Za mnoge industrije energenti, naročito gas, imaju veliki udeo u troškovima te dalji rast cena ili eventualni nedostatak bi mogao da dovede do ozbiljnih problema u bilansima i samoj proizvodnji. Obnovljivi izvori energije jesu dobra alternativa za struju, ali mnoge kompanije su tek započele ulaganje u takva postrojenja i nije izvesno da im ona mogu biti od pomoći već ove zime. U prehrani se nadaju da neće biti pod merama eventualnih restrikcija struje jer ljudi ipak treba da jedu, ali pitanje je kako će proći oni koji, na primer, proizvode šerpe?
Inače, prirodni gas se danas koristi u svim industrijskim sektorima, ali u proseku više od 4/5 industrijske potrošnje gasa otpada na šest industrijskih grana: proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, osnovnih metala, naftnih derivata, proizvoda od ostalih minerala, celuloze, papira i prerada papira, prehrambenih proizvoda i pića. Prirodni gas, osim što se koristi kao gorivo za proizvodnju kotlovske pare i toplote, u hemijskoj industriji on je sirovina u proizvodnji nekoliko visokotonažnih hemikalija. Dakle, za pojedine industrije alternativa za gas uopšte ne postoji.
Zavisnost od struje i gasa visoka
Radmila Trifunović, generalna direktorka Metalca kaže da ta kompanija, sa pet proizvodnih društava, ima veliku zavisnost od energenata, posebno od električne energije. Učešće u troškovima poslovanja je veće od četiri odsto, od čega struja više od tri odsto, a gas skoro jedan odsto. Metalac je, prema njenim rečima, najveći potrošač električne energije u Moravičkom regionu.
„Poslednje poskupljenje, pod pretpostavkom da neće biti novog rasta, značajno utiče na naše troškove poslovanja jer će duplirati troškove energenata u ukupnim poslovnim troškovima. Ako to iskažemo kroz brojke, to je dodatnih 1,5 miliona evra u odnosu na dosadašnji trošak. Ovaj trošak ne može da se prenese na naše proizvode koji su roba široke potrošnje. Tražnja za ovom i sličnom robom je u padu uz prisutan pad kupovne moći stanovništva. Prisutan je pad tražnje i na izvoznim tržištima, a posebno na tržištu Amerike i Rusije“, kaže Radmila Trifunović za B&F i dodaje da će nedostatak energenata i rast troškova definitivno biti najveći izazov predstojeće zime.
Učešće gasa u troškovima proizvodnje Mlekare Šabac je 1,2 odsto, a struje 1,5 odsto. Prosečna mesečna potrošnja gasa za 2021. godinu je iznosila oko 110.000 Sm3. Ovo su ujedno dva najznačajnija energenta za proizvodnju u ovoj kompaniji.
Nenad Ilić, tehnički direktor Mlekare Šabac, kaže da za električnu energiju u ovom trenutku nemaju alternativu, dok su se za gas snašli ne tako povoljnim rešenjem.
„Budući da pripadamo prehrambenoj industriji, koja ima visok prioritet u snabdevanju, očekujemo da nećemo biti deo plana eventualnih restrikcija. Što se tiče gasa – za ovaj energent imamo alternativu i to je lož ulje, čije smo zalihe blagovremeno napravili. Za eventualnu dodatnu nabavku većih količina nemamo ekonomsku opravdanost, jer je cena lož ulja trenutno izuzetno visoka, ali smatramo da posedujemo dovoljne količine, koje će obezbediti kontinuitet proizvodnje u slučaju kraćih prekida isporuke gasa“, objašnjava Ilić.
SVI ŽELE IZOLACIJU ALI NEMAJU SVI PARE
Hladna zima uz manjak alternativa
U Metalcu kažu da za gas i struju, kada je reč o njihovoj proizvodnji, nema alternative. Za grejanje poslovnih i proizvodnih prostorija su nekada koristili ugalj, ali su ugalj u svrhu grejanja izbacili zbog zaštite životne sredine i smanjenja CO2. Proizvodni pogoni su isključivo bili, a i trenutno su vezani za električnu energiju i gas.
„Već smo optimizovali proizvodne procese kako bismo smanjili potrošnju energenata i dalje ćemo racionalizovati potrošnju. Jedna od strateških aktivnosti je i projekat izgradnje solarne elektrane koji je u toku i očekivanja su da se u naredna dva meseca realizuje. Veličina solarne elektrane je 2,9 MWh, a efekte celokupnog procesa ćemo videti u 2023. godini“, kaže Radmila Trifunović i dodaje:
„Ako sumiramo kompletnu situaciju čeka nas hladna zima, kao i neizvesnost u snabdevanju“.
Pred nama je, slaže se Nenad Ilić, neizvesna, odnosno izazovna zima, kada je snabdevanje energentima u pitanju. „S obzirom da je u pitanju globalni problem, situacija je i kompleksnija i verovatno se ne može ozbiljnije računati na razmenu ili uvoz, koji bi pokrili nedostake. Kada je električna energija u pitanju mislim da će situacija uz neke mere ušteda biti pod kontrolom, dok najveći izazov svakako ostaje snabdevanje gasom, gde je situacija znatno kompleksnija“, naglašava on.
I u Hemofarmu gas i struja daleko su od zanemarljive stavke u proizvodnim troškovima. Struja učestvuje sa šest odsto u ukupnim troškovima proizvodnje, a gas sa četiri odsto. Hemofarmu je godišnje u proseku potreban 7,1 milion kubika gasa. Stabilnost snabdevanja privrede energentima biće u narednom periodu, kako kažu u ovoj kompaniji, jedan od najvećih izazova.
„Što se tiče gasa, prostor za alternative je dosta sužen i u srednjem roku sigurno ne možemo da promenimo mnogo. Ove zime, što se oba energenta tiče, moramo da se uzdamo u postojeće izvore i da se prilagodimo tržišnim cenama. Što se struje tiče u planu je da u određenoj meri pređemo na obnovljive izvore energije i početni koraci su već preduzeti“, kažu u Hemofarmu.
Nema odustajanja od održivosti
Ni u Mlekari Šabac ne odustaju od održivog poslovanja, te razvijaju projekat tzv. ’surutkovod u saradnji sa kompanijom SET Green Technology. Reč je o strateškom projektu iskorišćavanja nusproizvoda Mlekare Šabac, kao što su surutka i permeat, za proizvodnju održive električne i toplotne energije. Realizacija projekta je u toku, prva faza je okončana izgradnjom surutkovoda, a nakon početka druge faze, odnosno puštanja u rad novog postrojenja za proizvodnju biogasa, Mlekara će deo potreba za električnom i toplotnom energijom generisati iz prerade sopstvenih nusproizvoda.
„Ta količina energije biće dovoljna da pokrije 16% ukupne mesečne potrebe za energijom proizvodnje, što je zaista dobar pokazatelj da projekti poput ovog mogu značajno doprineti ne samo uštedi potrošnje energije i finansijskih sredstava koja se za to odvajaju, već pre svega održivosti i korišćenju obnovljivih izvora energije“, kaže Nenad Ilić.
Privredu bi, prema rečima Radmile Trifunović, trebalo stimulisati da ulaže u izgradnju solarnih elektrana. Tako bi se uticalo na smanjenje zavisnosti od energenata koji su sve skuplji i ograničeni u nabavci.
„Država bi kroz subvencije za izgradnju solarnih elektana mogla da relaksira privredu, a i da radi na podizanju svesti o neophodnosti ulaganja u obnovljive izvore energije“, savetuje Trifunović.
Ona podseća da je privreda dve godine unazad pod dva snažna udara: pandemije i istorijskog rasta cena skoro svih sirovina koje je teško podnela i još je u fazi oporavka. „Ipak, privreda je uspela da održi nivo poslovanja i uposli i kapacitete i ljude. Izazov je da to uradi i u ovakvoj situaciji“, zaključuje Trifunović.
Izvor: Biznis i finansije
Piše: Vesna Lapčić