Home Tags Posts tagged with "građevina"
Tag:

građevina

Deloitte
NovacSlider

Vesić: Gradnja novog savskog i mosta kod Ade Huje kreće do kraja ove ili početkom sledeće godine

by Vesna Lapčić
Od sedam mostova, koliko je planirano da se izgradi u Beogradu do 2030. godine, do kraja ove ili početkom sledeće godine gradićemo dva nova mosta – novi savski most i most kod Ade Huje, najavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, prenosi Ekapija.
„Novi Savski most zameniće stari i imaće četiri saobraćajne trake i dve trake za tramvaje, dakle ukupno šest umesto sadašnje dve. Pored toga imaće biciklističke staze i široke trotoare“, rekao je on gostujući u jutarnjem programu TV Happy i dodao da će izgradnja ovog mosta rasteretiti Brankov most i Gazelu, a njegovom korišćenju će doprineti izgradnja Gradskog tunela, koji će počinjati kod Ekonomskog fakulteta, ispod Lomine ulice, a završavati u Bulevaru despota Stefana skoro kod Pančevačkog mosta.

Izgradnja ovog tunela će smanjiti saobraćaj u centru grada za oko 12% i bitno uticati na smanjenje zagađenja.

„Istovremeno nas čekaju radovi sa novobeogradske strane, odnosno proširenje Zemunskog puta u ulicu sa četiri trake i izgradnja tri kružna toka na svim raskrsnicama oko TC Ušće“, rekao je Vesić.

Vesić je rekao da očekuje potpisivanje ugovora za izgradnju još jednog mosta, na Dunavu kod Ade Huje.

„Kada taj most bude završen, on će biti deo naše unutrašnje obilaznice koja bulevarima sa četiri trake povezuje most na Adi i most kod Ade Huje, a omogućiće da se konačno rekonstruiše Pančevački most“, rekao je Vesić, prenosi Beoinfo.

Izvor: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Zelena gradnja u usponu i u Srbiji

by Vesna Lapčić

Zelena gradnja u Srbiji u usponu je poslednjih godina. Zainteresovanost investitora u Srbiji za zelenu gradnju se povećava i očekuje se rast tog sektora. Ona je važna jer je udeo zgradarstva u emisiji CO2 na globalnom nivou veći od 30 odsto.

Podaci o sertifikovanim zelenim zgradama  u Srbiji pokazuju da je prva zgrada  registrovana za sertifikaciju 2010. godine po sistemu LEED, dok je prvi sertifikat dobila zgrada „Bluecenter“ u Beogradu 2013. godine po sistemu BREEAM. Martin Elezović, član Odbora direktora Saveta zelene gradnje Srbije i direktor konsultantske kompanije „Reeng“,  kaže da su ovo ujedno i dva vodeća sistema za sertifikaciju zelenih zgrada u Srbiji.

„Od tada se uočava konstantan rast broja sertifikovanih zgrada, tako da ih danas imamo 42. Do pre nekoliko godina, većina ovih zgrada je bila locirana na Novom Beogradu, ali se u poslednje vreme uočava njihov trend i u drugim gradovima“, kaže on.

Govoreći o tome koliko se zelenih zgrada gradi, on navodi da je 2020. godina bila rekordna godina i da je tada uručeno 12 sertifikata. U januaru 2022. godine uručeno je osam novih sertifikata, i na osnovu toga Elezović očekuje da će se u 2022. godini postaviti novi rekord. U Srbiji je, kako navodi, interesovanje za zelene zgrade krenulo sa komercijalnim – poslovnim zgradama i tržnim centrima. Danas je sve više industrijskih projekata koji idu na sertifikaciju, i time su, kako kaže, pokrivene tri glavne grupe koje su zaslužne za razvoj modernih zelenih zgrada u Srbiji.

Primenom principa zelene i održive gradnje vlasnici objekta svojim zakupcima, zaposlenima i kupcima pružaju zdraviji, komforniji i održivi objekat za boravak.

„Veliki internacionalni klijenti su upoznati sa svim ovim prednostima, i prilikom iznajmljivanja poslovnog prostora neki od njih razmatraju isključivo zgrade koje poseduju sertifikate zelene gradnje. Sa domaćim kompanijama situacija je nešto drugačija, ali se i tu uočava porast interesovanja“, objašnjava Elezović.

Na duže staze isplativo

Kada se govori o zelenim zgradama, neizostavna tema je koliko to košta i da li je investicija veća.

„Činjenica je da postoji dodatni trošak za sertifikaciju zelenih zgrada. Potrebno je pokriti troškove registracije, sertifikacije, konsultanata i investicije na unapređenju objekta, kako bi se zadovoljili standardi dobre prakse. Ipak, dugoročno posmatrano, uštede tokom perioda eksploatacije mogu brzo da otplate inicijalne investicione troškove. Postoje analize koje dokazuju i veću produktivnost, kao i manji broj dana na bolovanju zaposlenih koji rade u ovako projektovanim zgradama. U tom kontekstu, uvećana investicija se praktično vrati već u prvoj godini. Iz ličnog iskustva, na jednom projektu u Beogradu smo primenom principa zelene gradnje uspeli da napravimo zgradu koja je i manje koštala, i imala niže eksploatacione troškove. Zelena zgrada ne mora nužno da bude i skuplja zgrada, ukoliko se analizira i projektuje na ispravan način“, dodaje Elezović.

Birati materijale sa nižim CO2

Kako bi se smanjio uticaj materijala na emisiju CO2, sve je više proizvođača koji na tržište plasiraju „zelene materijale“ – one koji imaju smanjenu emisiju CO2 prilikom procesa proizvodnje. Veoma važan alat za procenu uticaja materijala je sertifikat EPD (Environmental Product Declaration).

„Moj savet je da svi koji se bave projektovanjem, specifikacijom materijala i generalno gradnjom, ukoliko žele da unaprede stanje životne sredine, biraju materijale sa nižim emisijama CO2. Navedeni sertifikat EPD im može pomoći da upoređujući dva materijala različitih proizvođača, izaberu onaj sa manjim štetnim uticajem na životnu sredinu“, navodi naš sagovornik.

Potreban precizan pravni okvir

O iskustvu u ovoj vrsti gradnje u kompaniji Erker inženjering, koja je do sada izgradila dva stambeno-poslovna i jedan privatni objekat sa zelenim krovovima, kažu da je početak uglavnom težak i da se ogleda u nepoverenju prema novinama usled nedovoljno edukacije i prakse u ovoj oblasti, kako sa aspekta izvođenja radova tako i sa aspekta kupovine, kao i u nedostatku profesionalnog kadra koji može da dovede ideju do realizacije. Izgradnja, kako kažu, jeste skuplja, ali je i naplativa, s obzirom na neprekidan rast tražnje na tržištu nekretnina. Ovakvi projekti pozitivno utiču ne samo na korisnike, već i na čitavo okruženje: ovakve zgrade obezbeđuju zvučnu izolaciju i uštedu toplotne energije, ali ova kompanija ukazuje na stambeno-poslovni objekat koji je u fazi izgradnje a koji će, pored zelenog krova, posedovati i vertikalno fasadno ozelenjavanje.

Zakonski okvir još ne određuje precizno ovu oblast, iako iskustva evropskih gradova pokazuju da je to osnovni preduslov za razvoj i ekspanziju u oblasti zelene gradnje.

Sekretar Udruženja za građevinsku industriju u Privrednoj komori Srbije Ivana Vuletić kaže da srpske kompanije imaju potencijal da podrže ovu vrstu gradnje. “Sigurna sam da bi eventualne subvencije, koje bi podsticale ovu vrstu gradnje, dodatno povećale broj kompanija zainteresovanih za ovakva ulaganja”, kaže ona.

Potencijal i u obnovi postojećih zgrada

Dr Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, kaže da je u  Evropi naročito aktuelna tema obnove postojećeg građevinskog fonda, jer postoji veliko materijalno nasleđe zgrada izgrađenih u drugoj polovini XX veka. Ove zgrade, kako kaže, imaju ogroman potencijal za dostizanje savremenih nivoa energetske efikasnosti, uz značajno unapređenje oblikovnih i funkcionalnih karakteristika. Rekonstruisati se mogu čitave stambene zgrade bez iseljavanja stanara, uz minimalno rušenje i zagađenje. I u Srbiji se, kaže, preispituju tradicionalni obrasci građenja, kako u ekološkom – kad je reč o vrstama materijala, tako i u ekonomskom pogledu odnosno u pogledu dugoročne isplativosti.

„Sa masovnom obnovom postojećih zgrada, pre svega višeporodičnih stambenih zgrada, i dalje u velikoj meri kasnimo, što je šteta jer bi ovakav poduhvat predstavljao izuzetnu priliku za razvoj domaće građevinske industrije, angažovanje i zadržavanje lokalne radne snage i postizanje ogromnih ušteda u potrošnji električne i toplotne energije. Time bi se doprinelo i stabilizaciji celokupnog elektroenergetskog sektora, uz ogromno poboljšanje komfora boravka stanara, ali i relaksiranje kućnog budžeta”, kaže Zeković.

Piše: Snježana Davidović

Izvor: Edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

Foto: Unsplash

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Sve veće zagrevanje planete utiče negativno na nekretnine u Srbiji

by Vesna Lapčić

Piše: Vesna Lapčić za magazin Biznis i finansije

Klimatske promene bi mogle da u naredne tri decenije primoraju 200 miliona ljudi da napuste svoje domove. Ovakav scenario koji predviđa Svetska banka može se sprečiti samo ukoliko se preduzmu radikalne mere za smanjenje emisije CO2 i dubokog jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja. U najoptimističnijem scenariju domove bi moglo da napusti 44 miliona ljudi. Analiza je urađena u šest regiona koji uključuje i istočnu Evropu kojoj pripada i Srbija.

Kada se sredinom prošle godine u Majamiju strušila višespratnica građena osamdesetih godina prošlog veka sve više je bilo glasova da su takva područja poput Floride sve ugroženija. U mnogim novinskim članicima je navođeno da je zgrada, sagrađena na nekada močvarnom području, svake godine tonula, a da je konstrukciju moglo da ugrozi i podizanje nivoa mora. Kao najverovatniji uzrok rušenja i pogibije nekoliko desetina ljudi pominjane su klimatske promene.

Najveće posledice ubrzanog zagrevanja Arktika osetiće ostrvske zemlje, kao i neki od najvećih svetskih gradova, uključujući Njujork i Sidnej, ali ne i Srbija, smatra Danijela Ilić, predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS). Da klimatske promene neće značajno uticati na građevinarstvo i nekretnine u Srbiji, bar kada je reč o pomenutim katastrofalnim scenarijima, smatra i Nenad Ivanišević, šef Katedre za upravljanje projektima u građevinarstvu na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Tvrdnje ova dva stručnjaka ipak ne znače da promena nema te da se uticaj klimatskih promena može zanemariti u potpunosti posebno u pogledu načina gradnje budućih objekata ali i mesta gde će se graditi. Podaci pokazuju da se, na primer, Srbija zagreva malo brže nego što je prosek za celu Zemljinu kuglu. U drugoj polovini 20. veka zagrejali smo se za 1,3 do 1,4 stepena, a poslednjih godina se mere rekordne temperature tokom leta što sve može da utiče na sektor nekretnina.

KOMPANIJE SVE ZABRINUTIJE ZBOG KLIMATSKIH PROMENA

Ekstremne prilike stvaraju probleme

Danijela Ilić kaže da se posledice klimatskih promena ogledaju dvojako – kroz gradnju i poželjnost odnosno upotrebljivost objekata.

„Objekti koji su građeni u skladu sa zakonima i propisima, što znači da su seizmički otporni i da su korišćeni atestirani građevinski materijali, otporni su na dosadašnje ekstremne vremenske prilike. Postoji, naravno, opasnost da ukoliko se pogoršaju vremenski uslovi i građevine budu izložene dugotrajnim toplotnim periodima ili ekstremno niskim temperaturama, neki materijali ili čitave konstrukcije izgube neka od svojih svojstava i budu oštećena“, objašnjava Ilić.

Zato ona upozorava da je posebno pitanje da li ekstremne vremenske pojave, kojih će biti sve više, mogu da izdrže objekti građeni bez građevinskih dozvola ili onih na klizištima i vodoplavnim područjima.

Nenad Ivanišević kaže da je srpska građevinska industrija nekada bila ozbiljna te ne vidi mogućnost apokaliptičnih scena poput onih iz Majamija kada je reč o staroj gradnji. „Ti objekti nemaju problem niti sa stabilnošću niti sa statikom. Više me brinu novi objekti jer ne znam koliko se ozbiljno sprovodi tehnički pregled zgrada koji je nekada bio izuzetno strog i ozbiljan. Mislim da je taj deo oslabio, ali ne dramatično“, kaže Ivanišević.

Kada su u pitanju ruralnija područja, ekstremne vremenske prilike mogu da prouzrokuju olujne vetrove, klizišta i poplave na mestima gde nikada ranije nisu postojale, pa bi sama lokacija takvih nekretnina čak i ako bi preživele te ekstremne pojave, postala neupotrebljiva odnosno nepoželjna, objašnjava Ilić.

Klimatske promene u Srbiji bi ipak najviše mogle da utiču na poželjnost objekata pošto sagovornici BiF-a veruju da će sa rastom svesti i standarda, ljudi sve više pažnje obraćati na to koliko su objekti energetski efikasni, pa čak i otporni na viruse, zagađen vazduh te da li je u njima dostupna pijaća voda. Ovo se odnosi najviše na nekretnine u gradovima sa velikim brojem stanovnika.

Profesor Nenad Ivanišević kaže da će korišćenje održivih materijala u građevini zavisiti najviše od isplativosti. „U Srbiji postoji velika glad za nekretninama, a većina kupaca ne postavlja uslove u pogledu „zelene gradnje“. Većina kupuje jeftinije stanove pa tako i investitori gledaju da i gradnja bude što jeftinija što su objektivne okolnosti. Postoji luksuzna gradnja, najviše u delu poslovnih prostora, gde se zaista poštuju principi „zelene gradnje“ ali se to tržište razvija polako i veoma je malo. Da bi se ono razvilo potrebno je da kupci postanu ekonomski jači, ali i ekološki osvešćeniji“, kaže Ivanišević i dodaje da bi država mogla da stimuliše građane određenim poreskim olakšicama za kupovinu takvih nekretnina.

POVEĆANA VREDNOST GRAĐEVINSKIH RADOVA

Održivost na „kašičicu“

Prvi korak ka „zelenoj gradnji“ je načinjen uvođenjem sertifikata o energetski svojstvima zgrade koji mora da poseduje svaki novoizgrađeni objekat. Neki objekti poseduju i neke od stranih sertifikata različitog stepena održivosti koji premašuju domaće zakonske zahteve. U takvim objektima su upotrebljavani reciklirani i održivi materijali, tehnologija za uštedu vode i čist vazduh kao i električne instalacije koje štede struju. Time je, međutim, kako kaže Danijela Ilić, zadovoljen samo jedan deo kocepta održivosti.

„Naši najveći neprijatelji održivog razvoja urbanih naselja su masovna nelegalna gradnja kao i pogušćavanje delova urbanih naselja. Poljoprivredno zemljište se preterano transformiše u građevinsko, a istovremeno se smanjuju otvoreni prostori i zelene površine. Uz sve to infrastruktura je dotrajala, a nedovoljno se gradi nova koja bi trebalo da isprati ubrzanu izgradnju objekata“, kaže Ilić.

Zbog svega navedenog i ona se slaže sa profesorom Ivaniševićem da „zelene investitore“ koji osim profita vode računa i o dobrobiti zajednice i životne sredine treba dodatno uvažavati.

Osim obaveze da se drže principa održivosti kako bi pomogli planeti da opstane, građevinske firme bi u novim trendovima mogle da vide i šansu da steknu konkurentsku prednost, rekla je Diane Urge-Vorsatz, jedan od autora izveštaja UN o klimatskim promenama, na nedavno održanom „Balkans Property Forumu 2021.“

“Klimatske promene nameću nove rizike sektoru nekretnina, ali borba protiv njih nudi i velike nove mogućnosti. U narednim decenijama na Balkanu će biti sve češći i duži toplotni talasi, jače oluje i intenzivnija suša. Zbog toga će tržište nekretnina verovatno mnogo više ceniti zgrade otporne na toplotu i vodoefikasne, kao i „hladna“ naselja. Nekretnine koje su otpornije na oluje, bujne poplave i nestanak struje, na primer, samostalne zgrade, imaće veću vrednost. Favorizovaće se nulta energija i održivo poslovanje. Potpuno zastakljeni objekti će biti deo prošlosti, a fokus će biti na betonu i čeliku kao primarnim materijalima za konstrukciju. Oslanjanje na prirodnije materijale za izgradnju i nameštaj će imati veću tržišnu vrednost”, rekla je ona.

U daljem razvoju upravo ovog segmenta, presudnu ulogu će, kako kaže Danijela Ilić, imati banke  kroz „zelene kredite“ koji su već dostupni u Srbiji. Takvi zajmovi, podsticani uglavnom novcem iz EU, imaju i povoljnije kamate. Projekte koji nisu „zeleni“ banke će verovatno sa protokom vremena ocenjivati kao više rizične pa će i krediti biti manje dostupni ili mnogo nepovoljniji, misli Ilić.

Ohrabruje činjenica da u građevinskom sektoru već postoje veštine i tehnologije potrebne za izgradnju zgrada sa neto-nultim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, što dokazuje istraživanje koje su sproveli istraživači sa Univerziteta Oksford, Centralnoevropskog univerziteta i drugih. Rezultati istraživanja pokazuju da troškovi održivih zgrada mogu da budu jednaki ili čak niži od troškova tradicionalne gradnje.

Gradovi će takođe morati sve više da se vode klimatski odgovornim planiranjem u čemu su lideri Singapur, a od evropskih gradova Helsinki, Cirih i Amsterdam. Amsterdam je izgradnju pametnog grada započeo još 2000tih. Prenatrpanost gradova su rešili razvojem eko-naselja na vodi koja se napajaju solarnom energijom, a javna rasveta koristi manje energije kada nema saobraćaja.

Izvor: BiF

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Novac

Zašto cene novogradnje rastu u pandemiji?

by Vesna Lapčić

Najveći procenat nekretnina, oko 70% u Srbiji se i dalje kupuje za gotovinu, a pored toga postoje i preporuke Narodne banke Srbije za smenjenje učešća prilikom uzimanja stambenih kredita, piše Gradnja.rs. Zajedno sa velikom tražnjom sve te činjenice ukazuju da cene stanova tokom 2021. godine neće padati.

Navodi se da se prema podacima iz 2021. godine, već vidi da nas očekuje godina sa rekordnim brojem izdatih građevinskih dozvola.

Cene nekretnina u novogradnji gotovo da i nisu osetile pad, pa može da se očekuje da će i u ovoj godini nastaviti da rastu i da možda utiču na visinu cena stanova u starogradnji.

To se pogotovo očekuje na mestima gde se budu gradili ekskluzivni projekti novogradnje koji i okolnim kvartovima podignu cenu.

U prethodnoj godini, Narodna banka Srbije, donela je niz mera kojima je, između ostalog, podržala novogradnju.

Najvažnija mera tiče se dozvole za stambene kredite za objekte koji su izgrađeni 60%, dok je do sada bila praksa da se stambeni krediti odobravaju kod objekata koji su 80% izgrađeni. 

Ovo pravilo inače važi za projekte koji se grade u okviru projektnog finansiranja banke.

Narodna banka Srbije donela je preporuku da se visina obaveznog učešća za stambeni kredit smanji sa 20 na 10%.

Narodna banka Srbije je, takođe, donela i preporuku, da se visina obaveznog učešća za stambeni kredit smanji sa 20 na 10%.

Ovu preporuku su za sad prihvatile dve banke.

U prvoj polovini 2020. godine je, odnosu na prvu polovinu 2019. godine, udeo kupovine nekretnina putem stambenog kredita porastao za 2% i sada se kreće se oko 32%.

Cene stanova rasle uprkos svemu

Prosečna cena oglašenih stanova u starogradnji, u Beogradu, prema podacima portala za prodaju nekretnina 4zida.rs u četvrtom kvartalu 2019. godine iznosila je 1.545 evra za kvadrat.

U prvom kvartalu 2020. godine bila je 1.511 evra za kvadrat, u drugom 1.647, trećem 1.701, a u četvrtom čak 1.733 evra za kvadrat.

Stanovi u Beogradu su u proseku za skoro 190 evra po kvadratu bili skuplji na kraju prošle, nego na kraju 2019. godine.

U Novom Sadu prosečne cene oglašenih stanova u starogradnji nisu padale čak ni u prvom kvartalu prošle godine.

One, prema podacima portala 4zida.rs, još od sredine 2017. godine imaju tendenciju stabilnog rasta.

Poređenja radi, prosečna cena oglašenih stanova u starogradnju u Novom Sadu u četvrtom kvartalu 2019. godine je iznosila 1.339 evra za kvadrat, a u četvrtom kvartalu 2020. godine čak 1.492 po kvadratu, što predstavlja poskupljenje od preko 150 evra.

U Subotici je slično kao i u Novom Sadu, cene u starogradnji su nastavile svoj rast čak i tokom vanrednog stanja. 

Ako se poredi poslednji kvartal 2019. godine i poslednji kvartal 2020. godine, vidi se da je prosečna cena oglašenih stanova u starogradnji viša za skoro 100 evra po kvadratu (od 657 porasla na 750 evra za kvadrat).

Portal Gradnja. rs navodi i da je pandemija najviše ogodila izdavanje stanova po modelu „stan na dan“, kao i da je u prethodnoj godini drastično je porasla tražnja za vikendicama.

Za prvih šest meseci 2020. godine ostvareno je čak 40% više kupoprodajnih ugovora za vikendice nego u istom periodu 2019. godine.

Najviše vikendica je prodato u Vojvodini.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail