Autor: Dejan Živković, poslovni trener i psiholog
Šta bi bilo kada biste imali osećaj da imate posebne moći? Da imate osećaj da ste odabrani i jedinstveni? Da ste pametniji od svih iz vašeg okruženja? Da su vaši roditelji i profesori za vas pravili poseban plan i program kako bi bili u skladu sa vašom
briljantnošću? Da ste došli na ovaj svet da biste ostavili dubok trag? Da sa već 25 godina za vas novac nije tema od značaja (jer ga imate i više nego dovoljno)? Da kao Supermen, verujete da ste posebni i drugačiji od drugih i da imate jedinstveni dar koji vam može pomoći da promenite svet? Šta biste uradili? Šta biste postigli?
Koliko naš uspeh zavisi od naših uverenja i našeg samopouzdanja? To je ono što treba da govorimo našoj deci:
’’Ako se dovoljno potrudiš, za tebe ništa nije nemoguće.’’. Steve Jobs je sve gore navedeno imao. Jobs je kompleksna osoba, ali i veoma interesantan lider kada uzmemo u obzir način na koji je on ostvarivao svoj uticaj i kako se kotirao u oblastima
emocionalne inteligencije.
PODCAST: KAKO OSTATI NORMALAN U NOVOM NORMALNOM?
Za razliku od većine uspešnih lidera, njegov IQ je bio daleko izraženiji od njegovog EQ-a. Robert Suton u svojoj knjizi „The No Asshole Rule“ opisuje Jobs-a kao arhetipskog primera asshole-a.
S jedne strane, on je bio puna mana, ali i nasuprot njima, imao je fantastične snage koje su od njega napravile verovatno jednog od najuticajnijih pojedinaca našeg doba. Jobs je uneo revoluciju u više industrija: kompjuteri, animacija, telefoni, muzika, tablet računari i maloprodaja.
Neka od njegovih grandioznih postignuća su možda posledica (njegovog navodnog) narcisoidnog poremećaja ličnosti i običaja da vidi mogućnosti tamo gde ih drugi ne vide.
Kako je to uspeo i šta od njega iz domena liderstva možemo da naučimo? Psihološki profil Jobs-ovog liderstva je pun kontrasta, i kreće se od vizionara i genija (tehnološkog proroka) do narcisoidnog tiranina koji je na granici zlostavljanja zaposlenih i ignorisanja bilo čijeg mišljenja sem svoga.
Koje su mu bile mane?
Kada pričamo o liderstvu iz ugla EI, postoje određena ponašanja/osobine koja mogu negativno uticati na one koje lider vodi. Jobs je imao puno takvih mana, kao što su: ’’Uvek mora biti najpametniji i njegova mora biti poslednja’’; ’’Konstantno gura druge preko njihovih granica’’; ’’Perfekcionista’’; ’’Defanzivan i nefleksibilan’’; ’’Ne ume da kontroliše svoje negativne emocije i ima ispade’’; ’’Ne odnosi se sa poštovanjem prema drugima’’.
Ako se navedena ponašanja/osobine manifestuju na mesečnom nivou, to može imati veoma negativan uticaj na liderovo okruženje. Zbog toga je i Jobs bio ’’oteran’’ iz Apple-a. Ali, i pored određenih mana u oblasti EI, Jobs je imamo i nekoliko snaga (visoko razvijene EI kompetencija) koje su bile dobra kombinacija sa visokim IQ-om. Te tri kompetencije (inspiraciono liderstvo; samopouzdanje i pokretač promene) su temelji Jobs-ovog uspeha i istrajnosti. U
kombinaciji osećajem posebnosti i sposobnošću da vidi ono što drugi ne mogu, ta smeša nam daje moćnu formulu uspeha.
Inspiraciono liderstvo
Inspiraciono liderstvo je EI kompetencija koja je katalizator za druge kompetencije. Zenger Folkman-ova studija na uzorku od 20.000 fidbeka od 360 stepeni ukazuje da je to najuticajnija kompetencija lidera, jer takvi lideri uz pomoć svoje moćne vizije inspirišu i motivišu svoje zaposlene. Jobs-ova vizija o jednostavnom stilu i savršenosti, isprepletena kroz hardver i softver, bila je utkana kroz kompletan Apple-ov dizajn i pogled na svet. Svojom snagom ta vizija je nadjačala njegov (uglavnom negativan) liderski stil (tako zvani Tempo diktirajući stil) i nedostatak emocionalne inteligencije.
Klasičan primer njegovog ponašanja možemo videti u sledećem citatu: “Jobs je postao ’’nelinearan’’; sastanci sa kolegama su trajali dugo iza ponoći, a zatim bi on slao svima dugačke faksove (ovo se dešavalo tokom 80-tih) i zakazivao nove sastanke već u 7 ujutro.“
Da li su ga njegovi saradnici tolerisali jer su želeli da budu deo vizije koja će promeniti svet? Da li su prihvatali uvrede i ponižavanje pred kolegama zbog ponosa jer su bili odabrana manjina, manjina koja je bila deo ’’najkul’’ kompanije na svetu. Psiholozi se slažu da jeste. Snaga vizije, kao i Apple-ove vrednosti i ono što ta kompanija predstavlja, kao da su na ’’mute’’ stavili svu negativnost koju je izazivao neprimeren način vođenja od strane Jobs-a.
Lekcija koju svi lideri mogu da nauče od Jobs-a jeste da ne treba potcenjivati (i ne koristiti) moć vizije. Vizija je ono što čini pravog lidere, pod uslovom da on, kao što je Jobs uspevao, može da je prenese na druge. Jobs je bio vrhunski majstor u inspirisanju i uticaju na druge. U legendu je ušla rečenica kojom je Jobs motivisao John Sculley-a (tada direktora Pepsija) da počne da radi u Apple-u: „Da li do kraja života želiš da prodaješ šećernu vodicu? Ili želiš da mi se pridružiš i da zajedno sa mnom promeniš svet?“ Jobs je bio magnet koji je povlačio ljude ka svojoj viziju, a oni su mu bili saveznici u nastojanjima da dostigne savršenstvo. Ono što je očigledno kada posmatramo veliki broj lidera jeste da njima samima nije jasna njihova vizija ili je ne komuniciraju dovoljno često svojim saradnicima što dovodi do toga da oni nemaju fokus ili posvećenost viziji.
Jobs-u kao lideru, snagu je davalo njegovo samopouzdanje, vizija, narcizam i sposobnost izazivanja promena, što je onome što su drugi nazivali ’’distorziran pogled na realnost’’ pomoglo da bude u stvari pokretač u ostvarivanju nemogućeg i grandioznog.
Tekst je prilagođen, a originalni možete da pronađete na ovom LINK-u.
Foto: Pixabay.com