Stravične poplave zadesile su ovih dana zapadnu Evropu u kojima je na desetine ljudi izgubilo živote. U pojedinim zemljama je železnički saobraćaj u prekidu, drumski je otežan, a jedina dobra vest je da je kiša prestala da pada. Bar trenutno. Nažalost, predviđanja uopšte nisu sjajna.
Najnovija naučna istraživanja sugerišu da bi se poplave u Evropi i svetu mogle znatno povećati tokom narednih decenija zbog sve negativnijih efekata klimatskih promena koje nastaju kao rezultat globalnog zagrevanja. A to znači da će se poplave javljati i tamo gde ih ne očekujemo, što je već problem koji se u najvećoj meri tiče reosiguravača i osiguravača, pa i hipotekarnih poverilaca ‒ dakle, onih finansijskih subjekata koji se već sada teško nose sa procenom velikih, katastrofalnih rizika u koje spadaju i poplave.
„Troškovi povezanisa poplavama brzo rastu, a glavni razlog je sve veća izloženost riziku od poplava kako svetsko stanovništvo nastavlja da raste, a sa ekonomskim rastom raste i urbanizacija i vrednost imovine“, ukazuje Swiss Re.
Najviše 15 posto Amerikanaca osigurano od poplava
Amerika je možda i najbolji primer narastajućeg rizika od poplava, ali isto tako i raskoraka sa potrebama tržišta u kojem se nalaze osiguravači kada je ovaj segment osiguranja u pitanju. Munich Re US navodi da je poplava već decenijama unazad najčešća i najskuplja prirodna opasnost u SAD. Tokom poslednjih 40 godina, samo poplave u unutrašnjosti Sjedinjenih Država prouzrokovale su štetu veću od 151 milijardu dolara, što čak i ne uključuje poplave povezane sa uraganima.
Prema izveštaju američkog Informativnog osiguravajućeg instituta, procenjuje se da će ekonomska šteta zbog poplava u SAD u narednih 30 godina rasti za 61 odsto, do prosečnog godišnjeg gubitka od 7.563 dolara po nekretnini, odnosno ukupno 32,3 milijarde dolara po godini.
Troškovi štete od poplave bili su otprilike 17 milijardi dolara godišnje između 2010. i 2018. godine, navodi zvaničnik FEMA (Američka Federalna agencija za upravljanje u hitnim situacijam) Majkl Grim.
Ništa bolje u Evropi
Stvari ne stoje bolje ni u Evropi. Four Twenty Seven, podružnica bonitetne kuće Moody’s i vodeći provajder tržišnih analiza povezanih sa klimom, navodi da su u Evropi u periodu između 1980. i 2017. godine, ekstremi povezani sa klimom prouzrokovali približno 453 milijarde evra ukupnih ekonomskih gubitaka. Među tim gubicima, procenjuje se da je bilo osigurano samo 35 posto.
XPRIMM, sajt koji prati vesti iz oblasti osiguranja na području centralne, istočne i jugoistočne Evrope, kao i u regionu Rusije, iznosi podatak da je čak trećina svih evropskih Nat Cat događaja (događaja vezanih za prirodne katastrofe) u poslednje dve decenije rezultat hidroloških događaja koji su u tom periodu naneli štetu od 157 milijardi evra, od čega je osigurano bilo u proseku samo 27 odsto.
„Pritom, samo pet ‘najskupljih’ poplava koštalo je čak 46,5 milijardi evra“, navodi XPRIMM i daje primer katastrofalnih poplava duž reka Dunav i Elbe 2002. godine, kada su osiguravači isplatili 6,12 milijardi evra štete.
Foto:Pixabay.com