Tag:

klimatske promene

Šta će se desiti za privredom i zdravljem kad se Zemlja zagreje za 2C?

by Vesna Lapčić 23/05/2022

Prosečna temperatura na planeti danas je za 1,2°C viša nego što je bila pre 150 godina, odnosno u predindustrijskom periodu: ovako brze promene u klimi Zemlje nezabeležene su u istoriji ljudske civilizacije. Uzrok ovom zagrevanju su emisije gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida i metana, za koje su odgovorni ljudi.

Pre samo nekoliko godina svet je išao ka zagrevanju od čak 4°C do kraja 21. veka. Na sreću, ovako pesimistični ishodi globalnog zagrevanja sada izgledaju manje izvesno, a razlog za to je neverovatan napredak na polju obnovljivih izvora energije koji su sada najekonomičniji novi izvor električne energije u mnogim delovima sveta. Ovaj razvoj na tržištu obnovljivih izvora omogućio je veliki rast ambicije u borbi protiv klimatskih promena, pa tako sada države koje predstavljaju oko tri četvrtine svetske privrede imaju neku vrstu cilja da sredinom veka dostignu neto-nulte emisije ugljen-dioksida (Net Zero). Među njima su i najveće svetske sile SAD, Kina, EU, Indija, Velika Britanija, Japan i mnoge druge.

Međutim, čak i ukoliko države budu u potpunosti uspešne u sprovođenju navedenih ciljeva, naša planeta će svakako postati još toplija nego što je danas, i mi sigurno ulazimo u drugu polovinu 21. veka sa bitno drugačijim klimatskim uslovima u odnosu na one koji su vladali svega 100 godina ranije.

Na koje privredne grane će najviše uticati

Svet koji je za više od dva stepena Celzijusova topliji u odnosu na predindustrijski period suočavaće se sa znatno češćim i intenzivnijim toplotnim talasima, češćim sušama, češćim poplavama i generalno događajima sa ekstremnim količinama padavina. Imajući ovo u vidu jasno je da su privredne grane koje najviše zavise od vremenskih uslova, kao i one koje zahtevaju ljudski rad na otvorenom najugroženije budućim promenama klime.

Mnoge osnovne poljoprivredne kulture poput pšenice, soje i kukuruza bi do kraja veka mogle da imaju znatno manje prinose zbog visokih temperatura (20 do čak 50 odsto) u odnosu na ono što bi bilo moguće u svetu bez klimatskih promena. Kratkoročno gledano, prinosi pšenice bi mogli da se uvećaju zbog promena u klimi, međutim dobici bi bili pretežno koncentrisani na globalni Sever i to ne bi na odgovarajući način nadoknadilo gubitke koji bi bili prisutni na Jugu.

Pored smanjene produktivnosti, izmenjeni uslovi mogu dovesti do toga da pojedine kulture više nije isplativo ili moguće gajiti u regionima koji su poznati kao tradicionalni proizvođači. Tako rezultati jedne nedavne studije pokazuju da bi Brazil u slučaju scenarija umerenog zagrevanja do 2050. mogao da izgubi i do 80 odsto područja odgovarajućih za uzgoj kafe zrna arabike. Globalno posmatrano u narednih 30 godina moglo bi da dođe do smanjenja površine teritorije koje je pogodno za uzgoj ove vrste kafe od skoro 50 odsto.

Procene su da u ovom trenutku 100 miliona ljudi živi od uzgajanja i distribucije kafe, a proizvodnja je pretežno skoncentrisana u tek nekoliko zemalja. Promene u klimatskim uslovima znače da će ove države u relativno kratkom roku morati da reorganizuju dobar deo svoje privrede.

Vremenski ekstremi kojih će u budućnosti zbog klimatskih promena biti više posebno ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju i izazivaju ogromne štete.

Procene su da ukupna šteta od klimatskih promena u Srbiji od 2000. iznosi više od 7,5 milijardi evra. Od toga je oko 5 milijardi evra štete nastalo upravo zbog suša koje se u Srbiji sada dešavaju znatno češće nego ranije, pri čemu se posebno pamte suše iz 2003. i 2021.

Visoke temperature, zdravlje i ekonomija

Klimatske promene donose mnogo češće toplotne talase. Rezultati studije objavljene u časopisu Science prošle godine pokazuju da bi deca rođena 2020. mogla da dožive i do 7 puta više toplotnih talasa u odnosu na generacije rođene tokom 1960-tih.

Pored toga što ugrožavaju zdravlje građana i mogu da dovedu do smrtnih ishoda, velike vrućine bitno utiču i na produktivnost zaposlenih. Prema izveštaju koji su u 2021. zajednički objavili Atlanski savet i Rokfeler fondacija, smanjena produktivnost zaposlenih zbog visokih temperatura američku privredu na godišnjem nivou košta oko 100 milijardi dolara. Kako toplotni talasi budu postajali češći i ovi gubici će rasti, a proračuni iz ovog izveštaja pokazuju da bi u slučaju izostanka snažne akcije u cilju smanjenja emisija i prilagođavanja na nove uslove troškovi zbog smanjene produktivnosti do 2050. porasli na čak 500 milijardi dolara godišnje.

Osim negativnih uticaja na poljoprivredu i zdravlje ljudi, klimatske promene će značajano uticati i na infrastrukturu. Gradovi u kojima danas živimo su građeni tako da ispoštuju različite standarde koji su se, pre svega, zasnivali na očekivanim uslovima koji su važili u trenutku njihove izgradnje.

Tako putevi i elektromreža koji su napravljeni tako da mogu da izdrže vremenske uslove koji bi se sredinom 20. veka dešavali jednom u sto godina, jednostavno nisu odgovarajući za nove uslove u kojima beležimo vremenske ekstreme koji bi bili praktično nemogući da nije bilo ljudskog mešanja u klimatski sistem, poput izuzetno snažnog toplotnog talasa koji je pogodio predeo zapadne granice SAD i Kanade.

Možda je indikativno navesti i da je Svetski ekonomski forum u svom izveštaju iz januara 2022. kao dva najveća dugoročna globalna rizika u narednoj deceniji izdvojio neuspeh u klimatskoj akciji i ekstremne vremenske nepogode.

Kako do neto-nultih emisija

Osim na ekonomske aktivnosti, važno je znati i kakav će uticaj klimatske promene imati na transformaciju svetske privrede u cilju dostizanja neto-nultih emisija (Net Zero).

Pored velikog broja država koje su obećale da će dostići karbonsku neutralnost do sredine ovog veka, slične ciljeve su postavile i brojne svetske kompanije. To otvara ogromne poslovne prilike u brojnim sferama.

Leri Fink, izvršni direktor kompanije Blackrock, u svom godišnjem obraćanju vodećim ljudima iz sveta biznisa posebno ukazuje na veliki porast održivog investiranja u poslednjih nekoliko godina i ističe da hiljadu budućih “jednoroga” (kompanija koje vrede više od milijardu dolara) neće biti internet pretraživači ili društvene mreže, već startapi koji omogućavaju svetskoj privredi da se dekarbonizuje.

