Data centri, godinama posmatrani isključivo kao veliki potrošači električne energije, širom sveta postaju aktivni učesnici energetskog sistema i time menjaju pravila na celom energetskom tržištu. Najveći svetski operateri data centara svrstali su se među najveće ulagače u energetske inovacije, od malih modularnih nuklearnih reaktora do geotermalne energije, a kapitalni izdaci za modernizaciju elektroenergetskog sektora u 2026. godini premašuju 700 milijardi dolara. Na taj zaokret i na pitanje šta on znači za Srbiju ukazuje nova analiza, pripremljena u okviru korporativnog programa grupe Warmico posvećenog energetici, informacionim tehnologijama i ekonomiji, čiji je cilj da doprinese povećanju efikasnosti i modernizaciji energetskog sistema Srbije i regiona.
Opterećenje je toliko veliko da u pojedinim regionima sveta ukupan obim zahteva za priključenje data centara na mrežu već premašuje vršnu potražnju celog elektroenergetskog sistema. Zato se, kako se navodi u analizi grupe Warmico, svetska industrija okreće modelu u kojem novi veliki potrošač ne traži kapacitete od preopterećene mreže, već ih sam obezbeđuje, gradeći sopstvene izvore energije neposredno uz objekat. Međunarodni monetarni fond je u oktobru 2026. godine ulaganja u obnovljive izvore energije i veštačku inteligenciju označio kao ključne faktore otpornosti svetske ekonomije, uz upozorenje da bi brz razvoj veštačke inteligencije mogao da produbi jaz između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. To znači da pristup energiji postaje i pitanje konkurentnosti država.
Do juče je data centar bio samo veliki potrošač električne energije. Danas su najveći svetski operateri istovremeno postali i najveći ulagači u energetske inovacije, od malih nuklearnih elektrana do geotermalne energije. Pravila se menjaju pred našim očima i već sada oni koji stvaraju računarske kapacitete moraće da stvaraju i energetsku osnovu koja omogućava njihov rad, povezujući tako proizvođača i potrošača električne energije u jedinstven ekosistem“, kaže Mit Gusev, predsednik odbora direktora grupe Warmico.
Srbija u taj talas ulazi sa velikim planovima i jednom prednošću kojoj se zasad posvećuje nedovoljno pažnje. Kapacitet data centara u zemlji, danas procenjen na oko 27 MW, trebalo bi da poraste na približno 200 MW do 2030. godine i na 1 GW do 2035. godine. Istovremeno, zemlja gotovo da ne koristi sopstveni izvor stabilne zelene energije tj. biogas i biomasu, na koje je krajem 2025. godine otpadalo svega 0,96 odsto proizvodnje električne energije. Pritom se za proizvodnju biogasa koristi tek oko desetine raspoloživog poljoprivrednog potencijala. Za razliku od solarnih i vetroelektrana, biogasno postrojenje radi neprekidno, sa faktorom iskorišćenja kapaciteta od 85 do 90 odsto, obezbeđujući stabilno bazno snabdevanje energijom. Štaviše, kroz takozvanu trigeneraciju isto postrojenje može istovremeno da proizvodi električnu energiju, toplotu i rashladnu energiju, a hlađenje je najveća pojedinačna stavka energetske potrošnje svakog data centra. Upravo je ovakav model zatvorenog ekosistema optimalan za razvoj industrije data centara, naglašavaju u grupi Warmico.
Taj resurs, međutim, ostaje po strani i u državnim planovima. Prema analizi, biogas se ne nalazi među ključnim projektima na koje Srbija namerava da usmeri najavljenih 6,5 milijardi evra investicija u nove proizvodne kapacitete do 2035. godine, s naglaskom na obnovljive izvore energije. Među tim projektima su solarni klaster snage 1 GW, hidroelektrane Đerdap 3 i Bistrica, gasne elektrane i razvoj nuklearnog programa.
U analizi se takav spoj tehnologija posmatra kao prilika da Srbija ne samo prati globalni trend već i da ga preduhitri. Razmatrani model „proizvodnja–potrošnja“, u kojem data centar dobija energiju neposredno iz sopstvene biogasne elektrane integrisane u poljoprivredni proizvodni lanac, omogućava da se u znatnoj meri zaštiti od prekida u spoljnoj mreži i izbegne dodatno opterećenje državnog elektroenergetskog sistema. Reč je o istom principu „obezbedi sopstvenu energiju“ kojem se okreću najveći svetski operateri, ali primenjenom na resurs kojim Srbija obiluje, a koji danas uglavnom propada kao otpad.
Srbija u ove promene ulazi sa prednošću koju ima malo koje tržište — ogromnim neiskorišćenim resursima zelene sirovine iz poljoprivrede i prehrambene industrije. Dok razvijene zemlje tek tragaju za čistim izvorima energije za svoje data centre, kod nas se oni od samog početka mogu graditi neposredno uz izvor energije, stvarajući visokoefikasne ekosisteme zatvorenog ciklusa. To nije samo energetsko već i razvojno pitanje: ko prvi poveže te dve industrije, postaće regionalni centar, a ne periferija“, kaže Gusev.
Analiza ukazuje i na širi potencijal, koji u sledećoj fazi u prvi plan stavlja biometan. Prema proceni Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, on bi do 2030. godine mogao da zameni oko šest odsto ukupne potrošnje prirodnog gasa u Srbiji. Istovremeno, prema podacima Međunarodne agencije za energiju, u svetu se na održiv način može proizvesti gotovo 900 milijardi kubnih metara biogasa godišnje, odnosno više od petine današnje globalne potražnje za prirodnim gasom; preko 70 odsto tog potencijala nalazi se u zemljama u razvoju. Pitanje, zaključuju autori analize, nije da li tehnologija postoji, već ko će prvi povezati energetiku i računarske kapacitete u jedinstven ekosistem.