Piše: Vesna Lapčić za Biznis i finansije
Poslednjih godina digla se velika prašina zbog dolaska stranaca u IT sektor u Srbiji. Sve više se priča i o masovnom dolasku ruskih osnivača, posebno u poslednje dve godine. Moglo bi se reći da je 2005. IT sektor u Srbiji bio u „kamenom dobu“, stranaca ni na vidiku, a danas u svim segmentima preuzimaju ili su već preuzeli primat: po prihodima, zapošljavanju, izvozu…
Šta kompanije u stranom vlasništvu zaista donose srpskom IT sektoru i ekonomiji uopšte i da li možda više uzimaju nego što daju?!
Amrikanci najbrojniji, Rusi dolaze
Ukoliko se posmatra broj IT kompanija prema strukturi vlasništva, najveći udeo imaju i dalje domaće kompanije, ali ukoliko uzmemo kriterijum prihoda ili broja zaposlenih, stranci su tu nadmašili domaće igrače, pokazuje analiza Milovana Matijevića, poznatog IT stručnjaka.
Od ukupno 4.134 aktivnih IT preduzeća u Srbiji 650 IT firmi su osnovali stranci koji dolaze iz 53 zemlje. U srpskom vlasništvu je najveći broj od oko 2.000 aktivnih mikro preduzeća do pet zaposlenih. Na drugom mestu prema vlasništvu su kompanije iz SAD. One su ujedno „srebrni“ i po broju zaposlenih i po prihodima. Bronzani su Švajcarci, a slede ih Holanđani.
Najveći broj firmi se bavi softverom (više od 80 odsto), sledi daleko manji broj IT uslužnih preduzeća, a najmanje je firmi koje prodaju hardver (IT opremu).
Ako se pak posmatra samo 100 vodećih kompanija po prihodima 63 odsto je u stranom vlasništvu, oni zapošljavaju 77 odsto radne snage i ostvaruju 69 odsto prihoda.
Mada se sve više priča o dolasku Rusa u svim privrednim granama, pa i u IT sektoru, oni su prilično nisko na lestvici i van su liste prvih deset zemalja sa najvećom zastupljenošću. Ipak, tokom 2022. najviše kompanija po poreklu osnivača (37) bilo je iz Ruske Federacije dok ih je tokom prethodne dve decenije došlo svega sedam.
„Rusi su masovnije dolazili kao preduzetnici tokom 2022. i 2023. i to više hiljada njih“, kaže Matijević i dodaje da se očekuje napredak ruskih kompanija na listi koja posmatra broj zaposlenih tokom 2023.
Međutim, nije do kraja poznato kolika je i kakva je njihova poslovna aktivnost jer preduzetnici paušalci nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja. Takođe, stranci mogu dobiti boravak u Srbiji kupovinom nekretnine ili osnivanjem firme, tako da jedan od razloga povećanja broja ruskih preduzetnika može biti i taj, ali zvanične potvrde o tome ne postoje.
Zašto stranci dolaze?
IT firme sa srpskim osnivačima zapošljavaju 42,7% radne snage i ostvaruju 41,6% prihoda. Od inostranih osnivača najviše zapošljavaju IT firme čiji su osnivač SAD (10,8%), slede Švajcarska (6,2%), Holandija (5,9%) i Velika Britanija (5,8%). U softverskim firmama zapošljava se osam od 10 radnika što je logično s obzirom na broj tih kompanija. Najveći broj tih kompanija su izvoznici te su, prema rečima Matijevića, glavni generator vitalnosti IT industrije. Procena je da su, kako on kaže, na kraju 2023. godine IT kompanije u stranom vlasništvu zapošljavale oko 40.000 radnika od ukupno 65.000 koliko radi u IT sektoru.
„Stranci dolaze na ovo tržište pre svega zbog kvalitetnih IT kadrova, a sve druge izvore rasta od kapitala do tržišta obezbeđuju van Srbije. Jedan manji broj stranaca osniva IT firme u Srbiji da bi efikasnije prodavao svoje proizvode i usluge domaćim kupcima“, kaže Matijević.
Strani vlasnici kontrolišu danas više od 70% izvoza softvera i informatičkih usluga sa tendencijom rasta svake godine.
Ovakva struktura IT industrije ne ide na ruku ukupnoj srpskoj privredi, smatra Matijević i iznosi više argumenata.
„Strani izvoznici nisu zainteresovani za strategije države u IT oblasti, za razvoj inovacija koje bi unapredile srpsku privredu i bilo kakvo sistemsko delovane na te kompanije je skromno. Ni domaća izvozna preduzeća nisu previše zainteresovana, ali za njih možemo da kažemo da će bar tokom kriznih vremena ostati u zemlji“, objašnjava Matijević.
Sa dominacijom stranaca dešava se, kako kaže, i „prikriveni odliv mozgova“.
„U IT sektoru nisu potrebna velika ulaganja i kvalitet poslovnih rezultata zavisi od ljudskih resursa. Najbolje pojedince zapošljavaju stranci jer nude veću platu, tako da IT stručnjaci napuštaju državnu službu, banke, privredu. To je legitimno sa stanovišta pojedinca, ali posledice po privredu i državu mogu da budu velike i u tehnološkom i u finansijskom smislu. Nećemo imati kadrove koji bi radom u domaćim kompanijama podigli konkurentnost srpske privrede. Gubitkom talenata gubite konkurentnost i na državnom i na ekonomskom nivou“, izričit je Matijević.
A digitalizacija domaćih preduzeća?
Pametna država bi, prema njegovim rečima, najkvalitetnije informatičare tretirala kao ograničeni resurs (od nacionalnog značaja).
„U globalnoj ekonomiji, srpski informatičari su zrnce soli ili začin, ali i začin može da da fantastičan ukus nekom jelu. Stranci to zrnce soli jeftino uzimaju“, kaže on.
Dakle, sve vreme se promoviše izvoz IT usluga, a zanemaruju se domaće potrebe. Tako dolazimo u situaciju da izvozimo jeftinu radnu snagu, a uvozimo skupa rešenja.
„Usluge koje pružaju domaće firme domaćim preduzećima su upola cene za istu stručnost u odnosu na prosek Evropske unije. Kada je reč o softverskim rešenjima slične klase, ta razlika u ceni je i višestruko veća na evropskom tržištu“, kaže ovaj IT stručnjak.
Međutim, problem je što stagniraju domaće IT firme koje bi mogle da opsluže sva preduzeća u Srbiji. Naime, digitalizaciju srpske privrede sprovodi, prema rečima Matijevića, oko 5.000 ljudi, od kojih samo 1.500 razvija poslovna rešenja.
Tako da su mnogi prinuđeni upravo da kupuju skupa softverska rešenja iz inostranstva koja su često pravili srpski mozgovi radeći za strance.
„Država nije svesna svih specifičnosti IT sektora i stvari se uglavnom prepuštaju slučaju“, kaže Matijević.
Kapaciteti IT firmi sa stranim osnivačima definitivno preuzimaju primat u Srbiji i taj trend će se po svoj prilici nastaviti i u narednim godinama. To pokazuje i podatak iznet u SITO analizi „Razvoj industrije informacionih tehnologija“, autora Milovana Matijevića, da se među 15 najvećih IT izvoznih preduzeća po prihodu i broju radnika nalazi čak 13 u stranom vlasništvu. Ujedno je i zaključeno da su domaći igrači u vrhu retki jer najuspešnije srpske firme kupuju stranci ili one same sele dobar deo svog poslovanja van Srbije idući za tržištem, što uzrokuje dalju koncentraciju stranog kapitala među najuspešnijm IT izvoznicima.
Pa da li je onda nakon svih iznetih argumenata, dolazak stranaca u IT sektor u Srbiji „veća dara nego mera“?!
Učešće u radnoj snazi i prihodima prema poreklu osnivača IT firmi
| OsnivačPoreklo | Zaposleni | Prihod |
| Srbija | 42,7% | 41,6% |
| SAD | 10,8% | 8,2% |
| Švajcarska | 6,2% | 4,8% |
| Holandija | 5,9% | 12,1% |
| Velika Britanija | 5,8% | 4,4% |
| Francuska | 4,2% | 2,3% |
| Nemačka | 3,1% | 2,4% |
| Austrija | 3,0% | 2,9% |
| Kipar | 1,8% | 2,7% |
| Kina | 1,5% | 0,4% |
| Poljska | 1,4% | 4,5% |
| Slovenija | 1,3% | 1,2% |
| Malta | 1,2% | 0,6% |
| Irska | 1,1% | 0,7% |
| Švedska | 1,1% | 0,6% |
| Ostali (38 zemalja) | 8,9% | 10,5% |
| UKUPNO | 100,0% | 100,0% |
Izvor: Registar finansijskih izveštaja APR. SITO obrada 2023.