Piše: Vesna Lapčić za magazin Biznis i finansije
Klimatske promene bi mogle da u naredne tri decenije primoraju 200 miliona ljudi da napuste svoje domove. Ovakav scenario koji predviđa Svetska banka može se sprečiti samo ukoliko se preduzmu radikalne mere za smanjenje emisije CO2 i dubokog jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja. U najoptimističnijem scenariju domove bi moglo da napusti 44 miliona ljudi. Analiza je urađena u šest regiona koji uključuje i istočnu Evropu kojoj pripada i Srbija.
Kada se sredinom prošle godine u Majamiju strušila višespratnica građena osamdesetih godina prošlog veka sve više je bilo glasova da su takva područja poput Floride sve ugroženija. U mnogim novinskim članicima je navođeno da je zgrada, sagrađena na nekada močvarnom području, svake godine tonula, a da je konstrukciju moglo da ugrozi i podizanje nivoa mora. Kao najverovatniji uzrok rušenja i pogibije nekoliko desetina ljudi pominjane su klimatske promene.
Najveće posledice ubrzanog zagrevanja Arktika osetiće ostrvske zemlje, kao i neki od najvećih svetskih gradova, uključujući Njujork i Sidnej, ali ne i Srbija, smatra Danijela Ilić, predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS). Da klimatske promene neće značajno uticati na građevinarstvo i nekretnine u Srbiji, bar kada je reč o pomenutim katastrofalnim scenarijima, smatra i Nenad Ivanišević, šef Katedre za upravljanje projektima u građevinarstvu na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Tvrdnje ova dva stručnjaka ipak ne znače da promena nema te da se uticaj klimatskih promena može zanemariti u potpunosti posebno u pogledu načina gradnje budućih objekata ali i mesta gde će se graditi. Podaci pokazuju da se, na primer, Srbija zagreva malo brže nego što je prosek za celu Zemljinu kuglu. U drugoj polovini 20. veka zagrejali smo se za 1,3 do 1,4 stepena, a poslednjih godina se mere rekordne temperature tokom leta što sve može da utiče na sektor nekretnina.
KOMPANIJE SVE ZABRINUTIJE ZBOG KLIMATSKIH PROMENA
Ekstremne prilike stvaraju probleme
Danijela Ilić kaže da se posledice klimatskih promena ogledaju dvojako – kroz gradnju i poželjnost odnosno upotrebljivost objekata.
„Objekti koji su građeni u skladu sa zakonima i propisima, što znači da su seizmički otporni i da su korišćeni atestirani građevinski materijali, otporni su na dosadašnje ekstremne vremenske prilike. Postoji, naravno, opasnost da ukoliko se pogoršaju vremenski uslovi i građevine budu izložene dugotrajnim toplotnim periodima ili ekstremno niskim temperaturama, neki materijali ili čitave konstrukcije izgube neka od svojih svojstava i budu oštećena“, objašnjava Ilić.
Zato ona upozorava da je posebno pitanje da li ekstremne vremenske pojave, kojih će biti sve više, mogu da izdrže objekti građeni bez građevinskih dozvola ili onih na klizištima i vodoplavnim područjima.
Nenad Ivanišević kaže da je srpska građevinska industrija nekada bila ozbiljna te ne vidi mogućnost apokaliptičnih scena poput onih iz Majamija kada je reč o staroj gradnji. „Ti objekti nemaju problem niti sa stabilnošću niti sa statikom. Više me brinu novi objekti jer ne znam koliko se ozbiljno sprovodi tehnički pregled zgrada koji je nekada bio izuzetno strog i ozbiljan. Mislim da je taj deo oslabio, ali ne dramatično“, kaže Ivanišević.
Kada su u pitanju ruralnija područja, ekstremne vremenske prilike mogu da prouzrokuju olujne vetrove, klizišta i poplave na mestima gde nikada ranije nisu postojale, pa bi sama lokacija takvih nekretnina čak i ako bi preživele te ekstremne pojave, postala neupotrebljiva odnosno nepoželjna, objašnjava Ilić.
Klimatske promene u Srbiji bi ipak najviše mogle da utiču na poželjnost objekata pošto sagovornici BiF-a veruju da će sa rastom svesti i standarda, ljudi sve više pažnje obraćati na to koliko su objekti energetski efikasni, pa čak i otporni na viruse, zagađen vazduh te da li je u njima dostupna pijaća voda. Ovo se odnosi najviše na nekretnine u gradovima sa velikim brojem stanovnika.
