U Srbiji postoje negativni demografski trendovi koji se odražavaju na tržište rada, rekla je izvršna direktorka Infostuda Sonja Ćetković, na panelu „Problemi tržišta rada u Srbiji: Putevi ka uspehu“ na Kopaonik biznis forumu.
Ona je istakla da prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi oko 600.000 ljudi manje nego što je živelo prema prethodnom popisu, kao i da je od 6,64 miliona stanovnika, ekonomski aktivno 2,8 miliona, dok je 3,8 miliona ljudi ekonomski neaktivno. Ona je, moderirajući ovim panelom, takođe naglasila i da u Srbiji postoji loša obrazovna struktura stanovništa, kao i deficit u velikom broju zanimanja.
„Najveći deficit što se tiče zanimanja je u IT sektoru, u zanatima iz građevinske i ugostiteljske struke, a pored opšteg deficita, takođe manjkaju i znanje i kvalifikacije“, naglasila je Ćetković, takođe ističući promenu koju je donela generacija Z, odnosno mladi koji tek treba da se zaposle, a nisu živeli u uslovima velike zaposlenosti, pa u skladu sa tim imaju drugačija očekivanja od poslodavaca. Ipak, ono što raduje jeste da se neki kadrovi vraćaju u našu zemlju, što svakako predstavlja veliko olakšanje i pomaže im u rešavanju kadrovskih i problema zapošljavanja.
Gost na ovom panelu bio je Oliver Streit, direktor projekta “Znanjem do posla”, koji je podelio dosadašnja iskustva i zaključke iz ove oblasti:”Pre osam godina, kada je projekat „Znanjem do posla” započeo rad u Srbiji, tražili su se CNC operateri, bravari, zavarivači, zatim iz tekstilnog sektora (različite vrste šivača) i uslužnih/ugostiteljskih delatnosti, pomoćni kuvari, barmeni i konobari. Ipak, u poslednje dve godine, sa pojavom i razvojem veštačke inteligencije, počeo je da raste i IT sektor, kao i zanimanja u ovoj struci – Junior Software Developer, Junior Full Stack Developer, Blockchain Junior Developer, Senior Content Writer, Junior Java Developer, Junior iOS developer, Junior UX/UI Designer i sl.”
Takođe, govoreći o projektu čiji je direktor, Oliver Streit naglasio je da su kompanije obučile približno 2.500 pripravnika, od kojih je čak 77% uspešno pronašlo zaposlenje unutar istih kompanija u kojima su prošli obuku, što predstavlja značajne podatke, ne samo za firme koje su investirale svoje resurse u ove obuke, već su od izuzetnog značaja i za srpsko društvo jer mladi postaju deo šire društvene, lokalne zajednice, koja zatim doprinosi celokupnom društvu.