Home Tags Posts tagged with "dobrovoljno zdravstveno osiguranje"
Tag:

dobrovoljno zdravstveno osiguranje

Deloitte
EdukonovacSlider

Kako da se lečite efikasno i povoljno?

by Vesna Lapčić

Kada se DZO koristi i kada se aktivira?

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se koristi uvek kada je zdravlje na neki način narušeno, i jedino pod tim uslovima osiguranje može da pokrije trošak lečenja.

Dakle, koristi se kada osoba ima tegobe, bol, neprijatnost i potrebna joj je medicinska usluga ili kada ima zakazanu kontrolu na osnovu ranijeg odlaska kod lekara, što mnogi korisnici ne znaju, odnosno misle da se može koristiti i preventivno. Preventivno se može otići na sistematski pregled ako je ugovoren kroz polisu osiguranja.

Kako se koristi DZO?

Kada dođe do tegobe, zove se Medicinski kontakt centar kako bi se zakazao pregled u ustanovi po izboru osiguranika. Samo neke kuće daju opciju da osiguranik sam zakaže pregled direktno u ustanovi koja je u Mreži zdravstvenih ustanova izabrane osiguravajuće kuće.

Kada se obavi pregled, potpisuje se obrazac koji je i potvrda o izvršenoj usluzi. Ukoliko postoji učešće (participacija) osiguranika u trošku, ono se plaća na licu mesta.

 Da li DZO pokriva i hronične bolesti zaposlenih?

Visok krvni pritisak (hipertenzija), problemi sa štitnom žlezdom, ginekološki problemi i slično zdravstveni su problemi sa kojima se danas suočavaju i sve mlađi ljudi. Većina osiguravača u Srbiji pokriva (u potpunosti ili delimično) kontrolne preglede i analize u vezi sa hroničnim bolestima, kao i njihovo dalje lečenje. Velike su razlike u načinu na koji ih osiguravači tretiraju u smislu limita, a pokazalo se da to itekako utiče na zadovoljstvo krajnjeg korisnika – osiguranika.

Koja je razlika između vanbolničkog i bolničkog lečenja?

 Najčešće se ugovaraju paketi sa pokrićem vanbolničkog lečenja, što podrazumeva sve što možete obaviti u jednom domu zdravlja: pregled kod lekara specijalista, kontrole, laboratorijska ispitivanja i analize, dijagnostika, primarne ambulantne intervencije…
Ako se ugovori pokriće bolničkog lečenja, to podrazumeva mogućnost zauzimanja bolničkog kreveta duže od 24 sata. Tu nije reč samo o operacijama, već se na bolničkom lečenju može ostati i zbog nekih dodatnih ispitivanja (testova, analiza, dijagnostike).

Da li se zdravstvena zaštita za trudnice posebno ugovara?

Većina osnovnih paketa sadrži preglede i dijagnostiku u trudnoći, dok viši paketi najčešće pokrivaju i trošak porođaja. Ovo pokriće se pokazalo kao korisno zaposlenima koji odluče da uključe članove porodice u osiguranje.

Koja su još dodatna pokrića koja se mogu ugovoriti?

Vanbolničko lečenje je osnovno pokriće koje se mora ugovoriti. Nekada se u sklopu osnovnog pokrića nalaze i bolničko lečenje i zdravstvena zaštita trudnica.

Dodatno se još mogu ugovoriti i: sistematski pregled, fizikalna terapija, lekovi na recept, oftamologija, stomatologija.

Koliko osiguravača u Srbiji nudi DZO?

DZO je osiguranje koje ima rast veći od 25% poslednje četiri godine, pa je sve više osiguravajućih kuća koje ga plasiraju na tržište: Generali, Uniqa, WSO, Triglav, Dunav, DDOR, Milenijum, Sava i Globos.

 Kolika je Mreža zdravstvenih ustanova i kakva je pokrivenost u manjim mestima?

 U zavisnosti od osiguravača, mreža može imati i do 700 klinika rasprostranjenih po celoj RS. I manja mesta su pokrivena ukoliko postoje ustanove koje odgovaraju standardima i koje imaju interes da pristanu na dogovorene niže cene u odnosu na svoj zvanični cenovnik usluga.

Šta ne pokriva DZO polisa?

 Isključenja u osiguranju se prevashodno odnose na lečenje težih prethodnih zdravstvenih stanja, npr: Alchajmer, tumori mozga, multiple skleroza, itd. DZO ne pokriva estetske intervencije koje ne utiču na zdravlje samog osiguranika. Takođe, ukoliko dođe do povrede usled bavljenja ekstremnim sportovima, lečenje takvih povreda je isključeno.

Da li DZO podrazumeva lečenje usled zaraze Korona virusom?

Samo jedna osiguravajuća kuća pokriva lečenje usled Corona virusa. Svakako, kod ostalih je pokriven prvi pregled, tj. sve do dijagnostikovanja Covid-19 kod osiguranika.

Na sajtu Osiguranik.com  možete u dva klika dobiti informacije o ceni i detaljima za osnovni, srednji i premijum paket.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Zašto je zdravlje nacije pitanje nacionalne bezbednosti?

by Vesna Lapčić

Autor: PhD Željko Jović, doktor menadžmenta u zdravstvu

Možda kao nikada ranije, u epicentar dešavanja čovečanstva postavljeno je zdravlje kao premisa održivosti, postojanja i budućeg bivstvovanja ljudskog roda na planeti Zemlji. I mada deluje grubo i zastrašujuće, izazovi sa kojima smo suočeni poslednjih nekoliko godina stavili su ljude u situaciju da se ujedine oko bitne stvari, jednostavne definicije a složene sadržine – zdravlja. Svet pre pandemije COVID-19 možda nije bio najidealnije mesto za život, ali je svakako pružao veći osećaj sigurnosti i održivosti za čoveka kao pojedinica i svaku državu.

Naime, kriza je pokazala da u EU ne postoji zadovoljavajuća saradnja između zdravstvenih sistema i osiguranja članica EU, da građani nisu dovoljno informisani o pravima i mogućnostima prekogranične zdravstvene zaštite, kao i da je  pravna forma korišćenja medicinskih usluga van teritorije domicilne države nejasna. Članice EU kao i one van nje u Evropi postale su svaka za sebe „dobro utvrđeni bastioni” gde zajedničke evropske vrednosti gotovo da i ne postoje.

Ništa bolja situacija nije bila ni u SAD-u, gde su potpuno urušene vrednosti čuvenog “Obamakera”. Najveći pritisak su trpela mala i srednja preduzeća, koja su usled nelikvidnosti kasnila sa plaćanjem zdravstvenog osiguranja za svoje zaposlene, a polovinom 2021. godine čak 64 odsto poslodavaca u SAD je redukovalo pokrića u zdravstvenom osiguranju.

Što se tiče situacije u Srbiji, pandemija je pokazala da naš zdrastveni sistem i nije tako loš kako smo mi spremni da ga ocenimo. Zasluga je najvećim delom na medicinskom kadru, koji je pokazao neverovatnu požrtvovanost kako bi zdravstveni sistem funkcionisao.

Odsustvo globalne strategije odbrane od izazova može ugroziti zdravlje i ljudsku populaciju. Upravo zbog ovoga, pitanje zdravlja nacije i pojedinca mora postati jedno od ključnih za nacionalnu bezbednost svake zemlje.

Šta mora obuhvatiti buduća strategija nacionalne bezbednosti po pitanju zdravlja?

Pre svega – adekvatnu mrežu zdravstvenih ustanova od primarnog do tercijarnog nivoa.

Po ovom pitanju u Srbiji se mnogo radilo poslednjih godina: izgrađene su nove bolnice, klinički centri, ustanove primarne zdravstvene zaštite. Ono što je izgledalo najteže, prvenstveno zbog finansijskih razloga, rešeno je brzo i najlakše.

Međutim, pitanje kadrovskih kapaciteta (lekari i medicinski tehničari) pokazalo se kao izuzetno kompleksan i na duge staze teško rešiv izazov. Po ovom pitanju mora se uraditi mnogo. Dobar model je strategija koja je svojevremeno primenjena u IT sektoru, gde se krenulo od posebnih programa u školama i na fakultetima, pa do stvaranja optimalne sredine za rad zaposlenih u ovoj industriji. Slično treba postupiti i kada je u pitanju školovanje budućeg medicinskog kadra u našoj zemlji. Takođe, moramo planski i kontinuirano stvarati pre svega bolju finansijsku potporu, kako bi mladi stručnjaci ostajali u zemlji.

Mora se razmišljati i o širem uključivanju privatnog zdravstvenog sektora i intenzivnijem povezivanju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO). Mi danas u Srbiji imamo najrazvijeniji privatni zdravstveni sektor u regionu u kojem radi više desetina hiljada medicinskih radnika, a za to je zaslužan entuzijazam pojedinaca i privrednika.

Ništa manje nisu značajne grane industrije osiguranja poput Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje se ugovara kao benefit zaposlenih u kompanijama ili individualno kao dopuna obaveznom zdravstvenom osiguranju za pojedince i porodice. Uloga DZO je već sada ogromna, ali tek treba da dobije na značaju.

Preventivni pregledi koje sadrže proizvodi DZO samo su jedan od elemenata koji treba da dovedu do ranijeg otkrivanja određenih zdravstvenih problema, čime se vreme izlečenja i vraćanje u normalne životne i radne tokove značajno smanjuje. I troškovi lečenja su u ovom slučaju značajno manji. Naravno i u slučaju težih oboljenja, DZO omogućava adekvatno lečenje kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Zdravstvene sisteme i sisteme zdravstvenog osiguranja treba jednako dobro i strukturalno razvijati kao i bilo koje druge, recimo odbrambene sisteme, u prevenciji i otklanjanju uticaja bezbednosnih izazova.

Zdravstveni sistemi već jesu nešto što svaka država mora imati na “prvoj liniji odbrane”, kako bi obezbedila normalno funkcionisanje ekonomije i kako bi bili obezbeđeni bazični usovi za prosperitet i dalji razvoj.

Iz publikacije: Zdravi. Svoji. Osigurani.

Foto: Unsplash

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Zaposleni zahtevaju sve više medicinskih benefita, dobrovoljno zdravstveno osiguranje raste

by Vesna Lapčić

Globalno istraživanje tržišta radne snage kompanije Willis Towers Watson kaže  da 71 odsto poslodavaca smatra da su medicinski benefiti ključni u borbi protiv „cunamija talenata“. Kada se govori o medicinskim benefitima ne misli se isključivo na zdravlje već i na brigu o porodici, programima plodnosti, mentalnom zdravlju. Zdravstveni rizici će biti izraženi i u budućnosti moglo se čuti na nedavno održanoj konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“, u organizaciji platforme Be Risk Protected, čiji su osnivači portali Sveoosiguranju i Sveonovcu.

„Populacija stari, hronične bolesti čine veliki deo potrošnje, a poseban problem je što se svega četiri odsto budžeta ulaže u prevenciju na čemu će raditi i osiguravači“, istakao je  Đorđe Nedeljković, direktor Sektora za korporativno poslovanje i afiniti, UNIQA osiguranja.

Dr Jasmina Knežević, generalna direktorka klinike Acibadem Bel Medic je podsetila da je pet miliona ljudi širom sveta izgubilo život te da je u Srbiji povećana smrtnost i to 18 odsto u 2021. u odnosu na 2020. godinu.

Ona se složila da malo ulažemo u prevenciju koja postaje i globalni problem. „Srbija je po smrtnosti novorođenčadi, obolevanja od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma – među prvim zemljama u Evropi. To nije kritika već konstatacija da moramo mnogo da radimo na tome“, rekla je dr Knežević i dodala da su tokom pandemije mnoge bolesti bile zapostavljene pa su sada „zagušeni pacijentima koji su možda izgubili „zlatni period“ za otkrivanje i lečenje raznih bolesti“.

Nedeljković je istakao da zbog svega navedenog očekuje dalji rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje je 2021. raslo oko 27 odsto u odnosu na 2020. prema podacima Narodne banke Srbije. „Verujem da će još veći broj poslodavaca ugovarati DZO kao vid benefita. Premija neće rasti samo zbog novih klijenata već i postojećih jer smo suočeni sa medicinskom inflacijom. Naime, cene medicinskih usluga rastu, samim tim rastu troškovi odnosno štete i u konačnici se to preslikava na klijente“, objasnio je Nedeljković.

DZO polise ima, kako on procenjuje, oko 250.000 ljudi u Srbiji što je 3,5 odsto ukupne populacije te je prostor za dalji rast ogroman. On je rekao da postoji značajna mogućnost da se ove polise prodaju i fizičkim licima ali je potrebno više vremena i truda. „Taj deo portfolija je profitabilniji za osiguravače. Postoji prostor za napredak ali taj semgnent nije lako razviti“, objasnio je Nedeljković.

Nemanja Petrović, direktor Sektora za korporativne poslove Globos osiguranja je napomenuo da je polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja imala i tokom pandemije osnovno pokriće – bolničko i vanbolničko lečenje i dopunsko pokriće – sistematski pregled, stomatološki i oftamološki pregled, fizikalne terapije. „Poslodavci koji su tokom pandemije imali ugovorenu polisu DZO bili su, sasvim sigurno, u prednosti u odnosu na one koji nisu, oni su spremnije dočekali pandemiju“, rekao je Petrović i dodao da misli da su osiguravači dobro odreagovali tokom pandemije uključujući i pokrića u vezi sa koronom poput dijagnostike, a neki čak i testiranja PCR testom.

Dr Boris Popov, suosnivač prve wellbeing platforme za kompanije Rezilient je istakao da 97 odsto američkih kompanija sa više od 5000 zaposlenih koristi neki oblik programa psihološke podrške, a oko 80 odsto onih koji imaju više od 1000 zaposlenih.  Globalne studije pokazuju da se ulaganje u programe psihološke podrške isplati, odnosno da je ROI tri do devet dolara na svaki investirani dolar u zavisnosti od mnogih parametara.

Top tri benefita za zaposlene prema studiji koja je rađena pre sedam godina na Filosofskom fakultetu su: plaćene edukacije, fleksibilno radno vreme i zdravstveno osiguranje. Posle pandemije benefiti u vezi sa mentalnim zdravljem su skočili u top tri, dodao je on.

„Sve više poslodavaca se odlučuje za uslugu psihološkog savetovanja jer su gubici zbog ugroženog mentalnog zdravlja ogromni. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oni globalnu ekonomiju koštaju jedan trilion dolara godišnje. To znači da jedna kompanija sa 500 zaposlenih godišnje gubi pola miliona dolara što psihološka podrška može da reši. Tu pre svega mislimo na izgaranje na poslu i prezentizam – fizička prisutnost a mentalno odsustvo“, rekao je Popov.

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

RFZO će ozbiljnije nuditi dobrovoljno zdravstveno osiguranje

by Vesna Lapčić

Republički zavod za zdravstveno osiguranje nudiće intenzivnije polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja nakon završetka započete reforme, rekla je Sanja Radojević Škodrić, v.d. Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje na 5. Srpskim danima osiguranja.

„Za dobrovoljno zdravstveno osiguranje mora da se stekne zrelost građana, privatnih i državnih zdravstvenih ustanova i države. Pored toga, DZO najčešće vezujemo za privatne ustanove, a i državne zdravstvene ustanove pa i rehabilitacioni centri funkcinišu kao privatne ili imaju dodatne usluge koje pružaju. Međutim, da bi oni funkcionisali kao privatne ustanove moraju da imaju i opremu i kadar, a to često nije slučaj odnosno može se desiti da imaju opremu a da nemaju kadar i obrnuto. Započeli smo sa reformama RFZO, ostao je manji deo da se uradi kako bismo se potpuno uključili u DZO. Problem je bilo fakturisanje jer na fakturi nisu mogle da se vide sve stavke što će biti omogućeno od 1. januara 2022. Zatim, materijalno knjigovostvo će zaživeti 1. aprila 2022. Građani takođe moraju da dobiju predračun koliko šta košta, na osnovu čega će videti šta građani žele a šta ne žele da uplate“, objasnila je Radojević Škodrić.

Ipak, kako je rekla, RFZO je  zreo da pruži uslugu dobrovoljnog zsravstvenog osiguranja, posebno sa rastom plata i penzija čime su se stekli uslovi da građani uplaćuju te vrste osiguranja.

Ona je istakla da je potrebno promeniti zakonsku regulativu jer trenutno DZO preko Fonda mogu da ugovore samo oni koji imaju obavezno zdravstveno osiguranje. „Treba uključiti sve građane. Postoje i druge zakonske regulative koje sz zrele da se menjaju da bi se razvilo DZO“, rekla je ona.

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

Paketi SAVA ZDRAVO u ponudi Sava osiguranja

by Vesna Lapčić

Sava osiguranje je kreiralo i plasiralo unapređene pakete dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, pod nazivom SAVA ZDRAVO, koji će ispuniti brojne zahteve i zadovoljiti različite potrebe osiguranika za zdravstvenim uslugama.

Polisom osiguranja ugovaraju se  osnovna pokrića koja se odnose na vanbolničko lečenje koje obuhvata: preglede i dijagnostičke procedure, laboratorijska ispitivanja, testove i analize neophodne za ispitivanje reproduktivnog sistema, ambulantne intervencije, sanitetski transport, ordiniranu terapiju u ambulantnim uslovima, kućno lečenje u hitnim slučajevima, radioterapiju i hemioterapiju u uslovima vanbolničkog lečenja, preglede i dijagnostičke procedure i laboratorijska ispitivanja (u vezi sa tegobama nastalim usled potvrđene covid-19 infekcije u periodu najduže šest meseci posle uspostavljanja dijagnoze), mentalno zdravlje, hitnu stomatologiju, medicinsko – tehnička pomagala.

Prema potrebama klijenta moguće je ugovoriti i druga osiguravajuća pokrića. To su: bolničko lečenje, zdravstvena zaštita trudnica i novorođenih beba, sistematski pregled, oftalmološke usluge, stomatološke usluge, lekovi na recept i nalog, fizikalna i logopedska terapija, usluge komplementarne medicine, pokriće u slučaju tumora i drugo lekarsko mišljenje.

Prednost paketa SAVA ZDRAVO dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, u odnosu na postojeće ponude na tržištu osiguranja, je u tome što je, uz osnovna i dodatna osiguravajuća pokrića, moguće ugovoriti i:

  • drugo lekarsko mišljenje
  • pokriće u slučaju tumora
  • postcovid pokriće i
  • proširenje pokrića kod sistematskog pregleda.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je moguće ugovoriti kao individualno i kolektivno. Osigurati se mogu svi državljani Republike Srbije bez obzira na godine starosti, kao i strani državljani koji su na privremenom radu u Srbiji.

U skladu sa potrebama potencijalnih klijenata kreirana su tri SAVA ZDRAVO paketa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja uz mogućnost proširenja i povećanja ugovorenih osiguranih suma:

  • Sava Basic – obuhvata vanbolničko lečenje na osiguranu sumu do 1000 EUR
  • Sava Standard – obuhvata vanbolničko i bolničko lečenje na osiguranu sumu do 2000 EUR
  • Sava Pro – obuhvata vanbolničko lečenje i bolničko lečenje na osiguranu sumu do 3000 EUR.

Premija osiguranja kod Kolektivnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja zavisi od broja zaposlenih koji se želi osigurati, od polne i starosne strukture zaposlenih, od osigurane sume, kao i od odabranog seta medicinskih usluga koji poslodavac izabere za svoje zaposlene.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje Sava osiguranja pruža mogućnost korišćenja usluga renomiranih privatnih zdravstvenih ustanova na teritoriji cele Republike Srbije.

Kupovinom polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja potencijalnim klijentima su obezbeđene brojne prednosti:

  • dostupnost Sava medicinskog kontakt centra 7 dana u nedelji, 24 časa dnevno (011 77 77 3 77)
  • bez čekanja na lekarske preglede i zakazivanje prema potrebama klijenta
  • savremene metode i komforni uslovi lečenja
  • mogućnost odlaska kod lekara van radnog vremena
  • sloboda izbora najboljih lekara u privatnim zdravstvenim ustanovama širom Srbije i pomoć pri izboru lekara, odnosno zdravstvene ustanove
  • bez nepotrebnog opterećenja ličnih finansija direktnim plaćanjem zdravstvenih usluga
  • dodatne pogodnosti za klijente dobrovoljnog zdravstevnog osiguranja

Kompanije koje se odluče za polisu Kolektivnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ostvaruju sledeće benefite:

  • sloboda kreiranja posebnog paketa dobrovoljnog zdravstevnog osiguranja koji odgovara mogućnostima poslodavca, zahtevima poslovanja i potrebama njenih zaposlenih
  • poreska olakšica za premiju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
  • mogućnost odlaska kod lekara van radnog vremena čime se umanjuje broj izostanaka zaposlenih
  • smanjenje odsustva zaposlenih zbog bolovanja i brži povratak na posao
  • pozitivan uticaj na imidž kompanije – brigom o zdravlju zaposlenih sprovodi se jedna od strategija održivog razvoja – motivišu se i nagrađuju zaposleni, tj. stvaraju se preduslovi za uspešan i lojalan tim.

Detaljnije o SAVA ZDRAVO paketima: www.sava-osiguranje.rs

Detaljnije o SAVA ZDRAVO paketima pročitajte na ovom LINKU.

 

0 comment
5 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

UNIQA osiguranje: PostCovid sistematski pregledi

by Vesna Lapčić

Klijentima UNIQA zdravstvenog osiguranja od sada je na raspolaganju još jedan benefit: postCovid sistematski pregled. Imajući u vidu komplikacije koje mogu nastati nakon preležanog korona virusa, UNIQA je postCovid sistematskim pregledima korisnicima pružila dodatnu zdravstvenu zaštitu.

Svima koji posle oporavka od infekcije korona virusom žele da provere zdravstveno stanje i po potrebi, uz stručnu lekarsku pomoć, preduzmu neophodne mere za dalji oporovak, UNIQA je omogućila dva postCovid paketa sistematskih pregleda, koji pored internističkih i kardioloških pregleda obuhvataju laboratorijske analize i neophodne ultrazvučne i kolor-dopler preglede u zdravstvenim ustanovama iz MedUNIQA mreže širom Srbije.

Jedinstvena usluga u Srbiji, dostupna je postojećim i novim klijentima UNIQA zdravstvenog osiguranja. Jedini preduslov za sve korisnike je da u okviru zdravstvenog osiguranja imaju ugovoren sistematski pregled, a klijenti sami mogu da izaberu da li će ga realizovati kao redovan ili kao postCovid sistematski pregled – bez dodatne naknade. Svi dodatno indikovani pregledi na osnovu postCovid sistematskog pregleda, nisu pokriveni zdravstvenim osiguranjem sve dok je na snazi proglašena pandemija ove bolesti u svetu i kod nas.

PostCovid sistematskim pregledima UNIQA je potvrdila beskompromisnu brigu o zdravlju i dobrobiti klijenata, odgovorila potrebama korisnika i opravdala lidersku poziciju u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. Zdravlje ne može da čeka, a UNIQA polisa i za vreme epidemije omogućava klijentima brze i kvalitetne zdravstvene usluge u okviru ugovorenih paketa za vanbolničko i bolničko lečenje, za sve akutne bolesti u preko 800 zdravstvenih ustanova iz MedUNIQA mreže širom Srbije. MedUNIQA tim, u kom rade isključivo lekari, dostupan je 24/7 za savete i zakazivanje pregleda u izabranoj zdravstvenoj ustanovi i u željenom terminu – bez čekanja. U slučajevima potvrde oboljenja od korona virusa dalje lečenje nije pokriveno osiguranjem dok je na snazi pandemija, jer se lečenje obavlja isključivo u skladu sa protokolom Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Sve informacije o zdravstvenom osiguranju, možete dobiti u poslovnicama UNIQA osiguranja, besplatnim pozivom broja 0800 201 301 ili posetom veb sajtu https://dzo.uniqa.rs/.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje jedno od top 5 benefita za zaposlene

by Vesna Lapčić

Zaposleni kao jedan od top pet benefita izdvajaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje, posebno u IT kompanijama, rekla je Milena Trifunović, šef prodaje u Osiguranik.com, na onlajn događaju „Dobrovoljno zdravstveno osiguranje kao benefit za zaposlene“ u organizaciji Benefiti i Osiguranik.com. Ona je dodala da postoji konstantan rast ove vrste osiguranja, a da je u prošloj godini rast bio 32 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

„Na terenu često možemo da čujemo da ljudi koji rade u IT industriji na razgovorima za posao ili kad menjaju posao pitaju da li će dobiti i polisu DZO kao jedan od benefita“, rekla je Trifunović.

Ovu uslugu koristi 100.000 građana, a za više od 90 odsto korisnika osiguranje su ugovorile kompanije koje na ovaj način, kako su istakli učesnici događaja, pokazuju i svoju društvenu odgovornost i brigu za zaposlene.

„Međutim, to je i dalje mali broj ljudi i postoji veliki potencijal za rast ove vrste osiguranja“, istakla je ona.

Cena polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja zavisi, kako je rekla, od paketa koji se ugovori te može da se kreće od 6,7 evra mesečno pa naviše. Najčešće se ugovaraju paketi sa vanbolničkim lečenjem i sistematskim pregledom, i još nekom dodatnom uslugom. Za firme sa 20,30 zaposlenih prosečne starosti tridesetak godina, cena takve polise bi bila oko 15 evra mesečno, rekla je Trifunović i dodala da firme često imaju predrasude da je polisa skupa te misle da moraju da plate i 100 evra po zaposlenom. Ovo osiguranje se ugovara na godinu dana.

Neke kompanije DZO ugovaraju i za zaposlene i za članove njihovih porodica ili pak daju mogućnost da zaposleni plaćaju za svoje članove porodice što im često bude povoljnije nego da sami sklapaju ugovore.

DZO omogućava da se pregledi brzo završe te da zaposleni ne gube nekoliko dana kod lekara. Osim toga, mnoge kompanije uvažavaju doznake za bolovanje privatnih lekara u prvih mesec dana, a pojedini poslodavci kažu da se broj dana provedenih na bolovanju smanjuje.

Kada je reč o trenutnoj situaciji, DZO, kako je rečeno, omogućava ljudima da izvrše i neke preglede koje zbog pandemije ne bi mogli da urade u državnom zdravstvenom sistemu. To je, kako kaže Trifunović, razlog zašto se sve više fizičkih lica interesuje za ovu vrstu osiguranja iako polisa ne pokriva lečenje od korone.

Pojedine osiguravajuće kuće omogućavaju osiguranicima i da se leče van mreže zdravstvenih ustanova (trenutno je 700 ustanova u mreži, privatnih i državnih). U tom slučaju osiguranik plaća pregled, a iznos mu se refundira.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail