savaosiguranje

Saveti za upravljanje ličnim finansijama tokom (i nakon) pandemije

by Vesna Lapčić
0 komentara

Osim brige za svoje i zdravlje najbližih, usled pandemije koronavirusa nametnula se i dodatna potreba da pametno koristimo i raspoređujemo sopstveni budžet. Detaljno planiranje ličnih finansija, uz dobro poznavanje aktuelnih mera koje država i finansijske institucije, na prvom mestu banke sprovode, važno je kako bi kućni budžet bio što stabilniji tokom trenutne situacije. U nastavku predstavljamo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da lične finansije održite u što boljem stanju tokom (i nakon) aktuelne pandemije.

Nemojte praviti velike investicije, odredite troškovne prioritete

Postavite prioritete. Na šta tačno želite da trošite novac? Obično najpreči troškovi uključuju plaćanje komunalija, hrane, prevoza i računa. U periodu kada je veoma bitno pametno koristiti finansijska sredstva, jasnije sagledavamo na šta je zaista neophodno da ih potrošimo. Razmislite da li vam je potrošnja u skladu sa vašim prioritetima, koji su se možda u ovim novim okolnostima promenili.

Svedoci smo da je prodaja preko interneta tokom vanrednog stanja usled korona virusa doživela ekspanziju. Na listu artikala koje smo ranije nabavljali onlajn, poput odeće, obuće, tehnike ili knjiga, sada sve češće dodajemo i svakodnevne namirnice. Ova mogućnost lakog naručivanja može nas dovesti u zamku da ponekad previdimo kako i tokom onlajn kupovine trošimo novac i potrošimo više nego što smo planirali. Zato je neophodno da i prilikom ovakvog načina kupovine vodimo računa o ličnom budžetu.

Najzad, ako planirate veće troškove, preporuka je da ih, ukoliko je moguće, odložite za nešto stabilniji period.

Napravite „krizni fond“ – nešto novca sa strane uvek dobro dođe

U idealnoj situaciji, „krizni fond“, ma koliko iznosio, bi trebalo već da imate. Ipak, ako to nije slučaj, ni sada nije kasno da jedan deo novca odvojite sa strane, ukoliko možete. Proverite sa koliko novca raspolažete. Taj iznos može uključivati preostala sredstva sa vašeg tekućeg računa ili iz drugih izvora.

Na primer, ako ste već uštedeli neku svotu za letovanje, možda ćete želeti da taj novac uvrstite u svoj „krizni fond“. To vam može pomoći da održite likvidnost tokom vremena u kome su vam prihodi smanjeni ili ih uopšte nemate. Stručnjaci savetuju da bi svi trebalo da nastoje da imaju ušteđevinu koja može da pokrije troškove života u trajanju od tri do šest meseci. Na vama je da odlučite koje ćete troškove uključiti u ove kalkulacije.

Ako to nije neophodno, ne trošite već ušteđeni novac

Ako imate formiran fond za nepredviđene situacije, koji vam je sada na raspolaganju, nalazite se u odličnoj situaciji. Ipak, to ne znači da bi istog trenutka trebalo da počnete da trošite ušteđeni novac bez ikakvog plana. Postojanje ovakvog fonda samo po sebi predstavlja odličan početak i sigurnost na koju možete da se oslonite ukoliko se za tim ukaže potreba, ali je preporuka da ga koristite isključivo ako nemate nikakvih drugih prihoda.

Ukoliko koristite mogućnost moratorijuma, napravite plan i za trenutak kada se on završi

Narodna banka Srbije usvojila je odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika (moratorijum) za sve korisnike kredita i lizinga koji to žele. Ukoliko ste se opredelili da iskoristite ovu mogućnost, usled gubitka posla, smanjenja plate, ili nastojanja da manje trošite iz predostrožnosti, razmislite o tome koliko će iznositi vaši troškovi kada se period moratorijuma završi. Da li ćete tada biti u mogućnosti da redovno podmirujete svoje obaveze? Kako će tada izgledati odnos vaših prihoda i rashoda? Odgovori na ova pitanja mogu vam pomoći da spremnije dočekate ovaj period, a u slučaju nedoumica možete se posavetovati sa finansijskim savetnikom u svojoj banci.

Više informacija i saveta o štednji, ali i o važnim temama u oblasti finansija, potražite na ErsteZnali.rs, besplatnoj i nekomercijalnoj* platformi za finansijsku edukaciju.

Related Posts