savaosiguranje

Zemlje sa većim javnim dugom imaće duži period oporavka

by Vesna Lapčić
0 komentara

Sasvim je izvesno da će industrije u zemljama u kojima je javni dug i pre početka pandemije bio visok i gde je COVID 19 imao značajan uticaj na obustavljanje privrednih aktivnosti, imati mnogo duži period oporavka i biti u velikom zaostatku u odnosu na zemlje koje su ekonomski stabilnije. Imajući u vidu da je Kina već normalizovala rad određenih industrija, velike su šanse da se isti scenario preslika i na zemlje u EU koje imaju kapacitet da podrže svoju privredu ekonomskim merama i poreskim olakšicama, rečeno je na prvom internacionalnom onlajn satsanku „Svet nakon COVID 19“, koji je održan u saradnji Udruženja finansijskih direktora Srbije i najveće švajcarske banke-UBS.

Učesnici su rekli da očekuju privredni oporavak tokom 2021. godine, ali da to neće biti dovoljno, te da će morati da se čeka do 2022. ili 2023. na potpuni oporavak i vraćanje globalne ekonomije na vrednost BDP-a iz 2019.  Centralna i istočna Evropa nije tako jako pogođena kao zapadna Evropa.  Realni rast BDP-a u Španiji će sa +1.4, koliki je bio prošle godine, biti-5.6% u 2020. U Nemačkoj prognozira pad BDP-a 6 odsto u 2020. dok je prošle godine iznosio +0,6 odsto. Najgore je prošla Italija u kojoj se očekuje pad BDP-a 7,7 odsto, a prošle godine su imali rast 0,3 odsto.

Srbija je relativno dobro prošla, jer je njen očekivani pad u 2020 -3%, što je u poređenju sa zemljama iz regiona: Rumunija (-5%), Slovenija (-8%), Hrvatska (-9%) poprilično dobra pozicija.

Pored članova Udruženja finansijskih direktora Srbije, sastanku su prisustvovali i rukovodioci finansijskih sektora iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne gore i Severne Makedonije.

Finansijski direktori su imali priliku da saznaju kakve su prognoze po pitanju oporavka  svetske ekonomije nakon pandemije izazvane virusom COVID-19, ali i kakve se privredne performanse očekuju u narednom periodu od najvažnijih trgovinskih partnera Balkanskih zemalja (Italije, Nemačke, Austrije…). Izlaganje je ispred UBS-a vodio Rolf Ganter, Managing Director, Wealth Management UBS. Ganter je članovima Udruženja predstavio očekivanja UBS-a po pitanju budućih valutnih trendova, kretanja na tržištu kapitala kao i kamatnih stopa. Poseban osvrt dat je na određene industrijske grane na koje je COVID imao značajan uticaj, pa se samim tim polemisalo kako će se isti odraziti na auto industriju, kao jednog od ključnih pokretača ekonomije u različitim evropskim zemljama.

Related Posts