Home Novac Erste: Finansijska situacija građana se dramatično pogoršava, ali štednja i dalje važna

Erste: Finansijska situacija građana se dramatično pogoršava, ali štednja i dalje važna

by Vesna Lapčić

Najveći broj građana Srbije, njih 45 odsto, smatra da im se u ovoj godini pogoršala finansijska situacija, pokazuje istraživanje Erste banke o štednim navikama građana koje je predstavljeno danas, a koje je rađeno u junu i julu ove godine. Uprakos tome, najveći broj građana, 69 odsto, i dalje smatra da je štednja veoma ili prilično važna.

Ansgar Loner, generalni direktor agencije IMAS International, koja je sprovela istraživanje u kojem je učestvovalo 510 ispitanika, rekao je da brojke govore da se finansijska situacija pogoršava, u odnosu na prethodne dve godine kada se 28 odsto (2021.) odnosno 25 odsto (2020.) izjasnilo da im se finansijska situacija pogoršala. On je istakao da bi rezultati verovatno bili još nepovoljniji da je istraživanje rađeno u septembru i oktobru pošto je inflacija nastavila da raste. 

Takođe, broj onih koji su rekli da je štednja veoma važna se smanjio sa 34 odsto na 20 odsto, dok 43 odsto ne štedi uopšte. Povećao se i broj onih koji novac čuvaju kod kuće ili sefu sa 25 na 32 odsto.

Podaci pokazuju da se najviše štedi kroz osiguranje života 13%, a sledi štednja po viđenju sa 11 odsto odnosno oročena štednja sa  osam odsto.

Bankarski proizvodi su zapravo na istom nivou kao i prethodnih godina, a prosečni iznos štednje je 5516 dinara što je manje u odnosu na prethodnu godinu. Ukoliko se tome doda inflacija nominalni pad je još veći, istakao je Loner.

Više od 40 odsto ljudi nije zadovoljno koliko može da uštedi dok je samo 15 odsto zadovoljno.

Najveći broj ljudi štedi iz predostrožnosti: za crne dane, za starost, edukaciju, a mnogi štede i za odmor što nije neuobičajeno, prema rečima Lonera, posle dve godine kovida.

MasterIndex Srbija: 60% ispitanika bi želelo da potvđuje plaćanje skeniranjem lica ili otiska prsta

Kada je reč o poznavanju finansijskih proizvoda, 40 odsto ispitanika smatra da ne zna dovoljno, a svega 20 odsto misli da je dobro upoznato. Situacija je lošija kada je reč o poznavanju investicionih proizvoda jer 46 odsto smatra da zna malo, a čak 38 ne zna ništa. Loner je objasnio da je to logično budući da jako mali broj ljudi ulaže u investicione fondove. Ipak, dva puta je više ljudi koji investicione proizvode posmatraju pozitivno od onih koji na njih gledaju negativno.

Trenutna kriza je uticala i na to da 80 odsto ljudi zanima sigurnost kada investiraju, tako da se broj onih spremnih na rizik smanjio.

Inflacija je takođe snažno pogodila stanovništvo, prilično 37 odsto, a malo 34 odsto. Loner je međutim istakao da je siguran da bi broj jako pogođenih bio veći da je istraživanje rađeno u protekla dva meseca.

Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad, Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike, Erste Banka Srbija je rekao da je u toj banci došlo do rasta štednje po viđenju. Prosečni oročeni depoziti u Erste bansi u Srbiji iznose 18.000 evra, a prosečni oročeni dinarski depoziti 1,6 miliona dinara.

Oročena štednja u EUR Učešće depoziti u RSD Učešće
do 5.000 37,16% do 100.000 26,77%
5.000-10.000 18,81% 100.000-500.000 38,24%
preko 10.000 44,04% preko 500.000 35,00%
Total 100,00% Total 100,00%

„Rastu štednje u dinarima je doprinela veća kamatna stopa koja u proseku na tržištu Srbije iznosi 3,41 odsto, ukudanje poreza na kamatu i makroekonomska stabilnost i kurs dinara“, rekao je Stameski.

Prosečna kamatna stopa na oročenu štednju u evrima iznosi 1,6 odsto na tržištu Srbije.

„Za očekivati je da kamate na depozite nastave da rastu“, rekao je on i dodao da su, bez obzira na rast kamata, klijenti i dalje zainteresovani za kredite.

You may also like