Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, u prethodnih 15-ak dana, gotovo svakodnevno otkriju i spreče bar po jednog vozača iz Srbije da svojim vozilom, koje nije registrovano i nema polisu osiguranja, pređe granicu i uđe u drugu državu. To je rezultat akcije pojačanih aktivnosti policije u cilju otkrivanja prekršaja upravljanja vozilom nakon isteka registracione nalepnice. Za otkrivanje onih koji to čine, policija koristi kamere za video nadzor saobraćaja u gradovima, na autoputevima i graničnim prelazima, kao i kamere na patrolnim vozilima.
„Najsrećniji zbog toga što su otkriveni treba da budu upravo ti vozači, koji su svojim neregistrovanim i vozilom bez polise osiguranja probali da izađu iz Srbije. Suština je da vlasnik takvog, neregistrovanog vozila kojim je nezgoda izazvana, postaje regresni dužnik i da sam plaća, iz svog džepa ili iz svoje imovine, kompletnu pričinjenu štetu“, kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.
Limiti za štete nisu male, a u pojedinim zemljama EU postoji trend da u nematerijalnim štetama nema limita. Kakva je situacija u Srbiji?
Štete i u Srbiji mogu da budu višemilionske. U najboljoj situaciji, kada nije pričinjena velika materijalna i nematerijalna šteta minimum nekoliko hiljada evra, pa više od nekoliko desetina hiljada evra ili znatno više od toga, jer je naknada oštećenim licima u većem delu Sistema zelene karte značajno viša nego u Srbiji. To se posebno odnosi na nematerijalne štete odnosno povrede. Osim toga, popravka štete na vozilu znatno je skuplja u inostranstvu nego kod nas. Postoje države u Sistemu zelena karte koje nemaju nikakvih ograničenja odnosno nemaju limite za isplatu naknada po osnovu saobraćajnih nezgoda. Naknade štete u tim državama su, iz našeg ugla, enormno velike.
Ko plaća štetu kada se napravi udes neregistrovanim vozilom?
Po našem zakonu, motorno vozilo koje učestvuje u javnom saobraćaju mora da bude registrovano i da poseduje polisu osiguranja. To je obavezna polisa koja se koristi za naknadu štete pričinjenu trećim licima. Ako vozilo nije osigurano, štetu plaća garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije, ali je krajnji platilac vlasnik tog vozila, kao regresni dužnik. Šteta može biti materijalna i nematerijalna, u zavisnosti od toga da li je u nezgodi bilo povređenih ili je pričinjena samo šteta na drugom vozilu ili nekom objektu.
A šta ukoliko vlasnik takvog vozila neće ili nema odakle da plati?
Ako dogovor sa regresnim dužnikom nije moguć, pokreće se sudski spor koji po pravilu ide na štetu vlasnika neregistrovanog vozila. Tada se, na osnovni dug, dodaju kamata i sudski troškovi, što znatno podiže ukupnu sumu koju treba platiti. Iako je naknada štete u inostranstvu znatno viša nego kod nas, dužina sudskih sporova u Srbiji dovede skoro do istog iznosa. Dug može da dostigne nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra.
Šteta se naplaćuje iz kompletne imovine vlasnika neosiguranog vozila – plate, penzije, pokretnih i nepokretnih stvari, potraživanja i druge imovine kojom raspolaže ili koju će tek steći tj. naslediti. Ovaj dug jednostavno nije moguće izbeći.
Koji je najveći iznos koji je neko platio po ovom osnovu?
Jedan od najvećih dugova prema Udruženju osiguravača Srbije premašio je iznos od 100 hiljada evra, posle šestogodišnjeg sudskog procesa. Dužnik, koji je pričinio štetu neosiguranim traktorom, bio je primoran da proda kuću i imanje da bi podmirio štetu, ali ni to nije dovoljno. Sve to moglo je da se izbegne kupovinom polise osiguranja za traktor koja košta svega nekoliko hiljada dinara.