Jedna američka kompanija je morala da povuče tri miliona tona jednog prehrambenog proizvoda koji je izazvao deset smrti i 60 hospitalizacija. „Šteta koju plaćaju i danas prelila se i na lanac snabdevanja, trgovinu, logistiku i na osiguravače, a izazvala je reakciju regulatornih tela, pokrenuti su sudski procesi, dok je poverenje u brend značajno opalo“, ispričala je Katarina Bošković, konsultant za bezbednost hrane na panelu Rizik hrane – sistematski i reputacioni u okviru konferencije Rizici novog doba – hod po tankom ledu koja je održana početkom juna u hotelu Hilton.
Svedoci smo da se sa tržišta ne povlači samo hrana već i brojni drugi proizvodi čija je bezbednost upitna, električni uređaji, automobili, igračke, a nedavno je Evropska komisija kaznila digitalnu kinesku platformu Temu i to sa 200 miliona evra zbog prodaje nebezbednih proizvoda odnosno kršenja Zakona o digitalnim uslugama. Koje su sve posledice po kompanije u slučaju puštanja u promet nebezbednog proizvoda, ko je najodgovorniji u lancu od proizvođača do prodavca i postoji li finansijska zaštita u vidu osiguranja, samo su neka od pitanja o kojima se razgovaralo na pomenutoj konferenciji u okviru panela „Šta ako proizvod postane rizik“.
Zoran Blagojević, predsednik izvršnog odbora Wiener Stӓdtische osiguranja je ukazao da polise osiguranja u ovoj oblasti mogu da pokriju štete nastale zbog greške u dizajnu, proizvodnji, izradi uputstava što je deo standardnih pokrića. Zbog savremenih tehnologija nameće se pitanje šta se dešava ako dođe do nekih sajber incidenata, te napadači, na primer promene recepturu nekog prehrambenog proizvoda koji završi na tržištu i nanese štetu potrošačima.
„Kontaminacija proizvoda je moguća, dešava se i dešavaće se. Ako je kontaminacija posledica recimo terorizma, onda bi takva šteta bila isključena jer se terorizam obično isključuje iz polisa (izuzetno bi mogao da se ugovori). Ukoliko je posledica incidenta apsolutno je uključena u standardne polise osiguranja“, objasnio je Blagojević i dodao da je srpsko tržište nedovoljno razvijeno, nalazi se iza zemalja centralno-istočne Evrope, ali je ovo osiguranje ipak prisutno, pre svega, među međunarodnim kompanijama, domaćim kompanijama koje sarađuju sa inostranim kompanijama jer im se ovakve polise na neki način nameću kao uslov saradnje.
Sanja Spasenović iz advokatske akncelarije Karanović&Partners je rekla da postoje slučajevi da se pojave nebezbedni porizvodi, te da su im se kompanije obraćale za pravnu pomoć. Ne nužno zbog prijave potrošača, već kada i same dođu do saznanja da postoji problem sa nekim proizvodom ili im pak na to ukažu regulatorni organi, te moraju isti da povuku sa tržišta.
Zoran Blagojević je govorio i o polisama namenjenim kada dođe upravo do povlačenja proizvoda sa tržišta. „Klasičan primer su velike serijske proizvodnje delova u automobilskoj industiriji. Kada se desi greška u jednoj seriji moraju da se povuku proizvodi sa širokog područja. Šta osiguranje može da pokrije: identifikovanje šta sve mora da se povuče, sa kojih tržišta, troškove različitih obaveštenja poslovnih partnera na primer, troškove logistike jer te proizvode treba prikupiti, uskladištiti, a zatim ih uništiti ili reciklirati. Nematerijalni deo potencijalne štete je jako bitan jer može biti veći nego materijalni. Materijalna šteta je jasna, međutim daleko je kompleksnija ona u vezi sa kriznim upravljanjem. Posledice mogu biti veoma teške po kompaniju, pa čak i da bude ugrožen opstanak. Moguća su i pokrića gubitak dobiti, zamene proizvoda, pa čak i troškova sprovođenja istrage zašto je došlo greške“, rekao je Blagojević.
Sanja Spasenović je rekla da je odgovornost za nedostatke proizvoda na proizvođaču, za uvozni proizvod na uvozniku. Trgovci su takođe obavezni da obezbede da budu sigurni da ti proizvodi ispunjavaju zahteve bezbednosti propisane zakonima.