Pandemija je tokom prvih meseci izazvala značajne probleme i pad poslovanja u sektoru logistike za oko 30%. Od druge polovine 2020. godine privreda se oporavlja, te je logistika uglavnom dostigla rezultate iz 2019. godine, kaže Milorad Kilibarda, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Da su finansijski izveštaji pozitivni potvrđuju i kompanije iz ovog sektora za magazin Biznis &finansije.
Prevoznici širom sveta i dalje drže cene na istorijskom maksimumu, a tražnja je ostala na visokom nivou, što se pozitivno odrazilo i na poslovanje logističke kompanije Cargo-partner Srbija. „Bez obzira koliko rast cena transporta može da vam donese profitabilnost, naši poslovni principi zasnivaju se na dugoročnim partnerstvima i težimo stabilnosti i održivosti. Ekonomski gledano, ovakva situacija nije održiva za sve učesnike u lancu“, smatra Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja „Cargo Partner Srbija“.
U kompaniji „Nelt“ su zadovoljni rezultatima koje su postigli, ali kažu da rast cena transporta nije značajno uticao na profitabilnost. „Diversifikacija usluga nam je u velikoj meri pomogla da preusmerimo resurse tamo gde je to bilo neophodno. Takođe, situacija u kojoj smo se našli nas je naterala da preispitamo svoju agilnost, kao i da unapredimo saradnju sa našim klijentima“, kaže Vuk Mijanović, menadžer lanca snabdevanja u ovoj kompaniji.
I dok svi govore o negativnim posledicama povećanja cena transporta koje se ogledaju u rastu cena proizvoda, profesor Kilibarda predviđa da će to inicirati i određene pozitivne promene. One se odnose na logističke optimizacije, unapređenje logističkih procesa, upravljanje zalihama, pronalaženje ekonomičnijih izvora snabdevanja, transportnih puteva, vidova i tehnologija transporta.
„Smanjenje cena i troškova transporta, potrebno je posmatrati u kontekstu kompletnog lanca snabdevanja. Samo se tako može doći do ekonomičnijih rešenja i povećanja konkurentnosti na logističkom tržištu, što će prirodno dovesti do stabilizacije i smanjenja cena transporta i ukupnih logističkih troškova koji u ceni proizvoda učestvuju i do 20%“, ističe Kilibarda.
Korona je, prema njegovim rečima, trajno promenila odnos prema logistici i lancima snabdevanja. „Razvijene zemlje logistiku već svrstavaju u prvih pet industrija po važnosti za privredni i ekonomski razvoj“, objašnjava Kilibarda.
Srbija i Beograd hab za skladišta
Da sektoru logistike ide sasvim dobro vidi se i u hiljadama kvadrata skladišnog prostora, a novi objekti najviše niču u okolini Beograda.
Vuk Mijanović potvrđuje da industrijske nekretnine beleže značajan rast u prethodnoj i ovoj godini. „Mislim da će se ovaj trend nastaviti, pitanje je samo u kojoj meri. Cene skladišnog prostora na tržištu se nisu značajno menjale, ali cena gradnje sigurno neće biti ista ako pogledamo cene sirovina i usporavanje lanca snabdevanja“, ocenjuje Mijanović.
Profesor Milorad Kilibarda navodi tri razloga za sve veći broj skladišnih objekata u Srbiji. Prvi razlog je dolazak multinacionalnih kompanija, drugi je uvećanje zaliha i rast domaćih kompanija i treći je „višak novca na tržištu“. Multinacionalne kompanije žele da svoju proizvodnju i logističke operacije presele i smeste što bliže razvijenim evropskim tržištima i da uspostave lance snabdevanja koji će biti manje „ranjivi“ na skupe poremećaje, poput trenutnih izazvanih pandemijom.
„U centru pažnje je prostor jugoistočne Evrope, pre svega Rumunija, Srbija i Bugarska. Investitori idu tamo gde imaju dobru logističku povezanost, kvalifikovanu radnu snagu, gde je lakše i jeftinije pokrenuti projekat, dobiti dozvole, olakšice i stimulacije od države, a Srbija jeste konkurentna“, objašnjava Kilibarda.
Beograd ima dve ključne konkurentske prednosti, izuzetan logistički položaj i transportno saobraćajnu povezanost sa regionalnim i evropskim tržištima i poslovno logističkim mrežama. Druga prednost je kvalifikovana i, na žalost, još uvek jeftina radna snaga. „Plate u logističkom sektoru u Srbiji su oko 40% manje nego u Rumuniji, a skoro tri puta manje nego Češkoj“, poredi Kilibarda.
