Piše: Vesna Lapčić za Biznis i finansije
Prodaja električnih putničkih vozila u Srbiji tokom prvih deset meseci tekuće godine je veća za 71% u odnosu na isti period lane. Prodato je 350 električnih vozila, 65% čine putnička vozila, dok su ostatak komercijalna vozila, kažu za B&F u Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova.
Bez obzira na rast, električna vozila zauzimaju tek nešto više od 1% domaćeg tržišta, daleko manje u odnosu na prosek u EU gde imaju učešće od 14% i po prvi put premašuju udeo dizel vozila.
Aleksandra Đurđević, predsednica pomenute Asocijacije predviđa dalji rast električnih vozila u Srbiji, imajući u vidu da su hibridna vozila, koja predstavljaju prelazak ka potpunoj elektrifikaciji na tržištima u razvoju, kod nas već dostigla udeo od 23%. „Pored toga, izuzetno strogi standardi za emisije štetnih gasova koji su nametnuti proizvođačima, vrlo brzo će istisnuti proizvodnju modela sa tradicionalnim pogonom i iz tog razloga je veoma važno da se što pre razvije kvalitetna infrastruktura za električna vozila u našoj zemlji“, naglašava Đurđević.
Prema podacima Asocijacije, od električnih vozila najčešće se kupuju modeli koje proizvode poznate automobilske kuće kao što su Volkswagen, Hyundai, Mercedes i BMW, a kod hibrida Toyota.
Sve veći iznos subvencija
U Srbiji se od 2020. godine iz republičkog budžeta izdvajaju subvencije za električna i hibridna vozila, i to 5.000 evra za električno vozilo, 3.500 za plug-in hibride i 2.500 evra za hibridno vozilo. Zaključno sa budžetskom 2023. godinom, za ove namene ukupno je izdvojeno 992,5 miliona dinara, navode u Ministarstvu zaštite životne sredine. Po godinama je to izgledalo ovako: 2020. godine 120 miliona; 2021. godine 168 miliona; 2022. godine 260,5 miliona i 2023. godine opredeljeno je čak 444 miliona dinara.
U poslednje četiri godine, na javni konkurs za podršku kupovini električnih i hibridnih vozila konkurisalo je 895 građana i 1.603 pravna lica, što ukupno čini 2.498 prijava. „Ove subvencije su i jedna od mera za povećanje kvaliteta vazduha“, kažu u Ministarstvu za B&F.
Miloš Petrović, direktor Centra za električna i hibridna vozila napominje da je interesovanje veće kod stranih kompanija, pre svega zato što prilikom obnove voznog parka one moraju da slede poslovnu politiku svojih centrala. „Ta politika je odavno usklađena sa EU Zelenom agendom 2050 i prelaskom na vozni park sa nultom emisijom CO2 i ostalih GHG gasova”, objašnjava Petrović za B&F.
Privrednici ulažu i u infrastrukturu
Međutim, i među domaćim firmama ima onih koje kupuju električna vozila, poput kurirske službe Bexexpress. Srđan Jovanović, direktor poslovnih operacija u ovoj kompaniji kaže da su tokom prethodne dve godine nabavili 183 električna vozila uz subvenciju, a još 50 ove godine. To znači da će gotovo trećina dostavnih vozila biti sa električnim pogonom.
„Tokom 2022. smo smanjili potrošnju dizel goriva za pola miliona litara, a cilj za ovu godinu je smanjenje od milion litara. Trenutno, električna vozila prelaze više od 20.000 kilometara dnevno, što je oko 40% ukupno pređene kilometraže vozila“, kaže Jovanović za B&F.
Zahvaljujući upotrebi električnih i CNG vozila, kompanija prema njegovim rečima obezbeđuje značajne finansijske uštede, ekonomično, održivo i stabilno poslovanje, što je posebno važno u vreme velike energetske i ekonomske krize. Osim toga, na ovaj način doprinose i smanjenju emisije ugljen-dioksida.
Bexexpress je izgradio i pet solarnih elektrana na tri lokacije, u Šapcu, Beogradu i Smederevu kapaciteta 300kwh, a instalirali su i punjače za elektrovozila, čime su delimično zatvorili ciklus proizvodnje, odnosno potrošnje električne energije. „Nameravamo da nastavimo sa kupovinom vozila na struju, a da tokom 2024. postavimo još tri solarne elektrane u Kikindi, Subotici i Bečeju ukupne snage 500kwh. Pored punjača koje koristimo za sopstvena vozila, postavili smo i punjače za građane. U planu nam je i nabavka baterija po jedan megavat, u kojima bismo skladištili solarnu energiju, a u toku noći ih koristili za punjenje naših vozila“, kaže Jovanović.
Milšped grupa je takođe krenula u „elektrifikaciju“ voznog parka, potvrđuju za B&F u ovoj kompaniji. Svoje prvo električno vozilo namenili su kurirskim isporukama kompanije M-ONE na teritoriji Beograda, a postavili su i sopstvene punjače. S obzirom na uočene prednosti, nameravaju da nastave sa nabavkom električnih vozila, najavljuju u Milšpedu.
Ekonomičnije održavanje
Jedna od tih prednosti je ekonomičnije održavanje električnih automobila, koje je prema rečima Aleksandre Đurđević u proseku za oko 50% jeftinije u odnosu na troškove održavanja vozila sa klasičnim dizel ili benzin motorom. Za električne automobile predviđen je jednostavniji plan održavanja i uglavnom se proverava stanje baterije. „Automobili sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem zahtevaju redovne servise u određenim intervalima koji podrazumevaju zamenu filtera ulja, vazduha, goriva, kabine, kao i uobičajene provere stanja vozila, dok se kod elektrovozila vrše periodične provere opšteg stanja vozila i zamena filtera kabine vazduha“, precizira Đurđević.
Da je tako potvrđuju i u kompaniji Bexexpress i napominju da problemi i kvarovi na novim električnim automobilima nisu učestaliji od kvarova novih dizel vozila sa euro 6 standardom, te da ne postoje sistemski problemi koje nije bilo moguće rešiti.
Miloš Petrović kao dodatne prednosti navodi da su električni automobili oslobođeni poreza na upotrebu vozila prilikom godišnje registracije, imaju mnogo bolje performanse, a niži su i troškovi punjenja baterije u odnosu na troškove benzina, odnosno dizela.
Rešenja za prepreke
S druge strane, najveće prepreke za veću ekspanziju električnih automobila su, prema Petrovićevom mišljenju, nedovoljna mreža punjača kao i neregulisana prodaja struje koju koriste ova vozila. Naravno, tu je i finansijski momenat jer je cena vozila u startu veća, prvenstveno zbog skupih baterija. „Međutim, resorno Ministarstvo je pokrenulo niz aktivnosti na širenju mreže punjača u Srbiji i razvoju infrastrukture za električna vozila. Zato sve više domaćih preduzeća prelazi na ovaj vid prevoza, jer uprkos višoj ceni prilikom nabavke vozila, ona kompanijama predstavljaju uštedu na duži rok“, ističe Petrović.
Iako je infrastruktura gorući problem, Srđan Jovanović smatra da bi većoj upotrebi električnih vozila doprinele i mere i kao što su posebna mesta za parkiranje i kraće zaustavljanje, naročito tamo gde su velike saobraćajne gužve, kao i olakšan pristup gradskim sredinama sa restriktivno uređenim saobraćajnim tokovima. „Trebalo bi olakšati pravni i adminstrativni postupak za dobijanje statusa kupca-proizvođača električne energije kada se proizvedena električna energija prioritetno koristi u sopstvene svrhe za punjenje električnih vozila, ali i povećati iznose subvencija“, navodi direktor poslovnih operacija u kompaniji Bexexpress.
Uvoz bez poteškoća
Aleksandra Đurđević kaže da za uvoz električnih automobila nema prepreka. Ukoliko je vozilo koje se uvozi praćeno EUR 1 sertifikatom, odnosno dokazom o evropskom poreklu, nema carine, a standardno se pri uvozu plaća ulazni PDV od 20%, kao i za svako drugo vozilo. Ukoliko vozilo nema evropsko preferencijalno poreklo, carina za električne automobile je 5%, dok je za hibride i klasične automobile sa SUS motorom 12%. „Procedura nije mnogo komplikovana za modele koji su već ranije uvoženi, jer za njih postoji potvrda o homologaciji. Kada su u pitanju novi modeli koji se prvi put uvoze, potrebno je da se prođe standardna procedura Agencije za bezbednost saobraćaja za dobijanje potvrde o homologaciji, što u nekim slučajevima podrazumeva i ispitivanje vozila“, pojašnjava Đurđević.