Edukonovac

Autor: Marija Mutić, koordinatorka programa finansijske edukacije Erste Banke, #ErsteZnali

Surfovali ste internetom u potrazi za receptima za letnji detoks i slučajno naleteli na aplikaciju koja može mnogo da pomogne prilikom vraćanja u formu. Sjajna stvar. Ima besplatan probni period, probaćete, pa ako radi – super, nastavićete da je koristite. Ili, pokušali ste da sredite neke stare fotografije, ali foto editor koji imate nije baš najbolji. Možda na internetu postoji neki bolji? Ima jedan odličan, ali se plaća. Mada, postoji probni period od mesec dana. Ne treba vam više od mesec dana da sredite te fotke. Instaliraćete ga, završiti šta treba i posle obrisati.

Probnih mesec dana „Netfliksa“, kad pre prođe?

Možda nijedna od ovih situacija ne opisuje vas, ali ste vrlo verovatno nekada bili u situaciji da isprobate neki softver ili aplikaciju. Sigurno se sećate i da su uslov za probni period bile neke sitnice kojima u tom trenutku niste pridavali veliku važnost, poput registracije unošenjem mejla ili broja platne kartice.

Prošlo je neko vreme, vi ste već i zaboravili na aplikaciju, a iz banke je stigao izveštaj o potrošnji na kartici… Trošak nije mali, a vi čak ni ne koristite tu aplikaciju, samo ste je isprobali. Ovakva neprijatna izenađenja se dešavaju kada zaboravite da otkažete probni period i tako postanete srećni vlasnici pretplate na godišnji detoks program.

Šta možete da uradite? Nažalost, (skoro) ništa. Proverite uslove sa kojima ste se saglasili za svaki slučaj, ali verovatno ste pristali na tu naplatu onda kada ste u želji da što pre počnete da koristite aplikaciju obeležili i to polje. Zato budite veoma obazrivi prilikom isprobavanja softvera i aplikacija, posebno kod onih koje kao garanciju zahtevaju broj platne kartice.

5+ saveta za odgovorno i pametno korišćenje aplikacija u probnom periodu

Ako ne želite da to što ste testirali neke aplikacije bude na kraju značajan trošak, imamo nekoliko saveta za vas:

1.       Kada aktivirate probni period, aktivirajte i podsetnik na telefonu dan ili dva pre isteka tog roka. Cilj podsetnika je da vas opomene da otkažete korišćenje aplikacije ako ne želite da je plaćate, ili ste zaključili da ne odgovara vašim potrebama.

2.       Ne čekajte poslednji trenutak za otkazivanje, jer može doći do nepredviđenih okolnosti: ponekad internet zakaže, ili je procedura zahtevna, ili u onom delu napisanom sitnim slovima sa kojima ste se saglasili piše da to morate uraditi, na primer, minimum 24 časa ranije.

3.       Ako već dajete broj kartice za probni period, neka to bude prepaid kartica, koju ćete dopuniti po potrebi. Time se dvostruko štitite, i od neplaniranog troška, ali i od toga da vaši podaci sa „glavne” kartice završe negde gde ne bi trebalо.

4.       Nemojte samo obrisati aplikaciju – to ne znači da ste otkazali njeno korišćenje. Ispoštujte proceduru za otkaz.

5.       Na kraju, ako niste otkazali probni period, a ne želite tu aplikаciju, priznajte grešku i zamolite korisničku podršku za pomoć i povraćaj novca. Budite fini, objasnite da aplikacija ne odgovara vašim potrebama i da ste prevideli da je pravilno otkažete. Postoji mogućnost da će vam u korisničkoj podršci izaći u susret, iako ne moraju, jer su u svojoj politici probnog perioda (sa kojom ste se saglasili) naglasili da je naplata automatska ako ne otkažete.

Pored ovih osnovnih, u nastavku možete pogledati i dodatne savete.

Bonus savet 1: Ustupanje kartice na korišćenje trećem licu nije dozvoljeno, ali ako ste ipak karticu pozajmili članu porodice ili prijatelju da isproba neku aplikaciju jer nema svoju karticu, to vas ne oslobađa naplate. Budite obazrivi sa deljenjem broja kartice jer, koliko god imali poverenja u osobu kojoj je ustupate, nikada ne možete biti sigurni da ta osoba neće pogrešiti i/ili zaboraviti da se odjavi.

