Home Edukonovac
Category:

Edukonovac

EdukonovacSlider

Prevaranti napadaju oglašivače na Halo oglasima

by Vesna Lapčić

Nekoliko oglašivača na Halo oglasima prijavilo je prevarante koji su im slali lažne linkove na Viber uz to zahtevajući da unesu svoj broj kartice i CVC/CVV broj (neophodan prilikom plaćanja, a ne preuzimanja novca) da bi navodno uplata bila ptvrđena.

Sada su i Halo oglasi upozorili na te prevarante ističući da oni ne posreduju u transakcijama niti ikada šalju linkove putem Vibera za plaćanje ili slanje pošte te pozvali korisnike na oprez.

Prevara se odvija na sledeći način.

Jedna od korisnica je prodavala stolice. Na taj oglas joj se javio „zainteresovani“ kupac koji se raspituje o stanju stolica, a zatim traži račun za uplatu. Nakon toga obaveštava prodavca da je uplata izvršena i šalje link neke brze pošte (jedna je čak bila slovenačka) sa kojom treba dogovoriti preuzimanje paketa. Uz to šalju molbu da se na link unese broj kartice sa CVC/CVV brojem. Komunikacija se odvija na prilično dobrom srpskom jeziku, ali kako odmiče tako se javljaju problemi za prevarante jer očigledno prevodilac (bilo da je Google Translete ili neki drugi) meša rodove, obraća se u muškom pa ženskom rodu, a jezik u nekim rečenicama nije prirodan.

No, sreću da to otkriju imaju samo oni koji nastave konverzaciju i ne „upecaju“ se na prvu loptu da ostave podatke sa kartice. Oglašivač koji je prodavao stolice je mudro zaključio da broj kartice nije neophodan da bi mu neko izvršio upalatu već samo tekući račun. Navodni kupac se tu nije zaustavio već je pokušao da ubedi oglašivača da će morati da čeka na povraćaj novca 10 dana.

Nakon toga se na isti oglas javio ponovo prevarant. Taj je uspeo da pomeša da li je iz Slovenije ili Slovačke, opravdavajući se da slabo zna jezik.

Budite oprezni prilikom ostavljanja svojih podataka na internetu, posebno ukoliko je reč o karticama i ličnim podacima. Više o tome kako sve prevaranti deluju možete da pogledate i u podcastu Knedla u grlu na sledećem LINK-u. 

Takođe, brojne informacije možete da pročitate na portalu www.beriskprotected.rs.

Foto: Pixabay.com

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacSlider

Na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine nekretnine?

by Vesna Lapčić

Kupovina stana ili kuće su važan korak u životu svakoga ko sebi ostvari takvu mogućnost, te procesom odabira i kupovine stana olako mogu zavladati naizmenične emocije uzbuđenja i razočaranja, posebno ako je reč o prvoj kupovini u životu.

Tako lako može doći do previda prilikom donošenja odluke i sprovođenja same kupovine, pri čemu nije retkost da neiskusni kupci ne budu u celosti upoznati sa sopstvenim pravima i obavezama prodavca.

Ukoliko planirate kupovinu nekretnine, u nastavku pronađite korisne informacije o kupovini nepokretnosti – na koji način je potrebno da se za istu pripremite i na šta je sve potrebno da obratite pažnju.

Priprema za kupovinu – kako odrediti budžet za kupovinu nekretnine?

Kada se odlučite da želite da kupite nekretninu, najpre je važno da ustanovite kolikim budžetom zaista raspolažete. Kupovina nekretnine podrazumeva sagledanje više različitih troškova sem same cene koju prodavac navodi u ponudi. 

To su na prvom mestu dodatni troškovi kupovine stana – poput  plaćanja taksi kod notara, poreza na prenos apsolutnih prava i drugih, dok kasnije u budžet treba uračunati i cene mesečnog održavanja – to jest mesečni računi koje ćete morati da plaćate, kao i cene profesionalnih selidbi u vašem gradu kada vam ta usluga bude neophodna nakon izvršene kupovine.

Kako biste bili sigurni da na najbolji način raspolažete novcem, najbolje bi bilo da zapišete šta biste sve od nekretnine koju planirate da kupite očekivali – posedovanje terase, specifičnu lokaciju nekretnine, vrstu grejanja i bilo koju drugu specifičnu karakteristiku koja je vama važna.

Cene nekretnina jednostavno zavise od stanja na tržištu, pa je važno da pretražite trenutno dostupne oglase koji ispunjavaju kriterijume koje ste postavili. U ovom procesu vam može pomoć profesionalni agent za nekretnine koji bi umesto vas napravio uži izbor trenutno dostupnih ponuda na tržištu. Međutim, imajte u vidu da usluge agenta podrazumevaju i dodatne troškove.

