Tag:

EIB

EIB Global i OTP banka odobravaju 80 miliona evra malim preduzećima u Srbiji

by Vesna Lapčić 15/03/2023

EIB Global, ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti van Evropske unije, ugovorila je sa OTP bankom Srbija i OTP Leasing Srbija kreditnu liniju vrednu 80 miliona evra, gde će svaka strana doprineti istom sumom čime će ukupan iznos udvostručiti. Sredstva će biti raspoloživa pod povoljnim uslovima velikom broju malih i srednjih preduzeća (MSP) i kompanija srednje tržišne kapitalizacije iz različitih sektora za rešavanje svojih finansijskih potreba i podršku novim investicijama tokom tekuće krize. Unapređenjem dugoročnog finansiranja preduzeća u Srbiji, ova kreditna linija će povećati kapacitete MSP za inovacije i rast, uz stvaranje novih prilika za zapošljavanje.

Ovaj finansijski aranžman je u skladu sa Ekonomsko-investicionim planom Evropske komisije za Zapadni Balkan, usmerenim na podsticanje održivog razvoja regiona pomoću podrške u okviru inicijative Tima Evropa. Doprineće povećanju konkurentnost srpskih MSP, rastu predvođenim privatnim sektorom i sprovođenju predstojeće nacionalne strategije za MSP.

Potpredsednica Liljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB u Srbiji, rekla je: „Potpisana investicija značajno će podržati privrednu aktivnost i otvaranje novih radnih mesta ublažavanjem kreditnih ograničenja sa kojima se MSP suočavaju zbog udruženog dejstva energetske krize i pandemije. Ta sredstva će im pomoći da ostvare svoje ciljeve u pogledu likvidnosti, zapošljavanja i investicija, kako bi se brže prilagođavala novom digitalnom i zelenijem privrednom okruženju. Na taj način, nove investicije će povećati ekonomsku otporost i zaposlenost, istovremeno omogućavajući dalje integrisanje zemlje u globalne lance vrednosti.”

EIB ima dugogodišnju uspešnu saradnju sa OTP bankom Srbija, koja je tokom 15 godina omogućila efikasno plasiranje finansijska sredstva za MSP i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije. Kroz zajedničke operacije banke su podržale male biznise u različitim oblastima, kao što su energetika, zaštita životne sredine, industrija, zdravstvo, obrazovanje, usluge, turizam i poljoprivreda.

Predrag Mihajlović, CEO i predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija, izjavio je: „Potpisali smo najobimniji ugovor o finansiranju do sada kada su u pitanju međunarodne finansijske institucije, a posebno sam zadovoljan što EIB ostaje naš dugoročni partner. Prethodna godina je bila najuspešnija u istoriji OTP Grupe u Srbiji. Uspeli smo da ostvarimo rekordne poslovne rezultate i dvocifren rast u svim segmentima poslovanja, čime smo dodatno učvrstili poziciju najvećeg kreditora u segmentu i stanovništva i privrede. Imajući to u vidu, a sa kreditnom linijom vrednom 80 miliona evra koja je udvostručena našim sredstvima, verujem da možemo intenzivnije da obezbedimo preko potrebno finansiranje malim i srednjim preduzećima u Srbiji i podržimo njihove finansijske i investicione potrebe.”

Branimir Spasić, CFO i član Izvršnog odbora OTP banke, rekao je: „Zahvaljujući našem širokom regionalnom dometu i fokusu na MSP i korporativni sektor, OTP banka Srbija ima potencijal da obezbedi finansiranje manjih preduzeća, MSP i srednjih preduzeća pod povoljnim uslovima i doprinese rastu sektora MSP širom zemlje. Ono što je najvažnije, uz pomoć ove kreditne linije omogućićemo kompanijama da rastu, inoviraju i zapošljavaju više ljudi.”

Grupacija EIB, koja se sastoji od Evropske investicione banke i Evropskog investicionog fonda, do sada je odobrila gotovo 5,6 milijardi evra za mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu, podržavajući njihov rast, oporavak i transformaciju, uz istovremeno očuvanje oko 800.000 radnih mesta.

15/03/2023 0 comment

Finews Slider

Banke očekuju rast nenaplativih kredita

by Vesna Lapčić 27/02/2023

Mateo Feraci, predstavnik Evropske investicione banke, rekao je na današnjoj godišnjoj konferenciji EIB-a, da banke na Zapadnom Balkanu očekuju rast nenaplativih kredita.

„Takva očekivanja su se javila još pre godinu dana. Međutim, ona se nisu realizovala u većoj meri. Sada bankari ponovo očekuju da će biti rasta NPL-a u određenom nivou što će uticati i na profitabilnost banaka. Ipak, taj rast neće biti kao pre nekoliko godina u prošlosti. Ova očekivanja su prirodna s obzirom na usporavanje ekonomija“, objasnio je Feraci.

On je takođe istakao da postoji jaz između potražnje i ponude kredita koji se povećava. Naime, tražnja je značajno veća, a banke postaju sve opreznije prilikom odobravanja kredita.

27/02/2023 0 comment

Finews Slider

Grupacija EIB obavezala se na rekordno finansiranje u oblasti podrške energetske sigurnosti i zelene privrede EU

by Vesna Lapčić 03/02/2023

Grupacija Evropske investicione banke tokom prošle godine ugovorila je rekordan iznos finansiranja za obnovljive izvore energije, efikasnost, izgradnju skladišta i mreže, čime je pokazala odlučnost da se obezbedi snabdevanje energijom i u vremenima krajnje neizvesnosti. Ukupno finansiranje EIB za projekte održive energije unutar Evropske unije (EU) dostiglo je do sada nezabeleženih 17,06 milijardi evra, u skladu sa posebnim paketom podrške u okviru plana REPowerEU namenjenom prestanku zavisnosti EU od ruskog gasa.

Grupacija EIB (Evropska investiciona banka i Evropski investicioni fond) prošle godine potpisala je investicije u iznosu od 72,5 milijardi evra, koje bi do 2026. godine trebalo da mobilišu oko 260 milijardi evra i otvare 950.000 radnih mesta. Gotovo polovina kreditiranja u Evropskoj uniji (46%) ugovorena je za projekte u kohezionim regionima, potvrđujući podršku Banke ravnopravnom razvoju zemalja članica EU.

„Ispunili smo obećanja, premašili ciljeve, tvrdnje dokazali delima,” izjavio je predsednik EIB Verner Hojer prilikom objavljivanja godišnjih rezultata Grupacije u Briselu. „Banka EU angažuje pun kapacitet svog finansijskog arsenala da ublaži ekonomsku krizu izazvanu Putinovom neopravdanom agresijom i postavi temelje održivog oporavka.”

EIB je pružila hitnu pomoć za Ukrajinu isplatom sredstava u visini od 1,7 milijardi evra, kako bi pomogla hitnu obnovu infrastrukture uništene ruskim bombardovanjem. Banka ostaje posvećena jačanju svojih aktivnosti u Ukrajini, u skladu sa ovlašćenjima koja su joj dali lideri EU, u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom i međunarodnim partnerima.

Pored podrške Ukrajini, ogranak banke EIB Global ugovorio je nove investicije u iznosu od 9,1 milijarde evra i za druge zemlje van EU. Time je dostigao 10,8 milijardi evra ukupnih investicija od svog nastanka početkom prošle godine. „Od zelene energije u Africi, do obezbeđivanja pristupa čistoj vodi stanovnicima Jordana, EIB Global je čvrsto rešen da finansira globalni pravičan prelazak na klimatsku neutralnost”, rekao je v.d. generalnog direktora EIB Global Markus Bernt. „Uvereni smo da zajedno sa Evropskom komisijom i partnerima možemo da podržimo investicije u vrednosti od 100 milijardi evra za projekte koji doprinose EU strategiji Global Gateway, potvrđujući ulogu EIB Global u ostvarivanju ciljeva politike EU u pogledu održivog rasta u celom svetu.”

Finansiranje EIB u održive projekte značajno je povećano na 36,5 milijardi evra (58% od ukupnog obima investiranja), što znači da je banka ispunila obavezu da najmanje polovinu svojih sredstava posveti klimatskim merama i održivosti životne sredine. Time se Grupacija EIB približila svom cilju da u ovoj deceniji nameni hiljadu milijardi evra za zelene projekte, s obzirom da je već tokom protekle dve godine podržala investicije vredne 222 milijarde evra.

„U vreme kada Sjedinjene Američke Države pokreću najveći program zelenih subvencija u istoriji, od ključnog je značaja da Evropa održi korak i ostane na svom putu kako radi naše planete, tako i radi zaštite konkurentnosti naših privreda”, rekao je predsednik Hojer. „Banka EU će dati svoj doprinos finansiranjem domaćih inovacija koje će nas dovesti do klimatski neutralne ekonomije.”

Aktivnosti EIF

Evropski investicioni fond (EIF) je 2022. godine uložio 9 milijardi evra u male biznise i projekte u oblasti klimatskih promena i infrastrukture. Ova sredstva bi trebalo da mobilišu investicije u vrednosti od oko 97 milijardi evra za podršku zelenoj i digitalnoj tranziciji evropske privrede i konkurentnosti. Oko jedne trećine sredstava usmereno je za oblasti održivosti i zelene transformacije, dok je 27% investirano u manja preduzeća koja posluju u oblastima inovacija i digitalizacije.

Bez obzira na nepovoljne ekonomske projekcije za 2023, EIF planira da nastavi sa uvođenjem višenamenskog programa InvestEU i dopuni ga novim planovima, kao što je Inicijativa za evropske tehnološke šampione, čije pokretanje se očekuje u narednim nedeljama. Fokus će biti na ulaganjima za podršku plana REPowerEU.

„U skladu sa dosadašnjim rezultatima, EIF će nastaviti da deluje mudro i odlučno, prilagođavajući se dinamici tržišta i nastojeći da javna sredstva usmerava delotvorno, tamo gde su najpotrebnija”, rekla je izvršna direktorka EIF Marjut Falkstet. „Nastavićemo da podržavamo evropska mala preduzeća, istovremeno šireći svoje aktivnosti na finansijska rešenja orijentisana na održivost, kao što su klimatski i infrastrukturni fondovi.”

Odgovor na pandemiju

Po izbijanju pandemije, Grupacija EIB je pravovremeno reagovala i evropskim preduzećima stavila na raspolaganje značajna finansijska sredstva. Uz podršku 22 države članice, Grupacija EIB je osnovala Evropski garantni fond (EGF) koji je tokom dve godine aktivnosti obezbedio 20,9 milijardi evra (od raspoložive 24,2 milijarde) u vidu zajmova, garancija, vlasničkog i kvazivlasničkog finansiranja. Ta sredstva su omogućila preduzećima, a naročito malim i srednjim, da se izbore sa posledicama pandemije. Očekuje se da ukupna finansijska sredstva dostupna u okviru EGF mobilišu investicije vredne 183,5 milijardi evra za evropsku privredu.

03/02/2023 0 comment

Novac Slider

Preduzeća u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi investiraju uprkos pogoršanju stanja

by Vesna Lapčić 17/01/2023

Prema rezultatima Istraživanja o investicijama u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CIJIE) koje je sprovela Evropska investiciona banka, u drugom kvartalu 2022. godine preduzeća u ovim zemljama navela su da su se uslovi finansiranja drastično pogoršali, više od proseka u Evropskoj uniji (EU). Očekuju da će nastaviti da se pooštravaju u skladu sa opštim ekonomskim i političkim kretanjima. Udeo firmi koja troškove energije smatraju ograničenjem porastao je na 87%. Uprkos tome, kompanije u regionu CIJIE planirale su da u 2022. godini investiraju više nego u 2021. Jedan od podsticaja za to bila je pandemija, koja je ubrzala digitalizaciju, razvoj novih proizvoda i promene u lancima snabdevanja. Primena naprednih digitalnih tehnologija se povećala i 67% preduzeća u navelo je koristi bar jednu takvu tehnologiju, a 27% planira da tokom naredne tri godine ulaže u inovacije. Time će se smanjiti jaz u odnosu na SAD gde trenutno ima oko 71% kompanija koje koriste napredne tehnologije.

Iako je oko polovine firmi navelo je da klimatske promene utiču na njihovo poslovanje, samo jedna trećina je poboljšala otpornost na fizičke klimatske rizike, pogotovo u Rumuniji (49%) i Estoniji (40%). Većina firmi preduzima mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, naročito u Rumuniji (93%) i Poljskoj (90%), ali nešto manje u Bugarskoj (70%). Isto tako, preduzeća u regionu CIJIE sklonija su da prelazak na strože klimatske standarde vide kao rizik umesto priliku, posebno u infrastrukturnom sektoru (41%). U regionu koji je obuhvaćen istraživanjem, Litvanija ima najveći udeo preduzeća koja su već investirala i planiraju da tokom naredne tri godine investiraju u rešavanje pitanja klimatskih promena, a zatim slede Rumunija i Slovenija.

Potpredsednica EIB Liljana Pavlova rekla je: „Naše ekonomsko istraživanje ističe da je uticaj aktuelne energetske krize čak i veći u regionu CIJIE nego u drugim delovima Evropske unije. Najbolji način da se podrži energetska sigurnost Evrope je kroz obnovljivu i održivu energtsku mrežu. Da bi se ubrzala zelena tranzicija i smanjila zavisnost regiona od fosilnih goriva, EIB planira da pojača finansiranje čiste energije i mobiliše do 115 milijardi evra sredstava za investicije u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, mreže, kao i infrastrukturu za napajanje i skladištenje.”

Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB, dodala je: „Niz šokova u poslednje tri godine nametnuo je višestruke izazove preduzećima širom Evrope. Kompanije u regionu CIJIE dale su prioritet inovacijama (u većem broju nego što prosek na nivou EU), ostajući izvozno orijentisana i prihvatajući napredne digitalne tehnologije (na nivou proseka sa EU i SAD). Međutim, manje preduzeća u CIJIE ulaže u nematerijalnu imovinu (istraživanje i razvoj, softver i obuke), nego što je slučaj u EU kao celini. Neizvesnost i nedostatak odgovarajućih veština, zajedno sa troškovima energije, najznačajnije su dugoročne prepreke investiranju.”

Preduzeća u regionu koje je obuhvaćemo istraživanjem ostala su izrazito izvozno orijentisana i otvorena za međunarodnu trgovinu, ali njih četiri od pet od 2021. godine suočava se sa različitim poremećajima u trgovini, na šta utiču i rat u Ukrajine i kovid-19. Većina firmi u prerađivačkoj industriji (94%) i velikih preduzeća (79%) navela je da su učestvovala u međunarodnoj trgovini, pre svega ona u Sloveniji i Slovačkoj. Radi diversifikacije rizika, 63% firmi navelo je da je povećalo broj trgovinskih partnera, pri čemu je taj procenat najveći u Rumuniji (86%).

17/01/2023 0 comment

Finews Slider

EIB: Prognoze za bankarski sektor optimistične, rizici ostaju

by Vesna Lapčić 01/12/2021

Tražnja stanovništva za kreditima je porasla, a oporavlja se u segmentu fiksnih investicija preduzeća, pre svega zahvaljujući potrebama za obrtnim sredstvima. Nakon pooštravanja u 2020. i početkom 2021. godine, uslovi kreditiranja su tokom poslednjih šest meseci ublažavaju za stanovništvo, dok to nije slučaj za privredu, naročito za mala i srednja preduzeća. Podrška tražnji koju su obezbedili investicioni krediti ponovo je postala pozitivna, što ukazuje na poboljšanje ekonomskih uslova za preduzeća. Ovo pokazuje istraživanje EIB-a o kretanjima u bankarskom sektoru u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

Nakon privremenog pada u 2020. godini, poslovanje bankarskih grupacija obuhvaćenih istraživanjem ponovo je postalo profitabilno. Oko 60% navodi da namerava da održi svoje poslovanje u regionu, a 40% da ga proširi. Banke su izjavile da su regulatorne mere i mere politike za podršku kreditiranju odigrale značajnu ulogu. One koje su iskoristile pogodnosti od šema javnih garancija navode da su ti programi bili veoma delotvorni za produženje rokova otplate kredita. Banke koje koriste pogodnosti od refinansiranja centralnih banaka smatraju da su ti aranžmani najviše poboljšali uslove kreditiranja. Nakon blagog pogoršanja u 2020. godini, i kvalitet kredita je počeo da se poboljšava. Međutim, ne očekuje se da će se taj oporavak nastaviti tokom sledećih šest meseci, jer bankarske grupacije ukazuju na povećanje neizvesnosti.

„Istraživanje pokazuje da su međunarodna i nacionalna podrška bili ključni za kontinuitet poslovanja bankarskih grupacija u regionu CESEE, nakon naglog zastoja usled šoka izazvanog kovidom-19 u 2020. godini”, rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB-a. „Održavanje te snažne podrške sada je ključno da bi se preduzećima olakšao pristup finansijskim sredstvima i omogućile investicije u zelenu i digitalnu tranziciju. Banke u regionu imaju snažnog partnera na kojeg mogu da se oslone – Grupaciju EIB, na čiju podršku mogu da računaju u finansiranju lokalnih privreda.”

„Od bankarskih grupacija koje posluju u regionu CESEE, 40% namerava da proširi svoje poslovanje. Nakon poremećaja koje je kovid-19 izazvao u 2020. godini, to su dobre vesti,” dodao je Luka Gatini, rukovodilac makroekonomske službe EIB-a. „Ali i dalje postoje neke neizvesnosti i rizici negativnih kretanja. Preduzećima još uvek nije olakšan pristup bankarskom finansiranju. Takođe, bankarske grupacije očekuju da će se pozitivna kretanja problematičnih kredita zaustaviti. Regulatorne mere će morati da nastave da pružaju podršku, naročito kako bi se ubrzale preko potrebne investicije u klimatske aktivnosti i digitalizaciju.”

01/12/2021 0 comment

Novac Slider

EIB: EU podržava održiv oporavak Zapadnog Balkana od pandemije i digitalizaciju regionalnog tržišta

by Vesna Lapčić 07/10/2021

EU podržava evropsku integraciju u regionu, održiv oporavak od pandemije kovida-19 i digitalizaciju regionalnog tržišta rekao je predsednik Evropske investicione banke (EIB) Verner Hojer na tržištu na samitu EU-Zapadni Balkan, održanom u Brdu kod Kranja u Slovenija.

Ti ciljevi su deo Ekonomsko-investicionog plana (EIP) Evropske unije za Zapadni Balkan, koji pruža okvir za investicioni paket vredan gotovo 30 milijardi evra, za podsticanje održivijeg, zelenog, digitalnog rasta usmerenog na stanovnike regiona.

U okviru inicijative Tim Evropa, EIB namerava da doprinese uvođenju tog važnog plana, obimnom finansijskom i savetodavnom podrškom. To ima za cilj da ubrza pripremu i sprovođenje ključnih projekata za održivu povezanost, digitalizaciju i zelenu tranziciju, koji će omogućiti ublažavanje uticaja klimatskih promena i prilagođavanje njima. Te inicijative su ključne za podsticanje dugoročnog privrednog oporavka, regionalne saradnje i usaglašavanje sa standardima EU.

Predsednik EIB Verner Hojer rekao je: „Podrška Evropske investicione banke biće ojačana većim lokalnim prisustvom i pristupom koji je prilagođen ovom evropskom regionu. Plan ponovo potvrđuje ulogu EU kao glavnog partnera. On omogućava da region usvoji norme i standarde EU pre svog pristupanja EU. To će ubrzati društveno-ekonomsku integraciju zemalja u okviru regiona, kao i njihovu integraciju sa EU. On će, pomoću strogih zahteva za nabavke, obezbediti kvalitetne investicije i transparentnost.”

Banka EU će intenzivirati saradnju sa svim ključnim partnerima u javnom i privatnom sektoru na pokretanju ključnih projekata i finansijskih proizvoda koji su od suštinskog značaja za ekonomsku transformaciju regiona, proširujući svoju podršku izvan finansiranja na dijalog o politikama, izgradnju kapaciteta i usvajanje pravnih tekovina EU. Nedavni i važan primer ovog pristupa jeste prvi Železnički samit Zapadnog Balkana, održan u Beogradu, koji su organizovali EIB, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska komisija i Transportna zajednica. Počeli su i građevinski radovi na železničkom Koridoru X u Nišu, ključnom projektu održivog saobraćaja na Zapadnom Balkanu.

