Kod kompanija čije se poslovanje sastoji od dugog i kompleksnog proizvodnog lanca, osiguranje prekida poslovanja ima podjednaku važnost kao i osiguranje imovine od nepredviđenih događaja, poput požara ili zemljotresa. Ipak, postavlja se pitanje – zašto ga je onda tako teško ugovoriti?
Njegova svrha je jasna i opravdana. Ovo pokriće često se naziva i osiguranjem zavisne imovine. Kada ključni partner nije u mogućnosti da nastavi poslovanje, osiguravajuće pokriće se ugovara sa ciljem da ublaži finansijske gubitke koji su van kontrole kompanije – kroz nadoknadu izgubljenog prihoda ili pokriće dodatnih troškova koje preduzeće može imati kao posledicu štete na imovini dobavljača, prodavca ili kupca. Pokriće posledičnog prekida rada ugovara se kao proširenje uz polisu osiguranja imovine, a ne kao samostalna polisa.
Na prvi pogled, CBI osiguranje može delovati jednostavno. Međutim, dokumentacija i analiza podataka potrebnih za validaciju osiguravajućeg zahteva često su veoma zahtevni.
Pitanja koja svaka kompanija treba da postavi prilično su jednostavna, ali su odgovori na njih često složeni:
- Da li dovoljno razumemo uticaj poslovanja naših partnera na sopstveno poslovanje?
- Da li imamo adekvatan plan kontinuiteta poslovanja?
- Da li smo pravilno identifikovali slabe tačke u proizvodnom procesu?
- Koji događaji mogu dovesti do zastoja u proizvodnji?
Primeri takvih situacija su brojni:
- Prekid poslovanja kod ključnog dobavljača – kompanija koja se bavi ugradnjom mikročipova u električne automobile suočava se sa delimičnim prekidom proizvodnje nakon požara u fabrici dobavljača. Osiguranik može biti primoran da obustavi proizvodnju jer nije u mogućnosti da nabavi potrebne komponente.
- Prekid poslovanja kod ključnog kupca – poslovanje najvećeg kupca zaustavljeno je zbog poplave, što direktno utiče na smanjenje prodaje.
- Prekid usluge u transportnoj infrastrukturi – požar u luci za otpremu robe odlaže uvoz, što remeti proizvodnju ili prodaju.
- Zavisnost od događaja – hotel gubi rezervacije jer je događaj na obližnjem stadionu otkazan usled štete izazvane vremenskim nepogodama.
Važno je imati u vidu da nije svaki gubitak osiguran. Kao i kod prekida rada usled požara ili loma mašina, gde se definišu period pokrića (garantni rok) i učešće osiguranika u šteti – odnosno period tokom kojeg osiguravač ne isplaćuje naknadu – isti princip važi i kod osiguranja posledičnog prekida rada. U praksi se učešće u šteti najčešće definiše u trajanju od 12 sati (tokom tog perioda preduzeće samostalno snosi gubitke), dok period obnove proizvodnje može trajati od minimum 90 do maksimum 180 dana, u zavisnosti od uslova polise.
Važno je naglasiti da osiguranje posledičnog prekida rada (CBI) ne pokriva gubitak nastao usled direktne štete na imovini osiguranika. U takvim situacijama primenjuje se polisa osiguranja imovine.
Kada bi kompanije raspolagale kvalitetnim procenama rizika, razvijenim planovima kontinuiteta poslovanja, diversifikovanim odnosima sa dobavljačima i decentralizovanim proizvodnim procesima, verovatno bi i osiguravači bili spremniji da preuzmu ovaj rizik.
Do tada, CBI će i dalje često ostajati na listi isključenja u pravilnicima lokalnih osiguravajućih polisa, dok će se praksa i dalje razvijati kroz međunarodno tržište i master polise kao važan izvor inovacija u osiguranju.