Ukoliko procenite da su cene nekretnina previsoke, pokušajte da oformite listu prioriteta kada je reč o karakteristikama koje nekretnina koju biste kupili mora da ispuni. 

Možda bi stan u drugoj kraju grada ili pak stan na različitom spratu bio sasvim dobro mesto za život, baš kao onaj kojeg ste na početku opisali. Sprovedite temeljnu analizu tržišta, te procenite koji kriterijumi će uspostaviti balans vaših potreba i mogućnosti.

Analiza tržišta nekretnina – koji kriterijumi određuju cenu nekretnine?

Kako biste na odgovarajući način postupali u procesu pretrage, te razgledanja i pregovaranja o kupovini određene nekretnine, važno je da budete upućeni u trenutačno stanje na tržištu nekretnina.

Domaće tržište nekretnina u prethodne dve i po godine beleži rast broja ponuda, cena nekretnina, ali i sve veći broj prometovanih nepokretnosti. Među gradovima u ovim brojkama prednjači Beograd – gde se prometuje 50 procenata stanova u Srbiji, dok ga prate Novi Sad, Niš, pa Kragujevac.

Cenu nekretnine najpre određuju njene karakteristike koje je čine poželjnijom i dugoročno isplativijim ulaganjem. Kako biste znati na koje detalje je potrebno da obratite pažnju, u nastavku smo naveli nekoliko ključnih faktora koji određuju cenu nekretnine.

#1 Lokacija nepokretnosti – stanovi u centru skuplji od stanova na periferiji

Atraktivnost lokacije je, kao jedan od faktora koji formiraju cenu nekretnine, stabilan bez obzira na promenu stanja na tržištu. Stanovi i kuće u centru grada će uvek biti skuplji od onih na periferiji.

Ovaj faktor takođe podrazumeva stepen sadržajnosti okruženja nekretnine – postojanje kulturnih centara, škola i vrtića, marketa, fitnes centara, šetališta, parkova i sličnog u blizini nekretnine. Za lokaciju je izuzetno važno i da je nekretnina dobro povezana saobraćajnicama i gradskim prevozom sa centrom grada.

#2 Kvadratura nekretnine – veće cene kvadrata manjih stanova

Kvadratura nekretnine je takođe jedan od faktora koji određuju njenu krajnju vrednost. Cene po kvadratu manjih stanova su po pravilu veće od cena velikih stanova, zahvaljujući stanju na tržištu – visokih prosečnih troškova za investitore, kao i većoj potražnji manjih stanova.

Stanovi kao što su garsonjere i jednosobni stanovi, su najskuplji na tržištu, ali se i najbrže prodaju – jer se smatraju isplativim ulaganjima koje uvek možete prodati ili pak izdavati po dobroj ceni mesečnog najma.

#3 Unutrašnja struktura prostora i očuvanost nekretnine

Funkcionalno organizovan prostor je jedan od preduslova za svakodnevno komforan život, pa je raspored unutrašnje strukture nekretnine izuzetno utiče na krajnju cenu nekretnine.

Optimalan raspored se za svakog kupca nekretnine razlikuje u skladu sa njegovim individualnim potrebama, ali se univerzalno poželjnijim smatra prostor u kojem se u sve prostorije ulazi iz predsoblja. 

Takođe, nekretnine renovirane neposredno pre prodaje se mogu prodavati po većoj ceni, s obzirom da će za kupca to podrazumevati izostajanje dodatnih troškova prilagođavanja prostora. Isto važi i za nekretnine koje se prodaju opremljene – najčešće gotovog kupatila i kuhinje. 

#5 Pitanje uknjiženosti nekretnine i rok iseljenja 

Uknjiženost stana je jedan od bitnih faktora za određivanje cene nekretnine, jer je kupovina uknjižene nekretnine na vlasnika koji prodaje stan najsigurnija za kupca – te će takva imati prednost. Pri tome, za neuknjižen stan u mnogim bankama ne postoji mogućnost uzimanja stambenog kredita.

Takođe, mnogim kupcima će biti važno da stan bude odmah useljiv ili uz što kraći rok iseljenja, pa će za takav rado platiti više. Zato su cene odmah useljivih stanova po pravilu veće.

Kupovina nekretnine podrazumeva kompleksan proces u kojem treba uporediti i precizno proceniti mnogobrojne faktore kako biste bili sigurni da se radi o isplativnom ulaganju novca.

Nadamo se da smo vam ovim tekstom pomogli osnovnim informacijama o kupovini nepokretnosti, te da ćete spremni “uploviti” u proces kupovine i za sebe obezbediti idealan prostor za život.