Bonus savet 2: Nemojte kartice vezivati za naloge  (npr. „Gugl“, „Fejsbuk“, „Netfliks“, „Amazon“…). Jednom kada se kartica „veže“ za nalog, dostupna je svim korisnicima naloga, najčešće članovima porodice kojima su uređaji sa ulogovanim nalozima dostupni. 

Mnoge aplikacije/servisi se tako mogu kupiti jednim klikom, bez posebnog unosa načina plaćanja, jer je već definisan na nivou naloga. Možda je to praktično ako ste vi jedini korisnik naloga, ali razmislite da li možda vaša deca dok igraju igrice mogu da kliknu na neku pogrešnu opciju i da zahvaljujući povezanoj kartici iskoriste sredstva sa nje.

Da rezimiramo – probni periodi korišćenja softvera su legitiman i vrlo efikasan način za povećanje prodaje i poboljšanje zadovoljstva potrošača. Možete ih koristiti, ali obratite pažnju na uslove i na vreme otkažite ono što ne želite da koristite i plaćate.

Imajte u vidu i to da će neki servisi prvo proveriti vašu karticu tako što će naplatiti simboličan iznos (jedan dolar ili evro) za verifikaciju kartice, koja je garancija da ćete platiti aplikaciju ukoliko ne otkažete pretplatu u propisanom roku i na propisan način. Taj iznos će vam verovatno kasnije vratiti, ali ukoliko se pokaže da je kartica neispravna, nećete moći da otvorite nalog za probni period. .

Svetska brokerska kuća Marsh je objavila priručnik „Bezbedan povratak ljudi na posao“ u kojem je dat niz saveta privrednicima kako da taj proces izvedu bezbedno. U vodiču je dato 17 detaljno obrazloženih preporuka. Izdvojićemo neke od njih:

Formirajte COVID-19 tim za podršku

Među prvim savetima ove brokerske kuće jeste da organizacije oforme COVID-19 tim za podršku. Cilj takvog tima bi bio da u slučaju pojave koronavirusa među zaposlenima spreči mogućnost prenošenja sa osobe na osobu.  Tim bi ujedno bio zadužen za praćenje svih mera koje država donosi u pogledu karantina, ograničavanja kretanja ili socijalnog distancijaranja. Predlaže se i da se tim, osim lidera, sastoji od osobe zadužene za operativne poslove, logističke poslove, komunikacijske i tehničke.

• Provera pre povratka na posao

U zavisnosti od organizacija, trebalo bi razmotriti i da li je potrebna neka vrsta preventivnog skrininga. To bi ujedno značilo i mogućnost provere radnika kroz razne upitnike te da li među njima ima zaraženih koronavirusom. U vodiču se napominje činjenica da široko testiranje na antitela ili sam virus još uvek nije omogućeno, ali da bi ovakav akcioni plan trebalo razmotriti ukoliko i takva testiranja budu svima dostupna. Marsh upozorava da ovakva vrsta skeniranja može da dovede u pitanje zaštitu podataka o zdravstvenom stanju te bi organizacije svakako ovom pitanju trebalo da pristupe veoma pažljivo.

• Usvojiti protokol ukoliko se neko razboli na poslu

Zaposleni simptome može da razvije na radnom mestu zato je važno napraviti protokole reagovanja u takvoj situaciji. Kompanije bi, preporučuje se, trebalo da ohrabre radnike da obrate pažnju na simptome COVID-19 ukoliko smatraju da su bili izloženi. U situaciji da se tako nešto dogodi, kompanije moraju da budu oprezne, poštuju privatnost radnika i omoguće izolaciju i zaštitu drugih zaposlenih. Ako se kod nekoga potvrdi virus, tog radnika je potrebno pažljivo vratiti na posao u skladu sa zdravstvenim preporukama.

• Fizička distanca i smanjivanje kontakata

U nedostatku vakcine, fizička distanca je jedino što preostaje kao mogućnost smanjivanja širenja virusa. Zato se savetuje da se tako i organizuje posao da ljudi mogu da održavaju fizičku distancu.

• Dezinfekcija prostora

Plana sanitizacije bi trebalo da se drže kako zaposleni tako i oni zaduženi za održavanje higijene prostora. U vodiču se vrlo detaljno obrađuje kako i kada dezinfikovati proctor, pa se savetuje i da se održi trening zaposlenima kako bi se pridržavali protokola. Jedna od preporuka je i da se vodi računa o hemijskim sredstvima koja se koriste i da li mogu da nanesu štetu zaposlenima.

Narodna banka Srbije je donela Odluku kojom je omogućila bankama da za kupovinu prve stambene nepokretnosti banka može da fizičkom licu odobri stambeni kredit sa obaveznim učešćem od 10 odsto.

Na sednici Izvršnog odbora održanoj 11. juna 2020. godine usvojena je Odluka o dopunama Odluke o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, čime su stvorene regulatorne pretpostavke za izdvajanje manjeg učešća potrebnog za odobravanje stambenih kredita kupcima prvog stana.

– Relaksacijom propisanog limita Narodna banka Srbije nastoji da sa stanovišta svojih nadležnosti olakša poziciju građanima koji rešavaju svoje stambeno pitanje kupovinom prve stambene nepokretnosti na kredit. Uvođenje odmerenog podsticaja kreditne aktivnosti potpuno je opravdano u segmentu tržišta koji se i u prethodnim vremenima pokazao najotpornijim, što se odražava kroz istorijski kontinuirano nizak nivo problematičnih kredita u segmentu stambenih kredita – rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

U skladu s novim propisom, za kupovinu prve stambene nepokretnosti banka može fizičkom licu odobriti stambeni kredit koji je obezbeđen hipotekom na nepokretnosti pod uslovom da je obezbedila da iznos tog kredita nije veći od 90% vrednosti te nepokretnosti (izuzetak u odnosu na opšte pravilo kada je ovaj limit 80%).

Ako se ima u vidu da navedeni limiti propisani za banku iz ugla korisnika kredita najčešće predstavljaju i osnov za učešće koje mora da se obezbedi kod stambenog kredita, konkretna izmena zapravo znači da obavezno učešće može biti smanjeno na 10% zahtevanog iznosa kredita, navedeno je na sajtu NBS.

Bez obzira na to što banke i dalje, u skladu sa sopstvenim procenama, mogu prilikom odobravanja stambenog kredita zahtevati i veće učešće, očekivanje od novog propisa je stimulisanje konkurencije na tržištu stambenih kredita i olakšan pristup građana kreditima za kupovinu prvog stana.

Građanima koji zbog zdravstvenog stanja ili drugih opravdanih razloga nisu u mogućnosti da lično podignu gotov novac na ime jednokratne pomoći od 100 evra sa posebnog namenskog računa u poslovnim prostorijama banaka i JP „Pošta Srbije“, omogućena je isplata novčanih sredstava s tog računa ovlašćenom licu u prostorijama banke, na osnovu jednokratnog punomoćja koje ne mora da bude overeno kod notara.

Narodna banka Srbije je donela i instrukciju o načinu isplate jednokratne novčane pomoći s posebnih namenskih računa.

U skladu sa ovom instrukcijom, banka je dužna da omogući isplatu novčanih sredstava s računa u prostorijama banke licu koje korisnik ovlasti, na osnovu jednokratnog punomoćja, za podizanje novčanih sredstava s računa korisnika. Za korisnike – poslovno nesposobna lica koja ne mogu samostalno da raspolažu novčanim sredstvima jednokratne novčane pomoći, isplata se vrši ovlašćenom licu na osnovu uvida u javnu ispravu kojom se dokazuje ovlašćenje za raspolaganje odgovarajućom imovinom tog korisnika. Prilikom isplate na uvid se dostavljaju i lična dokumenta ovlašćenog lica i korisnika.

Punomoćje se može dati alternativno na obrascu koji je odštampan uz Instrukciju (https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/instrukcija_jednokratna_pomoc_prilog1.pdf) , u formi koju utvrdi banka ili u slobodnoj formi, i u tom slučaju punomoćje obavezno sadrži podatke iz tog obrasca i ne mora biti overeno kod notara.

U cilju sprečavanja prevarnih radnji i zloupotreba, propisano je da banka može korišćenjem sredstava za komunikaciju na daljinu proveriti s korisnikom autentičnost ovog punomoćja, kao i kontakt podatke ovlašćenog lica (npr. pozivom broj telefona ovlašćenog lica po punomoćju u prisustvu službenika banke).

Osim brige za svoje i zdravlje najbližih, usled pandemije koronavirusa nametnula se i dodatna potreba da pametno koristimo i raspoređujemo sopstveni budžet. Detaljno planiranje ličnih finansija, uz dobro poznavanje aktuelnih mera koje država i finansijske institucije, na prvom mestu banke sprovode, važno je kako bi kućni budžet bio što stabilniji tokom trenutne situacije. U nastavku predstavljamo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da lične finansije održite u što boljem stanju tokom (i nakon) aktuelne pandemije.

Nemojte praviti velike investicije, odredite troškovne prioritete

Postavite prioritete. Na šta tačno želite da trošite novac? Obično najpreči troškovi uključuju plaćanje komunalija, hrane, prevoza i računa. U periodu kada je veoma bitno pametno koristiti finansijska sredstva, jasnije sagledavamo na šta je zaista neophodno da ih potrošimo. Razmislite da li vam je potrošnja u skladu sa vašim prioritetima, koji su se možda u ovim novim okolnostima promenili.

Svedoci smo da je prodaja preko interneta tokom vanrednog stanja usled korona virusa doživela ekspanziju. Na listu artikala koje smo ranije nabavljali onlajn, poput odeće, obuće, tehnike ili knjiga, sada sve češće dodajemo i svakodnevne namirnice. Ova mogućnost lakog naručivanja može nas dovesti u zamku da ponekad previdimo kako i tokom onlajn kupovine trošimo novac i potrošimo više nego što smo planirali. Zato je neophodno da i prilikom ovakvog načina kupovine vodimo računa o ličnom budžetu.

Najzad, ako planirate veće troškove, preporuka je da ih, ukoliko je moguće, odložite za nešto stabilniji period.

Napravite „krizni fond“ – nešto novca sa strane uvek dobro dođe

U idealnoj situaciji, „krizni fond“, ma koliko iznosio, bi trebalo već da imate. Ipak, ako to nije slučaj, ni sada nije kasno da jedan deo novca odvojite sa strane, ukoliko možete. Proverite sa koliko novca raspolažete. Taj iznos može uključivati preostala sredstva sa vašeg tekućeg računa ili iz drugih izvora.

Na primer, ako ste već uštedeli neku svotu za letovanje, možda ćete želeti da taj novac uvrstite u svoj „krizni fond“. To vam može pomoći da održite likvidnost tokom vremena u kome su vam prihodi smanjeni ili ih uopšte nemate. Stručnjaci savetuju da bi svi trebalo da nastoje da imaju ušteđevinu koja može da pokrije troškove života u trajanju od tri do šest meseci. Na vama je da odlučite koje ćete troškove uključiti u ove kalkulacije.

Ako to nije neophodno, ne trošite već ušteđeni novac

Ako imate formiran fond za nepredviđene situacije, koji vam je sada na raspolaganju, nalazite se u odličnoj situaciji. Ipak, to ne znači da bi istog trenutka trebalo da počnete da trošite ušteđeni novac bez ikakvog plana. Postojanje ovakvog fonda samo po sebi predstavlja odličan početak i sigurnost na koju možete da se oslonite ukoliko se za tim ukaže potreba, ali je preporuka da ga koristite isključivo ako nemate nikakvih drugih prihoda.

Ukoliko koristite mogućnost moratorijuma, napravite plan i za trenutak kada se on završi

Narodna banka Srbije usvojila je odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika (moratorijum) za sve korisnike kredita i lizinga koji to žele. Ukoliko ste se opredelili da iskoristite ovu mogućnost, usled gubitka posla, smanjenja plate, ili nastojanja da manje trošite iz predostrožnosti, razmislite o tome koliko će iznositi vaši troškovi kada se period moratorijuma završi. Da li ćete tada biti u mogućnosti da redovno podmirujete svoje obaveze? Kako će tada izgledati odnos vaših prihoda i rashoda? Odgovori na ova pitanja mogu vam pomoći da spremnije dočekate ovaj period, a u slučaju nedoumica možete se posavetovati sa finansijskim savetnikom u svojoj banci.

Više informacija i saveta o štednji, ali i o važnim temama u oblasti finansija, potražite na ErsteZnali.rs, besplatnoj i nekomercijalnoj* platformi za finansijsku edukaciju.

Mnoge kompanije i preduzeća su tokom vanrednog stanja usled pandemije prešla na rad od kuće. To je dalo „novu šansu“ sajber kriminalcima da preko pojedinca uđu u sistem, i dođu do podataka o poslovanju.

Upad u sistem očigledno je lakši dok zaposleni rade od kuće, iako ovi koriste službene računare koji su umreženi u isti sistem kao i kad su u firmi. Šta je dobro da zaposleni znaju u smislu sajber bezbednosti, kako bi zaštitili i sebe i kompaniju?

Na ovo pitanje odgovorila nam je Jelena Manasijević iz Nacionalnog CERT-a.

– Rad od kuće je u određenim oblastima postojao i ranije, ali je uvođenjem vanrednog stanja usled pandemije postao masovan: to je dovelo i do specifičnog izazova za sajber bezbednost. Polazimo od pretpostavke da zaposleni imaju svoje službene laptopove, i da pristupaju preko VPN – Virtuelne Privatne Mreže, koji kreira šifrovan tunel preko javnog interneta do same organizacije. Ovo jeste bezbedan način pristupanja mreži, ali je neophodno da se zaposleni pridržavaju osnovnih mera bezbednosti kako ne bi došlo do zloupotrebe.

– Najbitnije je da se obezbedi prvo lokalna mreža: od kuće najčešće koristimo bežični WiFi, pa je bitno da se podrazumevane postavke ovog uređaja zaštite – da se promeni ime i lozinka za WiFi Access Point, kao i za SSID bežične mreže. Potrebno je da se koristi jaka lozinka za pristup mreži, i najjača moguća enkripcija – da se izbegavaju stari i manje sigurni oblici šifrovanja kao što je WEP.

– Neophodna je provera mejlova, odnosno linkova na koje se od zaposlenog zahteva da klikne, i treba dobro razmisliti pre nego što podelimo informacije, bilo mejlom, telefonom ili preko tableta.

– Primetili smo da je aktivan veliki broj phishing i social engineering kampanja koje koriste temu „COVID-19“ i pokušavaju da iskoriste stanje opšteg straha i potrebu za hitnom reakcijom kod ljudi. Na sajtu www.cert.rs korisnici mogu da se informišu o aktuelnim kampanjama a mogu da nađu i preporuke kako da ih prepoznaju.

– Masovni rad od kuće omasovio je i korišćenje komunikacionih platformi za održavanje sastanaka. Preporuka je da se pažljivo bira komunikaciona platforma, da zaposleni prate instrukcije svojih organizacija i pouzdanih javnih izvora – Nacionalni CERT je takođe upozorio da je uočena masovna registracija lažnih domena komunikacione platforme Zoom.

Jednoj preduzetnici iz Beograda stigao je mejl od dobavljača iz Italije. U njemu se nalazio račun za mašinu koju je želela da uveze. Račun je platila. Iznos od nekoliko desetina hiljada evra. Ispostavilo se da mejl nije bio od dobavljača, da se razlikovao u jednom slovu i da je novac otišao na potpuno drugi račun. Račun prevaranta.

Tokom pandemije mnoge institucije u Srbiji su upozoravale na to da budete obrezni na internetu jer se broj prevara povećao. Jedan od najčešćih načina jeste fishing ili „pecanje“. Fishing je zapravo kada dobijete mejl ili poruku koje izgledaju kao da Vam je poslao neko sa kim inače komunicirate, a zapravo je stigla od prevaranta. Takva poruka obično zahteva odlazak na neki link koji bi im posle omogućio pristup vašem računaru ili pak određene podatke poput tekućeg računa, šifri i slično. Ideja je da Vas korišćenjem imena poznatih kompanija, lažnih naloga „upecaju“. Prevare zaista mogu da izgledaju realno, mejlovi mogu da se razlikuju u jednom slovu na koje možda niste obratili pažnju.

Zato se savetuje da se poruka proveri pozivanjem telefona koji inače koristite u komunikaciji sa tom osobom ili kompanijom, a ne onog iz mejla. Važno je da kompjuter bude zaštićen anti-virus programom i da se često radi bek-ap podataka. Ukoliko mislite da Vam je lozinka otkrivena savet je da je odmah promenite, ali i da uvedete dvostruku autentifikaciju, ukoliko je to moguće.