I zaista, razmera promena koje treba da se dogode da bi ceo svet ispunio ciljeve Pariskog sporazuma i dostigao neto-nulte emisije u narednih 30 godina je ogromna. Biće potrebno u potpunosti transformisati mnoge sisteme koji su u upotrebi više od jednog veka, te zato klimatske promene ne treba posmatrati samo kao rizik, već i kao veliku poslovnu priliku.

Piše: Nemanja Milović, urednik portala o klimatskim promenama klima101.rs

Izvor: Edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

Foto: Pixabay.com

23/05/2022 0 comment

Novac Slider

Mocarela bez mleka i šuma u pustinji

by Vesna Lapčić 11/04/2022

Inovativne start-up kompanije čija je misija da doprinesu borbi sa klimatskim promenama privlače sve više investitora, a mnoge od njih su ostvarile neverovatan rast u poslednjih pet godina. Tri najveća izazova u oblasti klimatskih promena jesu smanjenje emisija ugljen dioksida, promena u industriji hrane i razne promene u industrijskoj proizvodnji.

Do kraja septembra 2021. godine start-up kompanije koje razvijaju klimatske tehnologije prikupile su rekordne 32 milijarde američkih dolara, što je gotovo pet puta više u odnosu na investicije u 2016. godini. Rast je posebno primetan u Evropi gde je uloženo čak sedam puta više sredstava nego pre pet godina. U ulaganjima na evropskom tlu, od 2016. do 2021. prednjače Stokholm (5,4 milijarde američkih dolara) i London (3,3 milijarde američkih dolara).

U poslednjih pet godina, u start-up preduzeća koja razvijaju „klimatske tehnologije“ najviše novca je uloženo u Americi (48 milijardi USD), Kini (18,6 milijardi USD) i Švedskoj (5,8 milijardi USD), pokazuju izveštaji kompanija Dealroom i London&Partners.

Većina novca, oko 80 odsto, pripala je start-up firmama iz oblasti energetike i saobraćaja, a slede one koje se bave hranom. Značajno manji procenat investicija bio je namenjen onima s fokusom na cirkularnu ekonomiju i softverske programe.

„Jednoroga“ sve više

U svetu je do februara 2022. bilo 46 unicorn kompanija u ovoj oblasti – onih čija je vrednost dostigla milijardu dolara. Samo tokom 2021. godine ovom društvu se pridružilo 28 novih kompanija, podaci su kompanije za istraživanje HalonIQ.

Jedna od unicorn kompanija koja je privukla najviše novca, Northvolt, bavi se proizvodnjom baterija. Njihova misija je, kako kažu, da isporuče baterije sa 80 odsto manjim ugljeničnim otiskom u poređenju sa baterijama koje se proizvode korišćenjem energije uglja. Northvolt se nalazi i među najbržerastućim kompanijama, prema analizi portala Explodingtopics.com. Osnovana je 2016. u Švedskoj i u poslednjih pet godina ostvarila je rast od 6.800 odsto.

Evo još nekoliko brzorastućih kompanija koje je izdvojio pomenuti portal.

GreyParrot je kompanija čija se tehnologija analize otpada bazira na veštačkoj inteligenciji. Njihovi robotski sistemi dizajnirani su da identifikuju, sortiraju i recikliraju otpad u velikom obimu. Podržali su je brojni investitori. Osnovana je u Londonu 2019. i od tada je ostvarila rast od 6.600 odsto.

Sličan pristup ima i kompanija AMP Robotics, osnovana 2015. u SAD. Njihov robotski sistem sa veštačkom inteligencijom može da reciklira otpad. Tehnologija koju koriste navodno može da identifikuje materijale pogodne za reciklažu sa stopom tačnosti od 99 odsto. Prošle godine, AMP Robotics je dospeo na listu CNBC Disruptor 50 koja rangira upravo kompanije koje transformišu industrije, a u poslednjih pet godina ostvaren je rast od 4.900 odsto.

Među kompanijama sa najvećim rastom u ovoj oblasti su i Power Ledger, ZeroAvia i Rewood Materials.

Power Ledger se zasniva na blokčejn tehnologiji sa ciljem praćenja i trgovine energetskim proizvodima. Platforma je dizajnirana da omogući klijentima da se uključe u P2P (peer to peer) trgovinu solarnom energijom, prodaju je komercijalnim elektroenergetskim mrežama i kupuju karbonske kredite. Danas se klijentela kompanije proteže u više od devet zemalja, a osnovani su u Australiji 2016. i ostvarili su rast od 2.200 odsto.

ZeroAvia, osnovana 2017. u SAD, nudi pogonski sistem na vodonik sa nultom emisijom za avione. Njihov cilj je da učine vazduhoplovstvo održivijim smanjenjem troškova i emisije CO2. Kažu da očekuju da potražnja za njihovim sistemom u narednih 10 godina poraste za 100.000 jedinica. Rast u poslednjih pet godina je 2.000 odsto.

Pored toga što je brzorastući start-up, Rewood Materials je unicorn koji je privukao veliki novac investitora. Bavi se recikliranjem baterija koje se koriste za brojne električne uređaje. Osnovan je 2017. u SAD i ostvario je rast od 1.200 odsto.

Od ugljen-dioksida – hrana za životinje

Širom sveta su timovi inovatora razvili brojne zanimljive start-up kompanije, pa je tako grupa ljubitelja sireva iz naučnih krugova pokrenula u San Francisku New Culture sa idejom da mocarelu proizvodi bez mleka, a zahvaljujući mikroorganizmima. Oni tvrde da mocarela nije izgubila niti na kvalitetu niti na ukusu i topivosti.

Izraelska start-up kompanija High Hopes Labs je na Dan planete Zemlje prošle godine prezentovala svoju ideju – balone koji hvataju ugljen-dioksid na 10 do 15 kilometara nadmorske visine. Zatim ga spuštaju na Zemlju u posudama pod pritiskom. Ovakvim rešenjem, potpomognutim prirodnim hlađenjem koje se dešava na tim visinama, izbegava se većina troškova koje dosadašnje tehnologije odstranjivanja imaju.

S druge strane, start-up kompanija Deep Branch razvila je tehnologiju kojom se ugljen-dioksid iz industrijskih emisija pretvara u protein koji se može koristiti u ishrani životinja. Time bi se smanjila upotreba soje koja se koristi za ishranu stoke i živine. Pomenuti start-up došao je na ideju da ugljen-dioksidom i vodonikom „hrani” mikroorganizme u procesu fermentacije, slično procesu koji se odvija tokom proizvodnje piva. Međutim, u ovom slučaju se umesto alkohola dobija protein visokog kvaliteta, koji može da se osuši i koristi za ishranu životinja, piše Klima101.

Šume su jedno od najboljih rešenja za neutralisanje ugljen-dioksida, ali je pošumljavanje presporo zbog čega su mnogi počeli da razvijaju biznise na ovu temu.

