Prošle godine došlo je do ubrzanja inflacije u Evropi, a najveći uzrok tome bili su problemi u lancima snabdevanja. Usled novonastale situacije izazvane “korona krizom”, globalni trgovinski putevi su se izmenili, a cene transporta dostigle rekordan nivo. Pikovi su bili toliko visoki, da je cena kontejnerskog transporta skočila i više od tri puta u poređenju sa prepandemijskom ponudom. Deo tog novog troška platili su krajnji potrošači, a građani su se posle dužeg vremena susreli sa inflacijom, piše Pluton Logistics.
Ova godina donosi drastičan pad vozarina u pomorskom transportu, posebno u trećem kvartalu ove godine. Nebojša Đekić, direktor prodaje u kompaniji cargo-partner, kaže da su se cene na određenim prekookeanskim rutama približile onima pre covid-a.
Tamo gde su brodari tokom pandemije značajno, a po mom mišljenju i u mnogo slučajeva neopravdano podizali svoje cene, sada su prinuđeni da se u većoj meri odreknu svog profita. Sve ovo nam govori da bez obzira na okolnosti, tj. aktuelna ekonomska i politička dešavanja u svetu, ipak su ponuda i tražnja te koje na kraju definišu cenu usluga u našoj industriji. Mnogi bi nevešto zaključili da će usled inflacije i rasta cene goriva poskupeti i pomorski transport, ali usled nedostatka tereta prevoznici svoje cene dodatno spuštaju, što implicira da će im zbog niže cene, a većih troškova, biti na raspolaganju sve manja dobit.
Osim pomorskog transporta i cene drumskog prevoza u Evropi pokazuju blagu tendenciju opadanja, nakon što su u trećem kvartalu ove godine ponovo dostigle istorijski maksimum.
S obzirom na to da najmanje trećinu cene nekog proizvoda čine ukupni troškovi prevoza i pratećih usluga, kako su visoki iznosi transporta pogurali inflaciju, postavlja se pitanje – hoće li je suprotan trend sada obuzdati?
Vesna Lapčić, ekonomska novinarska i urednica portala www.sveonovcu.rs, podseća da je međugodišnja stopa inflacije u Srbiji u oktobru iznosila 15% što je najviše u poslednjih 11 godina, a najviše stope inflacije zabeležene su ove godine i u evrozoni i to još od 1996. kada je Eurostat počeo da je meri.
– Iako su očekivanja bila da će se ona primiriti krajem ove godine na globalnom, ali i lokalnom nivou, to se nije desilo pa su i ekonomisti oprezniji pri daljim predviđanjima stope rasta. Ipak, sasvim je sigurno da se kada izađe iz svojih ciljanih okvira, inflacija teško vraća na prvobitne nivoe i teško ju je zauzdati.
Kako navodi, značajno poskupljenje transporta je prvobitno zaista uticalo na rast cena, kako sirovina tako i gotovih proizvoda.
– U kojoj meri će trgovci uzeti u obzir smanjenje cene kontejnerskog transporta iz Kine prilikom kalkulacije krajnjih cena zavisi i od toga koliko je značajno učešće transporta u finalnoj ceni. Ipak, i dalje će zakoni ponude i tražnje igrati najznačajniju ulogu u formiranju cene, te ne verujem da će biti smanjenja cena proizvoda za kojima postoji visoka tražnja, a manjak ponude, jer trgovci neretko u takvim okolnostima koriste priliku za ekstra zaradu. Na primer, automobilskoj industriji konstantno nedostaje određenih komponenti, novi automobili se čekaju dugo što je izazvalo pometnju i na tržištu polovnih automobila kojima je porasla cena, a onda treba očekivati i veću tražnju za delovima, jer se ti automobili češće kvare.
Prema njenim rečima, “sve dok se u potpunosti ne reguliše snabdevanje tržišta i ponuda preraste tražnju, teško je računati na značajnije smanjenje cena uprkos padu cene transporta”.
Ukoliko zbog pada kupovne moći dođe do manje tražnje za nekim neprioritetnim proizvodima poput odeće ili nameštaja, koji značajno učestvuju u kineskom izvozu, postoji mogućnost da u tim oblastima trgovci smanje cene na račun manjih troškova transporta, navodi Lapčić.
Verujem da će trgovci iskoristiti pad transportnih cena za nadoknadu nekih drugih troškova i da će cene ostati nepromenjene ili čak više, ukoliko roba to bude mogla da podnese. Tamo gde postoji prostor za uštedu u izazovnom okruženju u kakvom danas poslujemo alokacija sredstava biće ključna. Firme već sada preispituju svoje biznis modele i traže nove taktike i tržišta za ostvarenje profita. Sigurno ste primetili koliko novih brendova je „ušlo u igru“ na srpskom tržištu, kaže Đekić.
Ipak, sadašnje prognoze, uz sve ograde zbog vrlo nepredvidive geopolitičke situacije, kažu da bi inflacija trebalo da se primiri u narednoj godini i bude jednocifrena u Srbiji, a da će se 2024. vratiti u ciljane okvire tri odsto, plus/minus 1,5%. Slična očekivanja kada je reč o tendencijama važe i na globalnom nivou, smatra Vesna Lapčić.
Povećana tražnja usled Kineske Nove godine
Krajem ove i početkom sledeće godine očekuje se povećana tražnja za robom iz Kine, tako da je već sada idealno vreme za nove porudžbine.
– Krajem januara očekuje nas Kineska Nova godina, pa svim klijentima skrećemo pažnju da blagovremeno planiraju svoje pošiljke. Ipak, protekli period naučio nas je još nešto – da uvek možemo očekivati neočekivano. Brodari svoje cene ne garantuju na duži vremenski period, zbog čega se i svi ograđuju od preciznih prognoza. Računica je zapravo jednostavna, ukoliko bude tereta i velike tražnje cene će rasti, ali i obrnuto.
Kineska Nova godina jedan je od najvećih izazova za sve firme jer ostaju bez dobavljača na dve ili čak tri nedelje. Oni iskusni svoje porudžbine kreiraju već sada i svoje poslovanje nastavljaju neometano, ali novoosnovani biznisi vrlo lako mogu prevideti ovaj zastoj u radu fabrika.
– U kompaniji cargo-partner detaljno izučavamo ciklus poslovanja naših klijenata i u skladu sa tim predlažemo efikasna, ali i pravovremena rešenja. Upravo zbog toga je i naš ključni moto „We take it personally“ – ističe Đekić.
Foto: Pixabay.com
Izvor: Pluton Logistics
