Autor: PhD Željko Jović, doktor menadžmenta u zdravstvu
Možda kao nikada ranije, u epicentar dešavanja čovečanstva postavljeno je zdravlje kao premisa održivosti, postojanja i budućeg bivstvovanja ljudskog roda na planeti Zemlji. I mada deluje grubo i zastrašujuće, izazovi sa kojima smo suočeni poslednjih nekoliko godina stavili su ljude u situaciju da se ujedine oko bitne stvari, jednostavne definicije a složene sadržine – zdravlja. Svet pre pandemije COVID-19 možda nije bio najidealnije mesto za život, ali je svakako pružao veći osećaj sigurnosti i održivosti za čoveka kao pojedinica i svaku državu.
Naime, kriza je pokazala da u EU ne postoji zadovoljavajuća saradnja između zdravstvenih sistema i osiguranja članica EU, da građani nisu dovoljno informisani o pravima i mogućnostima prekogranične zdravstvene zaštite, kao i da je pravna forma korišćenja medicinskih usluga van teritorije domicilne države nejasna. Članice EU kao i one van nje u Evropi postale su svaka za sebe „dobro utvrđeni bastioni” gde zajedničke evropske vrednosti gotovo da i ne postoje.
Ništa bolja situacija nije bila ni u SAD-u, gde su potpuno urušene vrednosti čuvenog “Obamakera”. Najveći pritisak su trpela mala i srednja preduzeća, koja su usled nelikvidnosti kasnila sa plaćanjem zdravstvenog osiguranja za svoje zaposlene, a polovinom 2021. godine čak 64 odsto poslodavaca u SAD je redukovalo pokrića u zdravstvenom osiguranju.
Što se tiče situacije u Srbiji, pandemija je pokazala da naš zdrastveni sistem i nije tako loš kako smo mi spremni da ga ocenimo. Zasluga je najvećim delom na medicinskom kadru, koji je pokazao neverovatnu požrtvovanost kako bi zdravstveni sistem funkcionisao.
Odsustvo globalne strategije odbrane od izazova može ugroziti zdravlje i ljudsku populaciju. Upravo zbog ovoga, pitanje zdravlja nacije i pojedinca mora postati jedno od ključnih za nacionalnu bezbednost svake zemlje.
Šta mora obuhvatiti buduća strategija nacionalne bezbednosti po pitanju zdravlja?
Pre svega – adekvatnu mrežu zdravstvenih ustanova od primarnog do tercijarnog nivoa.
Po ovom pitanju u Srbiji se mnogo radilo poslednjih godina: izgrađene su nove bolnice, klinički centri, ustanove primarne zdravstvene zaštite. Ono što je izgledalo najteže, prvenstveno zbog finansijskih razloga, rešeno je brzo i najlakše.
Međutim, pitanje kadrovskih kapaciteta (lekari i medicinski tehničari) pokazalo se kao izuzetno kompleksan i na duge staze teško rešiv izazov. Po ovom pitanju mora se uraditi mnogo. Dobar model je strategija koja je svojevremeno primenjena u IT sektoru, gde se krenulo od posebnih programa u školama i na fakultetima, pa do stvaranja optimalne sredine za rad zaposlenih u ovoj industriji. Slično treba postupiti i kada je u pitanju školovanje budućeg medicinskog kadra u našoj zemlji. Takođe, moramo planski i kontinuirano stvarati pre svega bolju finansijsku potporu, kako bi mladi stručnjaci ostajali u zemlji.
Mora se razmišljati i o širem uključivanju privatnog zdravstvenog sektora i intenzivnijem povezivanju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO). Mi danas u Srbiji imamo najrazvijeniji privatni zdravstveni sektor u regionu u kojem radi više desetina hiljada medicinskih radnika, a za to je zaslužan entuzijazam pojedinaca i privrednika.
Ništa manje nisu značajne grane industrije osiguranja poput Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje se ugovara kao benefit zaposlenih u kompanijama ili individualno kao dopuna obaveznom zdravstvenom osiguranju za pojedince i porodice. Uloga DZO je već sada ogromna, ali tek treba da dobije na značaju.
Preventivni pregledi koje sadrže proizvodi DZO samo su jedan od elemenata koji treba da dovedu do ranijeg otkrivanja određenih zdravstvenih problema, čime se vreme izlečenja i vraćanje u normalne životne i radne tokove značajno smanjuje. I troškovi lečenja su u ovom slučaju značajno manji. Naravno i u slučaju težih oboljenja, DZO omogućava adekvatno lečenje kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Zdravstvene sisteme i sisteme zdravstvenog osiguranja treba jednako dobro i strukturalno razvijati kao i bilo koje druge, recimo odbrambene sisteme, u prevenciji i otklanjanju uticaja bezbednosnih izazova.
Zdravstveni sistemi već jesu nešto što svaka država mora imati na “prvoj liniji odbrane”, kako bi obezbedila normalno funkcionisanje ekonomije i kako bi bili obezbeđeni bazični usovi za prosperitet i dalji razvoj.
Iz publikacije: Zdravi. Svoji. Osigurani.
Foto: Unsplash