„Uspešno smo realizovali svoju obavezu da, u okviru Tima Evropa, doprinesemo hitnom odgovoru na kovid-19 sa 1,7 milijardi evra, uključujući, pored mnogih drugih projekata, garantne šeme za zapošljavanje mladih, digitalizaciju škola i podršku MSP za povećanje njihovog društvenog uticaja, naročito u pogledu rodne i međugeneracijske ravnopravnosti. Kao klimatska banka EU, potpuno smo posvećeni podržavanju investicija u čistiju energiju, prilagođavanje klimatskim promenama i zelenom tehnološkom razvoju”, zaključio je predsednik Hojer.

Od početka pandemije, EIB je, u okviru inicijative Tim Evropa, dodelila privatnom sektoru 715 miliona evra, kako bi pomogla očuvanju radnih mesta i preduzeća, ubrzala oporavak i transformaciju u zeleni i digitalni model. Tokom 2021. godine, banka EU je već ugovorila projekte u vrednosti od gotovo 600 miliona evra, za koje se očekuje da će pokrenuti investicije u iznosu od 1,2 milijarde evra. Ta sredstva su namenjena obezbeđivanju bržeg oporavka malih i srednjih preduzeća širom regiona, uvođenju raznovrsnije, pouzdanije i efikasnije energetske mreže u Srbiji i poboljšanju mreže gradskog prevoza u Sarajevu. EIB je istovremeno nastavila da pruža pomoć u pripremi niza projekata kroz opsežnu tehničku savetodavnu podršku, kako iz sopstvenih izvora, tako i kroz bespovratna sredstva EU. Najnoviji primer su bespovratna sredstva u iznosu od 1,2 miliona evra, dodeljena Republici Srpskoj za podršku unapređenju kvaliteta usluga vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda za više od 216.000 stanovnika.

Potpredsednica EIB Liljana Pavlova, koja je odgovorna za region Zapadnog Balkana, ponovo je izrazila tu opredeljenost u kontekstu budućih projekata: „EIB je već ugovorila niz održivih investicija za region. Cilj je bio da se unaprede digitalna infrastruktura i veštine, modernizuju ključne železničke mreže, mreže vodnih puteva i gradskog prevoza, kao i da se omogući inkluzivno zapošljavanje, sa prvim podsticajnim zajmom sa društvenim uticajem, odobrenim 2020. godine. Sa ovim i predstojećim investicijama nameravamo da maksimalno učvrstimo ulogu EIB kao vodećeg finansijera zelenih, održivih, digitalnih i inkluzivnih projekata u regionu.”

07/10/2021 0 comment

Finews Slider

EIB obezbedio zajam od 200 miliona evra Fondu za razvoj

by Vesna Lapčić 01/07/2021

Evropska investiciona banka (EIB), banka Evropske unije, obezbediće zajam u iznosu od 200 miliona evra Fondu za razvoj Republike Srbije za brži oporavak malih i srednjih preduzeća (MSP) i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije od kovida-19. Ovo je šesti zajam EIB-a za Srbiju u okviru finansijskog paketa Tima Evropa za Zapadni Balkan, povećavajući ukupan iznos podrške EIB za brži oporavak Srbije od kovida-19 na 380 miliona evra. Zajam će ubrzati oporavak privatnog sektora, povećati privrednu aktivnost i pomoći da se očuva preko 47.000 radnih mesta, istovremeno stvarajući 5.500 novih prilika za zapošljavanje građana Srbije.

Sredstva EIB biće na raspolaganju malim srpskim preduzećima za pokriće potreba za obrtnim kapitalom i finansiranje dugoročnijih investicija, pod fleksibilnijim i povoljnijim uslovima. Ona su tako osmišljena da se maksimira uticaj i obezbede različite opcije isplate, omogućavajući MSP kojima su hitno potrebna sredstva za održavanje likvidnosti da do tih sredstava brže dođu.

Liljana Pavlova, potpredsednica EIB koja je odgovorna za kreditne poslove u Srbiji, rekla je: „Kao dugogodišnji partner Srbije i članica Tima Evropa, EIB nastavlja da podržava ovu zemlju u prevazilaženju direktnih posledica povezanih sa kovidom, jačanju njene privrede i napretku u EU integraciji. Podrška privatnom sektoru važan je deo tog procesa i trenutno je naš prioritet da pomognemo u oživljavanju proizvodnje, uz istovremeno očuvanje lanaca snabdevanja i radnih mesta. Naša današnja aktivnost usmerava 200 miliona evra u pravcu najteže pogođenih MSP i preduzeća srednje kapitalizacije u Srbiji. Ova preko potrebna finansijska pomoć omogućava kontinuitet poslovanja i povećava otpornost srpske privrede, utirući put bržem oporavku nakon kovida i većoj konkurentnosti.”

Siniša Mali, ministar finansija, naveo je: „Od početka pandemije, Vlada Republike Srbije nastavlja da pruža stalnu podršku privredi i građanima Srbije za ublažavanje negativnih posledica pandemije izazvane virusom korona. Usvojili smo i sproveli dva značajna finansijska paketa za podršku privredi i našim građanima, a trenutno se sprovodi treći program. Sva tri paketa ukupno su vredna 8 milijardi evra, čineći 17,4% bruto domaćeg proizvoda. Zahvaljujući tim merama podrške, uspeli smo da zaštitimo privredu, pomognemo preduzećima da nastave sa radom i očuvaju radna mesta. Sva tri programa uključuju i podršku malim i srednjim preduzećima, u vidu finansijske pomoći kroz isplatu minimalnih zarada, omogućavanjem odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na teret poslodavca i obezbeđivanjem povoljnog finansiranja u okviru dve garantne šeme. Značaj malih i srednjih preduzeća za funkcionisanje celokupne privrede je neprocenjiv i drago nam je što smo u mogućnosti da nastavimo da zajedno jačamo taj sektor.”

