Sicilija nije destinacija na kojoj ćete pronaći savršeno uređena letovališta sa luksuznim hotelima, naprotiv, ovo italijansko ostrvo ne odiše luksuzom uopšte i pomalo je zaustavljeno u vremenu. Nudi mnogo toga i za letovanje ili pak obilaženje mimo vrelih letnjih meseci. Sicilija je bogata kulturom, istorijom, i nekim posebnim „vajbom“, kako bi se moglo reći na modernom jeziku. Istina, subjetivan osećaj mi je da se bolje slika za Tik Tok i Instagram nego što izgleda uživo, bar onaj deo koji smo obišli a reč je o zapadnom delu ostrva i glavnom gradu Palermu.
Letovalište sa najlepšom plažom
Jedno od najlepših letovališta na severozapadnoj obali ostrva svakako je San Vito Lo Capo zbog svoje duge plaže sa tirkiznim morem istenom koja oivičava ceo taj prostor i čini ga prepoznatljivim. More je zaista kristalno čisto, plićak je dug, što ovo mesto čini idealnim za porodice sa decom, ali i za sve koji žele miran odmor. Istina, plaža je puna, ali se ležaljke koje koštaju 20 evra (set dve ležaljke i suncobran) mogu uvek naći. Postoji i nekoliko beach klubova gde se ležaljke kreću od 30 evra zavisnosti od reda i meseca boravka, ali je za njih potrebna rezervacija, nekada i nekoliko dana unapred. San Vito Lo Capo ima mnogo lepih restorana, prodavnica nakita, garderobe, a pešačke ulice su u večernjim satima pune ljudi, uglavnom Italijana. Objekti su jednostavni, uglavnom nisku, prizemlje i eventualno dva sprata, sa belim fasadama. Većina restorana i hotela su porodični biznisi te uopšte nije neobično da i sami vlasnici sa svojim porodicama poslužuju goste. Nema hotela sa pet zvezdica, postoje dva hotela sa četiri zvezdice o ostali imaju tri i ispod. Sve je prilično skromno. Sve sem cena i hotela i restoranske usluge koje su na nivou ostalih zemalja zapadne Evrope.
Iznad San Vito Lo Capo mesta na oko pet kilometara nalazi se seoce Macari sa dva fantastična restorana. Cene su za nijansu više, ali je pogled na zalazak sunca spektakularan.
Tuna je recimo 22 evra, a može se pojesti i za ispod 20 evra, file sabljarke je 27 evra, i ta vrsta ribe se može pronaći jeftinije u drugim restoranima, dok su špagete milaneze 16 evra što je prosečna cena za pastu u na Siciliji. U celoj Italiji, gotovo svi restorani imaju „coperto“ koji se naplaćuje od dva do 3,5 evra po osobi i praktično znači servis, a uobičajeno je da se zato hleb dobija besplatno. Nije iznenađenje ni ako negaziranu vodu platite a dobijete je u boci koja je zapravo samo napunjena vodom u smislu da je dopunjuju.
Sabljarka
Tuna
Pasta
Iako se većina turističkih gradova za obilazak nalazi na istočnoj obali poput Sirakuze, Taormine, Notoa, sela Savoca u kojem se snimao legendarni film Kum, uspona na Etnu, i istočna obala ima da ponudi svoje bisere. Vredi obići Erice, gradić smešten na samom vrhu planine Monte Erice na oko 750 metara nadmorske vidine, isprepletan uskim ulicama sa kojeg se pruža pogled daleko u daljinu na Trapani, Egadska ostrva i zapadnu obalu Sicilije. Do njega se stiže vijugavim putem ili žičarom. Kamene ulice, srednjovekovne kuće, tvrđava i brojni trgovi vraćaju posetioce nekoliko vekova unazad jer selo ima istoriju dugu 2500 godina, a smatra se da su ga osnovali Elimljani, jedan od nastarijih naroda na Siciliji. Kasnije su njime vladali Feničani, Rimljani, Arapi i Normani. Često ga nazivaju „gradom u oblacima“ jer je vrh planine obavijen maglom.
Pre uspona na Erice ili nakon može se posetiti Grotta Mangiapane, koje se nalazi na 20 kilometara od Trapanija, u podnožju Monte Cofano Nature Reserve. Naime, unutar prirodne pećine sagrađeno je samoodrživo selo koje je bilo naseljeno sve do 50. godina prošlog veka. Imali su pekaru, sušaru, kovačnicu, konjušnicu, grnčariju… Arheološka istraživanja pokazuju da su ljudi ovde boravili još u vreme paleolita, pre 10.000 godina. Danas se tu nalazi i mali restorančić u kojem se može i prezalogajiti. Ali se može otići i do samog Trapanije koji nije daleko.
Jedan dan se može izdvojiti za Segestu, jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta na Siciliji. Impozantni dorski hram, smešten usred zelenih brežuljaka, jedan je od najbolje očuvanih antičkih hramova na ostrvu. Poseban utisak ostavlja činjenica da nikada nije u potpunosti dovršen, ali upravo zbog toga izgleda gotovo nestvarno, jako je dobro očuvan a podaci govore da datira iz 5 veka pre nove ere. Dodatni doživljaj predstavlja antički amfiteatar koji se nalazi na vrhu brda kojim se može doći autobusom uz doplatu od par evra, ili peške što po vrućini nije preporučljivo jer je uzbrdo i ima više od kilometar šetnje. Pogled koji se odatle pruža na okolne planine i doline jednako je impresivan kao i sama građevina. Ulaz u Sagestu je 15 evra, ali su ulaznice bile besplatne prve subote u julu. Naravno, na lokalitetu se nalazi bar gde se posle posete može okrepiti.
Kada se pomene Sicilija, gotovo je nemoguće zaobići Korleone, na 60 kilometara od Palerma. Zahvaljujući filmovima i romanima, ime ovog gradića postalo je sinonim za mafiju, i veruje se da je ozloglašena Koza Nostra svoje delovanje započela upravo u tom mestu. Korleone je danas mirno mesto okruženo planinama, sa uskim ulicama, starim kamenim kućama i trgovima na kojima lokalno stanovništvo provodi popodne ispijajući kafu. Iako se istorija organizovanog kriminala ne može izbrisati, grad danas nastoji da upravo kroz muzeje, obrazovanje i turizam pokaže drugu stranu svoje prošlosti i sve institucije su upravo orijentisane na anti-mafija priču.
Pre tri godine je u privatnom vlasništvu otvoren Muzej Godfather. Vlasnik Salvatore je kuću aristokrate, koje su zpravo bili vođe mafije, kupio od poslednjeg rođaka porodice pre šest godina. Tri godine je priprema kuću za Muzej u kojem se danas nalazi originalni nameštaj, a uz njegovo vođenje ture na engleskom se saznaje čitava istorija, dok njegova žena Poljakinja turu vodi na Italijanskom. Ulaz je pet evra bez vođene ture i 10 evra ukoliko obilazite sa vodičem. Kuća je višespratna i ima čak i mini zatvor. U okviru Muzeja je otvoren i mini bar na terasi koji ne narušava samu estetiku kuće, a kafu, sokove, suhumesnato i kapreze posluje vlasnikov otac. Dakle, i ovde je reč o porodičnom poslu.
Mesto gde je sedeo Godfather
Kuhinja
Rent a car i smeštaj
Jedan od najlepših načina da upoznate Siciliju jeste da iznajmite automobil. Tek tada postaje jasno koliko ostrvo nudi i koliko se zanimljivih mesta nalazi van glavnih turističkih ruta. Međutim, rent-a-car ovde nosi i određene izazove. Osnovna cena iznajmljivanja često deluje sasvim prihvatljivo oko 35 evra po danu, ali dodatna osiguranja umeju značajno da povećaju konačan račun, praktino duplo. Bez potpunog osiguranja mnogi vozači ne žele da rizikuju, posebno imajući u vidu gust saobraćaj, uske ulice i način vožnje na koji je potrebno privikavanje. Zato je dobro unapred uračunati da upravo puno kasko osiguranje često predstavlja jednu od najvećih stavki prilikom iznajmljivanja automobila, a neretko je neophodno ostaviti i depozit. Kod velikih internacionalnih rent a kar kuća depozit može ići i do 1000 evra, a kod lokalnih se može proći i sa 100 evra. Dakle, da biste mirno spavali, dan iznajmljivanja košta od 60 evra pa naviše.
Slično važi i za smeštaj. Cene, naročito tokom letnje sezone, umeju da budu iznenađujuće visoke, ali to ne znači da će vas dočekati luksuz. Naprotiv, veliki broj apartmana i manjih hotela nudi sasvim prosečne uslove. Često su objekti stariji, jednostavno uređeni i bez sadržaja na koje su turisti navikli u drugim mediteranskim destinacijama. Plaća se pre svega lokacija i velika potražnja, pa očekivanja treba prilagoditi realnosti. To, naravno, ne znači da boravak neće biti prijatan, ali svakako znači da cena i kvalitet nisu uvek u najboljem odnosu. U Palermu je situacija drugačija jer je i ponuda veća pa se jako dobar smeštaj može naći i za 100 evra po noći za troje i to sa doručkom, i vrhunskom lokacijom.
Hrana – jedan od najvećih aduta
Hrana je posebna priča i jedan od najlepših razloga za obilazak Sicilije. Na menijima dominiraju sveži sastojci, povrće, maslinovo ulje koje je fantastično, usudila bih se reći gotovo kao ono iz Dalmacije, sirevi i morski plodovi, dok meso nije toliko zastupljeno kao što je slučaj u drugim delovima Italije te se ne treba iznenaditi ako na meniju uopšte nema mesnog obroka ili je samo jedna vrsta poput bifteka, kotleta, neke piletine, osim ako u Palermu ne sednete u neki od steak house. Sicilijanska kuhinja oslanja se na jednostavne recepte: arancini kojih ima čak i u prodavnici, paste su uglavnom sa morskim plodovima, tu i tamo može da se nađe a ragu (bolonjeze), veoma retko karbonara, na gotovo svakom meniju su sveža tuna, lignje, uglavnom i hobotnica i druge ribe. Za desert su nezaobilazni kanoli punjeni rikotom i granita, ledena poslastica koja se u letnjim mesecima jede gotovo u svako doba dana. Nravno, tu su i pice koje su deo menija mnogih restorana i pice su zaista božanstvene. Paste se obično kreću od 13 evra do 18 evra, ragu je jeftinija od pasti sa morskim plodovima, pice su sličnih cena od 11 do 16 evra mogu da se biraju razne pice, tuna, hobotnica, file sabljarke je oko 18 evra, a cena orade se neretko izračunava na grame, pa je 100 grama oko 7 evra (orada ima oko pola kilograma). Salate su od 5 do 10 evra, obična paradajiz sa lukom je pet, dok je caprese – paradajic sa mocarelom, 8 do 10 evra. Kada je reč o pićima, aperol je 7, 8 evra, džin tonik 8 evra, pivo oko pet evra, kokteli su od 8-10 evra, sokovi oko 4,5 evra, voda 2,5 evra, espreso 1,5 evra.
U prodavnici cene nisu ništa više nego u Srbiji cene pojedinih proizvoda su čak i niže. U dosta prodavnica se može kupiti i kuvana hrana, pa tako se batak i karabatak sa kromipirom može pazariti za svega tri evra, filadelfija namaz je isto toliko, mocarela je evro, pršut je 100 grama oko 1,5 evra, kačkavalji su isto toliko. Voće je nešto skuplje u prodavnici, a limun na ulici je evro za kilogram 🙂
I na kraju – Palermo
Glavni grad Sicilije nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ili ćete ga zavoleti i smatrati da je to grad slobodnih ljudi koji rade šta im se prohte kad im se prohte (pa i da stanu na sred ulice kolima da popiju kafu) ili ćete jedva čekati da nastavite dalje. Već na prvi pogled jasno je da ovo nije grad koji se trudi da sakrije svoje mane. Naprotiv. Palermo je bučan, haotičan, često prljav i na pojedinim mestima prilično zapušten. Mnoge ulice deluju kao da godinama nisu ozbiljnije uređivane, a pešački prelazi su toliko potamneli od guma i vremena da ih je ponekad gotovo nemoguće uočiti, pa se vozači neretko i prave kao da ne postoje te prilikom prelaženja ulice treba biti jako obazriv.
Saobraćaj je priča za sebe. Pravila postoje, ali deluje kao da ih svako tumači na svoj način. U istom trenutku ulicom prolaze skuteri, motocikli, automobili, autobusi, dostavna vozila, čuvene trotočkaške Piaggio Ape „pčelice“, koje lokalci natovare do neverovatnih granica – od gajbi voća i građevinskog materijala, pa čak i čamaca koji izgledaju višestruko veći od samog vozila. Truba je ovde gotovo sredstvo komunikacije, a uključivanje u saobraćaj više liči na „ja sam pošao“ nego na poštovanje prvenstva prolaza. Semafor može biti zarobljen i u krošnji, zeleno se na semaforima levo i desno može upaliti u različito vreme.
Ipak, upravo u toj naizgled potpunoj zbrci krije se poseban šarm Palerma. Pijace prepune života, fasade koje nose tragove vekova, mirisi hrane koji dopiru sa svakog ćoška i ljudi koji glasno razgovaraju kao da igraju u predstavi stvaraju osećaj da ste se našli usred italijanskog filma. Palermo nije savršen grad. Daleko od toga. Ali je živ i autentičan. Takav kakav jeste, predstavlja možda i najbolji završetak putovanja po Siciliji – ostrvu koje vas nauči da lepota ne mora uvek da bude uglađena da bi ostavila snažan utisak.
I samo još jedan podatak na nešt više od sat vremena vožnje od Palerma ka Katanji nalazi se Sicilia Outlet Village gde se u radnjama poznatih brendova može naći povoljna garderoba sa dosta visokim popustima.
A za neki drugi put ostaje obilazak istočnog dela ostrva….