Autor: Sandra Stanojković

Foto: Pexels.com

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacSlider

Koje obaveze čekaju firme u 2022. po Zakonu o arhivskoj građi?

by Vesna Lapčić

Piše: Milosevic Law Firm

Bliži nam se Nova godina, a sa njom nam, pored praznične atmosfere i novogodišnjih poklona, stižu i obaveze propisane Zakonom o arhivskoj​​ građi i arhivskoj delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 6/2020) (“Zakon”). Već smo pisali o Zakonu, njegovoj primeni, predmetu i obimu, a u ovom tekstu ćemo ukratko ukazati na obaveze koje Zakon donosi u 2022. godini.

Da se podsetimo, Zakon definiše i reguliše Dokumentarni materijal i Arhivsku građu. Dokumentarni materijal predstavlja celinu dokumenata ili zapisa, u izvornom ili reprodukovanom obliku, bez obzira na formu beleženja (npr. štampani materijal, elektronska forma) nastalih ili primljenih delovanjem i radom (i) državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, (ii) ustanova, javnih preduzeća, imalaca javnih ovlašćenja, (iii) privrednih društava, preduzetnika, lica koja obavljaju registrovanu delatnost, (iv) verskih zajednica, kao i drugih pravnih ili fizičkih lica. Sa druge strane, Arhivska građa predstavlja izdvojeni deo iz Dokumentarnog materijala, koji je nastao radom i delovanjem istih onih subjekata kao i kod Dokumentarnog materijala, ali koji je od trajnog značaja za kulturu, umetnost, nauku, prosvetu i druge društvene oblasti, zbog čega se trajno čuva. Dakle, potrebno je praviti razliku između Dokumentarnog materijala i Arhivske građe, jer Arhivska građa jeste Dokumentarni materijal, ali nije svaki Dokumentarni materijal i Arhivska građa. Privredna društva i preduzetnici produkuju Dokumentarni materijal, ali samo u izuzetnim prilikama pojedini Dokumentarni materijal može da se klasifikuje kao Arhivska građa (ukoliko je od trajnog značaja za kulturu, umetnost, nauku, prosvetu i druge društvene oblasti).

Zakon važi za sve

Posledično, Zakon se primenjuje na preduzetnike i privredna društva osnovana i registrovana u Republici Srbiji, s obzirom na to da isti svojim radom i svakodnevnom delatnošću stvaraju (Stvaraoci) materijal koji shodno Zakonu može biti svrstan u kategoriju Dokumentarnog materijala, te u izuzetnim slučajevima u kategoriju Arhivske građe.

U svakom slučaju Zakon nameće obavezu vođenja Arhivske knjige na godišnjem nivou. Arhivska knjiga je u suštini opšti pregled celokupnog Dokumentarnog materijala jednog subjekta, koja se vodi na propisanom formularu koji je dostupan u prodaji, a postoji i obrazac u elektronskoj formi.

Imajući u vidu da je Zakon u primeni od 2. februara 2021. godine, postoji obaveza dostavljanja prepisa Arhivske knjige nadležnom arhivu (član 9. Zakona) i to najkasnije do 30. aprila 2022. godine za Dokumentarni materijal nastao u 2021. godini.

Takođe, sva pravna lica i drugi Stvaraoci Dokumentarnog materijala koji do sada nisu uredno vodili arhivsku knjigu, biće dužni da retroaktivno sačine istu od dana osnivanja i dostave njen prepis nadležnom javnom arhivu.

Kako da saznate ko je nadležni arhiv kojem vi kao kompanija ili preduzetnik treba da dostavite prepis arhivske knjige za 2021. godinu?

Privredna društva svoj prepis Arhivske knjige za 2021. godine dostavljaju nadležnom arhivu početkom 2022. godine, odnosno najkasnije do 30. aprila 2022. godine. Postavlja se pitanje, međutim, koji je to „nadležni arhiv“ u odnosu na sedište firme tj. Stvaraoca Dokumentarnog materijala?

Primera radi, kako firma „A“ sa registrovanim sedištem u Bečeju i firma „B“ sa sedištem u Beogradu da znaju kome da dostave prepise svojih Arhivskih knjiga?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje i olakšali izvršenje ove obaveze, skrećemo pažnju na Rešenje o utvrđivanju teritorije arhiva („Sl. glasnik RS“, br. 7/96) („Rešenje“) kojim je uređena mesna nadležnost svakog arhiva.

Rešenje se lako može pronaći, između ostalog i na sajtu Ministarstva kulture i informisanja  Republike Srbije, pa nakon što smo se upoznali sa sadržinom Rešenja, možemo zaključiti da je u našem primeru:

  • za firmu „A“ sa sedištem u Bečeju nadležan Istorijski arhiv Senta kome firma „A“ dostavlja svoj prepis Arhivske knjige,
  • za firmu „B“ sa sedištem u Beogradu nadležan Istorijski arhiv Beograda kome firma „B“ dostavlja svoj prepis Arhivske knjige.

Registracija privrednog društva kod nadležnog arhiva

Sada kada smo utvrdili (i) da postoji obaveza privrednih društava da dostave prepis Arhivske knjige za 2021. godinu i (ii) dali smernice na koji način svako privredno društvo da utvrdi kojem arhivu treba da dostavi svoj prepis Arhivske građe, ukazujemo na nužnost prethodne registracije privrednog društva kod nadležnog arhiva, a pre slanja prepisa Arhivske knjige.

Naime, da bi privredno društvo bilo u prilici da dostavi prepis Arhivske knjige nadležnom arhivu, neophodno je da se to privredno društvo prethodno „registruje“ kod svog nadležnog arhiva tako što će nadležnom arhivu dostaviti:

  1. Izvod iz Agencije za privredne registre („APR“);

 

  1. Listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja, a na koju nadležni arhiv daje svoju saglasnost (dostaviti 2 primerka u originalu);

 

  1. Zahtev nadležnom arhivu za saglasnost na Listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja;

 

  1. Opšti akt tog privrednog društva o načinu evidentiranja, klasifikovanja, arhiviranja i čuvanja arhivske građe i dokumentarnog materijala (dostaviti 2 primerka u originalu);

 

  1. Opšti akt tog privrednog društva o načinu evidentiranja, zaštite i korišćenja elektronskih dokumenata;

 

  1. Odluku privrednog društva o određivanju odgovornog stručnog lica za zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala.

Izgled Arhivske knjige, uputstvo za vođenje Arhivske knjige, kao i modele svih akata koje je privredno društvo u obavezi da prethodno donese kako bi se registrovalo kod nadležnog arhiva možete pronaći u prethodnom tekstu u kojem smo obradili temu primene Zakona.

Kontrola primene Zakona

Jedno od pitanja koje sigurno interesuje sve Stvaraoce Dokumentarnog materijala jeste i pitanje kontrole primene Zakona. Da li nadležni arhiv ima kapacitete da isprati i proveri da li su svi obveznici dostavili prepise Arhivske knjige, odnosno da li su tu obavezu ispoštovali na vreme i na propisan način?

Mišljenja smo da će se kontrola primene Zakona vršiti tako što će, nakon određenog vremena, svaki arhiv napraviti presek i upoređivanje svih registrovanih subjekata sa sedištem na teritoriji tog arhiva i potom ga uporediti sa svojom evidencijom registrovanih subjekata.

Na takav način, svaki nadležni arhiv putem „kancelarijske kontrole“, odnosno bez izlaska na teren, može da utvrdi:

  • koji sve privredni subjekti sa sedištem na teritoriji tog arhiva nisu izvršili registraciju,
  • koji sve privredni subjekti sa sedištem na teritoriji tog arhiva nisu ishodovali potrebnu saglasnost tog arhiva na Listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala,
  • koji sve privredni subjekti sa sedištem na teritoriji tog arhiva nisu dostavili prepis Arhivske knjige,

i potom pripremi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv tih privrednih subjekata za nepoštovanje Zakona.

Imajući u vidu navedeno, možemo pretpostaviti da kontrola primene Zakona ne iziskuje angažovanje terenske kontrole i veliki broj inspektora koji bi „na terenu“ utvrđivali činjenično stanje dolaskom u poslovne prostorije Stvaralaca Dokumentarnog materijala, već čitavu kontrolu primene Zakona nadležni arhiv može sprovesti kroz kancelarijsku kontrolu.

Na ovakav zaključak nas navodi dosadašnja kontrola i postupanje u vezi sa privrednim prestupima iz oblasti Zakona o računovodstvu, kojim je propisana obaveza dostavljanja finansijskih i drugih izveštaja Agenciji za privredne registre („APR“) u određenim vremenskim rokovima. Nakon isteka tog roka APR vrši uvid u svoje evidencije i proverava koji su to registrovani subjekti propustili da u propisanim rokovima dostave izveštaje i potom pokreće sudske postupke protiv lica koja te izveštaje nisu dostavila.

Zaključak

 S obzirom na to da je 2022. godina sve bliže, savetujemo svim privrednim društvima i drugim Stvaraocima Dokumentarnog materijala, da najpre:

  • utvrde ko im je nadležni arhiv u odnosu na njihovo registrovano sedište, na način kako smo opisali u ovom članku,
  • “registruju” se kod nadležnog arhiva i ishoduju saglasnost nadležnog arhiva na Listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja,

a potom, najkasnije do 30. aprila 2022. godine:

  • dostave prepis Arhivske knjige nadležnom arhivu, potpisan od strane arhivara društva (lica imenovanog odlukom kao odgovorno stručno lice za zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala u privrednom društvu).

Na ovaj način izbeći će kršenje obaveze dostavljanja prepisa Arhivske knjige nadležnom arhivu, za koje je Zakon propisao novčanu kaznu u iznosu od:

  • 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice
  • 5.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Foto: pixabay.com

0 comment
2 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacSlider

Registar „Ne zovi“ staje na put neželjenom telefonskom marketingu

by Vesna Lapčić

Od 20. decembra na snagu stupaju novi propisi o zaštiti potrošača u Srbiji. Jedna o važnih stvari koje će mnogima olakšati život je uvođenje registra „Ne zovi“ u kojem će biti brojevi telefona potrošača koji ne žele da ih telefonom pozivaju i uznemiravaju trgovci koji stalno imaju nešto da ponude, piše Nova.

Svi potrošači, koji ne žele da im se roba ili usluge nude preko fiksnog ili mobilnog telefona, moći da „stopiraju“ takvu dosadašnju praksu trgovaca.

Pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Višnja Rakić ranije je za medije objasnila da se taj Registar uvodi zbog čestih žalbi građana na „nasrtljive trgovce“ koji ih često zovu u popodnevnim i večernjim satima i nude neke proizvode.

„Uvođenje Registra „Ne zovi“ biće za naše potrošače veliki spas. Potrošač koji ne želi da bude pozivan od strane trgovaca, obratiće se svom mobilnom operatoru sa kojim ima zaključen ugovor i od njega tražiti da se nađe u Registru. Potrošač će popuniti jedan obrazac, koji će mobilni operator proslediti RATEL – u koji vodi evidenciju tih telefona koji ne žele da budu pozivani“, navela je Rakićeva.

Ističe da će ubuduće trgovac, pre nego što krene sa svojom komercijalnom porukom i pozivanjem potrošača, biti u obavezi da uđe na sajt RATEL – a i da pogleda da li se na tom spisku nalazi telefon koji on želi da pozove i ukoliko se broj nalazi u Registru, a trgovac ga pozove, biće u prekršaju.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacSlider

Od 1. januara novi uslovi za odlazak u penziji za žene

by Vesna Lapčić
Strosna granica za žene se od 1. januara produžava za dva meseca u skladu sa Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju, pa će im za odlazak u penziju uz staž od najmanje 15 godina, biti potrebno 63 godine i četiri meseca života, umesto dosadašnjih 63 godine i dva meseca, piše Tanjug.
Zakon je još 2015. propisao da se ovaj uslov za odlazak u starosnu penziju pomera sve do 2032. godine, kada će uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju za sve osiguranike, dakle i za žene i za muškarce, biti izjednačeni, pa će i jednima i drugima za odlazak u penziju biti potrebno 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Za razliku od žena, za muškarce će i sledeće godine ostati isti uslovi, a to znači 65 godina starosti i 15 godina staža osiguranja.
Od pomenutih starosnih granica za penzionisanje izuzete su i žene i muškarci koji imaju 45 godina staža osiguranja, jer oni sa toliko godina radnog staža stiču pravo na starosnu penziju, bez obzira koliko godina imaju.
Osim nove starosne granice za žene, od sledeće godine važiće još jedna novina, a reč je o odlasku u prevremenu penziju, gde se uslovi menjaju i za žene i za muškarce.
Tako će muškarcima za odlazak u prevremenu penziju biti neophodno 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života a ženama 39 godina i 8 meseci staža osiguranja i 59 godina života.
U Fondu PIO navode da bi radnici koji hoće da se penzionišu po uslovima koji važe u ovoj godini, radni odnos trebalo da prekinu zaključno sa 30. decembrom, pošto se pravo na penziju ostvaruje po prestanku osiguranja.
Zahtevi za penzionisanje se podnose na šalterima Fonda PIO, a mogu se slati i poštom ili elektronskim putem preko portala e-šalter, na naslovnoj strani sajta Fonda PIO.
Na istom sajtu može se naći i spisak dokumentacije koju je neophodno priložiti, uz zahtev za ostvarivanje prava na penziju, kažu u Fondu PIO.
Foto: Pixabay.com
0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacSlider

Da li su strana pravna lica obveznici poreza na dobit u Srbiji?

by Vesna Lapčić

Imajući u vidu rasprostranjenost angažovanja stranih pravnih lica za rad na raznim projektima na teritoriji Srbije, a sa druge strane i činjenicu da je u poslednjih godinu dana značajno proširena praksa direktnog ulaganja od strane nerezidenata u Srbiji, prirodno je da se pre svake transakcije prilikom koje nerezidentno pravno lice stiče određeni prihod, postavljaju brojna pitanja – da li nerezidenti plaćaju porez na dobit u Srbiji, u kojim slučajevima su na to obavezni, kolika je poreska stopa, da li postoji međunarodni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, i slično.

