#ekonomija

Izvoz srpskih kompanija u Afriku tokom prošle godine je vredeo 236,7 miliona dolara, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Srpski privrednici su najviše konekcija ostvarili sa Severnom Afrikom te je u taj deo Crnog kontinenta izvezeno 166 miliona dolara robe, a u ostatak preostalih 70,7 miliona. Iako je izvoz u afričke zemlje na nivou statističke greške, oko dva odsto od ukupne vrednosti izvoza u 2019. godini, ohrabrujuća je činjenica da je i tako mali izvoz porastao za 24 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Povećanje se odnosi prevashodno na povećanje izvoza u zemlje Severne Afrike (32,8%), dok je rast izvoza u ostale afričke zemlje iznosio 7,4 odsto. Od značajnijih izvoznih sektora Srbije u Afriku mogu se izdvojiti duvanska, namenska i gumarska industrija.

Afrika ima najbrže rastuće privrede

Afričko tržište karakterišu brojni problemi, ratovi, glad siromaštvo, loša infrastruktura, korupcija, pravna nestabilnost, ali s druge strane, šest od deset najbrže rastućih ekonomija sveta dolazi upravo iz Afrike. Svetske sile se već uveliko bore za Crni kontinent, a procenjuje se da će Afrika za pet godina postati najvažniji trgovinski partner Kine.
Proizvođač dečije hrane Bejbi Fud Faktori (Baby Food Factory), poznat po brendu Nutrino, u Africi je prisutan preko svog partnera Nelt grupe koja na tom tržištu posluje već celu deceniju. Prvo tržište na koje su izvezli svoj proizvod Nutrino bila je Zambija, a upravo ovih dana očekuju da krene prodaja i u Angoli. Interesovanje za njihove proizvode, kako kaže Vukašin Cicmil, direktor prodaje i marketinga kompanije, postoji i u zemljama Zapadne i Severne Afrike.
– Afrička tržišta predstavljaju ogroman potencijal za sve proizvođače hrane ali i drugih proizvoda. To je drugi najveći kontinent po veličini i populaciji, koji se razvija neverovatnom brzinom. Afrika ima i najmlađe i najbrže rastuće stanovništvo i kao takvo je idealno tržište za dečiju hranu. Uz sve specifičnosti i izazove ovih tržišta očekujemo da u budućnosti Afrika bude veoma značajno tržište za našu dečju hranu – kaže on.
Vanja Petković, viši savetnik Centra za Bliski istok i Afriku pri Privrednoj komori Srbije, potvrđuje da je afričko tržište do pojave korona virusa bilo najperspektivnije tržište u svetu.
– Poseban podsticaj lokalnom razvoju predstavljao je Afrički sporazum o slobodnoj trgovini na tlu Afrike koji je stupio na snagu prošle godine. Navedeni sporazum predviđa bescarinski pristup za široki spektar proizvoda na svim afričkim tržištima. Šest privreda, koje ujedno spadaju u deset najbrže rastućih privreda sveta, predvode rast kontinenta, a to su Ruanda sa rastom od 8,7% u prošloj godini, Etiopija (7,4%), Obala Slonovače (7,4%), Gana (7,1), Tanzanija (6,8%) i Benin (6,7%). Glavni problem Afrike jeste što navedeni rast nije inkluzivan, odnosno i dalje opstaje značajna neravnopravnost u raspodeli zarada i drugih oblika dohotka – objašnjava Petković i dodaje da postoji značajna varijacija u rastu po regionima.
Tako je u 2019. godini Istočna Afrika bila najbrže rastući region, dok privreda Severne Afrike i dalje ima najveći udeo u afričkom BDP, s naglaskom da privreda Egipta ima poseban značaj.