Profesor Nenad Ivanišević kaže da će korišćenje održivih materijala u građevini zavisiti najviše od isplativosti. „U Srbiji postoji velika glad za nekretninama, a većina kupaca ne postavlja uslove u pogledu „zelene gradnje“. Većina kupuje jeftinije stanove pa tako i investitori gledaju da i gradnja bude što jeftinija što su objektivne okolnosti. Postoji luksuzna gradnja, najviše u delu poslovnih prostora, gde se zaista poštuju principi „zelene gradnje“ ali se to tržište razvija polako i veoma je malo. Da bi se ono razvilo potrebno je da kupci postanu ekonomski jači, ali i ekološki osvešćeniji“, kaže Ivanišević i dodaje da bi država mogla da stimuliše građane određenim poreskim olakšicama za kupovinu takvih nekretnina.
POVEĆANA VREDNOST GRAĐEVINSKIH RADOVA
Održivost na „kašičicu“
Prvi korak ka „zelenoj gradnji“ je načinjen uvođenjem sertifikata o energetski svojstvima zgrade koji mora da poseduje svaki novoizgrađeni objekat. Neki objekti poseduju i neke od stranih sertifikata različitog stepena održivosti koji premašuju domaće zakonske zahteve. U takvim objektima su upotrebljavani reciklirani i održivi materijali, tehnologija za uštedu vode i čist vazduh kao i električne instalacije koje štede struju. Time je, međutim, kako kaže Danijela Ilić, zadovoljen samo jedan deo kocepta održivosti.
„Naši najveći neprijatelji održivog razvoja urbanih naselja su masovna nelegalna gradnja kao i pogušćavanje delova urbanih naselja. Poljoprivredno zemljište se preterano transformiše u građevinsko, a istovremeno se smanjuju otvoreni prostori i zelene površine. Uz sve to infrastruktura je dotrajala, a nedovoljno se gradi nova koja bi trebalo da isprati ubrzanu izgradnju objekata“, kaže Ilić.
Zbog svega navedenog i ona se slaže sa profesorom Ivaniševićem da „zelene investitore“ koji osim profita vode računa i o dobrobiti zajednice i životne sredine treba dodatno uvažavati.
Osim obaveze da se drže principa održivosti kako bi pomogli planeti da opstane, građevinske firme bi u novim trendovima mogle da vide i šansu da steknu konkurentsku prednost, rekla je Diane Urge-Vorsatz, jedan od autora izveštaja UN o klimatskim promenama, na nedavno održanom „Balkans Property Forumu 2021.“
“Klimatske promene nameću nove rizike sektoru nekretnina, ali borba protiv njih nudi i velike nove mogućnosti. U narednim decenijama na Balkanu će biti sve češći i duži toplotni talasi, jače oluje i intenzivnija suša. Zbog toga će tržište nekretnina verovatno mnogo više ceniti zgrade otporne na toplotu i vodoefikasne, kao i „hladna“ naselja. Nekretnine koje su otpornije na oluje, bujne poplave i nestanak struje, na primer, samostalne zgrade, imaće veću vrednost. Favorizovaće se nulta energija i održivo poslovanje. Potpuno zastakljeni objekti će biti deo prošlosti, a fokus će biti na betonu i čeliku kao primarnim materijalima za konstrukciju. Oslanjanje na prirodnije materijale za izgradnju i nameštaj će imati veću tržišnu vrednost”, rekla je ona.
U daljem razvoju upravo ovog segmenta, presudnu ulogu će, kako kaže Danijela Ilić, imati banke kroz „zelene kredite“ koji su već dostupni u Srbiji. Takvi zajmovi, podsticani uglavnom novcem iz EU, imaju i povoljnije kamate. Projekte koji nisu „zeleni“ banke će verovatno sa protokom vremena ocenjivati kao više rizične pa će i krediti biti manje dostupni ili mnogo nepovoljniji, misli Ilić.
Ohrabruje činjenica da u građevinskom sektoru već postoje veštine i tehnologije potrebne za izgradnju zgrada sa neto-nultim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, što dokazuje istraživanje koje su sproveli istraživači sa Univerziteta Oksford, Centralnoevropskog univerziteta i drugih. Rezultati istraživanja pokazuju da troškovi održivih zgrada mogu da budu jednaki ili čak niži od troškova tradicionalne gradnje.
Gradovi će takođe morati sve više da se vode klimatski odgovornim planiranjem u čemu su lideri Singapur, a od evropskih gradova Helsinki, Cirih i Amsterdam. Amsterdam je izgradnju pametnog grada započeo još 2000tih. Prenatrpanost gradova su rešili razvojem eko-naselja na vodi koja se napajaju solarnom energijom, a javna rasveta koristi manje energije kada nema saobraćaja.
Izvor: BiF