Bivši direktor Reddit-a Jišan Vong osnovao je start-up Terraformation i osmislio sistem koji može i pustinjsko zemljište da pretvori u plodno tle za sadnju i rast drveća, piše Fast Company. Sličnu misiju pošumljavanja ima i britanska kompanija Dendra System čiji je cilj da do 2060. uz pomoć dronova zasadi 500 milijardi stabala.

Domaće „zelene“ start-up firme

I Srbija „zelene“ start-up firme za trku ima. Biorazgradivi stiropor biosporin, od poljoprivrednog otpada i pečuraka, proglašen je za najbolju tehnološku inovaciju u 2020. godini i delo je inovatora Marka Cvetkovića, Nikole Stanojevića, Aleksandre Đorđević i Danila Živkovića. WoolAPack je takođe kao zamenu za stiropor razvio ambalažu za hranu od prirodnih materijala – kartona, papira i vune. S druge strane, Bifrost Bioplastic pravi bioplastiku od konoplje što ambalažu čini 100 odsto biorazgradivom.

Kada je Nedeljko Milosavljević slučajno video da žena ubacuje krpicu u veš mašinu, zaisteresovao se šta ona to radi. Objasnila mu je da je to sakupljač boje, a ovaj doktor nauka pomislio je da u laboratoriji ima nešto mnogo bolje. Tako je nastao inovativan uređaj od prirodnih, biorazgradivih polimera koji apsorbuje boju iz odeće u mašini za pranje veša, a startap Dr. Knight osnovan je 2019. Ovaj izum ima primenu i u industrijskim postrojenjima u kojima se boja u velikim količinama ispušta u reke. I sam proces proizvodnje ovog uređaja je potpuno „zelen“. Jedan od velikih problema planete jeste hrana koja se baca. B-FRESH Technologies, vođen upravo motivom da se smanji otpad hrane, razvio je B-FRESH sprej za rešavanje problema brzog kvarenja svežeg voća i povrća, a sličnu misiju ima i mobilna aplikacija Eat Me Up za smanjenje kućnog otpada od hrane.

Autor: Vesna Lapčić

Izvor: Preuzeto iz edicije „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

11/04/2022 0 comment

Intervju Slider

Miroslav Tadić, UNDP: Ekološki otisak Srbije nešto iznad proseka

by Vesna Lapčić 31/03/2022

Razgovarala: Lela Saković

„Očuvanje planete, iskorenjivanje siromaštva i nejednakosti i obezbeđivanje mira i prosperiteta za sve – međusobno povezuju sve Ciljeve održivog razvoja. Prosperitet i mir se mogu postići jedino ako planetu Zemlju i njene resurse sačuvamo za buduće generacije. Očuvanje planete i prirodnih resursa od kojih zavise naši životi i privreda, treba da budu u osnovi svakog dugoročnog ali i kratkoročnog plana, bilo da se radi o poslovnom planu neke kompanije ili o planovima država širom sveta.“

Miroslav Tadić, programski analitičar za zaštitu životne sredine i klimatske promene u UNDP Srbija, ovako započinje razgovor o ulozi ekologije u Ciljevima održivog razvoja UN, i o tome da li je uopšte moguće razgovarati o drugim ciljevima ako postoji opasnost da ostanemo bez planete. Tema našeg razgovora bila je i uloga biznis sektora u očuvanju planete, i koliko su preduzeća u Srbiji svesna prednosti održivog poslovanja i svoje uloge i značaja u toj oblasti.

Da li postoje statistike o tome koliko je procentualno učešće biznis sektora i pojedinih grana u ukupnom ekološkom otisku?

U Srbiji emisije iz sektora energetike čine tradicionalno najveći udeo u ukupnim nacionalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Prema poslednjim dostupnim procenama iz 2014. godine, emisije iz energetskog sektora činile su oko 80 odsto ukupnih emisija. Od toga skoro 95 odsto emisija nastaje kao posledica sagorevanja goriva (uključujući emisije nastale u proizvodnji električne i toplotne energije iz fosilnih goriva, poput lignita, mazuta itd.). Kada razložimo koje industrije su najveći emiteri, dolazimo do sledećih podataka – energetska industrija ima udeo od 71,9 odsto, slede saobraćaj sa 12,4 odsto i proizvodna i građevinska industrija sa 9,6 odsto. Dobar deo ovih sektorskih emisija nastaje iz privrednih delatnosti, počev od proizvodnje energije do njenog korišćenja u različitim fazama životnog ciklusa proizvoda. Šire posmatrano, ako u poslovni sektor ubrajamo i sva javna i privatna preduzeća, onda je računica jasna. Privreda nam je i dalje visoko ugljenično intenzivna. Promena ponašanja preduzeća u državnom i privatnom sektoru mogla bi značajno da utiče na smanjenje emisija GHG. Preduzeća bi mogla da smanje emisije GHG unapređenjem energetske efikasnosti, korišćenjem obnovljivih izvora energije (energija sunca i vetra, biomasa), ali i smanjenjem nastanka otpada i njegovim ponovnim korišćenjem u vidu sekundarnih sirovina.

Da li Srbija u dovoljnoj meri doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte (u skladu sa preporukama posle Samita UN o klimi 2019. godine da se do 2050. godine postigne nulta emisija tih gasova)?

Posmatrano na globalnom nivou, Srbija je mali emiter GHG, a ekološki otisak Srbije je nešto iznad globalnog proseka. Bez obzira na to, Srbija je potpisnik mnogobrojnih međunarodnih sporazuma, pre svega Pariskog sporazuma, kojima se obavezuje da smanji emisije GHG. Osim usklađivanja sa globalnim i evropskim politikama i smanjenja ekološkog otiska, ovakve mere doprineće kvalitetu života građana Srbije, pre svega kroz kvalitet vazduha koji udišu. Prelazak sa fosilnih goriva čije je sagorevanje najveći uzročnik emisija GHG, na čistije izvore energije – izazov je kojem mora da se pristupi strateški i dugoročno. Postignut je napredak u stvaranju pravnog okvira za spovođenje ovih mera – prošle godine usvojeni su Zakon o klimatskim promenama, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije. Takođe, najavljeno je da će Srbija do 2030. smanjiti emisiju gasova za trećinu u odnosu na nivoe iz 1990, a potrebno je da se ovaj cilj potvrdi i u revidiranim Nacionalno određenim doprinosima (NDCs) koji predstavljaju plan klimatske akcije svake države potpisnice Pariskog sporazuma.

Šta je “zelena tranzicija” i otkad se o njoj govori?

Zelena tranzicija je prelazak sa linerane ekonomije, koja generiše veliku količinu otpada i oslanja se na energiju iz fosilnih izvora – na ekonomiju koja otpad tretira kao resurs i koja se napaja iz obnovljivih izvora energije. Ona podrazumeva razdvajanje privrednog rasta i razvoja od korišćenja prirodnih resursa, poput pretvaranja otpada u sekundarnu sirovinu ili produženog životnog veka proizvoda, kako bi se smanjila potreba za eksploatacijom resursa iz prirode. O zelenoj tranziciji se govori poslednjih par decenija, kada su naučnici počeli da skreću pažnju na negativne posledice industrijske revolucije na planetu i na neumitne dokaze da emisije velikih količina gasova sa efektom staklene bašte zagrevaju planetu i uzrokuju klimatske promene. Sada se već nalazimo u deceniji kada je neophodno da se sa priče o zelenoj transformaciji pređe na hitnu akciju, da bi se sprečilo da dođemo do tačke iz koje nema povratka.