Potrebna podrška institucija

Danijela Kuprešanin, direktorka prodaje za vanevropska tržišta u Hemofarmu, kaže da je ta kompanija pretežno prisutna upravo na tržištima Severne Afrike, prevashodno Alžira i Libije na koja izvoze duže od 15 godina.
– Trenutna vrednost izvoza naših proizvoda je znatno manja u odnosu na prethodni period i iznosi oko 1,5 miliona evra. Razlog tome je nestabilna ekonomska i politička situacija u Libiji, kao i lokalna regulativa u Alžiru koja zabranjuje uvoz proizvoda za koje lokalni proizvođači mogu da pokriju potrebe tržišta – objašnjava Kuprešanin.
Iako su u Africi prisutni duže od deceniju i po, plasirati farmaceutske proizvode u te zemlje nije lako zbog, kako kaže, sve jačih mera u cilju zaštite lokalnih proizvođača lekova i ograničenih kvota za uvozne proizvode.
– Drugi izazov je nestabilna politička i ekonomska situacija. Prateći promene na tržištima, radimo na reviziji dosadašnje strategije i razmišljamo o lokalizaciji pojedinih proizvoda kao i o većem angažovanju lokalnih partnera za aktivnosti koje su do sada bile u našoj nadležnosti. Uprkos izazovima, ova mnogoljudna tržišta predstavljaju veliki potencijal za većinu biznisa i uz adekvatnu dozu fleksibilnosti, atraktivan portfolio i odabir pouzdanog lokalnog partnera ostaju izvor rasta – kaže Danijela Kuprešanin.
Kompanija Galeb iz Šapca, koja proizvodi fiskalne kase, izvozi na afrička tržišta već deset godina, a najviše u Etiopiju. U zavisnosti od potreba tamošnjeg tržišta, vrednost izvoza varira od 500.000 do 1.000.000 evra na godišnjem nivou.
Branimir Ivetić, PR menadžer kompanije, na pitanje koliko je teško „otvoriti“ neko od afričkih tržišta za izvoz kaže da je u današnje vreme jako teško otvoriti bilo koje inostrano tržište, dokazati se i sačuvati poziciju. Dodaje da su uspeli upornošću i kvalitetom proizvoda, a da i danas, posle toliko godina izvoza, postoje prepreke administrativne prirode, pre svega u vezi sa organizacijom, transportom i prijemom robe.
– Razvili smo veoma dobru logistiku zahvaljujući čemu prevazilazimo te probleme i to je veoma važno da bi se postigao uspeh sa partnerima u Africi – objašnjava on i dodaje da bi „institucije mogle da svojim kontaktima doprinesu boljem predstavljanju srpske privrede tamošnjem tržištu“.
Siguran je da bi to, kako kaže, omogućilo bolje pozicioniranje srpskih proizvoda u Africi, a samim tim bi se otvorili novi poslovi.
U Hemofarmu se takođe slažu da bi podrška relevantnih institucija prilikom odabira lokalnih partnera dobrodošla budući da je veliki izazov provera kredibiliteta partnera iz Subsaharske Afrike.

Barijere brojne, ali se mogu prevazići

Srbija je u prošlosti potpisala brojne sporazume o slobodnoj trgovini, ali je zanimljivo da, uprkos tome što se Afrika često u javnosti spominje kao veliki potencijal za izvoz, takvu vrstu sporazuma nije potpisala ni sa jednom afričkom zemljom, što dodatno otežava poslovanje zbog visokih carina.
Vanja Petković potvrđuje iskustva srpskih privrednika i objašnjava da prepreke za povećanje izvoza zavise od regiona o kojem se govori. U Severnoj Africi glavni faktor su carine i jaka konkurencija drugih evropskih država koje imaju povoljnije uslove za nastup na ovim tržištima. U Zapadnoj Africi, prema njenim rečima, postoji značajan problem sa netransparentnošću podataka o kompanijama, zloupotrebama, nepostojanju autoriteta koji kontrolišu njihovo poslovanje. Poslovanje dodatno otežava činjenica da je broj zloupotreba visok, a nadležne institucije nemaju kapacitete da se bave svakim pojedinačnim slučajem. Države Centralne Afrike i neke zemlje Jugozapadne Afrike, koje se oporavljaju od ratova, imaju veliki potencijal rasta. Ove zemlje se, međutim, suočavaju sa brojnim problemima kao što su oštećena infrastruktura, problem obezbeđenja naplate potraživanja i nekonvertibilnost njihovih valuta.
– Ipak, neke zemlje navedenog regiona, poput DR Konga i Angole, imaju značajan potencijal za razvoj i povećanje saradnje sa Srbijom. Region Istočne Afrike čeka da bude otkriven. Zaista postoji mnogo potencijala za ovaj deo Afrike. Za ovu godinu je bio najavljen u Keniji ogroman sajam ugostiteljstva, prehrambenih proizvoda i sličnih sadržaja na kojem je trebalo da bude hiljade učesnika. Postoji povoljna klima za poslovanje i zaista je šteta što sa ovim regionom srpske kompanije nemaju veću poslovnu saradnju – kaže Vanja Petković.
Da postoje određene teškoće te da se ekonomska situacija, uvozni propisi i carinske stope umnogome razlikuju od tržišta do tržišta, potvrđuje i Vukašin Cicmil. U nekim zemljama zakoni i procedure su veoma slični evropskim, dok postoje i zemlje u kojima je, prema njegovim rečima, zaista teško završiti ceo proces izvoza.
– Dodatni problem predstavlja trenutna situacija sa pandemijom koja je bitno poremetila i otežala redovno poslovanje, od transporta do plasmana robe. Nažalost, i Afrika trpi posledice krize koje su uzrokovale i pad kupovne moći pretežno siromašnog stanovništva – kaže on.
Danijela Kuprešanin, iz Hemofarma, kaže da za njih, pored izražene podrške lokalnim proizvođačima, barijere za izvoz proizvoda leže i u nemogućnosti da odgovore svim zahtevima lokalne regulative, pre svega, zahtevima studije stabilnosti u zemljama koje su kvalifikovane u ICH zoni u kategoriji IVa i IVb što znači da ih karakterišu visoke temperature i povećana vlažnost vazduha.
– Na većini afričkih tržišta prisutni su proizvođači sa Dalekog istoka što naše cene ponekad čini nekonkurentnim, posebno na tržištima Subsaharske Afrike gde je cena u mnogim slučajevima presudni faktor – kaže ona.

Šansa u poljoprivredi i u tehnologiji

Jedna od povoljnih činjenica za privrednike jeste što afričke države karakteriše veoma visoka stopa nataliteta. Uz to, zdravstvena nega se konstantno poboljšava što doprinosi povećanju broja stanovnika. Samo u Subsaharskoj Africi broj stanovnika je u prošloj godini u odnosu na 2018. povećan za 30 miliona. S druge strane, to uvećava i višegodišnje probleme jer postoji konstantan deficit prehrambenih proizvoda čemu doprinose i nestabilni klimatski uslovi, česte suše i sl. Zimbabve je, recimo, u cilju borbe protiv nestašice osnovnih namirnica, prošle godine raspisao veliki tender za nabavku brašna.
– Sa druge strane, države Istočne Afrike koje imaju nešto povoljniju ekonomsku situaciju intenzivno razvijaju poljoprivrednu proizvodnju, i zainteresovane su za saradnju sa našim kompanijama koje proizvode poljoprivrednu mehanizaciju ali i sa institutima. U zemljama navedenog regiona rast beleži i potrošnja luksuznijih dobara, tako da širi spektar kompanija može naći interes na ovim tržištima. Neke kompanije poslednjih godina su započele poslovnu saradnju sa kompanijama iz ovog regiona. Egipat je veliko tržište sa čijim predstavnicima imamo intenzivnu i uspešnu saradnju koja ima veliki potencijal za dalje unapređenje ali su carine za neke naše proizvode značajna prepreka – kaže Vanja Petković.
Govoreći o prilikama za srpske kompanije Vukašin Cicmil kaže da je za sva tržišta Afrike zajednička jedna stvar, a to je disproporcija uvoza i izvoza, odnosno lokalne proizvodnje, naravno, ako zanemarimo prirodna bogatstva, naftu, rude, dijamante…
– Prerađivačka industrija uglavnom nije dovoljno razvijena, što pruža priliku proizvođačima iz različitih delova sveta da u Africi nađu kupce za svoje proizvode. Brzorastuće stanovništvo generiše stalno rastuću tražnju za najrazličitijom robom i u tom mnoštvu postoji prostor i za srpske proizvode. Hrana je definitivno najzanimljivija kategorija, ali i za hranu kao i za ostale industrije mora se uraditi duboka analiza tržišta i konkurencije – kaže Cicmil.
U Africi su, kako objašnjava, prisutni svi i često su takmaci kompanije iz Kine, Indije, Pakistana za jeftinije proizvode, ali isto tako i proizvodi iz Holandije, Belgije, Nemačke, Brazila ili SAD.
– Ne treba potcenjivati tržišta jer i pored velike većine siromašnih postoji dovoljan broj bogatih koji sebi mogu priuštiti i najkvalitetnije i najskuplje proizvode. Našim kolegama, izvoznicima iz Srbije, najvažniji momenat svakako je formiranje i brz rast srednje klase koja se ne zadovoljava jeftinim i nekvalitetnim proizvodima, a nema novca za skupe. Kao neko sa iskustvom rada u Africi, mogu da preporučim svima da pokušaju da nađu način da budu prisutni na bar nekom od tržišta. Moraju da budu spremni za sve izazove i da imaju strpljenja, a nagrada će uslediti. Afrika je definitivno budućnost – ističe Cicmil i savetuje da je „ključna stvar izbor pouzdanog partnera koji poznaje tržište i koji može da ostvari makar deo njegovog potencijala, koji je zaista veliki“.
Izvršni predsednik Investicionog foruma Afrike (SAIF), Žarko Tarić, izjavio je prošle godine za Magazin Biznis da se mogućnosti saradnje sa Južnoafričkom Republikom i ostalim zemljama Afrike nedovoljno koriste, apostrofirajući da je reč o zemljama sa visokim stopama rasta. Zato su, kako je rekao, na tom tržištu glavne države sveta već zauzele svoje pozicije, ali da za „Srbiju i za region Balkana i dalje ima mesta“. Posebno je istakao potencijal izvoza u Južnoafričku Republiku u koju Srbija godišnje izvozi robu za samo 3,5 miliona dolara. Dodao je da je novi predsednik JAR-a Siril Ramafosa obećao građanima borbu protiv korupcije i brz ekonomski razvoj i najavio da će biti obezbeđeno oko deset milijardi evra za razvoj i unapređenje poljoprivrede i prerađivačke industrije, oko 28 milijardi evra za unapređenje energo potencijala i više sredstava za razvoj IT industrije.
Postoji mogućnost da, kako je rekao, Srbija prenese znanje i tehnologiju i da izgradi nove fabrike i prerađivačke kapacitete, pre svega u poljoprivredi, jer su tamošnji državni fondovi već namenili milijarde evra za podsticaje.
Različite studije izrađene pre pandemije ukazivale su na to da bi afrička privreda mogla porasti i do 3,9 odsto u 2020. godini. Te procene su revidirane, pa Afrička Unija predviđa da bi u optimističkom scenariju afrička privreda mogla doživeti kontrakciju od 0,8 odsto, dok bi u slučaju pesimističkog scenarija, ovaj pad mogao iznositi i 1,1 odsto. U nekim regionima ovaj pad će biti i veći. No, bez obzira na trenutne brojke, ekonomisti predviđaju da će se afričke zemlje vratiti brzo na stare stope rasta. Tradicija saradnje Srbije i afričkih zemalja postoji, ali se već godinama samo priča o neiskorišćenim potencijalima. Možda je došlo vreme za zaokret.

Vesna Lapčić

Foto: Pixabay

Integralni tekst je objavljen u časopisu Ekonometar broj 190 https://www.nirapress.com/prepreke-brojne-ali-se-isplati-pokusati/