Hakovanje automobila
Moderna vozila su danas opremljena automatizovanim softverima i koriste Bluetooth i WiFi tehnologiju za komunikaciju što ih čini ranjivim na hakerske napade. U budućnosti nas očekuje preuzimanje kontrole nad vozilom i rast korišćenja mikrofona za prisluškivanje.
Veštačka inteligencija (AI) kao potencijalna opasnost
Veštačka inteligencija sa kombinacijom mašinskog učenja donela je ogromne promene u sajber bezbednosti. AI je bila najvažnija u izgradnji automatizovanih bezbednosnih sistema, obradi prirodnog jezika, detekciji lica i automatskom otkrivanju i predviđanju pretnji. Ipak, AI se može koristiti i za razvoj pametnog malver-a i napada kako bi se zaobišli najnoviji bezbednosni protokoli u kontroli podataka.
Mobilni uređaji i četbotovi kao nove mete
Naše aplikacije za mobilno bankarstvo, fotografije, finansijske transakcije, e-poruke i SMS poruke biće sve više meta hakera, a virusi se mogu lako „provući“ u telefon.
Četbotovi će biti meta tako što ih neko može iskoristiti za lažno predstavljanje, prikupljanje i krađu podataka.
„Oblak“ i njegove ranjivosti
Kod sve više organizacija koje su sada osnovane u „oblaku“ (Cloude), bezbednosne mere moraju biti kontinuirano nadgledane i ažurirane kako bi se podaci zaštitili od curenja. Iako su aplikacije u oblaku poput Google ili Microsoft-a dobro obezbeđene, krajnji korisnik je najslabija tačka posebno za fišing napade ili ubacivanje zlonamernog softvera.
Krađa podataka kao glavna meta
Podaci će i dalje biti najveća briga za organizacije širom sveta. Svaka manja mana ili greška u sistemskom pretraživaču ili softveru može biti „rupa“ kroz koju hakeri mogu da ubace zlonamerni virus.
IoT sa 5G mrežom: nova era tehnologije i rizika
Sa pojavom i rastom 5G mreže povećavaće se i povezanost sa IoT. Međutim, 5G arhitektura je relativno nova i zahteva mnogo istraživanja kako bi se pronašle slabe tačke. Egzistiranje na 5G mreži može doneti mnoštvo mrežnih napada kojih možda nismo ni svesni.
Ciljani napadi
Ciljani ransomvare biće zastupljen naročito u industrijama razvijenih zemalja koje se u velikoj meri oslanjaju na specifičan softver za vođenje svojih svakodnevnih aktivnosti. Neki od primera su napadi na Nacionalne zdravstvene službe u Engleskoj i Škotskoj koji su oštetili više od 70.000 medicinskih uređaja.
Ciljano će, prema predviđanjima, biti napadani i lanci snabdevanja i kritična infrastruktura.
Sajber ratovanje pod pokroviteljstvom države
Ovo ratovanje neće prestati ni u budućnosti kako zbog aktuelnih geopolitičkih tenzija, stvarnih ratova, ali i izbora u zemljama koje su velike sile poput SAD gde se izbori održavaju 2024. U budućnosti se mogu očekivati kršenja podataka visokog profila, kao i otkrivanje političkih i industrijskih tajni.
„Remote“ ranjivost
Radnici na daljinu mogu biti ranjiviji na sajber napade jer često imaju manje bezbedne mreže i uređaje.
Država kao finansijer napadača
Napadači koje sponzoriše država postali su sve sofisticiraniji, a organizacije moraju biti svesne da ih ovi hakeri mogu ciljati.
Razvoj regulative
Države će sve više razvijati regulativu koju će morati da implementiraju kompanije ne bi li se povećala i nacionalna i ekonomska bezbednost koje sajber napadi takođe mogu da ugroze. Najveće diskusije se trenutno vode u vezi sa regulacijom AI, ali je nesumnjivo da će regulacije definitivno biti kako na nivou EU tako i u SAD.