Nema sumnje da će pandemija ostaviti dugoročne posledice, ali će i dovesti do pokretanja strukturnih promena, kako u blasti ekonomije, tako i u čitavom društvu. Više je nego jasno da ulazimo u novu eru multipolarnog sveta, gde jača
uticaj Istoka i zemalja u razvoju“, kaže Igor Lazarević, magistar ekonomskih nauka sa dugogodišnjim iskustvom u
poslovima menadžment konsaltinga. Sa iskustvom dužim od 15 godina i učešćem u više od 100 projekata u oblastima
poslovnog i finansijskog savetovanja, M&A, organizacionog razvoja, Lazarević kaže da je ova pandemija pokazala
da globalni tokovi preko noći mogu biti zaustavljeni, što ima veoma važne implikacije na kretanje ljudi i robe.
„Suočavamo se sa otežanim funkcionisanjem lanaca snabdevanja i dramatičnim padom međunarodnog putničkog transporta. Zbog toga se sve više razmišlja o vraćanju operacija u domaće zemlje („onshoring“), ili barem u njihovu blizinu.
Bitne promene se dešavaju i na tržištu rada, gde rad na daljinu i fleksibilne forme angažovanja sve više postaju
standard. Osim toga, četvrta industrijska revolucija je dodatno ubrzana jakim impulsima za digitalizacijom poslovanja i povezivanjem stvari preko interneta“, kaže Lazarević na početku razgovora za Magazin Biznis.
To nisu, prema njegovim rečima, jedine promene koje je uzrokovala pandemija, niti će brzo nestati kada se situacija stabilizuje. „Pandemija je takođe pokazala još neke stvari: nismo baš jaki koliko mislimo, država može bitno da utiče na
naše živote, što stvara pogodno tlo za jačanje autoritarizma, demokratija je poljuljana i evoluira u određenu simbiozu sa tehnokratijom, a ljudi pokazuju otpor prema otuđenim elitama. Zato moramo promeniti pristup obrazovanju, zaštiti zdravlja, zaštiti životne sredine i ekonomskom razvoju. Zato je možda sada, više nego ikad, potrebna bolja i efikasnija međunarodna saradnja“, ističe Lazarević. On podseća da je svet u recesiji, te da će pad BDP-a na svetskom nivou iznositi pet do šest odsto, a procenjuje se i da je obim međunarodne trgovine smanjen za 13,4 odsto.
Koji su trenutno najveći izazovi za menadžere i vlasnike kompanija u Srbiji, ali i svetu?
Trenutno se dešavaju velike turbulencije na tržištu. Prekidaju se lanci snabdevanja, raskidaju se poslovni ugovori, menjaju se kupci i dobavljači, teže se dolazi do finansija i sve je veća fluktuacija zaposlenih. Sve to stvara neizvesnost i povećava poslovne rizike. Bez obzira na to kako kompanije posluju, suštinski izazovi za njihove menadžere su kako se izboriti sa svim tim turbulencijama na tržištu. Osim toga, veoma je važno da menadžeri sa svojim timovima pronađu način da se pozicioniraju na novom tržištu koje će se nakon pandemije konsolidovati. Naravno, tu su i klasični izazovi kao što su obezbeđenje likvidnosti, povećanje prodaje, naplata potraživanja, zadržavanje zaposlenih, očuvanje timova i morala itd. Sve u svemu, menadžeri se nalaze pred izazovom – prilagoditi se ili ustupiti nekom drugom mesto na tržištu.
Veliki poremećaji se dešavaju i na tržištu radne snage. Nestaju određena zanimanja a raste potreba za IT stručnjacima, ali i za fizičkim radnicima. Da li će ove promene ostaviti trajne posledice i kako bi tržište radne snage moglo da izgleda u budućnosti?
Činjenica je da se razvojem tehnologije smanjuje potreba za radnicima, kao i da se menja struktura profesija koje su potrebne na tržištu. I to ne mora biti nužno loše, jer se na taj način ljudima olakšavaju život i rad i ostavlja prostor za druge aktivnosti, ali se istovremeno rađaju nove profesije koje do juče nisu bile prisutne. Strah da će „mašine zameniti ljude“ je oduvek bio prisutan, ali istorija pokazuje da posla ipak ima dovoljno i da je ljudski faktor u mnogo čemu nezamenjiv.
Pandemija jeste promenila neke stvari, ali ne baš toliko radikalno kao što nam se čini. U meri u kojoj je pandemija ubrzala određene procese imaćemo i promene na tržištu radne snage. Doći će do promena u načinu na koji se radi
i načina na koji se inače pristupa radu, kako kod starijih, tako i kod mlađih generacija.
Na koje privredne grane će kriza izazvati trajne posledice u smislu da će se teško oporaviti ili da neće izgledati nikada više kao pre pandemije?
Pandemija je uticala različito na različite delatnosti. Neke delatnosti su zabeležile rast (npr. elektronska trgovina,
prodaja robe široke potrošnje, mediji i telekomunikacije, medicina i farmacija), neke delatnosti stagniraju (npr. poljoprivreda, energetika, komunalne usluge, profesionalne usluge, duvanska industrija, obrazovanje, vojna industrija),
a neke delatnosti opadaju (npr. turizam, hotelijerstvo, ugostiteljstvo, transport, industrija zabave, izdavaštvo, muzička produkcija, visoka moda, proizvodnja nafte).
Trajne posledice će sigurno osetiti turizam, hotelijerstvo, transport i industrija zabave, i vrlo je moguće da će mnogi učesnici na tržištu prestati da postoje, da će se dogoditi nova konsolidacija tržišta i da će se usvojiti neki novi principi
i modeli poslovanja. Ove industrije će se svakako oporavljati godinama.
Digitalizacija se ubrzala, sve se pokušava završiti na daljinu. Koliko opasnosti po samu privredu vreba iz činjenice da postajemo onlajn društvo? Šta su u tom kontekstu izazovi nove realnosti, kako se često naziva današnji svet?
Digitalizacija i povezivanje preko interneta („Internet of Things“) su procesi koji traju duže od 30 godina, a posebno su se ubrzali u poslednjih 10 godina. To nam svakako omogućava da stvari obavljamo brže, bolje i lakše, ali to sa sobom nosi i rizike od otuđenja, zavisnosti i upadanja u zamku tehno utopije. Ne smemo zaboraviti da je razvoj tehnologije uvek bio brži od razvoja naših sposobnosti da tehnologiju koristimo na optimalan način.
Pandemija je, prirodno, stvari pogurala unapred jer nas je naterala da koristimo savremene tehnologije za obavljanje poslova na daljinu, što je dobro i korisno. A onda smo shvatili da mnogi poslovi mogu da se obavljaju na daljinu, tako da možemo očekivati da će u budućem periodu za neke poslove ovo postati „nova realnost“. Međutim, moramo imati u vidu da kontakt uživo ipak ništa ne može da zameni, tako da će rad i život „na daljinu“ imati svoja ograničenja.
Koje će promene, izazvane pandemijom, ostaviti dalekosežne posledice na privredu i tržište, a šta se može vratiti u pređašnji period? Koliko će se svet trajno promeniti?
Nema sumnje da će posledice biti dalekosežne, da svet više neće biti isti, ali i da se mnoge stvari mogu vratiti na
stanje pre pandemije. Ova pandemija se u tom pogledu suštinski ne razlikuje od bilo kog većeg događaja koji je trajno
promenio svet u prošlosti. Dalekosežne ekonomske posledice mogu biti i pozitivne i negativne. Svakako možemo očekivati novu ekonomsku polarizaciju sveta i nove izazove koji dolaze sa Istoka, koji mogu biti nova pokretačka snaga razvoja, kao i ubrzavanje digitalizacije i tehnološkog razvoja, strukturne promene na tržištu rada i „novo lice“ globalizacije, možda u vidu
„deglobalizacije“ ili „reglobalizacije“. Nažalost, bojim se da nam budućnost donosi i ubrzani rast javnog duga,
jačanje javnog sektora, potrebu reforme penzionih fondova, problem ubrzanog ekonomskog rasta, problem zagađenja
životne sredine i uvek aktuelno pitanje smanjenja ekonomske nejednakosti i pravednije raspodele.
Kompletan intervju možete da pročitate u Magazinu Biznis broj 178