U Beoradu postoji 1.100.000 kvadrata poslovnog prostora a u fazi gradnje je još oko 200.000 kvadrata. Tražnja za poslovnim prostorom raste, u ovoj godini se očekuje tražnja za 200.000 kvadrata što je duplo više nego pre nekoliko godina. Samo tri odsto poslovnih nekretnina nije izdato. Tražnja je najviše generisana IT sektorom rekao je Srđan Teofilović iz CBS i dodao da raste interesovanje za starijim objektima u centru grada kojima je potrebna adaptacija.
U sektoru maloprodaje postoji 580.000 kvadrata prostora, što je 350 kvadrata na hiljadu stanovnika, nešto manje nego u sličnim gradovima u regionu gde je taj prosek 500 kvadrata na hiljadu stanovnika.
U Beogradu se gradi 7-8.000 stanova godišnje, a tražnja je dva do tri puta veća.
„Za očekivati je da će takva visoka tražnja biti i ove godine. Razlika između ponude i tražnje se zadovoljava na sekundarnom tržištu, stanovima koji se ne kupuju od investitora. Takva tražnja i inflacija odnosno rast troškova gradnje su pogurale cene, kao i dolazak kupaca iz Rusije i Ukrajine“, rekao je Teofilović.
Industrijske nekretnine su, prema njegovim rečima, najmanje razvijene u odnosu na druge delove tržišta nekretnina, ali i druge gradove slične veličine. Dolaze međutim svetski igrači pa se očekuje da Beograd zauzme i tu dobre pozicije u budućnosti, dodao je on.
Na investicione nekretnine je utrošeno oko milijardu evra, a udeo poslovnih zgrada je dostigao 40 odsto.
„Tržište nekretnina je veoma likvidno. Ukoliko neko želi da uloži u investicione nekretnine ne mora da brine da li će moći da izađe iz te investicije ukoliko poželi jer je tražnja velika“, istakao je on na predavanju koje je održao na Srpskim danima osiguranja.