Home Tags Posts tagged with "sajber napadi"
Tag:

sajber napadi

Deloitte
MišljenjaNovacPreporucujemoSlider

Kako da sprečimo digitalne prevare i krađu podataka i novca?

by Vesna Lapčić

Autor: Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima, Deloitte Srbija

Kada je Lazarus Group, severnokorejska hakerska grupa pod kontrolom države, ukrala 625 miliona dolara digitalnih tokena početkom 2022. godine od Ronin network, to je bio najveći sajber napad u istoriji decentralizovanih finansija (DeFi) i druga najveća kripto krađa svih vremena. Kako su hakeri našli put do Ronin mreže? Jednostavno. Preko lažnih oglasa za posao na LinkedIn-u. Naime, jedan kandidat je prijavljujući se na lažne atraktivne poslove, jednim klikom na pdf. dokument inicirao lanac infekcija koji je otvorio vrata hakerima za napad.

Prema rečima bivšeg eksperta iz Američke agencije za nacionalnu bezbednost iznetih u „Fraud Magazine“, oko 7.000 zaposlenih hakera sa punim radnim vremenom radi za Vladu Severne Koreje. Ovi i slični primeri pokazuju da smo predmet napada hiljada hakera širom sveta 24/7. Digitalne prevare nisu jedan pokušaj jednog hakera, nego konstantna serija pokušaja velike grupe ljudi sve dok ne nađu prolaz za napad. Kompanije ulažu velike napore u sisteme odbrane od ovakvih napada. Zašto? Zato što su štete milionske i nesagledive.

Prevare u digitalnim transakcijama

Kroz NextGeneration EU fondove, putem instrumenata oporavka privreda EU RRF (Recovery and Resilience Facility) u zemlje EU će se uliti oko 800 milijardi evra. Najveći deo tih sredstava otići će u sfere digitalne agende i održivog zelenog poslovanja. Zato EU sa pravom insistira na uvođenju robustnog sistema protiv prevara, kako bi se osiguralo da korisnici takvih sredstava kao i oni koji odlučuju o raspodeli tih sredstava imaju mehanizme zaštite i preventive da novac poreskih obveznika ne bude plen prevaranata. S obzirom na to da je Srbija na putu ka EU, svakako će biti obveznik sprovođenja ovakvih mera.

Sistem zaštite od digitalnih prevara, kao i svaki sistem zaštite, da bi bio efikasan, ne treba da bude samo slovo na papiru već mnogo više od toga. Efikasan sistem protiv prevara podrazumeva sistem politika, procedura, matrica kontrolnih aktivnosti, instaliranih alata i programa i tim eksperata spremnih da trče maraton i odolevaju napadima hakera. Takav sistem treba da pruži prevenciju, obezbedi rano otkrivanje, korektivne mere i kasnije procesuiranje slučajeva.

Tehnološka i analitička sredstva tzv. alati koji se koriste u borbi protiv prevara omogućavaju lakšu identifikaciju potencijalnih slučajeva prevare, bržu analizu podataka u vezi sa konkretnim prevarama, upravljanje slučajevima koji zahtevaju pažnju, pripremu dokumentacije o svim preduzetim radnjama i generisanje periodičnih izveštaja.  Sistemi praćenja i uzbunjivanja naročito treba da budu implementirani kod svih kompanija i organizacija koje se bave digitalnim plaćanjima i kripto valutama.

Hakeri mogu skoro sve!

Lazarus Group je našla rupu u Ronin protokolu koja je hakerima omogućila upotrebu kompromitovanih privatnih ključeva (kodova/šifara) putem kojih su neovlašćeno povlačili kripto valute. Pored ovog najvećeg primera, svedoci smo svakodnevnih neautorizovanih pristupa podacima i krađa ličnih ili poverljivih podataka. Sajber napadi su uzroci neplaniranih prekida usluga i/ili funkcija na neprihvatljivo dug period. Maliciozni softveri mogu da dovedu do potpunog onemogućavanja pristupa podacima. Napadi hakera mogu da prouzrokuju štete hardvera i softvera do te mere da oni postanu neupotrebljivi. Namerne izmene podataka koje dovode do loših informacija i grešaka u sadržaju su takođe vrlo česte.

Da bismo se odupreli sajber rizicima, moramo da podignemo svest o:

*bezbednosnim merama korišćenja sigurnih sajtova

*dvofaktornim autentifikacijama

*deljenju minimuma ličnih podataka

*upotrebi sigurnih aplikacija

*korišćenju sertifikovanih procesora plaćanja

*testiranih antivirusnih softvera

*redovnoj promeni kredencijalnih podataka, kao i o redovnom ažuriranju sistema mrežne bezbednosti

*i najvažnije: da budemo u toku sa najnovijim trendovima u prevarama digitalnog plaćanja.

Ukoliko koristimo kripto valute, potrebno je da dizajniramo procese i modele upravljanja za slučajeve korišćenja blokčejna; izvršimo testiranje kontrolnog okvira za blokčejn i digitalna sredstva i procenimo pouzdanost blokčejna uz pomoć napredne tehnologije revizije bloka. Pored navedenog, treba da obezbedimo uvid u predložena, postojeća i nova pravila i gledišta koja su izdala regulatorna tela relevantna za kompanije koje koriste blokčejn digitalna sredstva kao i da porocenimo postojeće računovodstvene politike kompanije, interne kontrole, resurse, okvire za izveštavanje i tehnologiju. Pored KYC (Know you client) treba da implementiramo i adekvatan KYT (Know your transaction) sistem i vršimo proaktivan monitoring transakcija, njihovog porekla i daljeg kretanja.

Da bismo bili sigurni u svoje sisteme uspostavljenih kontrola, poželjno je da periodično angažujemo nezavisna lica sa ciljem provera da li na efikasan način upravljamo finansijama i tokovima novca, bezbednošću podataka i sistemima koji utiču na usluge od poverenja.

Samo sa efikasno uspostavljenim sistemima zaštite čiju efikasnost redovno testiraju nezavisni stručnjaci, možemo da održavamo kondiciju za maraton odbrane od visokoobučenih hakera.

