„Ja u budućnosti vidim robota kao mog ličnog asistenta kome ću dok budem kuvao čaj samo reći, molim te mi kupi najbolje putno osiguranje za Grčku od sutra do petka, a on će umesto mene sve ostalo uraditi, pretražiti ponude i obavestiti me koju polisu je kupio u momentu dok budem sipao čaj u šolju. Zapravo, siguran sam da će se ovaj scenario ostvariti“, kaže Miloš Mamula u intervju za internet finansijski magazin Sveonovcu.rs. Miloš Mamula je suosnivač i direktor Društva za zastupanje u osiguranju INZUOS d.o.o u čijem je vlasništvu internet platforma osiguranik.com koja se, između ostalog, bavi prodajom osiguranja on-line. Nedavno se vratio sa konferencije Digital Insurance Agenda na kojoj se govorilo o inovativnim rešenjima iz oblasti insurtech-a. Miloš Mamula nam govori kakvi su trendovi u svetu kada je reč o osiguranju, ali i prodaji uopšte.
Bili ste nedavno na konferenciji DIA u Minhenu. Koje nove trendove ste primetili na konferenciji? Koje teme su Vam privukle najviše pažnje?
Osiguravajuća društva u celom svetu su danas u situaciji da se pored takmičenja u proizvodima osiguranja, takmiče i u sposobnosti da inoviraju u tehnološkom smislu. Smatra da će u digitalizovanom svetu opstati samo one kompanije koje budu koristile najinovativnije tehnologije u svom poslovanju i to svakako nije mali izazov za industriju kao što je industrija osiguranja. Digital Insurance Agenda povezuje osiguravače i inovativne tehnološke kompanije iz svih krajeva sveta u vidu konferencije na kojoj može videti dosta konkretnih rešenja iz oblasti insurtecha. Organizuje se dva puta godišnje, najpre u Amsterdamu, pa zatim u Minhenu. U 2019. je trebalo na kraju godine da se održi i treća konferencija u Hong Kongu ali zbog trenutne situacije u toj zemlji, konferencija je odložena.
Trend koji bih izdvojio sa konferencije iz Minhenu se odnosi na sve veći fokus na personalizovano računanje cena osiguranja, koje u obzir uzima realne parametre za svakog konkretnog osiguranika. Plastični primer ovoga se može objasniti na primeru kasko osiguranja, gde cena ne može biti ista za vozilo koje se godišnje vozi 320 dana, pređe 40.000 km i to po raznoraznim brdima i za isto to vozilo koje se vozi ukupno mesec dana, pređe 1.000 km u mirnom mestu sa ravnim putevima. Tradicionalno osiguranje ove parametre ne uzima u obzir, već uzima samo podatke o vozilu i eventualno vozaču, a iz navedenog primera gore se može pretpostaviti koja je razlika u rizicima da dođe do eventualne štete. Poenta je da nove tehnologije omogućavaju tu parametrizaciju uz pomoć GPS-a, Telematicsa i crnih kutija koje su ugrađuju u skoro sva nova vozila za tržište Evrope od 2019.g. Pored ovog primera ima dosta dobrih primera koje donose poboljšanje primenom veštačke inteligencije.
Tehnologija pored brzine, tačnosti i svih prednosti otvara i vrata većoj kreativnosti, a kao primer za to bih izdvojio aplikaciju Adriatic Slovenia za osiguranje vozila, koja omogućava smanjenje cene osiguranja ako je neko od prijatelja, rodbine spreman da svojim novcem garantuje do određenog iznosa/učešća u šteti za osiguranika (vozača) da je pouzdan ili dobar. Na primer, otac osiguranika može da garantuje za svog sina do EUR 500 da će dobro voziti i neće izazvati nezgodu i time mu znatno smanji cenu osiguranja. Sigurno će se dosta ljudi zapitati oko ove ideje šta ako se desi šteta, koliko se to isplati, u čemu je caka, ali složićete se ovo je taj inovativni pristup koji menja pravila igre.
Pokrenuli ste nekoliko onlajn pratformi, između ostalog Osiguranik.com, portal za prodaju osiguranja, zatim 4zida.rs za prodaju nekretnina. Da li je onlajn budućnost za prodaju u mnogim biznisima?
Ne smatram da sam mnogo mudar ako kažem da jeste jer je to opšte poznata činjenica. Ipak, ono što moram da primetim jeste da su kod nas u zemlji mnogi „hrabri“ pa je ignorišu. Jako je malo stvari koje ne možete kupiti/poručiti onlajn. Ako pričamo o budućnosti za mene je više nepoznat izgled onlajna za recimo 10 godina. Danas kada kažemo onlajn, većina zamisli računar ili mobilni telefon, manji deo razmišlja o personalnim asistenitma, robotima koji bi mogli da skrate vreme traženja na google, telefonu, iako i oni već postoje i uveliko se primenjuju, rekao bih najviše u SAD. Ja u budućnosti vidim robota kao mog ličnog asistenta kome ću dok budem kuvao čaj samo reći, molim te mi kupi najbolje putno osiguranje za Grčku od sutra do petka, a on će umesto mene sve ostalo uraditi, pretražiti ponude i obavestiti me koju polisu je kupio u momentu dok budem sipao čaj u šolju. Zapravo, siguran sam da će se ovakav scenario ostvariti.
Kako ste uopše došli na ideju da pokrenete portal Osiguranik.com? Šta Vas je motivisalo?
Rekao bih da je u pitanju logičan splet okolnosti, radio sam u osiguravajućem društvu 10 godina, a po struci sam diplomirani inženjer informatike i u slobodno vreme sam se bavio razvojem Internet sajtova, najpre uslužno za treća lica, a vrlo brzo i komercijalnim koji podrazumevaju celokupno Internet poslovanje. Osiguranje sam zavoleo i smatram ga jako korisnim, imao sam uvid u tržište i tako rešio da pokrenem projekat koji će se baviti Internet prodajom osiguranja. Trenutno smo u fazi izrade nove platforme i smatram da ima još mnogo prostora za unapređenje u svakom segmentu sajta osiguranik.com i nadam se da ćemo vremenom rasti i uspeti da zadovoljimo potrebe naših korisnika.
Ko posećuje najviše Osiguranik.com u smislu pola i starosti? Da li su to uglavnom mlađi ljudi? Kome je danas u Srbiji i regionu namenjena onlajn prodaja proizvoda?
U pogledu demografije najveći broj poseta našeg sajta čine korisnici između 25 i 44 godine, zatim oni od 45 do 54 godina, od kojih 67% čine žene, a 33% muškarci, što nam donekle ukazuje da žene više razmišljaju o preventivni i sigurnosti što su najveće karakteristike samog osiguranja, prosto rečeno, da su donekle odgovornije. Onlajn prodaja osiguranja ima nekoliko modela, hibridni i potpuno automatizovan, a kroz ova dva modela mogu slobodno da kažem da je namenjena svima. Dakle i pravnim licima za osiguranje zaposlenih, imovine, od profesionalne odgovornosti, za osiguranje poljoprivrede, kao i fizičkim licima za osiguranje zdravlja (putno, dobrovoljno zdravstveno osiguranje), života sebe i članova porodice, takođe imovine (domaćinstva, automobila, itd..). U Srbiji još uvek ne postoji dovoljna svest o značaju određenih proizvoda osiguranja za šta donekle snose odgovornost i celokupna industrija sa agresivnim prodajnim metodama kao što su hladni pozivi, telefonski pozivi od strane agenata koje ne očekujete, pa mnogi imaju odbojnost već prema reči osiguranje, a to nije dobro. Zbog toga treba mnogo raditi na edukaciji ljudi i savetovanju u smislu osiguranja, a ne da na prvom mestu bude samo prodaja.
U kojoj meri će onlajn ugroziti tradicionalnu prodaju osiguranja?
Pokazatelji iz sveta je da će za određene proizvode ugroziti u apsolutnom broju, dok za određene će ostati zastupljeni neki principi iz tradicionalne prodaje, ali do koje će se opet najviše dolaziti uz posredstvo onlajna.
Možemo li mi da imamo digitalnu polisu autoodgovornosti kao što postoji u Hrvatskoj?
U tehnološkom smislu sigurno da možemo i to nije problem. Trenutno u Srbiji nije moguće ugovoriti digitalnu AO polisu jer Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju predviđa izdavanje polise od autoodgovornosti isključivo u papirnom obliku na posebnom obrascu. Ovo tržište je izuzetno veliko i kompleksno i mogu da kažem da tranzicija sa papira u digitalni oblik ne bi bila jednostavno sprovodljiva kao što možda deluje. Sigurno bi trebalo da sadrži nekoliko faza do potpune automatizacije, ali da, na osnovu iskustava iz sveta i regiona to je pravac u kom i naše tržište treba da krene uskoro.
Šta vidite kao najveći problem u prodaji kod osiguravača i koliko su oni zaista spremni da se digitalizuju?
Kao najveći problem vidim momenat da im digitalna transformacija nije strateški na prvom mestu. Takođe, regulative bi trebalo bolje prilagoditi digitalnim proizvodima osiguranja. Stiče se utisak da se u određenim segmentima i na pojedinačnim primerima vidi poboljšanje i veća spremnost nego ranije, ali da još uvek ne postoji izgrađen ekosistem za digitalizaciju koji će omogućiti rast celog tržišta, a što se pokazalo kao preduslov u svim zemljama Evrope koji su u ovoj oblasti ispred nas. Tako da bi možda glavni fokus svih činilaca tržišta trebalo da bude na zajedničkoj izgradnji ekosistema za digitalizaciju osiguranja, a tek onda očekivati eksponencijalni rast svakog pojediničano