga“ što znači „polako, polako“ i to je srž njihovog odnosa i prema poslu i prema životu. Nigde se ne žuri i sve će da se stigne. Kao nekome koga je nemačka korporacija naučila poslu, jako mi je teško da se priviknem na to kada treba da završavam neke administrativne obaveze po njihovim institucijama, dok mi u slobodno vreme to jako prija i trudim se da više živim po tom principu. Nije slučajno što je lokalno stanovništvo dugovečno i dobrog zdravlja. Uz mediteransku ishranu, plivanje i sunce, opušten pristup životu garantuje manje stresa i duži, kvalitetniji život.
Što se tiče praznika, slavi se dosta! Neradno se slave i kiparski i grčki praznici, uz obaveznu feštu ili paradu na ulicama grada.
Da li je na Kipru bilo priliva većeg broja ljudi nakon korone? Bilo je reči da je dosta IT-jevaca pohrlilo u tu zemlju?
Kipar trenutno “vraća” broj expata koji je imao pre korone, a koji je tokom pandemije opao zbog pravila ulaska i boravka u zemlji. Stranci se dosta odlučuju da se presele na Kipar, bilo zbog posla ili nakon penzionisanja. Ako govorimo o IT stručnjacima koji rade remotely, Kipar dozvoljava boravak bez prava na rad na Kipru, tako da možete najnormalnije da živite na Kipru, a radite npr. u Nemačkoj (tj. za nemačku firmu). I onda imate kiparsko sunce i more, i kiparske cene života sa jedne, i nemačku platu sa druge strane. Velika je i lokalna potreba za IT-jevcima i stalno se oglašavaju ove pozicije, i to je između ostalog razlog zbog kojeg se ljudi ovih profila doseljavaju na ostrvo. Još jedan razlog preseljenja koji je izražen jeste preseljenje na Kipar nakon penzionisanja, uglavnom među Britancima. Oni se najčešće odlučuju na boravak putem kupovine nekretnine, a uslovi života im odgovaraju jer je Kipar do 1960. bio britanska kolonija, pa se tako i danas na Kipru vozi levom stranom, a engleski je jedan od tri zvanična jezika.
Da li si uopšte primetila tokom svog boravka, koliko su Kiprani opterećeni političkom situacijom u smislu okupacije severnog dela Kipra i povremenih tenzija sa Turcima?
Grčki Kiprani su dosta opterećeni, i na dnevnoj bazi možete da čujete novosti o tenzijama između dve strane ostrva, a opet obe strane se slobodno kreću između zona, iz različitih potreba i životnih mogućnosti i perspektiva. Naučila sam, tokom svog boravka ovde, da je to izuzetno složeno pitanje čije se razrešenje ne nazire u skorijoj budućnosti.
Šta bi mogla da nam kažeš za ekonomiju Kipra? Koliko nam je poznato, baš u Larnaki je velika ekspanzija građevinske industrije?
Veoma je jasno da je, posle turizma, građevinska industrija za Kipar glavni izvor prihoda. Nakon korone, povećane su investicije stranaca zbog boravišnih dozvola, ali i zbog dobijanja državljanstva. Svugde po ostrvu se gradi, a Larnaka posebno jer je fokus kiparske Vlade da se grad razvije zbog nedostatka drugih izvora prihoda, tu je i projekat nove Marine koja se gradi kako bi privukla i drugi tip turista i nove investicije u grad.
Možeš li nam reći, koliki je kućni budžet neophodan da bi se živelo pristojno na Kipru?
Zavisi da li živite sami ili sa porodicom, kao i kakav vam je stil života. Veoma je individualno i zavisi od okolnosti, na primer, imate li jedan auto ili dva, radite li u istom gradu u kojem živite, imate li decu ili ne – internacionalne porodice školuju decu u internacionalnim školama koje podižu cenu mesečnih troškova itd. U proseku, za namirnice, kućne račune, gorivo i izlaske, lične troškove (frizer, manikir) mesečno je potrebno između 1.000 i 2.000 eura. Smeštaj je od 1.000 pa naviše za dvosoban stan.
Da li ste čuli za Guam? Milica Lepojević se preselila upravo na to ostrvo!
Šta ti se najviše dopada na Kipru, a šta ti najviše smeta?
Klima, multinacionalna sredina i činjenica da svi govore engleski su svakako, za mene, najveće prednosti. Ljudi su prijateljski nastrojeni, nema nekih većih kulturoloških razlika u odnosu na Srbiju, a i expat zajednica je velika pa možete da uzmete najbolje i od lokalaca i od drugih nacionalnosti. Opuštena sredina može biti i prednost i mana, već sam objasnila, u poslu je ne volim, ali nešto što definitivno treba da usvojim kada je lični život i slobodno vreme u pitanju. Opuštenost ne volim ni kada treba nešto da završim u opštini ili imigracionom, pa od 5 ljudi dobijem 6 različitih odgovora. Ovde su i rokovi veoma fleksibilni, tek skoro sam, na primer dobila ličnu kartu koju je trebalo da dobijem početkom godine, kada mi je izdata boravišna dozvola. Jedna, za mene lično mana, jeste što apsolutno svugde mora da se ide kolima. Ja sam odrasla na Dorćolu i jako volim da pešačim, aktivna sam i ovolika vožnja me iskreno nekako sputava. Drugi problem sa pešačenjem je i temperatura koja je od maja do novembra jako visoka i onda prosto nema ni smisla ići negde peške ili u šetnju na 45 stepeni. Mnogi bi rekli da je mana vožnja levom stranom puta, ali ja sam se na to brzo navikla.