Anđelka Atanasković, ministarka privrede, izjavila je: „Kao i globalna privreda, Srbija se suočava sa rizicima i neizvesnostima usled epidemije kovida-19. Prošla godina je bila veoma problematična, a da bi se ublažile negativne posledice po sektor MSP i očuvala stabilnost finansijskog i ekonomskog sistema, Vlada Srbije uspela je da podrži privredne subjekte u očuvanju njihovog poslovanja. Namera je Vlade Srbije da nastavi sa tim trendom i pruži dodatnu podršku privrednim subjektima za pribavljanje obrtnog kapitala i održavanje tekuće likvidnosti, kako bi mogli da redovno izmiruju svoje obaveze prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi. Imajući u vidu ogromno interesovanje privrednih subjekata za ovaj vid podrške Vlade, bila su nam potrebna dodatna sredstva i ona su obezbeđena u obliku kreditne podrške EIB. Zahvaljujući ovoj kreditnoj liniji, Vlada Republike Srbije pomoći će privrednim subjektima i da investiraju u ovom izazovnom času. Investicionim programom ’Oporavak i razvoj’ uspostavljena je nova kreditna linija za dodelu kreditnih sredstava pod povoljnim uslovima privrednim subjektima za sprovođenje novih investicija, što će ubrzati oporavak i rast privredne aktivnosti u Republici Srbiji uprkos teškim ekonomskim uslovima sa kojima ćemo se suočiti neposredno nakon pandemije. Namera ovog projekta, uz pomoć EIB, jeste da doprinese oporavku i razvoju MSP podržavanjem novih investicija, da očuva zaposlenost, podstakne privredni razvoj zasnovan na načelima održivog razvoja i unapredi konkurentnost kroz investicije u digitalizaciju i primenu novih tehnologija.”

Mateja Norčič Štamcar, otpravnica poslova Delegacije Evropske unije u Srbiji, istakala je: „Evropska unija je bila uz Srbiju od samog početka pandemije, u fazi vanredne situacije i kao podrška kampanji vakcinacije. Prirodan je izbor Evropske unije da nastavi da podržava i privredu. U tom pravcu smo usmerili i određena bespovratna sredstva. Finansijska sredstva koja obezbeđuje EIB suštinski su deo naše strategije jačanja MSP. Ona su oslonac privrede.”

Tim Evropa pruža ključnu ekonomsku podršku srpskoj privredi

Zajam EIB omogućava Vladi Srbije da obezbedi ključnu ekonomsku podršku privatnom sektoru. Ova sredstva su deo paketa podrške Tima Evropa za Zapadni Balkan, koji uključuje program za oporavak od kovida-19 vredan 1,7 milijardi evra koji je EIB uvela u maju 2020. godine. Ovaj paket podrške EU uključuje i kontinuirano uvođenje dva dodatna programa, koji će obezbediti do 900 miliona evra novih sredstava u regionu. Od 2009. godine do danas, EIB je investirala preko 2,2 milijarde evra u gotovo sve ključne sektore srpske privrede, što je doprinelo očuvanju preko 320.000 radnih mesta.

01/07/2021 0 comment

Finews

EIB je potpisala 40 miliona evra sa Banca Intesa Beograd za podršku srpskim malim biznisima

by Vesna Lapčić 30/06/2021

Evropska investiciona banka (EIB), banka Evropske unije (EU), obezbedila je 40 miliona evra za Banca Intesa Beograd (BIB) radi podrške bržem oporavku sprskih malih i srednjih preduzeća od covida-19. Ovo je peti zajam EIB-a za oporavak privatnog sektora u Srbiji u okviru finansijskog programa Tima Evrope za borbu protiv covida-19. Od početka pandemije 2020. godine, EIB je obezbedila 180 miliona evra novih, pristupačnijih kreditnih linija za podršku srpskim kompanijama, pomažući im da reše probleme sa likvidnošću, održe poslovanje, radna mesta i realizuju svoje investicione planove tokom i posle pandemije.

Kreditnom linijom EIB-a potpisanom danas, BIB će moći da ponudi bolje i povoljnije uslove za MSP i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije koja su najugroženija trenutnom krizom. Ovom novom finansijskom prilikom, kompanije će moći da nadomeste potrebu za obrtnim sredstvima i realizuju svoje investicije.

Liljana Pavlova, potpredsednica Evropske investicione banke odgovorna za Srbiju izjavila je: “Ulaganjem 180 miliona evra za podršku bržem oporavku srpskih malih i srednjih biznisa, EIB je pokazao istrajnu posvećenost potpunom i brzom oporavku Srbije od pandemije covida-19. Želimo da pomognemo srpskoj ekonomiji ne samo da odoli uticaju pandemije, već i da se širi, razvija i jača svoju poziciju na regionalnim i tržištima Evropske unije. Sledeći korak u tom pravcu je tranzicija ka zelenijem, digitalnom poslovnom modelu i, kao banka EU, EIB će doprineti ovoj transformaciji, ključnoj za stvaranje radnih mesta i opštu konkurentnost srpske ekonomije.”

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora, Banca Intesa, izjavila je: „Veliko nam je zadovoljstvo što nastavljamo dugogodišnju saradnju sa našim partnerom Evropskom Investicionom bankom obezbeđivanjem nove kreditne linije u iznosu od 40 miliona evra. Pandemija virusa COVID-19 nesumnjivo je ostavila najveće posledice na mala i srednja preduzeća, te su njihov oporavak i dalji razvoj ključni za održivi rast srpske ekonomije. Kao decenijski lider na tržištu Srbije, kroz novu kreditnu liniju ponudićemo sektoru privrede podršku u nesmetanom kontinuitetu njihovog poslovanja, finansiranju tekućih obaveza i investicionih projekata u cilju očuvanja stabilnosti kompanija i radnih mesta, kao i rasta i osnaživanja domaće ekonomije. Banca Intesa je kao pouzdan partner privredi do sada stavila na raspolaganje 160 miliona evra kroz ugovore o kreditnim linijama sa EIB.”

Mateja Norčič Štamcar, otpravnica poslova Delegacije Evropske unije u Srbiji je izjavila: “Bez obzira da li se radi o inovativnom, visoko tehnološkom ili malom biznisu u ruralnim delovima Srbije koji se bavi poljoprivrednom ili obradom drveta; bilo da se radi o sajber kompaniji ili seoskom gazdinstvu – EU ima način da podrži bilo koje malo ili srednje preduzeća u Srbiji. Stoga je ovo još jedan korak u pravom smeru ka vitalizaciji i stabilizaciji ekonomije u Srbiji i stvaranju prilika za preduzetnike.”

30/06/2021 0 comment

Finews

Novi zajam EIB za oporavak malog biznisa

by Vesna Lapčić 28/06/2021

Evropska investiciona banka (EIB) i UniCredit Banka Srbije A.D. (UCBS) potpisali su danas ugovor o zajmu vrednom do 50 miliona evra za finansiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) i kompanija srednje tržišne kapitalizacije u Srbiji za efikasniji oporavak od covida-19. Zajam će pomoći kompanijama da prevaziđu finansijske poteškoće izazvane pandemijom, održe likvidnost i radna mesta. Ovo je četvrta kreditna linija EIB-a za podršku srpskim kompanijama u okviru finansijskog paketa Tima Evrope za oporavak Zapadnog Balkana. Uključujući nove zajmove potpisane danas, EIB-ova finansijska podrška za oporavaka srpskih MSP od početka pandemije dostigla je 140 miliona evra.

UCBS će ova sredstva staviti na raspolaganje srpskim MSP i kompanijama srednje tržišne kapitalizacije pogođenih krizom covida-19 pod povoljnijim i pristupačnijim uslovima. Kompanije će moći da iskoriste sredstava EIB-a za finansiranje svoje likvidnosti, obrtnih sredstava i srednjoročnih i dugoročnih investicija.

Liljana Pavlova, potpredsednica Evropske investicione banke odgovorna Srbiju, izjavila je: “EIB nastavlja da podržava rast i razvoj Srbije potpisivanjem ove značajne investicije. Posvećeni smo stvaranju preduslova za brži oporavak od covida-19 i tranziciju ka otpornijoj, zelenijoj, održivijoj ekonomiji Srbije, sposobnoj da se uspešno takmiči na globalni tržištima. Drago nam je da imamo partnere poput UniCredit Banke koji su kadri da našu finansijsku podršku usmere direktno ka kompanijama u Srbiji, čime doprinosimo očuvanju radnih mesta i prihoda za hiljade ljudi.”

Teodora Petkova, direktorka za Istočnu Evropu UniCredita izjavila je: “Kroz ovu incijativu nastavljamo da posvećeno podržavamo razvoj lokalnih biznisa I ekonomija kako bismo ubrzali oporavak od covida-19. Ovo predstavlja još jedan konkretan korak ka obezbeđivanju stalnog priliva kapitala pogotovo za MSP, koja su jedan od glavnih stubova ekonomija Zapadnog Balkana, čime će moći da finansiraju obrtna sredstva i investicione programme. U UniCreditu blisko sarađujemo sa našim lokalnim bankama u svim zemljama kako bismo sproveli odlučne i konkretne aktivnosti i bili deo rešenja, i time podržali kontinuitet i proizvodnje i lance nabavke u ekonomijama istočne Evrope.

Predsednica Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija, Feza Tan, je izjavila: “Naše uspešno dugoročno partnerstvo sa EIB-om nastavlja se potpisivanjem ovog novog ugovora o zajmu. Ponosni smo što nastavljamo da sarađujemo na podršci lokalnoj ekonomiji. Kroz UniCredit banku i UniCredit Leasing Srbiju do sada smo plasirali više od 95 miliona evra EIB-ovih finansijskih sredstava. Radujemo se plasiranju ovih sredstava za lokalne biznise. S obzirom da smo jedna od vodećih banaka na tržištu, imamo odgovornost i snagu da nastavimo da aktivno podržavamo oporavak i razvoj zemlje.”

Mateja Norčič Štamcar, otpravnica poslova Delegacije Evropske unije u Srbiji, izjavila je: “MSP su oslonac ekonomije i zato mi finansiramo ovu oblast kako kroz bespovratna sredstava, tako i kroz kredite i kreditne garancije. Drago nam je da smo partneri bankarskog sektora na tom putu. Svi napori Evropske unije da podrži MSP koja se bave inovacijama i tehnologijama, kao i drugim sektorima, na kraju će doprineti modernizaciji Srbije i rastu ekonomije, pogotovo kada su u pitanju biznisi pogođeni krizom covida-19.”

Povećan pristup finansijama za MSP na Zapadnom Balkanu

EIB ima dobro uspostavljen odnos sa UniCredit bankom sa kojom je do danas sproveo nekoliko kreditnih linija u ukupnoj vrednosti od preko 150 miliona evra za finansiranje MSP i preduzeća srednje kapitalizacije u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Poslednja saradnja potpisana 2020. godine predstavlja zajam za podsticaj društveno odgovorenih praksi koji je prvi put uspostavljen za Srbiju. Ovaj inovativni tip finansiranja osmišljen je za kompanije koje žele da izvrše pozitivan uticaj na svoju zajednicu kroz zapošljavanje i profesionalni razvoj ljudi iz osetljivih društvenih grupa.

28/06/2021 0 comment

Finews Preporucujemo Slider

EIB: Oštriji uslovi kreditiranja za preduzeća

by Vesna Lapčić 09/06/2021

Uslovi kreditiranja malih i srednjih kompanija su pooštreni, dok su istovremeno krediti namenjeni domaćinstvima sve pristupačniji, pokazuje redovno prolećno izdanje svog istraživanja o trendovima u bankarskom kreditiranju na finansijskom tržištu centralne, istočne i jugoistočne Evropu koje je objavila Evropska investiciona banka (EIB).

Tražnja za finansijskim sredstvima i zajmovima raste za sve kategorije klijenata. Analiza je takođe ustanovila da postoji visoka posvećenost međunarodnih bankarskih grupacija koje posluju u regionu, kao i spremnost da nastave operacije u istom ili većem obimu.

Istraživanje nudi uvid u aktivnosti bankarskih grupacija, njihovih podružnica i lokalnih predstavništva, kao i projekcije kretanja kreditnih aktivnosti na ovom tržištu. Takođe, analizira i potražnju za finansijskim sredstvima i njihovu dostupnost za mala i srednja preduzeća, korporacije i domaćinstva, posebno kada su u pitanju uslovi finansiranja. Daje procenu marketinškog potencijala i pozicioniranje finansijskih institucija, kao i analizu kretanja nenaplativih kredita na lokalnim tržištima.

Kompletno istraživanje za pojedinačne zemlja Zapadnog Balkana i analize pročitajte ovde.

“Naše najnovije istraživanje pokazuje da je regulatorna pomoć za borbu protiv covida-19 bila ključna za ublažavanje najkritičnijih posledica za bankarski sektor u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi tokom 2020. i na početku 2021. godine,” izjavio je potpredsednik EIB-a Ricardo Mourinho Félix zadužen za ekonomska istraživanja. “Kako bi se izborio sa pooštrenim uslovima za kreditiranje malih biznisa i preduzeća, i sa ukidanjem moratorijuma na kredite, Region može da računa na svoje međunarodne partnere. Grupacija EIB će nastaviti da pruža podršku, pogotovo kroz panevropski garancijski fond, kao i svoje regularne investicione i savetodavne aktivnosti, težeći da oživi investicije potrebne za ekonomski oporavak regiona na putu ka zelenoj, digitalnoj tranziciji i većoj konkurentnosti,” dodao je.

“Finansijski sistem u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi pokazuje izuzetnu otpornost prema najvećem ekonomskom udaru koji je doživeo. Međunarodne banke nastavljaju da podržavaju region. Međutim, naše istraživanjem pokazuje slabu investicionu potražnju i još uvek stroge uslove kreditiranja malih biznisa i preduzeća. Da bi se pojačale investicione aktivnosti, potreban je kontinuirani zajednički napor javnog i privatnog sektora kako bi se region oporavio i nastavio da napreduje u pravcu zelene i digitalne tranzicije,” rekla je glavni ekonomista EIB-a Debora Revoltella.

Istraživanje tržišta kredita za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu deo je redovnih aktivnosti EIB-a, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetske banke u okviru “Bečke inicijative”, okvira za čuvanje finansijske stabilnosti evropskih zemalja u razvoju.

Kako se razvija ponuda i potražnja zajmova?

U proteklih šest meseci, banke su zabeležile manje zahteva za investicijama, dok su potrebe za obrtnim sredstvima nastavile da pozitivno utiču na ukupnu potražnju za zajmovima. Kretanja na tržištu nekretnina značajno su doprinela rastu potražnje, sa kojom je porasla i ukupna tražnja za hipotekama. U poslednjih šest meseci, izgledi lokalnog tržišta i porast nenaplaćenih zajmova bili su glavni ograničavajući faktori za ponudu novih zajmova. U narednom periodu očekuje se da će se uslovi kreditiranja dalje pooštravati samo za korporacije, kao i mala i srednja preduzeća.

Za više informacija pročitajte kompletno istraživanje i analizu ovde .

09/06/2021 0 comment

Newer Posts

Older Posts