Najavljene subvencije za stolariju, peći i solarne kotlove u cilju povećanja energetske efikasnosti obradovale su i građane i privrednike koji se bave tom delatnošću. Informacije s terena govore da je interesovanje veliko i ljudi čekaju „kao zapeta puška“ da konkurišu za neki od programa. Čekaju i kompanije. Bez obzira na to što je za početak izdvojeno skromnih 54 miliona dinara, svi uključeni u projekat veruju da će on nastaviti da se sprovodi svake godine jer je energetska efikasnost domaćinstava, kako kažu stručnjaci, od velike važnosti za smanjenje negativnih uticaja na klimatske promene. Program energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova koji sprovode jedinice lokalne samouprave mogao bi, kako kažu privrednici, da utiče na povećanje obima posla, smanjenje (nelegalnih) „poslova iz garaže“, posebno u proizvodnji stolarije, i povećanje zaposlenosti. U kojoj meri će rast tražnje uticati na cene krajnjih proizvoda podeljena su mišljenja, ali ono oko čega se sagovornici Magazina Ekonometar slažu jeste da kriterijumi za izbor firmi koje će biti deo programa moraju da budu takvi da nikoga ne diskriminišu odnosno da građani imaju što više mogućnosti da biraju od koga žele da kupe proizvod. To bi posledično moglo da utiče i na održanje stabilnosti cena.
Prvi test važan za sve
Vladimir Marinković, direktor firme Sunce Marinković, kaže da je svaka podrška stanovništvu da poboljša energetsku efikasnost svojih domova važan podsticaj.
– Ako uzmete u obzir da zamena stolarije na većem stanu može da košta i više od 2-3000 evra, 50% subvencije nije uopšte simboličan iznos. Skoro polovina našeg prometa upravo dolazi od zamene stolarije na kućama i stanovima. I ovaj vid podrške stanovništvu će za nas predstavljati dodatni podsticaj za otvaranje novih radnih mesta. Kupovinom novih prozora, ljudi smanjuju račune za grejanje i smanjuju emisiju CO2, što predstavlja dodatni doprinos kvalitetu životne sredine – kaže Marinković i dodaje da su zahvaljujući dobrom stanju u građevinarstvu povećali promet i zaposlili radnike i tokom prošle godine.
Branko Živković, vlasnik firme Sunčica koja se bavi između ostalog prodajom kolektora za zagrevanje vode kaže da je i kod njih situacija ista kao i kod proizvođača stolarije i peći. Građani su zainteresovani i čekaju subvencije. – Mi za sada radimo mnogo solarne panele. Naravno da smo zainteresovani za ovaj program i sigurno ćemo se prijaviti – kaže Živković.
Projekat Reforma lokalnih finansija u Srbiji 2 (RELOF2), koji podržava Vlada Švajcarske, imao je aktivnu ulogu u kreiranju čitavog Programa podsticaja finansiranja energetske efikasnosti na lokalnom nivou, koji je deo mera unapređenja energetske efikasnosti sa kojima ove godine kreće Ministarstvo rudarstva i energetike.
Ana Jolović, direktorka Projekta RELOF2 , kaže da 54 miliona dinara koliko je trenutno država opredelila nije mnogo, ali da je ideja da se taj iznos iz godine u godinu povećava, ukoliko se u ovoj fazi uspešno sprovede.
-Ideja jeste da se u prvoj godini sprovođena prijavi manji broj opština, sa već opredeljenim sredstvima za energetsku efikasnost, pravnim osnovom za dodelu sredstava i jasnim programima šta od ponuđenog žele da sprovedu. U tom delu ne bi trebalo da bude problema, jer postoji određeni broj opština koje imaju kapaciteta i već sprovode programe energetske efikasnosti – kaže Jolović i podseća da svaka lokalna samouprava koja ima više opština i grad od 20.000 stanovnika mora da ima energetskog menadžera.
Takođe, svaka lokalna samoupava pojedinačno može da se opredeli da li želi da akcenat stavi na unapređenje termičke izolacije domanćistava, zamenu kotlova ili solarne panele. – Svaka opština ima svoje programe i potrebe. Ukoliko je negde sproveden gas verovatno će im biti u interesu da veći deo sredstava bude opredeljen za zamenu peći na čvrta goriva za one na gas – objašnjava Jolović.
Veoma je važno da lista ponuđača, izabranih na javnom pozivu, bude što duža kako ne bi bilo monopola i da bi građani imali što veći izbor. Nakon izbora firmi, opštine raspisuju javne pozive za građane u kojima definišu kriterijume za izbor domaćinstava. -Građani sami biraju firmu, uzimaju profakturu u nekoj od firmi i konkurišu u svojoj opštinskoj ili gradskoj upravi – kaže Jolović.
Predloženi kriterijumi za privredne subjekte
Svaka jedinica lokalne samouprave određuje uslove za učešće na konkursu u skladu sa svojim potrebama – lista uslova je data samo kao primer. Pravo učešća na ovom konkursu imaju svi zainteresovani privredni subjekti (preduzetnici, zadruge i privredna društva) koje ispunjavaju zakonom utvrđene uslove za obavljanje delatnosti na teritoriji Republike Srbije.
Privredni subjekti moraju da zadovolje sledeće uslove:
• da su blagovremeno dostavili kompletnu i ispravnu konkursnu dokumentaciju,
• da su upisani u registar APR-a najkasnije 31. decembra 2019. godine,
• da su registrovani kao privredna društva, zadruge i preduzetnici,
• da su u većinskom privatnom vlasništvu,
• da nisu razvrstani kao veliko pravno lice u skladu sa Zakonom o računovodstvu prema finansijskim izveštajima za 2019. godinu,
• da nad njima nije pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije,
• da su izmirili dospele obaveze javnih prihoda,
• da su prema evidenciji CROSO o broju radnika na dan 30. decembar 2019. godine imali najmanje jednog zaposlenog na neodređeno vreme,
• da imaju stabilno poslovanje,
• da imaju dovoljne zalihe dobara (za trgovce),
• da privredni subjekti koji obavljaju građevinsku delatnost poseduju sopstvenu građevinsku operativu
• da imaju dokazano iskustvo u realizaciji sličnih ili istih aktivnosti.
Za poslednji kriterijum iz primera (cene ključnih dobara i usluga) svaka jedinica lokalne samouprave treba da napravi svoju listu ključnih dobara i usluga sa jasno definisanim prihvatljivim kvalitetom, za koje privredni subjekti treba da ponude cene. Lista dobara i usluga mora biti u skladu sa merama koje se sufinansiraju.
Izvor: Projekat RELOF 2
Foto: Pixabay.com
Izvor: Magazin Ekonometar – kompletan članak moguće je pročitati u junskom broju magazina Ekonometar
Autor: Vesna Lapčić