Prema rezultatima Istraživanja o investicijama u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CIJIE) koje je sprovela Evropska investiciona banka, u drugom kvartalu 2022. godine preduzeća u ovim zemljama navela su da su se uslovi finansiranja drastično pogoršali, više od proseka u Evropskoj uniji (EU). Očekuju da će nastaviti da se pooštravaju u skladu sa opštim ekonomskim i političkim kretanjima. Udeo firmi koja troškove energije smatraju ograničenjem porastao je na 87%. Uprkos tome, kompanije u regionu CIJIE planirale su da u 2022. godini investiraju više nego u 2021. Jedan od podsticaja za to bila je pandemija, koja je ubrzala digitalizaciju, razvoj novih proizvoda i promene u lancima snabdevanja. Primena naprednih digitalnih tehnologija se povećala i 67% preduzeća u navelo je koristi bar jednu takvu tehnologiju, a 27% planira da tokom naredne tri godine ulaže u inovacije. Time će se smanjiti jaz u odnosu na SAD gde trenutno ima oko 71% kompanija koje koriste napredne tehnologije.
Iako je oko polovine firmi navelo je da klimatske promene utiču na njihovo poslovanje, samo jedna trećina je poboljšala otpornost na fizičke klimatske rizike, pogotovo u Rumuniji (49%) i Estoniji (40%). Većina firmi preduzima mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, naročito u Rumuniji (93%) i Poljskoj (90%), ali nešto manje u Bugarskoj (70%). Isto tako, preduzeća u regionu CIJIE sklonija su da prelazak na strože klimatske standarde vide kao rizik umesto priliku, posebno u infrastrukturnom sektoru (41%). U regionu koji je obuhvaćen istraživanjem, Litvanija ima najveći udeo preduzeća koja su već investirala i planiraju da tokom naredne tri godine investiraju u rešavanje pitanja klimatskih promena, a zatim slede Rumunija i Slovenija.
Potpredsednica EIB Liljana Pavlova rekla je: „Naše ekonomsko istraživanje ističe da je uticaj aktuelne energetske krize čak i veći u regionu CIJIE nego u drugim delovima Evropske unije. Najbolji način da se podrži energetska sigurnost Evrope je kroz obnovljivu i održivu energtsku mrežu. Da bi se ubrzala zelena tranzicija i smanjila zavisnost regiona od fosilnih goriva, EIB planira da pojača finansiranje čiste energije i mobiliše do 115 milijardi evra sredstava za investicije u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, mreže, kao i infrastrukturu za napajanje i skladištenje.”
Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB, dodala je: „Niz šokova u poslednje tri godine nametnuo je višestruke izazove preduzećima širom Evrope. Kompanije u regionu CIJIE dale su prioritet inovacijama (u većem broju nego što prosek na nivou EU), ostajući izvozno orijentisana i prihvatajući napredne digitalne tehnologije (na nivou proseka sa EU i SAD). Međutim, manje preduzeća u CIJIE ulaže u nematerijalnu imovinu (istraživanje i razvoj, softver i obuke), nego što je slučaj u EU kao celini. Neizvesnost i nedostatak odgovarajućih veština, zajedno sa troškovima energije, najznačajnije su dugoročne prepreke investiranju.”
Preduzeća u regionu koje je obuhvaćemo istraživanjem ostala su izrazito izvozno orijentisana i otvorena za međunarodnu trgovinu, ali njih četiri od pet od 2021. godine suočava se sa različitim poremećajima u trgovini, na šta utiču i rat u Ukrajine i kovid-19. Većina firmi u prerađivačkoj industriji (94%) i velikih preduzeća (79%) navela je da su učestvovala u međunarodnoj trgovini, pre svega ona u Sloveniji i Slovačkoj. Radi diversifikacije rizika, 63% firmi navelo je da je povećalo broj trgovinskih partnera, pri čemu je taj procenat najveći u Rumuniji (86%).