Koliko je Srbija kao država svesna rizika od klimatskih promena, da li i na koje načine podstiče privredu da prelazi na zelenu ekonomiju (poreske olakšice, druge povoljnosti)?

Država Srbija i njene institucije sve više u svoje politike i strateške planove uključuju klimatske promene, ali mnogo je posla još pred nama. Prelazak na zelenu ekonomiju predstavlja veliku šansu za ekonomski razvoj Srbije. Na evropskom nivou značajna finansijska sredstva su opredeljena za zelenu tranziciju regiona Zapadnog Balkana, pre svega kroz Evropski zeleni dogovor i povezani Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan. Očekuje se da će u budućnosti, investicije u energetsku efikasnost i održivost korišćenja resursa, obnovljive izvore energije i druge zelene tehnologije postati isplativije od investiranja u njihove alternative koje su do sada korišćene, jer se tržišta sve više okreću „zelenim“ proizvodima.

Sa druge strane, postoje brojne prepreke na koje preduzeća nailaze pri primeni zelenih rešenja, kao što je nedostatak kapitala, nedostatak potrebnih veština i informacija o zelenim tehnologijama i dostupnim izvorima finansija, kao i neadekvatna podrška regulatornog okruženja. Trenutno, uz malobrojne izuzetke, komercijalnim bankama koje posluju u Srbiji nedostaje dugoročna posvećenost finansiranju zelenih projekata. Značajna tehnička pomoć i obuka bankarskog sektora očekuje se od međunarodnih finansijskih institucija.

Kako bi se podstakla “zelena transformacija” privrede, početkom godine je usvojena Zelena agenda za Srbiju. Šta ona podrazumeva?

Zelena agenda za Srbiju je inicijativa kojom Evropska unija, Švedska, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Evropska investiciona banka (EIB) podržavaju Vladu Srbije da izvrši zelenu transformaciju privrede i društva, doprinese očuvanju životne sredine i unapredi kvalitet života sadašnjih i budućih generacija.

Za realizaciju Zelene agende za Srbiju Evropska unija je izdvojila osam miliona evra, što će biti raspodeljeno za podsticanje prelaska privrede na obnovljive izvore energije, na podsticanje privrede i lokalnih samouprava da unaprede smanjenje, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada i stimulišu cirkularnu ekonomiju. Takođe, fokus će biti na poboljšanju zakonodavstva u vezi sa kvalitetom vazduha i pružanju podrške konkretnim inovativnim merama za smanjenje zagađenja vazduha. Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i ekosisteme i obnavljanje šumskih pejzaža planirani su kroz plan za ponovno korišćenje napuštenog poljoprivrednog zemljišta. Zelena agenda će pružiti podršku poljoprivrednicima da pokrenu i povećaju proizvodnju organske i ekološki proizvedene hrane. Cilj nam je da uz pomoć javnih poziva u formi „izazova“ pokrenemo što više aktera iz državnih institucija i lokalnih samouprava, iz privatnog sektora i civilnog društva da predstave inovativne i isplative ideje, tehnologije i poslovne modele koji će doprineti zelenoj transformaciji Srbije.

Koliko su privrednici u Srbiji senzibilisani da svoje poslovanje usklade sa ekološkim principima?

Zemlje zapadnog Balkana prolaze kroz slične izazove kada su u pitanju klimatske promene i zelena transformacija njihovih privreda i EU ih u ovom kontekstu posmatra kao jednu celinu. UNDP ima neposredno iskustvo u radu sa malim, mikro i srednjim preduzećima (MMSP) na projektima zelene transformacije i mogu da kažem da su preduzeća u Srbiji veoma zainteresovana za zelenu transformaciju, da imaju dobre ideja za zelene projekte i poslovne modele. U saradnji sa Vladom Srbije, kombinujući sredstva vertikalnih fondova (GEF), donatora (SIDA) i budžeta Vlade Srbije, uspeli smo da obezbedimo podsticajno finansiranje i tehničku podršku za razvoj zelenog preduzetništva u oko 30 kompanija u Srbiji. Na taj način mobilisano je više od 40 miliona evra investicija privatnog kapitala i komercijalnih zajmova koji su omogućili prelazak na obnovljive izvore energije, veću energetsku efikasnost, reciklažu otpada, kao i klimatski otpornu proizvodnju hrane i druge vidove zelene transformacije. Proizvodi i usluge ovih kompanija daleko su konkurentniji na evropskom tržištu u odnosu na slične proizvode i usluge sa visokim ugljeničnim otiskom. Ovakvi projekti su najbolji primer vizionarskog razmišljanja investitora u Srbiji, jer je zeleno poslovanje način ne samo da se obezbedi rast kompanije, već i da se kreiraju zelena radna mesta i zadrži kvalitetna radna snaga.

Izvor: Intervju je preuzet iz godišnje edicije „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

31/03/2022 0 comment

Novac Slider

Većina Evropljana je uverena da će klimatska politika unaprediti kvalitet njihovog života i otvoriti nova radna mesta

by Vesna Lapčić 29/03/2022

Prema Anketi o klimi koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB) za 2021–2022. godinu, 56% Evropljana veruje da su klimatske politike izvor privrednog rasta, dok 66% smatra da će klimatske promene i 2050. godine predstavljati ozbiljan problem. Rezultati ankete pokazuju da 56% Evropljana smatra da će suzbijanje klimatskih promena imati pozitivan uticaj na privredni rast, što je u skladu sa percepcijom Amerikanaca i Britanaca (57%), dok su Kinezi optimističniji (67%). Većina Evropljana (61%) veruje da će se kvalitet njihovog života poboljšati, jer će im svakodnevni život biti lakši, a očekuju pozitivan uticaj i na hranu i zdravlje. Međutim, dve trećine (62%) Evropljana predviđa da će sa zelenom tranzicijom njihova kupovna moć opasti, kao i da će imati uticaj na njihova radna mesta.