Kada se radi o propisima kojima se regulišu prava i obaveze stranih pravnih lica po osnovu ostvarene dobiti iz poslovanja u Srbiji, domaći zakonodavac ovu materiju regulisao je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica[1] („Zakon“).

Zakon predviđa da strano pravno lice, odnosno nerezident, podleže oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji Srbije, ali samo one dobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji Srbije, i to isključivo ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije propisano.

Šta tačno potpada pod termin stalne poslovne jedinice

U smislu Zakona stalna poslovna jedinica je svako stalno mesto poslovanja preko kojeg nerezidentni obveznik obavlja delatnost, a naročito:

  1. ogranak;
  2. pogon;
  3. predstavništvo;
  4. mesto proizvodnje, fabrika ili radionica;
  5. rudnik, kamenolom ili drugo mesto eksploatacije prirodnog bogatstva.

Takođe, imajući u vidu da su sve češće strana pravna lica angažovana za izvršenje građevinskih radova na teritoriji Srbije, vrlo je bitno istaći da stalnu poslovnu jedinicu čine i stalno ili pokretno gradilište, građevinski ili montažni radovi, ako traju duže od šest meseci, i to:

  1. a) jedna od više izgradnji ili montaža koje se uporedno obavljaju, ili
  2. b) nekoliko izgradnji ili montaža koje se obavljaju bez prekida jedna za drugom.

Poreska stopa

Poreska stopa na porez na dobit po odbitku je 20%, osim ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno.

Na koje prihode i na koji način se plaća porez

Porez na dobit po odbitku plaća se na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu:

1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu;

2) naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine;

3) kamata;

4) naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike;

5) naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.

Sa druge strane, ukoliko nerezidentno pravno lice ostvari kapitalni dobitak, odnosno bilo koji drugi prihod u svrhu namirenja svog potraživanja, dužno je da angažuje poreskog punomoćnika koji će u roku od 30 dana od dana ostvarenja prihoda, podneti poresku prijavu nadležnom poreskom organu, te će se ovaj porez platiti po rešenju. Dakle, što se tiče podnošenja poreske prijave, za razliku od rezidenata koji prijavu mogu da podnose sami ili putem poreskog punomoćnika, strana pravna lica u Srbiji moraju obavezno da imaju svog poreskog punomoćnika koji će podneti poresku prijavu.

Međunarodni ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

Međunarodni ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je Srbija zaključila sa drugim zemljama imaju prednost prilikom definisanja i određivanja koji se porez plaća u konkretnom slučaju pravnog posla, onda kada su učesnice pravnog posla rezidenti država ugovornica.

Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Srbija zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda. Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nerezident dokazuje potvrdom o rezidentnosti.

Međunarodnim ugovorima su pretežno predviđene određene pogodnosti za države ugovornice, kao što su niža poreska stopa, izuzimanje od oporezivanja rezidenta države ugovornice na teritoriji druge države ugovornice porezom na dobit, tako da nerezident u Srbiji uopšte ne plati porez na određeni prihod koji ostvari.

[1] „Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 153/2020

Izvor: Milosevic Law Firm

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Edukonovac

Ugrožavanje bezbednosti dece na internetu obavezno prijaviti

by Vesna Lapčić

Više od petine građana (22 posto) ne zna na koji način bi se zaštitili od zlostavljanja na internetu, a ove godine je 37 posto ispitanika doživelo neprijatnost u onlajn prostoru, za četiri procentna poena više nego 2020. Preko 44 posto mlađih od 25 godina imalo je neprijatnosti u komunikaciji putem interneta, nalazi su CeSID-ovog istraživanja digitalne pismenosti za program Nova pismenost, koji partnerski vode Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i organizacija Propulsion.

Svaki slučaj ugrožavanja bednosti dece i mladih na internetu i društvenim mrežama treba obavezno prijaviti Nacionalnom kontakt-centru za bezbednost dece na internetu na broj 19833 ili putem platforme pametnoibezbedno.gov.rs čim se dogodi, a ako poruke sadrže pretnje nasiljem, uhođenje, napastovanje, dečju pornografiju i sl., potrebno je, pored Centra, neodložno obavestiti i policiju.

Kako bismo sebi i svojoj deci pružili bezbedno digitalno iskustvo i sprečili sajber-zlostavljanje, o njemu moramo otvoreno razgovarati odmah kada ga uočimo, i to sa onima na koje smo najviše upućeni: roditelji i nastavnici s decom, a deca sa svojim najbližima i vršnjacima. Važno je i na vreme potražiti pomoć stručnjaka i institucija, zajednička je poruka Nacionalnog kontakt-centra za bezbednost dece na internetu i programa Nova pismenost.

– Internet i društvene mreže za svakoga u Srbiji moraju biti pre svega bezbedan prostor. Digitalna pismenost, stalno učenje i prevencija ključne su veštine za nas i našu decu. Kroz nacionalnu Strategiju razvoja digitalnih veština, platformu „Pametno i bezbedno”, Vladin projekat „Digitalna ekspedicija” i druge aktivnosti, Ministarstvo radi na jačanju digitalne pismenosti dece i odraslih, što je uslov za digitalnu bezbednost, ali i za prosperitet našeg društva, navela je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.

Edukatori Nacionalnog kontakt-centra na broju 19833 i u razgovorima uživo sa decom, roditeljima i nastavnicima imaju zadatak da osvetle digitalne tehnologije kao sastavni deo života koje pružaju mogućnost za napredovanje, obrazovanje, bržu komunikaciju, istraživanje, zabavu. Prema rečima Emine Beković iz ovog Centra, te tehnologije sa sobom nose i mnoge rizike i zloupotrebe, pa je digitalna pismenost neophodna veština za snalaženje u 21. veku.

– Institucije, građani, nevladin sektor, novinari i uostalom svi mi koji smo onlajn, moramo svakodnevno zajednički da unapređujemo digitalnu pismenost, istakao je Darko Soković, direktor programa Nova pismenost. Bez obzira na to jesmo li stalni ili povremeni korisnici interneta, medijske kuće, influenseri, kreatori sadržaja, deca, roditelji, biznis ili državna uprava, svi smo mediji. Uz tu ulogu dolazi obaveza odgovornog delovanja u onlajn svetu, pa pre nego što postavimo bilo koji sadržaj na nekoj od mreža, razmislimo još jednom da li time nekoga ugrožavamo, vređamo ili zastrašujemo. Svako ima pravo na sigurno onlajn i oflajn okruženje, poručio je Soković.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacNovacSlider

Nova pravila za onlajn trgovce od sledeće godine

by Vesna Lapčić

Od sledeće godine oni koji su registrovani isključivo za internet trgovinu (prodaju na malo putem interneta), ali i svi drugi koji budu u direktnom kontaktu sa potrošačima moraće da imaju fiskalnu kasu i izdaju račun.

„Internet prodaja fizičkim licima znači da će prodavac kucati fiskalni račun i upakovati ga sa proizvodom i poslati kupcu, fizičkom licu. Kada se radi o uslugama koje se pružaju putem interneta fizičkim licima, onda će se za svaki primljeni prihod od usluga koje su pružene fizičkim licima, morati kucati fiskalni račun koji će pokrivati primljenu naknadu za uslugu“, objasnila je ranije za medije mr Snežana Mitrović, predsednica Računovodstvene komore Srbije.

Firme i preduzetnici koji sami isporučuju robu kupcima, dužni su da uz svaku isporuku fizičkim licima izdaju fiskalni račun. Podaci o potrošaču na računu nisu neophodni, ali je važno da su iskazani podaci isporučioca, kao i vrsta, količina i cena robe. Ona objašnjava da ukoliko se roba isporučuje preko firme koja je registrovana za poštanske aktivnosti (pod šifrom 53), fiskalna kasa nije neophodna. U tom slučaju, ako se posao vodi bez fiskalne kase, firme ne smeju da dolaze u direktan kontakt sa kupcima i plaćanje mora biti obavljeno putem kartice ili preko računa prodavca, odnosno kurirska služba treba da uplati novac od prodate robe.

Foto: Visa

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacSlider

eFakture obavezne u poslovima sa javnim sektorom od 1. maja

by Vesna Lapčić

Primena elektronskog fakturisanja u transakcijama unutar javnog sektora (G2G), i u transkacijama privatnog sektora ka javnom (B2G) biće obavezna od 1. maja, saopštilo je Ministarstvo finansija.

„Novi sistem eFaktura će značajno olakšati i ubrazati rad privrede i javnog sektora, te ispuniti jedan od glavnih zahteva privrede, brži povraćaj PDV-a. S obzirom na to da je budućim korisnicima potrebno još vremena da se prilagode novom modelu, mi ćemo odložiti početak njegove primene na 1. maj 2022“,  najavio je ministar finansija Siniša Mali na obuci za predstavnike lokalnih samouprava u Palati Srbija.

Sistem eFaktura biće uveden fazno: 

  • od 1. maja obavezu izdavanja i primanja imaće javni sektor u međusobnim transakcijama kao i privatna preduzeća kada izdaju fakturu javnom sektoru,
  • od 1. jula javni sektor će biti u obavezi da izdaje eFakturu privatnom,
  • od 1. januara 2023. na eFakture će u međusobnom poslovanju morati da pređe i privatni sektor odnosno obveznici PDV-a.

Reforma, kako se navodi u saopštenju NALED-a predstavljaće veliku promenu za više od 10.000 korisnika javnih sredstava kao i 125.000 preduzeća.

Oni više neće izdavati i primati fakture na papiru, a elektronska procedura za sve njih značiće „niže troškove, manje birokratije i brže plaćanje“, dok će državi obezbediti „efikasniji nadzor nad poreskim prihodima i smanjenje sive ekonomije“, dodaje se u saopštenju.

Ministarstvo finansija i NALED dosad organizovali 16 velikih radionica za privatni i javni sektor.

Na sajtu efaktura.gov.rs otvoren je kontakt centar, a za pitanja je na raspolaganju i mejl adresa efakture@naled.rs.  

Predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović najavio je da će biti organizovano još šest obuka i pozvao kolege iz lokalnih samouprava na radionicu 17. decembra u toj beogradskoj opštini.

Više od 80 zemalja u svetu nalazi se u nekoj od faza uvođenja eFaktura dok su obavezne u svim članicama EU. 

Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da su eFakture smanjile administrativno opterećenje privrede u Švedskoj za 25 odsto, a u Sloveniji i na Kipru za dvostruko više, navodi se.

Najveću uštedu vremena za izradu fakture postigli su u Finskoj (sa 15 na minut), Švedskoj (sa 20 na dva minuta) i Poljskoj (sa 30 na tri minuta).

Foto: Pexels

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacSlider

UKLJUČIMO SE u „16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama”!

by Vesna Lapčić

Svaka druga žena u Srbiji pretrpela je neki vid psihičkog, a svaka treća fizičkog nasilja – koliko je psiho-fizički aspekt samoodbrane značajan, govore podaci Viktimološkog društva Srbije. Među oblicima fizičkog zlostavljanja najčešći su šamaranje i prebijanje, dok 30% žena koje su prijavile nasilje navode da žive pod konstantnom pretnjom nanošenja telesnih povreda, ubistava dece i ostalih članova porodice.

Akademija Eklektičkog Sistema Borenja (EFA) u okviru globalne svetske kampanje „ 16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama” koju  svake godine u periodu od 25. novembra do 10. decembra obeležava 1.700 organizacija u više od 100 država sveta, kreirala je specializovan program Eklektičkog Sistema Samoodbrane (ESS) sa misijom širenja svesti o potrebi osnaživanja žena i dece u borbi protiv psihičkog i fizičkog nasilja u porodicama, na radnom mestu i javnom okruženju.

Dana 28. 11. 2021. sa početkom u 12 časova u prostorijama akademije, u ulici Madridska 8, u Beogradu, održaće se besplatan čas „Uvod u Eklektički Sistem Samoodbrane” , uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i tom prilikom svi polaznici imaće mogućnost da se upoznaju sa psihološkim i fizičkim aspektom samoodbrane.

Osnivač EFA akademije i EFS sistema, Borislav Ćosić, višestruki je šampion različitih borilačkih oblasti, autor Specijalističke obuke borenja pod stresom, instruktor Eklektičkog Sistema Samoodbrane (ESS) sa višedecenijskim teorijsko-praktičnim iskustvom, instruktor Eklektičkog Sistema Preživljavanja u Prirodi (ESC – Eclectic Survival Camp), koji već drugu deceniju radi kao stručni saradnik Invacionog centra Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu.

Borislav Ćosić ističe da je za zdrav napredak naše zajednice od ključnog značaja briga o svim grupama stanovništva.

,,Građenjem psihološkog stava, razvojem opšteg samopouzdanja i borbenog morala osnažujemo naše majke, sestre i kćerke, da sigurno koračaju ka svakom sutra, pružajući primer svoj našoj deci, vaspitavajući tako ih u vredne i dobre ljude.“, naglašava Ćosić.

Zajedničkim snagama napravimo korak ka sigurnijem i plemenitijem društvu!

Preuzmite KATALOG: EFA Program

Više informacija na sajtu EFA.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts