Klimatska politika ne može biti ista za sve zemlje. Iako je borba protiv klimatskih promena globalni izazov, mogućnosti država da odgovore na taj izazov zavise od njihovog nivoa razvoja, fiskalnog prostora, institucionalnih kapaciteta i pristupa tehnologiji rečeno je na panelu „The Future of Climate Change Policy, Carbon Pricing, and Coalition“, održanog poslednjeg dana XXI Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu.
Na panelu su učestvovali Vaibhav Chaturvedi, Frank Jotzo, Catherine Wolfram i Athiphat Muthitacharoen, koji su razgovarali o tome kako zemlje različitog nivoa razvoja mogu da vode klimatske politike u uslovima rastućih energetskih potreba, fiskalnih pritisaka i promena u globalnoj industriji.
Vaibhav Chaturvedi ukazao je da je ublažavanje klimatskih promena za mnoge zemlje u razvoju i dalje skupo i politički zahtevno. Kako je istaknuto, klimatska politika može biti izvor novih prilika i rasta, ali to zavisi od početne pozicije zemlje. Za neke ekonomije ona otvara prostor za razvoj novih industrija, dok je za druge pre svega trošak i razvojni izazov.
U tom kontekstu, posebno je naglašeno pitanje pravičnosti u globalnoj klimatskoj politici. Chaturvedi je podsetio na princip zajedničke, ali različite odgovornosti, prema kojem sve zemlje učestvuju u rešavanju globalnog problema, ali ne mogu imati iste obaveze ako nemaju iste kapacitete.
Athiphat Muthitacharoen govorio je o iskustvu zemalja ASEAN-a, ističući da će Jugoistočna Azija imati sve veći značaj u globalnoj energetskoj tranziciji. Iako region danas čini oko četiri odsto globalnog BDP-a, očekuje se da će značajno doprineti rastu globalne tražnje za energijom u narednoj deceniji, zbog čega će način na koji bude zadovoljavao te potrebe biti važan i za ostatak sveta.
Posebno je istaknuto da klimatska politika sve više postaje i pitanje fiskalne politike i energetske bezbednosti. Kada cene energije rastu, države često reaguju subvencijama kako bi zaštitile domaćinstva i privredu, ali takve mere mogu brzo postati ozbiljan fiskalni izazov. Zbog toga klimatske politike moraju biti povezane sa energetskom sigurnošću, industrijskom konkurentnošću i fiskalnom otpornošću.
Frank Jotzo govorio je o industrijskoj dekarbonizaciji i promenama koje ona može doneti globalnim lancima proizvodnje. Kako je istakao, u ekonomiji sa niskim emisijama teška industrija mogla bi se sve više pomerati ka lokacijama sa najjeftinijom obnovljivom energijom, jer će pristup čistoj energiji postati jedan od ključnih faktora konkurentnosti.
Učesnici su se osvrnuli i na značaj klimatskih koalicija koje bi mogle da povežu zemlje različitog nivoa razvoja kroz fleksibilnije mehanizme saradnje. Takvi modeli, kako je ocenjeno, moraju da prepoznaju različite odgovornosti, potrebe za finansiranjem, izgradnju kapaciteta, tehnološku podršku i pametno korišćenje prihoda od klimatskih politika.
Panel „The Future of Climate Change Policy, Carbon Pricing, and Coalition“ pokazao je da budućnost klimatske politike neće zavisiti samo od ambicioznih ciljeva, već od sposobnosti država da ih povežu sa razvojem, industrijskom transformacijom, socijalnom prihvatljivošću i međunarodnom saradnjom.
XXI Svetski kongres ekonomista održava se od 22. do 26. juna u Beogradu, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Kongres okuplja vodeće svetske ekonomiste, predstavnike akademske zajednice, institucija i kreatore javnih politika.