U skladu sa istraživanjem EIB-a, 50% Evropljana smatra da će mere koje se odnose na rešavanje klimatske krize imati pozitivan uticaj na stopu zaposlenosti, otvarajući više radnih mesta nego što će ih ukinuti. Ipak, rezultati detaljnijeg posmatranja pokazuju da većina stanovnika zemalja na istoku EU ima pesimističan stav o uticaju klimatskih politika na tržište rada: 55% se plaši da će ukinuti više radnih mesta nego što će ih otvoriti. Nasuprot tome, 60% stanovnika zemalja na zapadu EU smatra da će te one ipak otvoriti više radnih mesta nego obrnuto. Takođe, mladi Evropljani su naročito zabrinuti u pogledu održivosti svojih poslova: gotovo polovina ispitanika starosti 20–29 godina (44%) plaši se da će izgubiti radno mesto jer neće biti usklađeno sa merama protiv klimatskih promena (19 procentnih poena iznad EU proseka od 25%). Ta zabrinutost je još očiglednija kod Kineza (45%), Amerikanaca (32%) i Britanaca (31%). Ispitanici iz Evrope naveli su da klimatske promene predstavljaju pretnju njihovom mestu prebivališta. Na pitanje o dugoročnom uticaju klimatske krize, trećina stanovnika EU (29%) očekuje da će morati da se preseli u drugi region ili u drugu zemlju. Toga se više plaše ispitanici starosti 20–29 godina, od kojih je polovina (50%) izrazila zabrinutost u pogledu mogućnosti da će morati da se presele zbog klimatskih problema.

Potpredsednik EIB Ambroaz Fajol rekao je: „Većina Evropljana vidi zelenu tranziciju kao priliku za unapređenje kvaliteta svog života i otvaranje novih radnih mesta. Istovremeno, oni su zabrinuti zbog dugoročnih posledica klimatskih promena po njih kao pojedince i po društvo u celini. Kao klimatska banka EU, sarađujemo sa javnim i privatnim sektorom na finansiranju zelene tranzicije koja podrazumeva nizak sadržaj ugljenika i otpornost, istovremeno vodeći računa da nikoga ne ostavimo po strani.”

Evropljani su svesni promena u ponašanju koje su neophodne za suzbijanje klimatskih promena. Po njihovom mišljenju, u narednih 20 godina pojedinci će se sve više opredeljivati za promene u načinu života kojima se smanjuje emisija ugljenika. Trećina ispitanika (32%) veruje da za 20 godina većina ljudi više neće posedovati automobil, a 63% njih je navelo da misli da će većina ljudi raditi od kuće kako bi doprineli borbi protiv klimatskih promena. Konačno, trećina (36%) smatra da će većina ljudi preći na biljnu ishranu, a 48% predviđa da će se svakom pojedincu dodeliti energetska kvota.

29/03/2022 0 comment

Novac Publikacije Slider

Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo

by Vesna Lapčić 23/03/2022

U okviru platforme BeRiskProtected objavljena je prva godišnja edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo?“ koja na edukativno – informativan način obrađuje problematiku klimatskih promena i posledice po kompanije.

Za ediciju govore i pišu predstavnici: UNDP-ija, Saveta stranih investitora, Evropske investicione banke, Udruženja banaka Srbije, Ernst&Young i brojni drugi stručnjaci…

Usled klimatskih promena, svetska ekonomija će do 2050. godine izgubiti i do 18 odsto bruto domaćeg proizvoda ukoliko se ne preduzmu koraci za ublažavanje ovih rizika, procenio je Swiss Re Institut. Briga o životnoj sredini je jedan od osnovnih Ciljeva održivog razvoja. Zato ovo luksuzno izdanje obrađuje teme održivog poslovanja, najvećih rizika po biznis usled klimatskih promena, mogućnosti nadoknade štete i finansiranja zelene tranzicije uz brojne druge zanimljive teme poput toga da li vegani mogu da spasu planetu, koliko rat ekološki šteti Planeti, šta je to Greenwashing….

Edicija je namenjena javnom i privatnom sektoru sa ciljem da se njima i široj javnosti ukaže na značaj održivog i „zelenog“ poslovanja.

Preuzmite BESPLATNO svoj primerak.

Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo

ZAŠTO JE BAŠ SADA VREME ZA OVU TEMU?

Skoro 60% evropskih kompanija izjavilo je da strepi od fizičkih rizika klimatskih promena. Oni se odnose na izloženost nepredviđenim događajima ili drastičnim promenama, poput rizika od suša, poplava, uticaja na proizvodnju hrane ili turizam. Postoje i tranzicioni rizici koji proističu od reakcije društva na klimatske promene, poput regulatornih promena.

Prirodne katastrofe i klimatske promene se nalaze među 10 najvećih poslovnih rizika po ovogodišnjoj listi Barometra rizika osiguravajuće kompanije Allianz.

Klimatske promene utiču na porast nivoa smrtnosti kod ljudi koji su osetljivi na visoke temperatureu svim delovima sveta (2018. čak 296.000 smrti). Trenutno se ljudi širom sveta suočavaju sa sve većim vrućinama, nedostatkom hrane i vode i promenom obrazaca širenja zaraznih bolesti, i nijedna zemlja nije na to imuna (Countdown on Health and Climate Change, časopis Lancet). Takva situacija neodrživa je ne samo za zdravstvene već i za poslovne sisteme.

23/03/2022 0 comment

Novac Slider

Sve veće zagrevanje planete utiče negativno na nekretnine u Srbiji

by Vesna Lapčić 22/02/2022

Piše: Vesna Lapčić za magazin Biznis i finansije

Klimatske promene bi mogle da u naredne tri decenije primoraju 200 miliona ljudi da napuste svoje domove. Ovakav scenario koji predviđa Svetska banka može se sprečiti samo ukoliko se preduzmu radikalne mere za smanjenje emisije CO2 i dubokog jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja. U najoptimističnijem scenariju domove bi moglo da napusti 44 miliona ljudi. Analiza je urađena u šest regiona koji uključuje i istočnu Evropu kojoj pripada i Srbija.

Kada se sredinom prošle godine u Majamiju strušila višespratnica građena osamdesetih godina prošlog veka sve više je bilo glasova da su takva područja poput Floride sve ugroženija. U mnogim novinskim članicima je navođeno da je zgrada, sagrađena na nekada močvarnom području, svake godine tonula, a da je konstrukciju moglo da ugrozi i podizanje nivoa mora. Kao najverovatniji uzrok rušenja i pogibije nekoliko desetina ljudi pominjane su klimatske promene.

Najveće posledice ubrzanog zagrevanja Arktika osetiće ostrvske zemlje, kao i neki od najvećih svetskih gradova, uključujući Njujork i Sidnej, ali ne i Srbija, smatra Danijela Ilić, predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS). Da klimatske promene neće značajno uticati na građevinarstvo i nekretnine u Srbiji, bar kada je reč o pomenutim katastrofalnim scenarijima, smatra i Nenad Ivanišević, šef Katedre za upravljanje projektima u građevinarstvu na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Tvrdnje ova dva stručnjaka ipak ne znače da promena nema te da se uticaj klimatskih promena može zanemariti u potpunosti posebno u pogledu načina gradnje budućih objekata ali i mesta gde će se graditi. Podaci pokazuju da se, na primer, Srbija zagreva malo brže nego što je prosek za celu Zemljinu kuglu. U drugoj polovini 20. veka zagrejali smo se za 1,3 do 1,4 stepena, a poslednjih godina se mere rekordne temperature tokom leta što sve može da utiče na sektor nekretnina.

KOMPANIJE SVE ZABRINUTIJE ZBOG KLIMATSKIH PROMENA

Ekstremne prilike stvaraju probleme

Danijela Ilić kaže da se posledice klimatskih promena ogledaju dvojako – kroz gradnju i poželjnost odnosno upotrebljivost objekata.

