Dobra poslovna reputacija kao posledica etičkog ponašanja može omogućiti bolju poziciju na tržištu, kvalitetnije klijente i niže troškove poslovanja, a loša može prouzrokovati suprotne efekte, kaže na početku razgovora Marinko Ukropina, član Upravnog odbora Saveta stranih investitora i generalni direktor kompanije SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru. Osim toga, standardi koje kompanije moraju da ispune da bi se uključile u međunarodne lance snabdevanja i saradnje postaju sve zahtevniji.
Kompanije iz zemalja gde je posvećenost očuvanju planete regulisana zakonima, uglavnom iste standarde primenjuju i u poslovanju u drugim zemljama. Da li je to njihova obaveza i kako usklađuju poslovanje ukoliko se regulativa razlikuje?
Velike kompanije koje su društveno odgovorne, kroz stalni razvoj poslovnog modela, u kontinuitetu unapređuju sistemske veze sa svojim filijalama širom sveta, tako da se procedure i interni standardi moraju primenjivati na svim lokacijama. Takođe, poslovne performanse koje se prikazuju u izveštajima za održivo poslovanje na globalnom nivou, formiraju se na osnovu podataka sa svih lokacija. Te izveštaje ocenjuju eksterne organizacije akreditovane za taj proces, tako da se tačnost prikazanih informacija može proveriti, i proverava se. Izveštaji se javno publikuju i na taj način kompanije izveštavaju i komuniciraju performanse zainteresovanim stranama sa stanovišta društvenih, ekoloških i ekonomskih uticaja, kao i ciljeve za njihovo poboljšavanje.
Da li između zemalja iz kojih dolaze članice Saveta stranih investitora i Srbije postoji raskorak u regulativi kad je reč o održivom poslovanju, i kako se to usaglašava?
Zakonska regulativa u oblasti održivog razvoja u Republici Srbiji je u velikoj meri usaglašena sa regulativama EU. Proces usaglašavanja se sprovodi u kontinuitetu, kroz saradnju predstavnika regulatora i ostalih zainteresovanih strana. Komunikacija se sigurno može i unapređivati, a od velike važnosti je i razmena znanja i iskustava – u tom segmentu Savet stranih investitora ima veoma značajno mesto.
Pored zakonske regulative, od suštinske važnosti je i primena međunarodnih standarda u oblastima održivog poslovanja. Zainteresovane strane (kupci, investitori, finansijske institucije i dr.) sve više traže dokaze o ispunjavanju određenih međunarodnih standarda iz oblasti ekologije, društveno-socijalne odgovornosti i poslovanja. Takvi dokazi se traže i kroz celokupan lanac isporuke, tako da to može da predstavlja izazov za kompanije iz Republike Srbije koje teže da budu odobreni isporučioci procesa, proizvoda ili usluga na globalnom ili regionalnom tržištu. Zakonska regulativa je obavezujuća, svi privredni subjekti je moraju primenjivati, razliku na tržištu upravo pokazuje primena specifičnih standarda, i za očekivati je da će se pojačati zahtevi za njihovu primenu.
Kako se usaglašava praksa, nezavisno od zakonskih ograničenja? Primera radi, ako u Srbiju dolazi kompanija čiji zaposleni ne koriste automobile na fosilna goriva, ili dobijaju posebne podsticaje ako umesto avionom putuju vozom – a znamo da kod nas električni automobili nisu u širokoj primeni a putovanje vozom nije isto kao na teritoriji EU?
U većini slučajeva, kompanijski standardi sa globalnog nivoa regulišu ovu oblast. Internim procedurama su definisane ključne aktivnosti – zahtevi za “zelenu” tj. održivu nabavku opreme, materijala, infrastrukture itd. Ima primera gde se prilikom nabavke automobila ograničava maksimalna vrednost emisija CO2 koju nabavljeni automobili mogu da emituju. Preispitivanje zahteva za nabavku se sprovodi kroz više nivoa, sa tačno definisanim odgovornostima i ovlašćenjima, tako da prekoračenje definisanih specifikacija za nabavku samo odlukom sa lokalnih nivoa – jednostavno nije moguće.
Koliko strane kompanije u Srbiji, koje već imaju uhodane principe održivog poslovanja, mogu da utiču na domaće kompanija koje se još nisu u to uključile?
Primena standarda iz oblasti održivog poslovanja odnosi se na kompletan lanac isporuke. Domaće kompanije, koje sarađuju sa stranim kompanijama ili teže tome, sigurno da su imale određene zahteve za usaglašavanjem poslovanja u određenim segmentima iz oblasti održivog poslovanja. Prateći trendove u oblastima sertifikacije i poslovnog unapređenja, koji su nama kao kompaniji raspoloživi, može se zaključiti da broj provera u oblasti socijalne i društvene odgovornosti stalno raste. Takođe, uvek se mora poštovati bezbednost i zaštita zdravlja zaposlenih. Za očekivati je da će se i zahtevi u oblasti ekologije sve više usložnjavati. Strane kompanije, da bi ispunile sopstvene interne standarde u oblasti ESG – Environmental, Social & Governance, sigurno će sve više uticati na domaće kompanije da se usaglase sa zahtevanim. Praksa je da se, nakon analize poslovnih rizika, definišu mere i period za primenu principa održivog poslovanja. Retki su slučajevi prekida saradnje.
Mnoge strane kompanije imaju dokument o održivom poslovanju koji su njihovi domaći poslovni partneri dužni da potpišu. Da li postoji i kontrola sprovođenja stavki koje su potpisali, ili potpisivanje ume da bude samo deklarativno?
Formu samog dokumenta, u većini slučajeva, struktuirala je matična kompanija, a u nekim slučajevima se može modifikovati ako je potrebno. Sistemski pristup u ovom segmentu je vrlo važan, jer se podaci i iz ovog dokumenta koriste za izradu objedinjenog Izveštaja o održivom poslovanju. Mehanizam kontrole je vrlo jednostavan i efikasan – to su provere preko druge strane, uglavnom nezavisne organizacije, gde se, uz tačno definisane kriterijume i metodologiju, proverava integritet podataka koji su navedeni u samom dokumentu. Provere preko druge strane, u zavisnosti od toga kako je to definisao kupac, mogu biti najavljene, polunajavljene ili nenajavljene. U slučajevima velikih odstupanja u odnosu na prethodno dostavljen dokument, kompanije kao kupci mogu da zahtevaju pokretanje određenih mera ili jednostavno da svog potencijalnog isporučioca stave na Listu neodobrenih isporučilaca, što direktno može da ima uticaj na koorporativni imidž i gubitak tržišne pozicije. Zašto bi rizikovali takav scenario?
Zato je vrlo važno da se naše kompanije na vreme usaglase sa zahtevanim normama, standardima i najbolje prepoznatim praksama u ovoj oblasti. Ulaganje u znanje je vrlo važno, to je dugoročna dobit.
Koliko Savet stranih investitora kao organizacija insistira na uključenosti članica u održivo poslovanje, ali i u ostale ciljeve održivog razvoja obuhvaćene Agendom 2030?
Vrlo je važno da Savet stranih investitora nastavi kroz svoj rad sa podsticajima svojih članica da kroz svoje “lance isporuke” promovišu organizacionu kulturu koja podstiče primenu principa održivog poslovanja, ne samo kroz kontrolni mehanizam već i kroz razmenu znanja i ideja. Unapređenje poslovnog ambijenta, na dobrobit šire društvene zajednice, je interes svih privrednih subjekata u Republici Srbiji.
Piše: Lela Saković
Izvor: edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“