Tag:

Savet stranih investitora

Savet stranih investitora proslavalja 20 godina

by Vesna Lapčić 01/12/2022

Savet stranih investitora proslavlja 20 godina rada i zalaganja za predvidivo, konkurentno i održivo poslovno okruženje, uz permanentno unapređenje poslovne i investicione klime, promovišući Srbiju kao sjajno mesto za ulaganje na dobrobit svih njenih građana. Svečanost je u prisustvu brojnih zvanica otvorena uvodnim obraćanjima potpredsednice Saveta i generalnog direktora Roch za Srbiju i Crnu Goru, gospođe Ane Govedarice, ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanovića u ime Vlade Republike Srbije i šefa Delegacije EU u Srbiji Nj.E. Emanuela Žiofrea.

U svom uvodnom obraćanju, potpredsednice Saveta i generalni direktor Roch za Srbiju i Crnu Goru, gospođa Ana Govedarica podsetila je prisutne da je pre dve decenije 14 kompanija osnovalo Savet stranih investitora sa ciljem da poslovna zajednica da svoj doprinos razvoju predvidivog, konkurentnog i održivog poslovnog okruženja, kao i da na taj način podstaknu pozitivne promene koje su imale uticaja ne samo na srpsku ekonomiju već I društvo u celini. “U proteklih dvadeset godina okolnosti u srpskoj i svetskoj privredi su se osetno menjale, a sa njima i Savet, kako bi se tim promenama prilagodio i kako bi što efikasnije odgovorio na izazove sa kojima se, pre svega naše članice, suočavaju, dajući na taj način svoj doprinos unapređenju ukupnog poslovnog ambijenta u Republici Srbiji”- zaključila je gospođa Govedarica.

Nakon uvodnih obraćanja, Savet stranih investitora se zahvalio uručivanjem nagrada svojim dugogodišnjim partnerima, Vladi Republike Srbije i Delegaciji EU u Srbiji, kao i kompanijama, svojim osnivačima: British American Tobacco; Hyatt Regency Belgrade (Ex HDD ˝Beogradsko mešovito preduzeće“); Emil Frey Auto Centar d.o.o (ex Mercedez-Benz); Messer (Ex Tehnogas AD, Beograd); Moravacem (Ex Fabrika cementa “Novi Popovac“); Nestle (Ex DELYUG); OMV d.o.o; OTP banka (Ex Societe Generale); PricewaterhouseCoopers d.o.o; Raiffeisein Banka a.d. Beograd; Siemens d.o.o. Tetra Pak Production d.o.o; Unicredit banka Srbija (Ex HVB Banka) i Velux Srbija d.o.o.

U poređenju sa 150 miliona evra investicija i 3.160 zaposlenih u trenutku osnivanja, danas, dvadeset godina kasnije, Savet čini oko 120 članica koje su uložile oko 36 milijardi evra i koje zapošljavaju više od 100.000 građana Srbije. Oko 75% kompanija članica Saveta su kompanije iz EU. Korporativna kultura, visoko etičko poslovanje i moderni principi korporativnog upravljanja kompanija članica čine Savet pouzdanim partnerom ne samo Vlad Republike Srbije već I domaćim kompanijama.

Uprkos brojnim izazovima tokom vremena, ključna uporišta Saveta ostala su nepromenjena od osnivanja: nezavisnost, transparentnost, stručna znanja, najbolje međunarodne prakse i, pre svega, podrška intenzivnijim evropskim integracijama.

01/12/2022 0 comment

Novac Slider

Savet stranih investitora: Omogućiti ozakonjenje objekata i promet nelegalnim objektima

by Vesna Lapčić 29/11/2022

U „Beloj knjizi 2022“ Saveta stranih investitora navodi se da bi trebalo omogućiti prometovanje određenih nelegalnih objekata koji mogu da budu legalizovani.

U delu preporuka se navodi da je zabranom prometovanja nelegalnim objektima stvoren problem kada titular nelegalnog objekta i zemljišta nisu isto lice. Zakon je potrebno izmeniti u cilju omogućavanja ozakonjenja ovakvih objekata kada postoji saglasnost obe strane.

Takođe, potrebno je sagledati da li postoji mogućnost da se zabrana raspolaganja nelegalnim objektima limitira
na objekte koji ne mogu biti legalizovani, jer u praksi trenutno postojeća zabrana u znatnoj meri komplikuje pravni
promet u situacijama kada je ozakonjenje moguće. Oročavanje ozakonjenja koje za posledicu ima odbijanje
zahteva za ozakonjenje je princip koji bi moralo da se promeni, jer se postupak vodi po službenoj dužnosti i ne
zavisi od volje stranke, te stoga vlasnik nelegalnog objekta ne bi smeo da snosi posledice neefikasnosti uprave.

Zakon je nedorečen u pogledu toga da li rešenje o ozakonjenju zamenjuje i građevinsku i upotrebnu dozvolu.
U praksi se pokazalo da rešenje o ozakonjenju ne predstavlja, po mišljenju nadležne institucije, osnov za
ishodovanje energetskih licenci, već se, u postupku izdavanja licence, traži poseban tehnički prijem objekata koji
su bili predmet ozakonjenja, odnosno dostavljanje posebno pribavljenog izveštaja komisije za tehnički pregled u
kome će biti jasno navedeno da je objekat pogodan za upotrebu u skladu sa namenom, iako se radi o objektima
za koje se u rešenju konstatuje namena. Ovim se vlasnici ovakvih objekata izlažu dodatnim troškovima i stavljaju
u neravnopravan položaj u odnosu na vlasnike objekata druge namene za čije korišćenje nije potrebno pribavljati
energetsku licencu.

Potrebna je izmena Zakona o ozakonjenju objekata u cilju limitiranja zabrane raspolaganje na objekte koji ne
mogu biti legalizovani, kao i da se izbriše odredba koja predviđa da se zahtev za ozakonjenje odbija ukoliko se
ozakonjenje ne okonča do 2023. godine.

Potrebno je da rešenje o ozakonjenju ima snagu građevinske i upotrebne dozvole, što bi se konstatovalo
odgovarajućom sadržinom samog rešenja (bez dodatnog tehničkog pregleda/pribavljanja posebne upotrebne
dozvole), navodi se u preporukama Saveta stranih investitora.

Siva Knjiga NALED-a: Uvesti eUput, besplatnu konverziju zemljišta i ubrzati legalizaciju

29/11/2022 0 comment

Intervju Slider

Marinko Ukropina, Savet stranih investitora: Prvo standardi pa saradnja

by Vesna Lapčić 17/05/2022

Dobra poslovna reputacija kao posledica etičkog ponašanja može omogućiti bolju poziciju na tržištu, kvalitetnije klijente i niže troškove poslovanja, a loša može prouzrokovati suprotne efekte, kaže na početku razgovora Marinko Ukropina, član Upravnog odbora Saveta stranih investitora i generalni direktor kompanije SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru. Osim toga, standardi koje kompanije moraju da ispune da bi se uključile u međunarodne lance snabdevanja i saradnje postaju sve zahtevniji.

Kompanije iz zemalja gde je posvećenost očuvanju planete regulisana zakonima, uglavnom iste standarde primenjuju i u poslovanju u drugim zemljama. Da li je to njihova obaveza i kako usklađuju poslovanje ukoliko se regulativa razlikuje?

Velike kompanije koje su društveno odgovorne, kroz stalni razvoj poslovnog modela, u kontinuitetu unapređuju sistemske veze sa svojim filijalama širom sveta, tako da se procedure i interni standardi moraju primenjivati na svim lokacijama. Takođe, poslovne performanse koje se prikazuju u izveštajima za održivo poslovanje na globalnom nivou, formiraju se na osnovu podataka sa svih lokacija. Te izveštaje ocenjuju eksterne organizacije akreditovane za taj proces, tako da se tačnost prikazanih informacija može proveriti, i proverava se. Izveštaji se javno publikuju i na taj način kompanije izveštavaju i komuniciraju performanse zainteresovanim stranama sa stanovišta društvenih, ekoloških i ekonomskih uticaja, kao i ciljeve za njihovo poboljšavanje.

Da li između zemalja iz kojih dolaze članice Saveta stranih investitora i Srbije postoji raskorak u regulativi kad je reč o održivom poslovanju, i kako se to usaglašava?

Zakonska regulativa u oblasti održivog razvoja u Republici Srbiji je u velikoj meri usaglašena sa regulativama EU. Proces usaglašavanja se sprovodi u kontinuitetu, kroz saradnju predstavnika regulatora i ostalih zainteresovanih strana. Komunikacija se sigurno može i unapređivati, a od velike važnosti je i razmena znanja i iskustava – u tom segmentu Savet stranih investitora ima veoma značajno mesto.

Pored zakonske regulative, od suštinske važnosti je i primena međunarodnih standarda u oblastima održivog poslovanja. Zainteresovane strane (kupci, investitori, finansijske institucije i dr.) sve više traže dokaze o ispunjavanju određenih međunarodnih standarda iz oblasti ekologije, društveno-socijalne odgovornosti i poslovanja. Takvi dokazi se traže i kroz celokupan lanac isporuke, tako da to može da predstavlja izazov za kompanije iz Republike Srbije koje teže da budu odobreni isporučioci procesa, proizvoda ili usluga na globalnom ili regionalnom tržištu. Zakonska regulativa je obavezujuća, svi privredni subjekti je moraju primenjivati, razliku na tržištu upravo pokazuje primena specifičnih standarda, i za očekivati je da će se pojačati zahtevi za njihovu primenu.

Kako se usaglašava praksa, nezavisno od zakonskih ograničenja? Primera radi, ako u Srbiju dolazi kompanija čiji zaposleni ne koriste automobile na fosilna goriva, ili dobijaju posebne podsticaje ako umesto avionom putuju vozom – a znamo da kod nas električni automobili nisu u širokoj primeni a putovanje vozom nije isto kao na teritoriji EU?

U većini slučajeva, kompanijski standardi sa globalnog nivoa regulišu ovu oblast. Internim procedurama su definisane ključne aktivnosti – zahtevi za “zelenu” tj. održivu nabavku opreme, materijala, infrastrukture itd. Ima primera gde se prilikom nabavke automobila ograničava maksimalna vrednost emisija CO2 koju nabavljeni automobili mogu da emituju. Preispitivanje zahteva za nabavku se sprovodi kroz više nivoa, sa tačno definisanim odgovornostima i ovlašćenjima, tako da prekoračenje definisanih specifikacija za nabavku samo odlukom sa lokalnih nivoa – jednostavno nije moguće.

Koliko strane kompanije u Srbiji, koje već imaju uhodane principe održivog poslovanja, mogu da utiču na domaće kompanija koje se još nisu u to uključile?

Primena standarda iz oblasti održivog poslovanja odnosi se na kompletan lanac isporuke. Domaće kompanije, koje sarađuju sa stranim kompanijama ili teže tome, sigurno da su imale određene zahteve za usaglašavanjem poslovanja u određenim segmentima iz oblasti održivog poslovanja. Prateći trendove u oblastima sertifikacije i poslovnog unapređenja, koji su nama kao kompaniji raspoloživi, može se zaključiti da broj provera u oblasti socijalne i društvene odgovornosti stalno raste. Takođe, uvek se mora poštovati bezbednost i zaštita zdravlja zaposlenih. Za očekivati je da će se i zahtevi u oblasti ekologije sve više usložnjavati. Strane kompanije, da bi ispunile sopstvene interne standarde u oblasti ESG – Environmental, Social & Governance, sigurno će sve više uticati na domaće kompanije da se usaglase sa zahtevanim. Praksa je da se, nakon analize poslovnih rizika, definišu mere i period za primenu principa održivog poslovanja. Retki su slučajevi prekida saradnje.

Mnoge strane kompanije imaju dokument o održivom poslovanju koji su njihovi domaći poslovni partneri dužni da potpišu. Da li postoji i kontrola sprovođenja stavki koje su potpisali, ili potpisivanje ume da bude samo deklarativno?

Formu samog dokumenta, u većini slučajeva, struktuirala je matična kompanija, a u nekim slučajevima se može modifikovati ako je potrebno. Sistemski pristup u ovom segmentu je vrlo važan, jer se podaci i iz ovog dokumenta koriste za izradu objedinjenog Izveštaja o održivom poslovanju. Mehanizam kontrole je vrlo jednostavan i efikasan – to su provere preko druge strane, uglavnom nezavisne organizacije, gde se, uz tačno definisane kriterijume i metodologiju, proverava integritet podataka koji su navedeni u samom dokumentu. Provere preko druge strane, u zavisnosti od toga kako je to definisao kupac, mogu biti najavljene, polunajavljene ili nenajavljene. U slučajevima velikih odstupanja u odnosu na prethodno dostavljen dokument, kompanije kao kupci mogu da zahtevaju pokretanje određenih mera ili jednostavno da svog potencijalnog isporučioca stave na Listu neodobrenih isporučilaca, što direktno može da ima uticaj na koorporativni imidž i gubitak tržišne pozicije. Zašto bi rizikovali takav scenario?

Zato je vrlo važno da se naše kompanije na vreme usaglase sa zahtevanim normama, standardima i najbolje prepoznatim praksama u ovoj oblasti. Ulaganje u znanje je vrlo važno, to je dugoročna dobit.

Koliko Savet stranih investitora kao organizacija insistira na uključenosti članica u održivo poslovanje, ali i u ostale ciljeve održivog razvoja obuhvaćene Agendom 2030?

Vrlo je važno da Savet stranih investitora nastavi kroz svoj rad sa podsticajima svojih članica da kroz svoje “lance isporuke” promovišu organizacionu kulturu koja podstiče primenu principa održivog poslovanja, ne samo kroz kontrolni mehanizam već i kroz razmenu znanja i ideja. Unapređenje poslovnog ambijenta, na dobrobit šire društvene zajednice, je interes svih privrednih subjekata u Republici Srbiji.

Piše: Lela Saković

Izvor: edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

17/05/2022 0 comment

Novac Slider

Bela knjiga: Udeo investicija u BDP se približava cilju, ali privatne nikako da se oporave

by Vesna Lapčić 15/11/2021

Privatne investicije u Srbiji se još uvek nisu vratile na nivo iz 2012/2013. godine, dok se udeo ukupnih investicija u BDP-u polako približava cilju, navodi se u najnovijoj „Beloj knjizi“ Saveta stranih investitora koja je predstavljena danas.

Prema Milenijumskim ciljevima održivog rasta, zemlje kao što je Srbija trebalo bi da imaju udeo investicija u BDP-u od 25%, što bi donelo održivu stopu rasta BDP-a od 5% godišnje. Srbija je samo 2006. godine postigla taj cilj, ali ovaj udeo investicija u BDP-u nije bio održiv, navodi se u „Beloj knjizi“.

Posmatrano na dugi rok, kriva udela investicija ima oblik latiničnog slova „U“. Drugi kraj ovog slova polako se približava željenom cilju, uprkos negativnom uticaju COVID-19 u 2020. godini. Pre izbijanja krize, udeo investicija u BDP je bio 22.5%, da bi u toku krize pao za 1%. Naša je procena da će udeo investicija u 2021. godini preći predkrizni nivo i biti oko 23%, što se najviše duguje javnim investicijama.

Problem je nizak nivo privatnih investicija u ukupnim investicijama. U periodu 2006–11.g. privatne investicije imaju oblik obrnutog slova „U“ sa vrhom u 2008. godini. Posle toga, imaju oblik spljoštenog slova „U“, koji se ne menja u poslednje tri godine. Privatne investicije još uvek su ispod proseka iz perioda 2012–13. godine.

Na drugoj strani, javne investicije rastu i dostižu nivo od 7.8% BDP prema drugom rebalansu budžeta za 2021. godinu. U tim okvirima 1.5% BDP odlazi na neproduktivne investicije u naoružanje i vojnu opremu.

Strane direktne investicije će se verovatno oporaviti od direktnog negativnog efekta COVID-19 krize, ali će biti ispod nivoa iz 2018–19. g. U poslednjih deset godina u Srbiju se ulilo preko 43 milijardi USD direktnih investicija. Najviše je došlo iz Holandije, pa onda iz Austrije, Nemačke, Kipra i Rusije. Na drugoj strani, odliv direktnih investicija iz Srbije je bio deset puta manji. Ove investicije najviše su išle u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Sloveniju, navodi se u „Beloj knjizi“.

U svom uvodnom obraćanju, predsednik Saveta i generalni direktor Telenora Majk Mišel naveo je očekivanja da će pandemija, iako je postala nova realnost, i u narednoj godini diktirati pravac kretanja ističući da Savet stranih investitora prepoznaje rešenost Vlade Republike Srbije da poboljša poslovno okruženje u ovim globalno izazovnim vremenima.

„Bela knjiga Saveta stranih investitora je najmerodavniji vodič za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji. To je ozbiljna analiza 54 sektora srpske privrede uz 346 preporuka koje je dalo više od 50 kompanija. Srbija je pokazala rešenost da unapredi poslovno okruženje u ovim izazovnim vremenima. Srpska privreda se oporavlja od šoka i vraća relativno stabilnom rastu, ali ostaju posledice, dok će na investicije značajno uticati izlazak iz recesije. Čeka nas još mnogo posla, pa naša zajednička misija treba da bude povećanje produktivnosti i održivih investicija koje stimulišu ekonomski rast“, zaključio je Mišel.

15/11/2021 0 comment