„Objekti koji su građeni u skladu sa zakonima i propisima, što znači da su seizmički otporni i da su korišćeni atestirani građevinski materijali, otporni su na dosadašnje ekstremne vremenske prilike. Postoji, naravno, opasnost da ukoliko se pogoršaju vremenski uslovi i građevine budu izložene dugotrajnim toplotnim periodima ili ekstremno niskim temperaturama, neki materijali ili čitave konstrukcije izgube neka od svojih svojstava i budu oštećena“, objašnjava Ilić.

Zato ona upozorava da je posebno pitanje da li ekstremne vremenske pojave, kojih će biti sve više, mogu da izdrže objekti građeni bez građevinskih dozvola ili onih na klizištima i vodoplavnim područjima.

Nenad Ivanišević kaže da je srpska građevinska industrija nekada bila ozbiljna te ne vidi mogućnost apokaliptičnih scena poput onih iz Majamija kada je reč o staroj gradnji. „Ti objekti nemaju problem niti sa stabilnošću niti sa statikom. Više me brinu novi objekti jer ne znam koliko se ozbiljno sprovodi tehnički pregled zgrada koji je nekada bio izuzetno strog i ozbiljan. Mislim da je taj deo oslabio, ali ne dramatično“, kaže Ivanišević.

Kada su u pitanju ruralnija područja, ekstremne vremenske prilike mogu da prouzrokuju olujne vetrove, klizišta i poplave na mestima gde nikada ranije nisu postojale, pa bi sama lokacija takvih nekretnina čak i ako bi preživele te ekstremne pojave, postala neupotrebljiva odnosno nepoželjna, objašnjava Ilić.

Klimatske promene u Srbiji bi ipak najviše mogle da utiču na poželjnost objekata pošto sagovornici BiF-a veruju da će sa rastom svesti i standarda, ljudi sve više pažnje obraćati na to koliko su objekti energetski efikasni, pa čak i otporni na viruse, zagađen vazduh te da li je u njima dostupna pijaća voda. Ovo se odnosi najviše na nekretnine u gradovima sa velikim brojem stanovnika.

Profesor Nenad Ivanišević kaže da će korišćenje održivih materijala u građevini zavisiti najviše od isplativosti. „U Srbiji postoji velika glad za nekretninama, a većina kupaca ne postavlja uslove u pogledu „zelene gradnje“. Većina kupuje jeftinije stanove pa tako i investitori gledaju da i gradnja bude što jeftinija što su objektivne okolnosti. Postoji luksuzna gradnja, najviše u delu poslovnih prostora, gde se zaista poštuju principi „zelene gradnje“ ali se to tržište razvija polako i veoma je malo. Da bi se ono razvilo potrebno je da kupci postanu ekonomski jači, ali i ekološki osvešćeniji“, kaže Ivanišević i dodaje da bi država mogla da stimuliše građane određenim poreskim olakšicama za kupovinu takvih nekretnina.

POVEĆANA VREDNOST GRAĐEVINSKIH RADOVA

Održivost na „kašičicu“

Prvi korak ka „zelenoj gradnji“ je načinjen uvođenjem sertifikata o energetski svojstvima zgrade koji mora da poseduje svaki novoizgrađeni objekat. Neki objekti poseduju i neke od stranih sertifikata različitog stepena održivosti koji premašuju domaće zakonske zahteve. U takvim objektima su upotrebljavani reciklirani i održivi materijali, tehnologija za uštedu vode i čist vazduh kao i električne instalacije koje štede struju. Time je, međutim, kako kaže Danijela Ilić, zadovoljen samo jedan deo kocepta održivosti.

„Naši najveći neprijatelji održivog razvoja urbanih naselja su masovna nelegalna gradnja kao i pogušćavanje delova urbanih naselja. Poljoprivredno zemljište se preterano transformiše u građevinsko, a istovremeno se smanjuju otvoreni prostori i zelene površine. Uz sve to infrastruktura je dotrajala, a nedovoljno se gradi nova koja bi trebalo da isprati ubrzanu izgradnju objekata“, kaže Ilić.

Zbog svega navedenog i ona se slaže sa profesorom Ivaniševićem da „zelene investitore“ koji osim profita vode računa i o dobrobiti zajednice i životne sredine treba dodatno uvažavati.

Osim obaveze da se drže principa održivosti kako bi pomogli planeti da opstane, građevinske firme bi u novim trendovima mogle da vide i šansu da steknu konkurentsku prednost, rekla je Diane Urge-Vorsatz, jedan od autora izveštaja UN o klimatskim promenama, na nedavno održanom „Balkans Property Forumu 2021.“

“Klimatske promene nameću nove rizike sektoru nekretnina, ali borba protiv njih nudi i velike nove mogućnosti. U narednim decenijama na Balkanu će biti sve češći i duži toplotni talasi, jače oluje i intenzivnija suša. Zbog toga će tržište nekretnina verovatno mnogo više ceniti zgrade otporne na toplotu i vodoefikasne, kao i „hladna“ naselja. Nekretnine koje su otpornije na oluje, bujne poplave i nestanak struje, na primer, samostalne zgrade, imaće veću vrednost. Favorizovaće se nulta energija i održivo poslovanje. Potpuno zastakljeni objekti će biti deo prošlosti, a fokus će biti na betonu i čeliku kao primarnim materijalima za konstrukciju. Oslanjanje na prirodnije materijale za izgradnju i nameštaj će imati veću tržišnu vrednost”, rekla je ona.

U daljem razvoju upravo ovog segmenta, presudnu ulogu će, kako kaže Danijela Ilić, imati banke kroz „zelene kredite“ koji su već dostupni u Srbiji. Takvi zajmovi, podsticani uglavnom novcem iz EU, imaju i povoljnije kamate. Projekte koji nisu „zeleni“ banke će verovatno sa protokom vremena ocenjivati kao više rizične pa će i krediti biti manje dostupni ili mnogo nepovoljniji, misli Ilić.

Ohrabruje činjenica da u građevinskom sektoru već postoje veštine i tehnologije potrebne za izgradnju zgrada sa neto-nultim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, što dokazuje istraživanje koje su sproveli istraživači sa Univerziteta Oksford, Centralnoevropskog univerziteta i drugih. Rezultati istraživanja pokazuju da troškovi održivih zgrada mogu da budu jednaki ili čak niži od troškova tradicionalne gradnje.

Gradovi će takođe morati sve više da se vode klimatski odgovornim planiranjem u čemu su lideri Singapur, a od evropskih gradova Helsinki, Cirih i Amsterdam. Amsterdam je izgradnju pametnog grada započeo još 2000tih. Prenatrpanost gradova su rešili razvojem eko-naselja na vodi koja se napajaju solarnom energijom, a javna rasveta koristi manje energije kada nema saobraćaja.