Pored logističkih centara, gotovo preko noći su nikli i različiti magacinski prostori. Nebojša Đekić razloge vidi u tome što je početak pandemije doneo niz neplaniranih potreba poput one da ljudi koji su se vratili iz inostranstva sa stvarima, negde privremeno smeste višak predmeta, ili da to učine firme koje su privremeno otpustile ili poslale svoje radnike na rad od kuće.
„Pitanje je dugoročnog opstanka takvih objekata, jer nismo skloni da višak stvari čuvamo negde drugde. Ako pričamo o magacinskom poslovanju, to je ipak drugačiji koncept, koji spada u B2B uslugu i podrazumeva niz dodatnih usluga, ne samo skladištenje. U tom smislu, skladišta koja su se preko noći pojavila uglavnom ne spadaju u prostorije logističkih provajdera i kao takva nisu podobna za usluge skladišnog poslovanja, kao što je, primera radi, naš distributivno-logistički centar u Dobanovcima“, objašnjava Đekić.
Prelazak sa globalnog na lokalno?
Velike promene u logistici se već dešavaju, a neke je korona samo pogurala. Za razliku od tradicionalnog linearnog snabdevanja, sve više će se težiti snabdevanju kroz logističke mreže sa više mesta, izvora i učesnika. Nove tehnologije i digitalizacija značajno će doprineti agilnosti i konkurentnosti lanaca snabdevanja i logističkih mreža.
„Logično je očekivati da dođe do određene ’deglobalizacije’ proizvodnje i jačanja regionalizacije, što će pred logistiku postavljati nove i drugačije zahteve. To će biti i značajna šansa za zemlje i kompanije iz našeg regiona. Očekujem da će se kompanije posvetiti optimizaciji i unapređenju sopstvenih logističkih procesa. Kod domaće privrede postoje značajne rezerve i mogućnosti za uštede. Neophodno je da kompanije unaprede i izgrade sopstvenu logistiku, kako bi postale konkurentne i sposobne da se povežu i uključe u savremene tržišne tokove, te postanu deo regionalnih i globalnih lanaca snabdevanja“, kaže Kilibarda.
Đekić potvrđuje da se deo uvoznika već preorijentisao i zamenio asortiman robe, a da deo razmatra alternativna tržišta, poput Turske i Indije.
Da je korona definitivno nametnula preispitivanje lanca snabdevanja, od toga da proizvodnja bude najjeftinija do toga da bude bliže kupcima, potvrđuje i Marko Kambić, generalni direktor logističke kompanije „Fercam“. Globalizacija se, kako kaže, sve manje vidi kao šansa, a sve više doživljava kao rizik za lanac snabdevanja.
„Osim toga, proizvodne kompanije su zbog cena prinuđene da traže alterantivne načine transporta kao i alternatinvna tržišta za svoje snabdevanje, kako bi opstali i bili konkurenti sa svojim krajnjim proizvodima. Ko se u novim okolnostima bude bolje snašao, pronašao bolja logistička rešenja, imaće konkurentsku prednost na tržištu“, objašnjava Kambić.
Trenutno se, kako kaže, traže alternativna rešenja za transport pomorskim putem, tako da se sve više koristi železnica. „Ponudili smo i rešenje transporta robe kamionom iz Kine, što je jeftinije od avio prevoza, a tranzitno vreme je kraće od brodskog transporta. Zbog specifične situacije sa Kinom, trgovinska čvorišta postaju druge zemlje, pre svega Turska, a zatim i neke druge države u Aziji“, kaže Kambić.
Brojni parametri ukazuju na to da će se navike potrošača trajno promeniti, te da će se stvoriti sve veći zahtevi za fleksibilnijim i bržim lancem snabdevanja, ističe Mijanović.
„Digitalizacija je ključna za lanac snabdevanja. Kompanije će sada više nego ikada ulagati u digitalizaciju i automatizaciju. ’Nelt’ je već neko vreme na tom putu. Koristi su višestruke i odnose se, pre svega, na povećanje efikasnosti, bolju komunikaciju i informisanost, predviđanje, nove usluge“, objašnjava Mijanović.
Izvor: Magazin Biznis&finansije
Autor: Vesna Lapčić
Foto: Pixabay.com