Za privlačenje ulaganja lokalnim samoupravama je važniji dobar gradonačelnik nego podsticaji

by Vesna Lapčić

Poreski posticaji ne igraju skoro nikakvu ulogu u privlačenju investicija. Prvi faktor za uspeh i dobru investicionu klimu je dobro i transparentno vođenje samouprava, a od ljudi sve zavisi, kakvi su gradonačelnik i njegov tim – izjavio je bivši ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić na konferenciji Core Days 2022: Partnerstvo za konkurentniji region, koja se danas završava u Dubrovniku, a koji su organizovali NALED i partneri iz Regionalne mreže za povoljno poslovno okruženje u jugoistočnoj Evropi, uz podršku GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga (GIZ ORF MMS).

Fokus diskusija na konferenciji bio je na važnosti regionalne saradnje u sprovođenju ekonomskih reformi, posebno na lokalnom nivou, u cilju unapređenja uslova poslovanja za privredu. Dinkić je naveo da je kvalitetna radna snaga druga na listi odlučujućih faktora za obezbeđivanje dobrog poslovnog ambijenta, a slede finansijski podsticaji koji dolaze pre ulaganja, za razliku od poreskih koji slede nakon investicije.

– Bez finansijskih podsticaja centralna i istočna Evropa ne bi privukle mnoge investicije. Ni mi ne bismo doveli Fijat da nismo ponudili bolje uslove od Rumunije. Iza njih sledi infrastruktura odnosno autoput i železnica. Ono što treba da ponude samouprave je zemljište koje se ne koristi. Važno je pomoći gradovima i opštinama koje žele da rade kvalitetno i puno im je pomogao program Certifikacije opština s povoljnim poslovnim okruženjem BFC SEE, koji je doprineo pozitivnoj konkurenciji između lokalnih samouprava – rekao je Dinkić.

Na panelu o važnosti poreske politike za unapređenje poslovnog ambijenta, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS Dejan Šoškić istakao je da se sužava prostor za nacionalni i lokalni nivo vlasti da putem poreza utiču na poboljšanje situacije ukoliko se aktuelna kriza zadrži na dugi rok. On je ukazao da se na inflaciju odgovara povećanjem kamata čime se stvaraju uslovi da privreda sklizne ka niskim stopama rasta.

Šoškić je pojasnio da na krizu utiču sankcije ka Rusiji koja je veliki snabdevač sveta naftom, gasom, pšenicom i jedan od globalnih lidera za kobalt, vanadijum i titanijum. Upoređujući BDP po paritetu kupovne moći, udeo javnog duga u BDP i trgovinski bilans, pokazuje se da je Rusija 6. a ne 11. ekonomija sveta i da bi mogla duže da izdrži sankcije što produžava trajanje krize i umanjuje konkurentnost Evrope i regiona.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković izjavio je da je za unapređenje uslova za investiranje na nacionalnom i lokalnom nivou bilo važno da se ujednači i digitalizuje procedura upisa u katastar.

– Stvoren je privid da je RGZ kriv za sve, a imali smo neujednačenu praksu sudova i lokalnih samouprava. Kada postupimo po njihovom nalogu imali smo efekat da je vaga kriva što je neko debeo i da je naša procedura loša. Nije katastar kriv za nestandardno utvrđivanje vlasništva. Najveći izazov sada je rešiti predmete koji su još u fiokama jer su to lokacije zarobljene za izgradnju – ocenio je Drašković i dodao da je RGZ izgradio digitalni sistem upisa koji je sada hit u svetu i koji izučavaju UN i druge organizacije, a pruža 28 elektronskih usluga, u potpunosti besplatnih dok je procedura upisa u katastar skraćena na samo pet dana.

 

Related Posts