Izvor: BiF

22/02/2022 0 comment

Novac Slider

Megasuše usled klimatskih promena najveće u poslednjih 1200 godina

by Vesna Lapčić 15/02/2022

Megasuša koja je zahvatila američki Zapad stvorila je najsušnije dve decenije u regionu u poslednjih 1.200 godina, a klimatske promene izazvane ljudskim faktorom uzrokovale su ovaj problem, saopštili su naučnici.

U istraživanju, objavljenom u časopisu „Nature Climate Change“, naučnici su analizirali suše na jugozapadu Severne Amerike od 800. godine i otkrili da su uslovi tokom ovog veka ozbiljniji od megasuše kasnih 1500-ih.

Istraživači su takođe upozorili da će se uslovi verovatno nastaviti do 2022. godine i da će trajati godinama. Megasuša se definiše kao produžena i teška suša koja traje dve decenije ili duže, prema Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu.

„Umesto da počne da nestaje nakon vlažnih godina 2017. i 2019. godine, suša iz 2000-ih je ojačala tokom 2020-2021, što jasno pokazuje da je sada jača nego što je ikada bila“, rekao je A. Park Vilijams, klimatski naučnik na UCLA.

„Nema dokaza da suša iz 2000-ih počinje da jenjava“, dodao je Vilijams, koji je vodio analizu koristeći podatke o prstenovima drveća.

Istraživači su izračunali da se 42% ovakve suše može pripisati višim temperaturama zbog uticaja čoveka odnosno emisija gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi.

Prema Američkom monitoru suša, skoro 95% regiona iskusilo je suše, a zajedno sa njima i intenzivnije šumske požare i opadajuće zalihe vode u regionu reke Kolorado.

Nivoi vode u dva najveća rezervoara u zemlji, jezerima Mid i Pauel, na najnižim su nivoima ikada zabeleženim, a 2020. godina je bila najgora po šumskim požarima u istoriji SAD u kojima je izgorelo više od 10 miliona hektara šuma.

Federalni zvaničnici su prošle godine naredili prvo isključenje vode u basenu reke Kolorado, što je uticalo na snabdevanje vodom i strujom za više od 40 miliona ljudi širom Zapada.

U Kaliforniji, guverner Gevin Njusom je prošle godine zatražio od stanovnika da smanje potrošnju vode u domaćinstvima za 15% u uslovima rekordnih temperatura. A zvaničnici za vodu su nedavno upozorili da bi Kalifornija mogla da se suoči sa trećom uzastopnom sušnom godinom zbog značajnog nedostatka snega ove sezone.

15/02/2022 0 comment

Novac Slider

Deloitte izveštaj: Kompanije sve zabrinutije zbog klimatskih promena

by Vesna Lapčić 28/01/2022

Kompanija Deloitte objavila je svoj Izveštaj o održivosti za 2022. godinu: Raskorak između ambicije i uticaja, koji otkriva da su vodeće svetske kompanije, tj. njihovo najviše rukovodstvo sve više zabrinuti zbog klimatskih promena jer je svet na rubu propasti i zahteva hitno reagovanje. Osamdeset devet odsto anketiranih izvršnih direktora slaže se da postoji klimatska kriza, a 63% kaže da su njihove organizacije veoma zabrinute. Ipak, teško im je da u potpunosti ugrade održivost u svoje osnovne poslovne strategije, poslovanje i kulturu.

Razumevajući sve veći značaj održivosti i ogromnu pretnju koju nose klimatske promene, Deloitte je dopunio prethodna istraživanja angažovanjem više od 2.000 izvršnih direktora iz 21 zemlje kako bi ispitao zabrinutost poslovnih lidera i kompanija i aktivnosti koje sprovode u vezi sa klimatskim promenama i održivosti. Izveštaj takođe istražuje raskorak između ambicija kompanije i uticaja, kao i mere koje menadžment kompanije može da preduzme da bi premostili taj jaz.

Briga i optimizam: Pokretači promena

Uticaji klimatskih promena u velikoj meri brinu rukovodioce. Većina (79%) ispitanika veruje da je svet stigao do kritične tačke kada je reč o reagovanju na klimatske promene. To je za 20 procentnih poena više u odnosu na istraživanje Deloitte-a koje je sprovedeno pre osam meseci, što samo naglašava sve veći značaj brzog delovanja. Štaviše, 88% anketiranih su optimisti i smatraju da se neposrednom akcijom mogu ograničiti najgori efekti na planetu. To je sličan porast u odnosu na 63% u anketi sprovedenoj pre osam meseci. Rast zabrinutosti, ali i optimizma, pokazuje da su lideri sve svesniji potrebe da reaguju bez odlaganja.

Podaci pokazuju da menadžment kompanije oseća značajan pritisak na više nivoa:

Skoro svi ispitanici (97%) nagovestili su da su njihove kompanije već negativno pogođene klimatskim promenama, dok je polovina rekla da njihovo poslovanje trpi efekte (npr. poremećaj poslovnih modela i mreža snabdevanja širom sveta).
Osamdeset jedan procenat ispitanika je lično doživelo neki klimatski događaj (npr. ekstremne vrućine, snažne oluje, veliki požari) u poslednjih 12 meseci.
Pored toga, grupe stejkholdera – uključujući regulatore, akcionare, potrošače i zaposlene – doprinose ovom pritisku da se mora reagovati.

„Klimatske promene više nisu ni u dalekoj ni u bliskoj budućnosti. Ovde su, sada, i odluke koje danas donosimo odrediće kvalitet života za generacije koje dolaze“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima. „Bolja budućnost zavisi od korenite i trajne promene stava i ponašanja vlada, preduzeća i pojedinaca. Poslovna zajednica može da pomogne u modelovanju novih oblika saradnje koji prepoznaju najbolje ideje, bez obzira na izvor – i kreiraju nova i trajna rešenja koja će imati najveći učinak za njih, njihove stejkholdere i njihove zajednice.“

Postoji raskorak između ambicija, aktivnosti i uticaja

Kompanije reaguju: Dve trećine ispitanika reklo je da njihove organizacije koriste održivije materijale i povećavaju efikasnost korišćenja energije; više od polovine usvojilo je energetski efikasne ili po klimu pogodnije mašine, tehnologije i opremu; a većina planski smanjuje putovanje avionom i obučava zaposlene o aktivnostima u vezi sa klimom akcijama i njihovom uticaju.

Međutim, manje je verovatno da će kompanije sprovesti aktivnosti koje pokazuju da su ugradile klimatska razmatranja u kulturu i da će više rukovodstvo da se saglasi i utiče na sprovođenje značajne transformacije. Iako su sve mere održivosti važne, Deloitte-ova analiza izveštaja identifikovala je pet aktivnosti od značaja koje, posebno kada su preduzete zajedno, pokazuju dublje razumevanje poslovnih prednosti održivosti. To su:

Razvoj novih proizvoda ili usluga pogodnih za klimu;
Zahtevanje od dobavljača i poslovnih partnera da ispune specifične kriterijume održivosti;
Ažuriranje ili premeštanje pogona i objekata kako bi bili otporniji na klimatske uticaje;
Uključivanje klimatskih razmatranja u lobiranje i političke donacije; i
Vezivanje nadoknada višeg rukovodstva za učinak u smislu održivosti.

U poređenju sa drugim merama, mnogo je manja verovatnoća da su kompanije već preduzele ovih pet, a više od jedne trećine organizacija nije sprovelo više od jedne mere. Mada su zabrinutost za životnu sredinu i optimizam u vezi sa promenama i dalje snažni, organizacije će sve više morati da razmisle o preduzimanju odlučnijih akcija kako bi ograničile najgore uticaje klimatskih promena.

Takođe, anketirani izvršni direktori izabrali su prepoznavanje brenda i reputaciju, zadovoljstvo kupaca, kao i optimizam i dobrobit zaposlenih kao tri od četiri glavne prednosti napora njihovih kompanija u primeni održivosti, što ukazuje na to da mnogi direktori za upravljanje iskustvom kupaca vide aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama kao korisne za odnose sa svojim stejkholderima. Najniže rangirane koristi (prihodi i od dugogodišnjeg i od novog poslovanja, vrednost imovine, troškovi investicija i operativne marže) sugerišu da direktori i dalje imaju teškoća sa kratkoročnim troškovima prelaska na budućnost niske emisije ugljenika.

Lekcije lidera održivosti

Deloitte-ovo istraživanje otkrilo je grupu lidera — 19% uzorka – čije organizacije služe kao model za hvatanje u koštac sa održivošću na efikasan i delotvoran način, u zamenu za istovremeno ubiranje koristi. Ove vodeće organizacije sprovele su najmanje četiri od pet značajnih aktivnosti u cilju postizanja održivosti. U poređenju sa onim organizacijama koje nisu sprovele više od jedne aktivnosti– 35% od ukupnog broja (skoro dvostruko više od grupe lidera) – ovi lideri:

više su zabrinuti zbog klimatskih promena (74% naspram 52%);
očekuju da će klimatske promene imati veliki uticaj na njihove poslovne strategije u narednim godinama (73% prema 50%);
planiraju postizanja neto-nulte emisije do 2030. godine (82% prema 50%);
manje je verovatno da vide troškove kao prepreku za sprovođenje održivosti, što ukazuje na to da oni možda bolje razumeju troškove nepreduzimanja aktivnosti i postižu veću saglasnost višeg rukovodstva; i
verovatnije je da će razumeti povoljnu poslovnu priliku održivosti za niže hijerarhijske nivoe u svojoj organizaciji, zadovoljstvo stejkholdera i rezultate u širem smislu.

Da saznate više o Deloitte-ovom Izveštaju o održivosti za 2022. godinu, pogledajte Deloitte-ovu internet stranicu 2022 CxO Sustainability Report.

Foto: Pixabay.com

28/01/2022 0 comment

Novac Slider

Klimatske promene i socijalne krize najveći globalni rizici u 2022.

by Vesna Lapčić 15/01/2022

Iako svet ulazi u treću godinu pandemije, ključni rizik zbog kojeg vlada zabrinutost su klimatske promene, pokazao je Izveštaj o globalnim rizicima za 2022. godinu. Dok je klima najveći dugoročni rizik, dotle su kao glavni kratkoročni problem prepoznate društvene podele, potencijalni nedostatak sredstava za život, i pogoršanje mentalnog zdravlja, piše portal BeRiskProtected.

Osim toga, stručnjaci veruju i da će oporavak globalne privrede u naredne tri godine biti neujednačen i nestalan.

Ovaj Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma koji je pripremljen u saradnji sa Marsh McLennan, podstiče svetske lidere da razmišljaju van okvira kvartalnog izveštavanja i da kreiraju politike za upravljanje rizicima u narednim godinama. Posebna pažnja usmerena je na rizike u nastajanju: sajber bezbednosti, takmičenje u svemiru, klimatske promene i migracioni pritisci od kojih svaki zahteva globalnu koordinaciju.

Zdravstveni i ekonomski poremećaji produbljuju društvene podele, a to stvara dodatnu tenziju u trenutku kada je saradnja unutar društava i na međunarodnom planu od suštinskog značaja za ravnomerniji i brži globalni oporavak. Globani lideri moraju da se okupe i koordinirano se uhvate u koštac sa globalnim izazovima, i da izgrade otpornost pred sledeću krizu”, rekla je Saadia Zahidi, generalna direktorka Svetskog ekonomskog foruma.

Carolina Klint, lider za upravljanje rizicima u Continental Europe, Marsh, ukazuje na to da sajber pretnje rastu brže od sposobnosti da ih trajni iskorenimo, pa tako ni otpornost organizacija ni upravljanje rizicima nisu mogući bez kredibilnih i sofisticiranih planova za upravljanje sajber rizikom. “Isto tako, organizacije treba da budu svesne rizika u vezi sa svemirskim nadmetanjem država, a posebno rizika vezanih za satellite na koje se sve više oslanjamo, s obzirom na porast geopolitičkih ambicija i tenzija”, smatra ona.

Klimatska kriza ipak ostaje najveća dugoročna pretnja sa kojom se čovečanstvo suočava. Ipak, direktor za rizike Zurich Insurance Group Peter Giger smatra da nije prekasno da vlade i preduzeća reaguju. On upozorava da bi neuspeh u rešavanju klimatskih promena mogao da smanji globalni BDP za jednu šestinu u vrlo kratkom periodu, a da bi samo zajednički države mogle da pokrenu tranziciju koja štiti i ekonomiju i ljude.

Foto: Pixabay.com

15/01/2022 0 comment

Finews Slider

AXA osiguranje ulaže pola milijarde evra u pošumljavanje

by Vesna Lapčić 18/10/2021

Osiguravajuća kuća AXA sa sedištem u Parizu objavila je novi plan čiji je cilj očuvanje biodiverziteta kroz borbu protiv smanjenja šuma. Za zaštitu ovog ekosistema, AXA će investirati pola milijarde evra u projekte pošumljavanja u zemljama u razvoju.

U ovoj kompaniji su takođe saopštili da će pooštriti kriterijume prilikom investiranja i osiguranja industrija koje aktivno učestvuju u smanjenju šuma poput uzgajivača soje, palminog ulja, stoke, prerađivača drveta. U ovoj svetskoj osiguravajućoj kući smatraju da je krčenje šuma dvostruki gubitak za klimu jer su šume najbolje za smanjenje CO2.

AXA se pridružila World Heritage Sites inicijativi koju je lansirala UN Principi za održivo osiguranje i Svetski ekonomski forum.

„Šume čine 80 odsto biodiverziteta na Planeti i igraju esencijalnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. AXA je bila pionir u finansijskoj industriji još 2013. kada je uvela određene restrikcije prema neodrživoj proizvodnji palminog ulja. Ponosni smo na proširenje naše posvećenosti i nove mere u borbi protiv krčenja šuma i njihovoj zaštiti“, rekao je Tomac Buberl, CEO AXA osiguranja.

Foto: Pixabay.com

18/10/2021 0 comment

Newer Posts

Older Posts