Piše: Vesna Lapčić, za Biznis i finansije
Sektor građevinarstva je u poslednjih nekoliko kvartala na klackalici, a posebno velike osicilacije su u oblasti izgradnje stambenih zgrada. Uspone i padove najbolje osećaju veletrgovinci građevinskog materijala i opreme koji su oslonjeni na ovaj sektor. Oni kažu da se oseća određena uzdržanost investitora, pa čak da je počelo i ozbiljno kašnjenje u plaćanjima. Naravno, ne dele sve kompanije istu sudbinu što su i potvrdili sagovornici magazina B&F, ali većina oseća negativne trendove u svom poslovanju.
Svi nešto čekaju
Miloš Popović sa Uba je dugo u poslu veleprodaje građevinske opreme. Na lagaru njegove firme Optimus su skele, podupirači, grede, oplate, kranovi, a kako sam kaže, pokriva čitavo tržište Srbije od Preševa i Bujanovca do Subotice.
„Zatišje je reč kojom bih opisao trenutnu situaciju. Kao da svi nešto čekaju“, kaže on na početku razgovora za magazin B&F.
Na pitanje da li je to čekanje pred rast ili propast, nasmejao se i rekao da ne bi mogao da precizira, ali da se poslednjih meseci oseća mali nedosatatak novca.
„Pojavio se problem sa naplatom potraživanja. Kupci kasne sa plaćanjem faktura. Činjenica je i da je obim posla ove godine nešto niži nego prošle“, kaže Popović i dodaje da ih korona nije poremetila osim u prvih nekoliko meseci kada su uvođene restriktivne mere. Poslovanje se brzo vratilo u normalu.
Tokom 2021. desio se nagli skok cena, nakon čega se tržište u njihovoj branši smirilo. „Cene su sada stabilne sa tendencijom pada“, kaže on i dodaje:
„Mi smo mala firma, nismo zaduženi, navikli smo da se prilagođavaju svakoj situaciji, pa se ne plašimo budućnosti. Toliko je sve nestabilno da je teško predvideti šta će biti naredne godine“.
Da se situacija u ovoj oblasti menja u odnosu na prošlu godinu, potvrđuju nam i u Knauf Insulation.
„Sektor građevinarstva je u padu u odnosu na prošlu godinu, pa je tako i tražnja u maloprodajama evidentno manja, možda manja i u poređenju sa nivoom pre korone. Razlozi su brojni, pomenimo samo inflaciju i finansijsku neizvesnost, visoke kamatne stope za kredite i nizak standard građana”, kažu u ovoj kompaniji.
Inflacija se, kako kažu, odrazila na sve segmente privrede, tako i na građevinarstvo. Uticala je na porast cene sirovina, proizvoda i usluga, a samim tim i nekretnina i gradnje generalno.
„Ovo je opet uticalo na smanjenu tražnju, pa su cene nekih građevinskih proizvoda počele da padaju i moguće je da će se takav trend nastaviti i u narednoj godini. Da li će se i kada ovo odraziti na smanjenje cena nekretnina, ostaje da vidimo”, kažu u Knauf Insulation.
Beograd je, prema njihovim rečima, svakako najveće gradilište u našoj zemlji sa najvećom kupovnom moći, pa je i tražnja u glavnom gradu najveća. Slede ga Novi Sad i Zlatibor sa okolinom, a zatim veći gradovi u ostatku Srbije, Niš i Kragujevac.
Počela kašnjenja u plaćanjima
Da na tržištu vlada nedostatk gotovine potvrđuje nam i Svetlana Podrapović, vlasnica stovarišta građevinskog materijala DAS Tim iz Beograda. Trenutnu situaciju opisuje jednom rečju: „grozna“. Za stovarišta je, kako kaže, posla bilo značajno manje tokom 2023. Taj pad, prema njenim informacijama sa tržišta, iznosi oko 30 odsto. „Para nema u opticaju i baš je naporno i stresno za poslovanje. Prihvatamo poslove, a onda čekamo plaćanje. Čak i dogovorene rokove niko ne poštuje. Ukoliko se desi da neki klijent može odmah da plati „odere nam kožu“ jer moramo toliko da spustimo cenu da ostaje jako mala marža. Radimo na ivici žileta samo da bismo isplatili platu radnicima“, kaže Svetlana Podrapović.
Ovo nije, međutim, slika samo njenog stovarišta, kako kaže, već su u sličnoj situaciji i kolege sa kojima je svakodnevno u kontaktu.
„Svugde je takva situacija. Rade samo oni koji su dobavljači, posredni ili neposredni, za državne projekte. Ali tu se javio veliki problem naplate jer se valute od 90 dana premašuju i na pola godine. Veliko je pitanje ko može toliko da rastegne lastiš i čeka te uplate. Nekada imam utisak da je cilj da se mali potpuno ugase i ostanu samo velike kompanije“, kaže ona i dodaje da privreda ne može da počiva samo na velikima.
Najviše je plaši što se bliži zima, a godina nije bila takva da bi se lagano prezimilo.
„Za razliku od prošlih godina, cene sada jesu stabilnije, ali nema dovoljno gradilišta u privatnom sektoru. Nama je Beograd bio glavno tržište, a ove godine je to postalo Pančevo“, kaže ona.
Šta kažu brojke?
Vrednost izvedenih radova u stalnim cenama većа je 17,9 odsto u drugom kvartalu ove godine u odnosu na drugi kvartal prošle godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Rast u oblasti smabenih zgrada je bio 13 odsto, a kod ostalih građevina 20,8 odsto. U drugom kvartalu 2023. vrednost izvedenih građevinskih radova u stalnim cenama povećana je u svim regionima, i to: u Vojvodini 47,1%, južnoj i istočnoj Srbiji 26,3%, Šumadiji i zapadnoj Srbiji 10,0% i u beogradskom regionu 0,2% u odnosu na isti kvartal 2022. godine.
Istina, najveći deo izvedenih radova odnosi se na saobraćajnu infrastrukturu, zatim nestambene zgrade, a na trećem mestu u stambene zgrade. Međutim, razumljivo je što kompanije osećaju pad aktivnosti jer je građevinska aktivnost u prvom kvartalu ove godine imala pad od 0,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a pad vrednosti izvedenih radova u zgradama je bio čak 20 odsto. Vrednost izvedenih radova u prava tri meseca u stalnim cenama povećana je u Vojvodini, 13,1%, i južnoj i istočnoj Srbiji, 4,0%, a opala je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, 1,5%, i u beogradskom regionu, 12,1%, u odnosu na isti kvartal 2022. godine. U poslednjem kvartalu 2022. taj pad je bio još veći i iznosio je 13,7 odsto u stalnim cenama u odnosu na četvrti kvartal 2021. Pad vrednosti izvedenih radova u zgradama je tada bio 12,8 odsto. Videćemo da li će se ova klackalica nastaviti i u narednom periodu posebno u delu zgradarastva na koji je veletrgovina kojom se bavimo u ovom tekstu najviše oslonjena.
Pojedini sagovornici magazina B&F, međutim, kažu da još uvek ne vide nikakve promene na tržištu te posluju uobičajenim tempom. Tako u kompaniji Uniprom koja se bavi već tri decenije veleprodajom elektromaterijala i elektroopreme kažu da je obim posla isti kao i prošle godine.
„Obim posla je slična kao i prošle godine. Najviše potražnje dolazi iz Beograda“, kaže Ana Kocić, marketing direktor Uniproma.
U ovoj oblasti konkurencija među veleprodavcima je velika. Uprkos tome, u ovoj kompaniji u narednoj godinu očekuju rast obima poslovanja.
U Knauf Insulation kažu da definitivno ovu godinu prati izvesna doza neizvesnosti i to će se sigurno preliti i u 2024. i uticati na rezervisanost investitora u pogledu direktnih investicija i novogradnje.
„Sa druge strane, država najavljauje nekoliko velikih novih projekata i nastavak subvencija za energetsku efikasnost, koje bi, po našem mišljenju trebalo da budu značajnije i sveobuhvatnije nego što su sada”, kažu u Knauf Insulation i dodaju da će posla sigurno biti.
E sad da li će preživeti i mali i srednji i veliki ili će neke dugi rokovi plaćanja potopiti baš kao i 2009. Sa početkom velike finansijske krize, pokazaće vreme.