 

 

0 comment
2 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Sajber kriminalci ciljaju vlade i medije

by Vesna Lapčić

Broj incidenata u državnim i mas medijima prethodne godine bio je u porastu, a predviđanja su slična i za 2023. Godinu, pokazuje istraživanje kompanije Kasperky. Bezbednosni operativni centri (SOC) iz ovih i drugih industrija će se verovatno suočiti sa više ponavljajućih ciljanih napada, kao i napada na lanac snabdevanja preko telekomunikacionih provajdera. Organizacije koje su ugrožene napadima ransomvera takođe mogu naići na uništavanje podataka. Sa druge strane, timovi SOC-a se suočavaju sa sve većim nedostatkom osoblja.

Uloga sajber-bezbednosti u velikim preduzećima značajno se povećava iz godine u godinu, te su bezbednosni operativni centri od velike važnosti za poslovanje.

Ponovljeni ciljani napadi aktera koje sponzoriše država

U 2022. godini, stručnjaci kompanije Kaspersky videli su da se prosečan broj incidenata u sektoru masovnih medija udvostručio, odnosno porastao sa 263 u 2021. na 561 u 2022. Tokom prošle godine desio se veliki broj napada na državni sistem, uključujući i onaj kada su hakeri prekinuli emitovanje Iranske državne televizije tokom protesta u zemlji. Mediji su takođe bili izloženi DDoS napadima, poput onih u Češkoj.

Pored vladinog sektora, gde je prosečan broj incidenata porastao za 36 odsto 2022. godine, masovni mediji su postali glavna meta sajber kriminalaca među 13 drugih analiziranih segmenata, uključujući industrijski, prehrambeni, razvojni, finansijski i drugi.

Rast će se nastaviti 2023. godine, uz ponavljanje ciljanih napada aktera koje sponzoriše država, koji će verovatno biti često primećeni. Iako je ovo uobičajeno relevantno za vladine organizacije, segment masovnih medija je sve više na meti tokom međunarodnih sukoba u kojima masovni mediji igraju neizbežno važnu ulogu.

„Veliki biznisi i vladine agencije oduvek su bile mete sajber kriminalaca i aktera koje sponzoriše država, ali geopolitičke turbulencije su povećale motivaciju napadača i oživele haktivizam, sa kojim se stručnjaci za sajber bezbednost nisu redovno susreli sve do 2022. Novi talas politički motivisanih napada je posebno relevantan za vladin sektor i sektor mas medija. Da biste efikasno zaštitili kompaniju, neophodno je primeniti sveobuhvatno otkrivanje pretnji i otklanjanje opasnosti koje se pružaju kroz usluge upravljanog otkrivanja i reagovanja“, rekao je Sergey Soldatov, šef bezbednosnog operativnog centra (SOC) kompanije Kaspersky.

Napadi na lanac snabdevanja preko telekomunikacionih provajdera

U 2023. godini, počinioci bi mogli da udare i na lance snabdevanja tako što će više napadati telekomunikacione kompanije, a direktno se pogađaju kupci. Iako je u 2022. prosečan udeo incidenata ovog tipa bio nešto manji – 79 u 2021. na 10.000 nadgledanih sistema, u odnosu na otprilike 12 u 2022. – ove kompanije ostaju privlačne mete za sajber kriminalce.

Ransomvare uništavači; početni kompromisi putem javnih aplikacija

Tokom 2022. godine, kompanija Kasperksy je primetila novi trend ransomvare-a koji će se nastaviti i 2023. – akteri istih ne samo da će šifrovati podatke kompanija već će ih i uništavati. Ovo je relevantno za organizacije koje su izložene politički vođenim napadima. Još jedna pretnja koja čeka SOC je više napada putem javnih aplikacija.

Sa čime će se SOC suočiti interno?

U 2023. povećava se vrednost koju svaki član tima (čak i onaj koji nije kvalifikovan) donosi SOC-u. Razvijanje veština tima je dokazan način da se suprotstavite rastućoj količini pretnji. To znači da će obuka vezana za IR i bilo koji oblik SOC vežbi, i savetodavne simulacije napada biti od vitalnog značaja.

Sve veći broj incidenata i pretnji transformiše se u potrebu za predviđanjem napada i tehnika, podižući vrednost obaveštajnih podataka o pretnjama.

Da biste pročitali ceo izveštaj o izazovima SOC-a u 2023. godini, posetite Securelist.com. Ovaj izveštaj je deo Kaspersky Securiti Bulletin-a (KSB) – godišnje serije predviđanja i analitičkih izveštaja o ključnim promenama u svetu sajber bezbednosti. Kliknite ovde da pogledate ostale KSB komade.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Kaspersky: Goruće pretnje u 2023.godini: ucene preko mailova, lažno curenje podataka i još više cloud napada

by Vesna Lapčić

Istraživači kompanije Kaspersky podelili su svoja predviđanja o trendovima sajber pretnji, a lista je iz godine u godinu sve veća. Jedna od glavnih pretnji svakako su sajber kriminalci koji koriste medije da ucenjuju organizacije, prijavljuju navodna curenja podataka i kupuju pristup prethodno kompromitovanim kompanijama na dark vebu. Ostale pretnje uključuju porast malver-as-a-service modela i napade preko cloud-a. Ovaj izveštaj je deo Kaspersky Securiti Bulletin-a (KSB) – godišnje serije predviđanja i analitičkih izveštaja o ključnim promenama u svetu sajber bezbednosti.

Hakerski napadi osim što nanose štetu pojedincima, štete korporacijama, pa čak mogu i da ugroze čitave zemlje, i to ne samo finansijski. Mediji rutinski izveštavaju o incidentima i kršenju podataka koji postaju javno dostupni na dark web-u. Ovo ugrožava ne samo ličnu privatnost, već i reputaciju kompanija. Kaspersky stručnjaci detektovali su pretnje koje će biti relevantne za velike biznise i državni sektor u narednoj godini.

Ucenjivanje: javne objave hakera sa odbrojavanjem do curenja podataka

  1. bili smo svedoci sve većeg broja hakerskih incidenata koji su počinjeni na štetu preduzeća. Govorimo o preko 500 napada mesečno, u intervalu između kraja 2021. i prve polovine 2022. Iznuđivači su takođe bili aktivni krajem prošle godine: u septembru i novembru kada je Kaspersky Digital Footprint Intelligence pratio otprilike 400 odnosno 500 postova.

Sajber-kriminalci su ranije direktno dolazili do žrtve, dok sada vest o narušavanju bezbednosti plasiraju na svojim blogovima, postavljajući tajmer za odbrojavanje do objavljivanja procurelih podataka. Ovaj mračni trend će se razvijati u 2023. jer ova taktika koristi sajber kriminalcima bez obzira da li žrtva plaća ili ne. Podaci se često prodaju na aukciji, a završna ponuda ponekad premašuje traženu otkupninu

Sajber-kriminalci objavljuju lažne vesti da bi poboljšali svoju reputaciju

Objave na blogovima o iznudi privlače pažnju medija, a bez obzira da li se hakerski napad zaista dogodio ili ne, izveštaj o curenju može naštetiti poslu. Ključ da ostanete bezbedni je da se ove poruke identifikuju na vreme i da se pokrene proces reagovanja sličan onom koji se koristi u incidentima u oblasti bezbednosti informacija.

Više curenja ličnih podataka, korporativna e-pošta u opasnosti

Stručnjaci očekuju da će se trend curenja ličnih podataka nastaviti i u 2023. godini. Ljudi često koriste poslovne adrese e-pošte za registraciju na sajtovima trećih strana, koji mogu biti izloženi curenju podataka. Kada osetljive informacije kao što su adrese e-pošte postanu javno dostupne, to može izazvati interesovanje sajber kriminalaca i pokrenuti diskusije o potencijalnim napadima na organizaciju na veb-sajtovima darkneta; dodatno, podaci se mogu koristiti za phishing i društveni inženjering.

“Malver-as-a-service”, cloud napadi i kompromitovani podaci sa dark web-a

Stručnjaci takođe očekuju da će napadi na ransomvare rasti upravo zbog porasta alata malver-as-a-service (MaaS). Složenost napada će se povećati, što znači da automatizovani sistemi neće biti dovoljni da obezbede potpunu bezbednost. Štaviše, cloud tehnologija će postati popularan način napada, jer digitalizacija sa sobom donosi povećane rizike za sajber bezbednost. Osim toga, sajber kriminalci će češće posećivati dark web stranice u 2023. da bi kupili pristup prethodno kompromitovanim organizacijama.

„Da bi se veliki biznis ili vladina agencija zaštitila od pretnji, neophodno je pratiti digitalni otisak organizacije. Važno je biti spreman da istražuje i reaguje na incidente, pošto nije uvek moguće zaustaviti napadače pre nego što prodru u perimetar. Međutim, sprečavanje razvoja napada i ograničavanje potencijalne štete je apsolutno izvodljiv zadatak“, rekla je Ana Pavlovskaja, analitičarka službi bezbednosti u kompaniji Kaspersky.

Da biste pročitali ceo izveštaj o bezbednosnim pretnjama preduzeća u 2023. godini, posetite Securelist.com. Ovaj izveštaj je deo Kaspersky Securiti Bulletin-a (KSB) – godišnje serije predviđanja i analitičkih izveštaja o ključnim promenama u svetu sajber bezbednosti.

Da bi zaštitili organizaciju od rastućih pretnji, istraživači kompanije Kaspersky preporučuju sprovođenje sledećih mera:

  • Uvek ažurirajte softver na svim uređajima koje koristite kako biste sprečili napadače da se infiltriraju u vašu mrežu.
  • Koristite najnovije informacije o pretnji da biste bili svesni stvarnih TTP-ova koje koriste akteri pretnji.
  • Koristite Digital Footprint Intelligence da pomognete bezbednosnim analitičarima da istraže taktiku protivnika, da odmah otkriju potencijalne vektore napada koji su im dostupni i da u skladu sa tim prilagode svoju odbranu
  • Ako se suočite sa incidentom, usluga Kaspersky Incident Response će vam pomoći da odgovorite i minimizirate posledice, posebno – da identifikujete kompromitovane čvorove i zaštitite infrastrukturu od sličnih napada u budućnosti.

Foto: Pixabay.com

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
BIZ InfoSlider

A1 Net Protect: U prvoj godini više od 56 miliona sprečenih napada i 200 hiljada zadovoljnih korisnika

by Vesna Lapčić

Zahvaljujući sve prefinjenijim načinima na koje hakeri ugrožavaju našu, kao i bezbednost naših uređaja, broj pretnji na internetu se kontinuirano uvećava. Svesna odgovornosti koju ima kao pružalac internet usluga i operator u čiju mrežu prelazi najveći broj korisnika, kompanija A1 Srbija je prošle godine lansirala A1 Net Protect. Samo u prvoj godini ovaj dodatak je sprečio više od 56 miliona napada i dostigao 200 hiljada zadovoljnih korisnika.

Nedavna istraživanja pokazuju da je najveći broj ispitanika upoznat sa bezbednosnim rizicima, ali tek 14% o svojoj bezbednosti brine samostalno, dok čak 40% očekuje da za njihovu bezbednost budu odgovorni pružaoci internet usluga. U Srbiji se na svakih 39 sekundi desi jedan sajber napad, a računari čak 60 odsto korisnika interneta su bar jednom zaraženi, pokazalo je isto istraživanje.

Od početka lansiranja, A1 Net protect sprečio je više od 56 miliona napada, od kojih su najčešći malver i fišing napadi. Veliki porast beleže i spam sadržaji, radi plasiranja komercijalnog sadržaja u advertajzing svrhe, čak i obmana i lažnih vesti. Alarmantan je podatak da se napadi na jedan uređaj ponavljaju i po više puta.

Kompanija A1 Srbija je prvi operator na tržištu sa bezbedosnim rešenjem kakvo je Net Protect. Upotreba je jednostavna i efikasna i svaki uređaj na A1 mreži je zaštićen, bez obzira na to koji operativni sistem koristi. Net protect svakih 15 minuta proverava mrežu i zlonamerne web sajtove postavlja na ’crnu listu’ a ukoliko korisnik poseti neku neispravnu stranicu, momentalno šalje upozorenja i blokira je.

Takođe, kako bi edukovala eksternu javnost kompanija je na web stranici prošle godine pokrenula Kutak za bezbedan net. Uz kurseve koji podučavaju kako prepoznati i odbraniti se od najčešćih pretnji u digitalnom svetu, tu je i digitalni vodič za bezbednost na internetu.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

VISA: Socijalni inženjering u velikom porastu, ali i naše investicije u bezbednost plaćanja

by Vesna Lapčić

Socijalni inženjering i kompromitacija login podataka su u velikom porastu prateći razvoj digitalizacije i sve većeg obima elektronske trgovine, rečeno je na današnjem okruglom stolu za medije „Sigurnost plaćanja osnažuje veliko trgovinsko resetovanje“ u organizaciji kompanije VISA.

„Podatak da 97 odsto ljudi ne prepoznaje phising mail, kao i da 51 odsto ljudi koristi iste šifre za različite naloge je veoma šokantna statistika. Socijalni inženjering je u velikom porastu, čak raste i broj „telefonskih“ prevara u kojima sajber kriminalci pokušavaju da dođu do ličnih podataka“, rekao je Hektor Rodrigez, potpredsednik u sektoru rizika kompanije Visa za CEMEA region.

On je međutim napomenuo da podaci pokazuju da je „ekosistem plaćanja“ ostao otporan u prethodnom periodu te da je to učinjeno zajedničkim naporom svih učesnika.

Kompanija VISA je investirala devet milijardi dolara u prethodnih pet godina u bezbednosni sistem. Tehnologija ove kompanije analizira čak 500 elemenata podataka u milisekundi ne bi li otkrila potencijalne prevare. Od početka godine VISA je sačuvala svojim korisnicima 3,3 milijarde dolara uočavajući i sprečavajući potencijalne prevare.

„U CEMEA zemljama broj prevara u vezi sa plaćanjem je opao za osam odsto u martu ove godine u odnosu na isti period prošle godine“, rekao je Rodrigez.

Inače, sajber kriminalci, kako je rekao Rodrigez, danonoćno razmišljaju kako da dođu do ličnih podataka te se dnevno u ovoj oblasti desi oko 4000 sajber napada.

Takav trend treba očekivati i u budućnosti budući da sve veći broj ljudi menja načine plaćanja i koristi onlajn transakcije. Podaci pokazuju da je tokom pandemije 68% potrošača reklo da je promenilo načine plaćanja, 82% prodavaca je prihvatilo nove tehnologije kako bi odgovorio promenjenom ponašanju potrošača, dok 81% potrošača je spremno da plati više da bi imalo pozitivno iskustvo u kupovini.

Nil Kaldvel, direktor za saradnju sa trgovcima i bankama u kompaniji Visa za CEMEA region, rekao je da se e-commerce nezaustavljivo razvija i da 97 odsto malih kompanija u Evropskoj uniji prodaje onlajn, a da trećina prihvata plaćanje bez keša kao želju da zadovolje potrebe svojih klijenata. On je napomenuo i da bi korisničko iskustvo prilikom plaćanja i bezbednosne procedure trebalo da budu izbalansirani.

„Jedan od tri potrošača kada dođe do stranice za plaćanje ne želi da troši više od 30 sekundi na taj postupak odnosno ukoliko traje duže odustaće“, rekao je Kaldvel.

Odgovarajući na pitanja novinara Rodrigez je rekao da tokenizacija pruža velike mogućnosti u zaštiti podataka odnosno omogućava da podaci budu manje ranjivi i podiže njihovu bezbednost. Govoreći o biometriji dodao je da potrošači žele da koriste različite biometrijske podatke – otisak prsta, prepoznavanje lica, glasa – a da su trendovi različiti u zavisnosti od tržišta.

„Naša misija je da štitimo pojedince jer su oni najranjiviji, da im pomognemo da uvide rizike i kako da zaštite svoje podatke i novac, ali i da biznisi ostanu otporni na sajber napade. Prevaranti se neće zaustaviti, tražiće nove ranjivosti sistema sa napretkom digitalizacije zato ćemo mi nastaviti da investiramo u naše sisteme“, rekao je Rodrigez i dodao da ne može da izdvoji koje tržište je „najranjivije“ te da će se broj sajber napada povećavati na onim tržištima koja se više budu digitalizovala.

CEMEA tržište obuhvata oko 90 zemalja – centralnu i istočnu Evropu, Bliski istok, i Afriku.

 

 

0 comment
2 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuPreporucujemoSlider

Dragan Davidović, Kaspersky: Srpske kompanije se ne bave dovoljno predviđanjem sajber napada

by Vesna Lapčić

 Jedna od retkih pozitivnih posledica globalne pandemije je ubrzano sazrevanje svesti o potrebi adekvatne i pravovremene zaštite od sajberbezbednosnih rizika, posebno kod velikih i srednjih kompanija u Srbiji, kaže Dragan Davidović, direktor B2B poslovanja kompanije Kaspersky za istočnu Evropu za Be Risk Protected.

„Ipak, kompanije i dalje veruju da je njihovo poslovanje adekvatno zaštićeno ukoliko imaju kvalitetnu endpoint zaštitu instaliranu na svojim računarima. Dodatni nivoi zaštite, koji su neophodni, gledaju se kao (nepotrebni) trošak umesto kao strateška investicija u samo poslovanje, ili se, još gore, i endpoint zaštita bira prema najnižoj ceni, a ne prema kvalitetu proizvoda.

To je veoma opasan i pogrešan način razmišljanja. Mnogo je načina da se izvrši sajber napad i penetracija u kompaniju, i nisu za to uvek krivi neki napredni malveri. Vrlo često sami zaposleni firme, usled nedovoljnog poznavanja rizika po bezbednost, omoguće sajber kriminalcima da se infiltriraju u kompanijsku mrežu“, dodaje Davidović.

Gde su srpske kompanije, a gde preduzeća u odnosu na globalne trendove kad je reč o zaštiti/preventivi sajber napada?

U Srbiji je, osim u nekoliko velikih kompanija i državnih institucija/organizacija koje čine izuzetak, neuobičajeno da se kompanije bave predviđanjem napada i radom na prevenciji, ili aktivnom lovu na potencijalno maliciozne softvere. Razvijene zemlje Evrope, kao i SAD su daleko više odmakle u ovom segmentu i spustile tu vrstu aktivnosti čak i na mala i srednja preduzeća.

Kakvim je sve sajber rizicima izložena jedna kompanija?

Sajber napadi na kompanije se pokreću sa ciljem da se (bilo privremeno, bilo trajno) onesposobe njeni kompjuterski sistemi, ili da se nad njima preuzme kontrola, a da se podaci koji se nalaze na tim sistemima izmene, obrišu, preuzmu ili da im se onemogući pristup.

Razlozi za izloženost sajber rizicima mogu biti mane i slabosti samog sistema,  njegova neadekvatna ili nedovoljna zaštita, ali najčešće je to ljudski faktor, odnosno propusti u radu onih koji se ovim sistemima koriste, prvenstveno usled nedovoljne obučenosti ili nedovoljno opreznog ponašanja.

Sajber kriminalci su uvek motivisani ostvarivanjem profita, i neće se ustezati da pokrenu napad koristeći najslabiju kariku u sigurnosti kompanije, samo ako smatraju da mogu profitirati iz napada.

Da li načelno postoje razlike u spremnosti kompanija u različitim sektorima na odbranu od sajber napada (primera radi, da li je neki sektor po pravilu bolje pripremljen od drugog, u svetu i kod nas)?

Unutar većine kompanija u Srbiji samo postojanje IT odeljenja (ili informatičkog kako mi to zovemo) smatra se znakom da je kompanija napredna. Uobičajena praksa velikog broja firmi je da koristi spoljne saradnike i za uspostavljanje IT infrastrukture. Ovo samo po sebi nije loše, ali treba znati da su, usled kompleksnosti i sofisticiranosti sajberbezbednosnih pretnji, u velikim svetskim firmama (pa često i u manjim) odavno formirana odeljenja za sajber sigurnost koja rade nezavisno od IT odeljenja i čiji je zadatak da se isključivo brinu za sajber bezbednost.

I u Srbiji su počele da se pojavljuju kompanije koje se specijalizovano bave pružanjem sajberbezbednosnih servisa prema trećim firmama. Ovo je odlično rešenje, zahvaljujući kome kompanije kojima IT nije primarna delatnost mogu da iznajme security servis na mesečnom nivou, i da za njih neko drugi radi monitoring, preventivu i zaštitu.

Da li može da se izračuna odnos investicije u preventivu/odbranu i ptencijalne štete koje sajber napadi mogu da nanesu? Da li postoji već ustanovljen neki prosek, koliko kompanije treba da investiraju u preventivu/odbranu od sajber napada godišnje (primera radi, koji procenat prihoda, profita…)?

Prema našim podacima, prosečna šteta sajber napada iznosila je 1.09 miliona dolara (Oko 920.000 EUR) za velike, 101.000 dolara (oko 85.000 EUR) za male i srednje kompanije. Adekvatan pristup i primena adekvatnih tehnologija može organizacijama pomoći da minimizuju potencijalne troškove napada, a to su u prvom redu – proaktivnost i transparetnost, kao i sposobnost brze reakcije u slučaju bezbednosnog izazova.

Istovremeno, globalni prosečni iznos budžeta velikih kompanija namenjenog bezbednosti ove godine je bio 14 miliona dolara (oko 11.9 miliona EUR) – što je smanjenje od 26% u poređenju sa 2019. godinom. Za SMB sektor, globalni prosek budžeta namenjenog bezbednosti je 275.000 dolara (oko 235.000 EUR).

U svojim izveštajima, Gartner ukazuje na trend pada ukupnih investicija u IT na globalnom nivou, pa, iako je za očekivati da će udeo izdvojen za bezbednost biti i veći nego do sada, možemo očekivati izvesni pad apsolutnog iznosa budžeta namenjenih za bezbednost.

Kakvi su trenutno trendovi u pogledu sajber napada? Šta su poslastice sajber kriminalaca?

U poslednje vreme raste popularnost napada ransomware softverima, koji totalno blokiraju funkcionisanje žrtve, a plaćanje otkupnine kriptovalutama drži napadača sakrivenim od snage zakona. Krađa podataka i njihova preprodaja je uvek aktuelna. Postoje i drugi trendovi, ali recimo da su ovi najvidljiviji u ovom momentu, globalno pa i na teritoriji Srbije.

Ko je brži u toj oblasti – sajber kriminalci ili kompanije poput vaše koje se bore protiv njih? Kakve su trenutne pozicije?

Kako sajberbezbednosne pretnje postaju sve kompleksnije i sofisticiranije na globalnom nivou, a svaki uređaj ili sistem povezan na internet jednako je izložen riziku. Kaspersky, kao jedan od vodećih proizvođača rešenja za sajber bezbednost, ali i čitava sajberbezbednosna industrija, ulažu ogromne napore kako bi ostali na korak ispred sajber kriminalaca i anticipirali potrebe naših korisnika.

Zahvaljujući našim proizvodima, ali prvenstveno našem GReAT timu, kojeg čini više od 40 vrhunskih stručnjaka iz oblasti sajber bezbednosti širom sveta, ali i 24 godine iskustva u ovoj oblasti, verujem da Kaspersky u tome i uspeva. Ipak, nema vremena za opuštanje – sajber kriminalci stalno iznalaze nove i jedinstvene načine kako bi uputili nove izazove. Mi smo spremni da odgovorimo na njih i osiguramo i pojedincima i kompanijama da bezbedno koriste sve prednosti koje digitalna transformacija donosi.

 

0 comment
2 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacPreporucujemoSlider

Kako da prepoznate da li su vas sajber kriminalci napali?

by Vesna Lapčić

Kao što se celokupno poslovanje seli u digitalni svet, tako ni prevaranti više ne koriste samo tradicionalne kanale komunikacije za ostvarivanje svojih ciljeva. Naravno, i dalje ima onih koji će pokušati da obmanu čuvara na ulazu u firmu i uvuku se u prostorije kako bi eventualno opljačkali pojedince ili ukrali imovinu, ali su u poslednje vreme sve popularnije “digitalne prevare” odnosno socijalni inženjering.

Digitalni prevaranti računaju na ljudske emocije, lakovernost ali i radoznalost, koja je naročito izražena baš u vreme vanrednih situacija. Mnogi su imali priliku da se u to uvere i tokom velikih “pikova” pandemije, kada su im stizali brojni linkovi “sa najnovijim informacijama” – što o vakcini, što o prirodnim lekovima, ali i “detalji o slepom mišu od kojeg je sve krenulo”. U prvim mesecima pandemije, broj napada preko socijalnog inženjeringa rastao je munjevitom brzinom!

Oni se ne bave pretnjama, već često uspevaju da uspostave i prijateljski odnos sa žrtvom, pa ona uopšte nije svesna da je napadnuta – naprotiv, često se oseća srećnom i zadovoljnom jer misli da je nekome pomogla, ili da je uspešno odradila neki posao.

Zloupotrebe su najčešće usmerene na preduzeća, odnosno na zaposlene koji se navode da odaju lozinke i podatke o zaposlenima i IT sistemu, ili da prekrše bezbednosne mere tako što bi obavili određenu uplatu, omogućili ulaz u prostorije, i slično. Mete su i brojevi kartica i bankovnih računa, ali i podaci za koje se kasnije može tražiti otkupnina.

Phishing

Stiže nam poruka (mejl ili SMS) koja nam stvara osećaj straha, hitnosti ili radoznalosti – i navodi nas da kliknemo na priloženi link ili otvorimo prilog. Klik na link vodi na lažnu stranicu, koja liči na legitimnu, i kreirana je u cilju prikupljanja podataka kao što su e-adresa i lozinka. Klik na „Enable Content” ili „Enable Editing“ u dokumentu iz priloga, automatski pokreće zlonamerni softver koji ubrizgava određene procese u operativni sistem primaoca, kako bi onemogućio detekciju od strane antivirusa i drugih bezbednosnih softverskih rešenja.

Spear phishing

Ciljana verzija phishing prevare kojom napadač bira određen osobu ili kompanije, kreira tekst poruke na osnovu njihovih karakteristika, radnih mesta i kontakata kako bi napad bio manje upadljiv. Ukoliko se napad vešto izvede, teško ga je detektovati a procenat uspešnosti je visok. Jedan od scenarija je onaj u kojem se napadač predstavlja kao kolega iz IT službe i šalje poruku e-pošte jednom ili više zaposlenih. Tekst poruke, potpis i način komunikacije je vrlo sličan uobičajenom načinu komunikacije sa IT službom što primaoce navodi da misle da je poruka autentična. Porukom se traži od primalaca da promene lozinku klikom na link, koji ih preusmerava na zlonamernu internet stranicu na kojoj napadač snima sve kredencijale koje unesu.

Baiting

Sadrži „mamac“ u vidu neke stvari koja će privući žrtvu, ili obećanje da će dobiti neku nagradu. Na primer, napadači ostavljaju USB sa zaraženim malverom na vidljivom mestu gde potencijalne žrtve mogu sigurno da ga vide (npr. toalet, lift, parking, hodnik). USB ima intrigantnu nalepnicu’ kako bi ga žrtva iz radoznalosti ubacila u poslovni ili kućni računar i automatski instalirala zlonamerni softver. Onlajn baiting napad za mamac koristi oglase za besplatno preuzimanje muzike, filmova ili aplikacija sa internet stranica koje su zaražene zlonamernim softverom.

Pretexting

Podrazumeva prethodnu radnju sa dobro osmišljenim scenarijom kako bi se došlo do ličnih podataka žrtve, i obično se sprovodi telefonom ili u direktnom kontaktu.  Podatke zatim koristi za krađu identiteta ili u za izvršenje nekog drugog krivičnog dela. Napadač se najpre lažno predstavlja ali bira identitet autoriteta (policajac, bankarski ili poreski službenik) kako bi uspostavio odnos poverenja, a zatim traži podatke radi navodne provere (JMBG, adresu stanovanja, telefonske brojeve, datum odmora, bankovne evidencije pa čak i podatke o merama zaštite i bezbednosti kompanije u kojoj je žrtva zaposlena. Napadač može da se predstavi kao spoljni revizor IT usluga i zatraži dozvolu za ulazak u zgradu. Dok fišing napadi uglavnom zloupotrebljavaju strah i hitnost, ovi napadi se oslanjaju na izgradnju lažnog osećaja poverenja sa žrtvom, kroz verodostojnu priču koja žrtvi ostavlja malo prostora za sumnju.

Scareware

Obuhvata lažne alarme ili upozorenja da nam je operativni sistem zaražen, i poziva da instaliramo softver koji će nam navodno pomoći da se rešimo zlonamernog softvera. Uobičajeni primer ovog napada su baneri koji se pojavljuju u veb pretraživaču dok, gde se obično prikazuje tekst poput „Računar može biti zaražen štetnim špijunskim softverom“, ili nam se nudi da instaliramo alat koji je zaražen, a često nas i usmerava na zlonamernu lokaciju na vebu. Može se sprovesti i preko neželjenih mejlova kojima se dostavljaju lažna upozorenja ili nam se nudi kupovina rizičnih usluga.

Tailgating

Podrazumeva fizičko prisustvo napadača u prostorijama firme gde je zabranjen pristup, tako što će pratiti zaposlenog koji ima autentifikaciju. Napadač se može predstavljati kao vozač, koji će uspostaviti komunikaciju sa nekim od zaposlenih koji ulaze u zgradu i ući sa njim, a zatim nastaviti u službene prostorije.

 Izvor: Nacionalni CERT

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

U oblastima energije, zdravstva i transporta zabeležen značajan porast sajber napada

by Vesna Lapčić

Šteta od sajber kriminala preti da dostigne šest triliona dolara tokom 2021. godine, što je više od treće najveće ekonomije na svetu, podaci su na koje upozorava Cybersecurity Ventures, vodeći svetski istraživač u oblasti globalne sajber ekonomije.

Kako bi doprinela rešavanju ovog problema, kompanija Huawei u kineskom gradu Dunguan otvorila je Globalni centar za transparentnost sajber bezbednosti i zaštite privatnosti. Ovom prilikom predstavljen je i pravilnik za sigurnost proizvoda, što je prvi put da je kompanija svoj osnovni okvir za bezbednost proizvoda i prakse upravljanja učinila dostupnim industriji u celini.

Prema rečima Ken Hua, aktuelnog predsednika kompanije Huawei, osnovni cilj je zajedničko ojačavanje sajber bezbednosti u celoj industriji.

„Sajber bezbednost važnija je nego ikada pre. Kao industrija, moramo da radimo zajedno, delimo najbolje prakse i gradimo kolektivne sposobnosti u upravljanju, standardima, tehnologiji i verifikaciji. Moramo da damo i široj javnosti i regulatorima razlog da veruju u sigurnost proizvoda i usluge koje svakodnevno koriste. Zajedno možemo da postignemo balans između bezbednosti i razvoja u svetu koji je sve više digitalan“, istakao je Ken Hu.

U oblastima poput energije, zdravstva i transporta, zabeležen je značajan porast sajber napada koji su uticali na živote miliona ljudi širom sveta. Iz tog razloga, u javnom sektoru se redovno uvode novi zakoni, propisi i standardi – samo u protekle dve godine u 151 zemlji doneto je više od 180 zakona o sajber bezbednosti.

Huawei je takođe predstavio pravilnik za sigurnost proizvoda, koji uključuje širok spektar spoljnih propisa, tehničkih standarda i regulatornih zahteva. Ovaj pravilnik zajedno sa ostalim mehanizmima upravljanja, pomaže u osiguranju kvaliteta, sigurnosti i pouzdanosti proizvoda kompanije. Tokom godina, Huawei je izgradio više od 1.500 mreža koje povezuju preko tri milijarde ljudi u 170 zemalja i regiona. Nijedna od ovih mreža nikada nije doživela veći bezbednosni incident.

Sean Yang, direktor globalne kancelarije za sajber bezbednost i zaštitu privatnosti kompanije Huawei istakao je da je ovo prvi put da svoj osnovni sigurnosni okvir dele sa čitavom industrijom, a ne samo sa glavnim dobavljačima.

„Želimo da pozovemo sve zainteresovane strane, uključujući kupce, regulatore, organizacije za standarde, dobavljače tehnologije i organizacije za testiranje, da nam se pridruže u diskusiji i radu na osnovama sajber bezbednosti. Zajedno možemo kontinuirano da poboljšavamo sigurnost proizvoda u celoj industriji“, rekao je Yang.

Tokom poslednjih nekoliko godina, industrijska digitalizacija i nove tehnologije poput 5G i AI učinili su sajber prostor složenijim nego ikad, posebno usled pandemije COVID-19, kada ljudi provode veći deo svog života na mreži. Ovi trendovi doveli su do porasta novih rizika od sajber bezbednosti.

Da bi unapredile jedinstveni pristup sajber bezbednosti u telekomunikacionoj industriji, organizacije poput GSMA i 3GPP takođe rade sa zainteresovanim stranama u industriji na promociji NESAS specifikacija za bezbednosno osiguranje i nezavisne sertifikate. Ovo su polazne tačke koje su široko prihvaćene u industriji i igraće važnu ulogu u razvoju i verifikaciji sigurnih mreža.

Mats Granryd, generalni direktor GSMA, istakao je da će se pružanje postojećih i novih usluga u eri 5G oslanjati u velikoj meri na povezanost koju pružaju mobilne mreže i u osnovi zavisiti od toga da li je osnovna tehnologija sigurna i od poverenja.

„Inicijative poput GSMA 5G baze znanja o sajber bezbednosti, osmišljene da pomognu zainteresovanim stranama da razumeju i ublaže mrežne rizike, i NESAS, industrijski okvir osiguranja sigurnosti, osmišljeni su da olakšaju poboljšanje nivoa bezbednosti mrežne opreme u čitavom sektoru“, rekao je Granryd.

Trenutno industriji još uvek nedostaje koordinirani pristup zasnovan na standardima, posebno kada je reč o upravljanju, tehničkim mogućnostima, sertifikaciji i saradnji.

„Rizik sajber bezbednosti zajednička je odgovornost. Vlade, organizacije za standardizaciju i dobavljači tehnologija moraju sarađivati više kako bi razvili jedinstveno razumevanje izazova sajber bezbednosti. Ovo mora biti međunarodni napor. Moramo postaviti zajedničke ciljeve, prilagoditi odgovornosti i zajednički raditi na izgradnji pouzdanog digitalnog okruženja koje odgovara izazovima današnjice i sutrašnjice“, istakao je Ken Hu.

Kompanija Huawei trenutno ima više od 3.000 zaposlenih u istraživanju i razvoju sajber bezbednosti, pri čemu je pet odsto potrošnje za istraživanje i razvoj usmereno na sigurnost proizvoda. Globalni centar za transparentnost sajber bezbednosti i zaštite privatnosti dizajniran je da demonstrira rešenja i razmenjuje iskustva, olakšava komunikaciju i zajedničke inovacije i podržava bezbednosno testiranje i verifikaciju. Biće otvoren za regulatore, nezavisne organizacije za testiranje i organizacije za standardizaciju, kao i za Huawei kupce, partnere i dobavljače.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

Male i srednje kompanije najranjivije od sajber napada

by Vesna Lapčić

Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Wiener Stadtische osiguranja, rekao je da je lane u Americi prosečan otkup „zlonamernim trećim licima“ za vraćanje pristupa podacima iznosio oko 300.000 dolara i da su meta napada bile pre svega male i srednje kompanije, jer su najranjivije i najslabiji su im sistemi zaštite.

Blagojević je izneo ovaj podatak na panelu posvećenom osiguravačima na Kopaonik biznis forumu.

Na panelu je istaknuto i da štete od hakerskih napada polako dostižu tradicionalne štete.

Đorđo Markeđani, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja, je govoreći o novim rizicima koje je možda izazvala pandemija korona virusa istakao da ona nije izazvala nove rizike nego pokazala da su se neki koje smo smatrali samo teoretskim i dogodili i izazvali ogroman sistemski efekat.

„Svetska industrija osiguranja je bila izložena značajnom potencijalnom šoku. Osiguranje se zasniva na diverzifikaciji rizika, ali je pandemija učinila upravo suprotno i pokazala da su određeni rizici globalno međusobno povezani i praktično ih je nemoguće osigurati“, rekao je on.

Odgovarajuci na pitanje o najčešćim rizicima povezanim sa kovidom Markeđani je rekao da su to životna i zdravstvena osiguranja, zatim poslovni rizici povezani sa prekidom rada i lanca snabdevanja kao i rizici uzrokovani prinudnom obustavom rada i naravno novi-stari sajber rizici.

Ivana Soković, predsednica Izvršnog odbora Dunav osiguranja, rekla je da se industrija osiguranja može pohvaliti dobrim rezultatima.

„Poslovali smo stabilno što je važno za finansijski sistem. Nije bilo pada u premiji osiguranja, a zabeležen je rast od 1,7 % za neživotna osiguranja.“

Ona je podsetila da su ubrzali digitalizaciju poslovnih procesa, kao i da je sve što je moglo prebačeno na onlajn. Govoreći o segmentu koji je doživeo pad, rekla je da je pad zabeležilo osiguranje pomoći na putovanju od 40% jer nije bilo putovanja. Ona je istakla da se ova osiguravajuća kuća trudi da istakne značaj osiguranja poljoprivrede.

Dragan Marković, predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja, kazao je da će infrastrukturni projekti povećati premiju osiguranja, a globalno se očekuje da će na njeno povećanje uticati i klimatske promene i povećanje zaštite od njih.

Na fleksibilnost osiguravača ukazao je i Kristof Cetl, predsednik Izvršnog odbora Grawe osiguranja, i istakao da se sada drugačije prodaju proizvodi i zaključuju ugovori nego sto je bilo ranije. Cetl je ukazao je da bi u tom smislu valjalo razmisliti i o promeni zakonske regulative u ovoj oblasti.

Na panelu je rečeno i da je industrija osiguranja bila fleksibilna i brzo reagovala uvođenjem rizika od pandemije u osiguranja, dok je u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju brzo uvedeno kovid pokriće u smislu pregleda i ustanovljavanja dijagnoze, a osiguravači velikom brzinom uvode i postkovid dijagnostiku.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
BIZ InfoPreporucujemoSlider

Uprkos plaćanju otkupnine, trećina kompanija nikad ne povrati podatke

by Vesna Lapčić

U čak 79 odsto kompanija došlo je do poremećaja u poslovanju, finansijskog gubitka ili drugog zastoja u 2020. godini zbog nedovoljne pripremljenosti za sajber napade, a kao glavni krivac je identifikovan ransomware – navodi se u izveštaju zasnovanom na globalnom istraživanju Mimecast-a „Stanje bezbednosti e-pošte“, sprovedenom na 1.255 lidera u oblasti informacione tehnologije i sajber bezbednosti tokom 2020. godine.

Da je ransomvare glavni krivac za poremećaje u poslovanju izjavilo je 61 odsto ispitanika, što je 20 odsto više nego u 2019. godini.

Kompanije su zbog zastoja u sistemu izgubile u proseku šest radnih dana, a čak 37 odsto njih je reklo da je zastoj trajao nedelju dana ili više.

Među žrtvama, 52 odsto je platilo zahteve za otkup podataka, a od njih je svega 66 odsto uspelo da podatke i povrati. Preostalih 34 odsto nikad više nije videlo svoje podatke, uprkos plaćanju otkupa.

Iako je ransomvare predstavljao veliki problem za organizacije u 2020. godini, nije bio i jedini. Istraživanje govori i o novim trendovima: za početak, obim pretnji je uvećan 64 odsto, a u osam od deset slučajeva koristi se e-mail. Skoro polovina ispitanika, 47 odsto, primetila je da raste broj prevara preko e-maila.

Zatim, 71 odsto ispitanika zabrinuto je za arhivirane razgovore obavljene kroz razne platforme. Na ovakav rezultat sigurno je uticala i pandemija jer ljudi rade od kuće, više se koristi e-mail kao i platforme za onlajn komunikaciju, zaključuje se u istraživanju.

Da su njihove organizacije ranjive kada je reč o e-mailu reklo je 40 odsto ispitanika, smatrajući da su zaposleni laka meta za „pecanje“, malver i druge napade.

Sličan broj, 43 odsto, reklo je da je naivnost zaposlenih kada je reč o sajber bezbednosti jedna od njihovih najvećih slabosti, a ipak samo svaki peti ispitanik navodi da ima kontinuiranu (više od jednom mesečno) obuku o svesti o bezbednosti.

S obzirom na sve iznete podatke, ne čudi što čak 70 odsto ispitanika veruje da će se navedeni trendovi kad je reč o sajber napadima nastaviti i tokom ove godine upravo preko elektronske pošte. Taj procenat je u 2020. bio 59 odsto.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts