#visa

Nijedna tehnološka revolucija nije donela tako neočekivano brze i radikalne tranzicije, kao što je to učinila digitalizacija. Iz temelja je promenila naše živote, sklonosti, naše navike, ali i mogućnosti.

Digitalizacija se i dalje ubrzano razvija, a već sad zaključujemo i možemo da predvidimo na koji način će ona oblikovati budućnost svih nas. Digital Global Overview izveštaj za 2023. godinu pokazuje da danas ima 5,16 milijardi internet korisnika širom sveta, što je gotovo 65 odsto ukupne svetske populacije, a upravo će njima digitalizacija doneti još veće promene.

9 od 10 korisnika interneta je i na društvenim mrežama

Očekivano, upotreba društvenih mreža nastavlja da raste, pa je početkom godine broj korisnika dostigao 4,75 milijardi, odnosno na društvenim mrežama je više od 92 odsto svih korisnika interneta. To je godišnji rast za tri odsto, a prosečan korisnik interneta danas provodi šest sati i 37 minuta na mreži dnevno.

Pored svih drugih navika, koje smo na globalnom nivou uveliko usvojili, hajde da vidimo kakve promene su zahvatile i ostale, funkcionalne aspekte naše svakodnevice u Srbiji i šta nas očekuje u bliskoj budućnosti.

Istraživanje koje je sprovela kompanija Visa o novim digitalnim navikama potrošača u Srbiji, pokazuje da više od trećine ispitanika smatra da će im navike postati digitalnije, pre svega u oblasti finansija, a slede kupovina i posao sa 31, odnosno 23 odsto. Zanimljivo je da je četiri od 10 ispitanika navelo da bi im se značajno poboljšao život većom upotrebom aplikacija i onlajn platformi za usluge javne administracije. Prihvatanje novih tehnologija zahteva vreme, ali na osnovu postojećeg stanja možemo da mapiramo tri navike koje ćemo zasigurno promeniti u narednih pet godina.

 Digitalni novčanici

Oni stariji se verovatno nerado sećaju kada su plaćanja obavljali na šalterima, u pošti. Strpljivo čekanje u redu, gužve, gomila papirnih listova koji se ručno popunjavaju, sve to će uskoro biti potpuno nezamislivo.

Digitalna transformacija je uticala i na industriju platnih usluga, te sada možemo obavljati plaćanje na bezbroj različitih načina, bilo gde i bilo kada. Istraživanje Nove digitalne navike pokazalo je da svaki drugi ispitanik najčešće koristi elektronsko bankarstvo i digitalna plaćanja. Pored digitalnih kartica i raznih vrsta aplikacija za vršenje transakcija, sada i naši mobilni telefoni i drugi pametni uređaji mogu biti sredstvo plaćanja.

2. Digitalizacija usluga i administracije

Javna administracija je sektor koji ispitanici u Srbiji smatraju izuzetno važnim i u kojem žele veći stepen digitalizacije, odnosno – mogućnost lakšeg završavanja obaveza onlajn ili aplikacijom. Građani tako očekuju da porez, različite takse, zdravstvene usluge, pribavljanje dokumenata i druge administrativne poslove regulišu jednostavnije i brže, bilo da se to radi onlajn i preko neke od aplikacija ili uživo, plaćanjem beskontaktno karticom ili mobilnim uređajima.

Banke su dobar primer ove prakse, jer budući da su mnoge usluge dostupne na dodir prsta, navike ljudi su postale toliko digitalizovane da je za neke čak i odlazak u banku već danas stvar prošlosti.

3. Digitalizacija procesa Al tehnologijom

Od kada je krajem novembra pušten u rad novi chat bot- ChatGPT, Al tehnologija postala je vruća tema. Bilo da su to sistemi koji prate biometričke podatke, samovozeći automobili ili softver koji prati finansije i piše tekstove, Al tehnologija širi se na mnoge industrije.

Veštačka inteligencija se može koristiti za automatizaciju mnogih rutinskih zadataka poput unosa podataka, zakazivanja i korisničkih usluga, što u budućnosti može značajno uštedeti vreme i poboljšati efikasnost na mnogim radnim mestima. Pored ovoga, Al se može koristiti i za analizu velikih količina podataka i odlučivanje o složenim procesima, kao što su prepoznavanje trendova, predviđanje rezultata i predlaganje određenih akcija.

Koliko god bile iznenađujuće i nagle, promene koje nove tehnologije i digitalizacija donose u naše živote, treba posmatrati kroz prizmu društvenog napretka koji je do skoro bio nezamisliv. Zato nas u narednih 5 godina očekuju uzbudljive prekretnice i sigurno značajne izmene u načinu na koji ćemo provoditi naše dane.

Prema najnovijem  istraživanju koje je sprovela Visa “Nove digitalne navike“[1], četiri od 10 ispitanika smatra da je njihova dnevna rutina postala digitalnija nakon pandemije, dok je za gotovo trećinu uglavnom digitalna (42, odnosno 28 odsto). Virtuelne usluge su promenile svaki segment naše svakodnevnice. Za 39 odsto učesnika ankete privatno vreme je najdigitalniji aspekt njihovog života, dok 28 procenata smatra da je to posao. Jedna četvrtina, ipak, navodi da je za njih zabava postala najdigitalnija zbog velike količine vremena provedenog na različitim platformama za striming.

“Širom sveta svedoci smo porasta digitalnih navika a prema rezultatima Visa online ankete ni  Srbija nije izuzetak u tome. Potrošači očekuju da kupuju, da se informišu i zabavljaju na njima najlakši način, ali prihvatanje novih tehnologija zahteva vreme. Zato je naš cilj u kompaniji Visa da pomognemo građanima u tom procesu digitalizacije. Jedna od prvih stvari koje činimo jeste da razumemo koliko se promenila svakodnevna rutina potrošača i kakva su njihova očekivanja od okruženja u budućnosti. To će nam omogućiti da zajedno sa našim partnerima, bankama, fintecima i nevladinim organizacijama radimo na unapređenju pristupa digitalnoj ekonomiji za sve“, rekao je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu.

Budući da su mnoge usluge dostupne na dodir prsta, navike ljudi su postale toliko digitalizovane da je za neke čak i odlazak u banku stvar prošlosti. Što se velikih platformi tiče, svaki drugi ispitanik najčešće koristi elektronsko bankarstvo i digitalna plaćanja, na drugom mestu su aplikacije za naručivanje i dostavu hrane, zatim platforme za striming, dok samo osam odsto koristi aplikacije za taksi prevoz. Gotovo polovina ispitanika iz Srbije kaže da troši više od 3.000 dinara mesečno na aplikacije ili virtuelne platforme. Digitalni svet je značajno izmenio i našu svakodnevnu rutinu, jer svaki drugi ispitanik koristi onlajn usluge nekoliko puta dnevno, a 95 njih to radi putem pametnog telefona. Ispitanici razumeju prednosti opredeljivanja za digitalne usluge. Skoro polovina učesnika ankete istakla je “brzinu“ kao najvažniji faktor pri odlučivanju za korišćenje virtuelnih servisa, zatim “jednostavnost“ sa 29 odsto, dostupnost sa 20 odsto i na kraju bezbednost sa pet odsto. Potrošači su danas spremni da daju prednost ličnom blagostanju i slobodnom vremenu umesto da sve rade “pešice“. Na pitanje koji deo njihovog života bi se značajno poboljšao uz veću upotrebu aplikacija i onlajn platformi, četiri od 10 ispitanika opredelilo se za usluge javne administracije. U budućnosti više od trećine ispitanika smatra da će se njihove digitalne navike povećati u oblasti finansija. Slede kupovina i posao sa 31 odsto, odnosno 23 odsto i, na kraju, veću digitalizaciju u sferi prevoza i zdravlja očekuje tek jedan od 10 ispitanika. Sve ovo pokazuje da su se građani Srbije prilagodili digitalnim globalnim trendovima i da žele da u svoj svakodnevni život ugrade pogodnosti i prednosti digitalne tehnologije. Nove digitalne navike su stigle.

[1] Novo istraživanje  ”Nove digitalne navike” obavljeno u septembru 2022. u Srbiji, sa ukupnim brojem od 952 ispitanika onlajn ankete putem srpskog onlajn medija Telegraf.rs.

Beskontaktna plaćanja trajno su uticala na globalnu trgovinu i ponašanje potrošača, pružajući im mogućnost da bezbedno i sigurno kupuju tokom pandemije koronavirusa. Skoro polovina potrošača (44 odsto)[1], prema globalnoj studiji kompanije Visa, se izjasnila da više neće kupovati u prodavnicama koje prilikom plaćanja zahtevaju kontakt sa blagajnikom ili platnim uređajem. Ovaj podatak, suočava domaće biznise sa izazovom, budući da prema novom istraživanju kompanije Visa, „Klikom do digitalne trgovine“[2], polovina njih (50 odsto) koristi samo tradicionalni POS terminal za plaćanje karticama, koji iziskuje unošenje PIN koda.

Ipak, sedam od deset mikro, malih i srednjih preduzeća (70 odsto) u Srbiji otvoreno je za nove tehnologije i spremno da putem mobilne aplikacije prihvata beskontaktna plaćanja, podaci su istraživanja.

Istraživanje je, takođe pokazalo, da skoro svi ispitanici iz kategorije srednjih preduzeća (98 odsto), kao i njih 80 odsto iz malih i 67 odsto iz mikro preduzeća rekli su da bi takva primena mogla da olakša proces prihvatanja plaćanja njihovoj firmi. Većina ispitanika kao ključne prednosti korišćenja takozvanog softPOS terminala u poređenju sa upravljanjem gotovinom, navodi pogodnost (59 odsto), bezbednost u kontekstu pandemije (46 odsto) i mobilnost (44 odsto), tj. mogućnost prihvatanja plaćanja svuda gde se nalazi njihov pametni telefon. Istraživanje je, takođe, pokazalo da se gotovina, kao jedini vid plaćanja, uglavnom koristi u mikro preduzećima, dok prihvatanje gotovine i kartica raste sa veličinom biznisa.

„Spremnost malih i srednjih preduzeća da tradicionalne POS terminale zamene pametnim telefonima je snažan pokazatelj njihove potrebe za praktičnijim rešenjima. Tap To Phone tehnologija preduzećima će pružiti pristupačan, jednostavan i bezbedan način da prihvate beskontaktna plaćanja i zadrže konkurentnost u novoj ekonomiji. Širom CEMEA regiona već vidimo pozitivne efekte ovog rešenja, zbog čega ćemo u narednom periodu i ovde intenzivno raditi na daljoj digitalnoj transformaciji biznisa“, izjavio je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.

Kada je u pitanju korišćenje ličnog ili mobilnog telefona kompanije, istraživanje je pokazalo da samo 16 odsto ispitanika pokazuje spremnost da koristi lične telefone za prihvat plaćanja.

Kao benefite koje bi njihovi klijenti mogli imati od ove metode u poređenju sa gotovinskim plaćanjem, kompanije ističu praktičnost (53 odsto), raditi ono što je „trendi“ (50 odsto), biti bezbedan od pandemije (43 odsto), koristiti inovativne ili savremene načine plaćanja (42 odsto) i brzinu (25 odsto). S druge strane, mnogi su i dalje skeptični po pitanju dodatnih troškova i činjenice da je u pitanju nova tehnologija sa kojom ni oni, ali ni njihovi kupci, nisu još dovoljno upoznati.

Istraživanje „Klikom do digitalne trgovine“ je regionalna studija percepcije mikro, malih i srednjih preduzeća sprovedena u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji. Ispitanici u Srbiji pokazali su najveći nivo interesovanja (70 odsto) za tehnologiju koja pretvara mobilne telefone u POS terminale i omogućava im da prihvataju beskontaktno plaćanje. Na drugom mestu su preduzeća iz Crne Gore (58 odsto), a slede ih biznisi Severne Makedonije (53 odsto), Albanije (48 odsto) i preduzeća iz Bosne i Hercegovine (24 odsto).

U cilju podrške MSP sektoru u Srbiji, Visa je u saradnji sa Raiffeisen bankom, prošle nedelje lansirala Tap to Phone rešenje (TTP), koje transformiše Android pametne telefone u POS terminale, putem NFC tehnologije.  Veliki benefit ovog rešenja je što ne iziskuje od trgovca kupovinu dodatne hardverske opreme a zahvaljujući izuzetno bezbednom EMV standardu i tehnologiji enkripcije, sigurno je za korišćenje kao i tradicionalni platni terminali.

Tap to Phone tehnologija je već prisutna na više od 35 globalnih tržišta i uključuje 35.000 pametnih uređaja za beskontaktna plaćanja, dok je  broj prodavaca koji koriste ovu tehnologiju porastao za 1800% od prošle godine u regionu CEMEA (Centralna Evropa, Afrika i Bliski istok).

[1] Visa Back to Business studija, 2021, peto izdanje

[2] U maju 2021. godine kompanija Visa sprovela je studiju percepcije pod nazivom „Klikom do digitalne trgovine“ među 200 mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Studija je sprovedena kako bi se ispitao njihov odnos prema netradicionalnim vrstama plaćanja.