Home Tags Posts tagged with "#krediti"
Tag:

#krediti

Deloitte
FinewsSlider

Banke u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi očekuju rast tražnje za kreditima

by Vesna Lapčić

Prema najnovijem Istraživanju bankarskog kreditiranja sa fokusom na centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu (CESEE) Evropske investicione banke (EIB), povećane potrebe preduzeća za likvidnošću i veća tražnja stanovništva za stambenim kreditima doveli su do rasta kreditnih zahteva u ovom regionu. Banke očekuju da će ukupna tražnja za kreditima tokom narednih šest meseci rasti, iako umerenijim tempom, pri čemu će glavni pokretač biti potrebe preduzeća za obrtnim kapitalom radi održavanja likvidnosti. Očekuje se pad segmenata fiksnih investicija i stanovništva, uključujući potrošačke i stambene kredite. Banke očekuju da će se uslovi kreditiranja koje su spremne da obezbede svojim klijentima u narednih šest meseci znatno pogoršati. Kreditni standardi su pooštreni, naročito na tržištu hipotekarnih kredita, prevashodno zbog posledica rata u Ukrajini, opšteg usporavanja privrede, veće inflacije i kamatnih stopa. Stoga će se snažna tražnja za kreditima suočiti sa oštrijim uslovima na strani ponude. S druge strane, kreditni kvalitet je u proteklih šest meseci znatno unapređen. Međutim, imajući u vidu nepovoljne ekonomske projekcije, banke u narednih šest meseci ponovo očekuju rast problematičnih kredita.

Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB, izjavila je: „Uprkos nepovoljnim ekonomskim očekivanjima, banke u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi ponovo izveštavaju o solidnom pristupu finansiranju zahvaljujući stalnim poboljšanjima u finansiranju depozitima stanovništva i privrede. U kontekstu pogoršanja globalnih uslova, banke predviđaju pooštrene uslove kreditiranja i pripremaju se za potencijalni rast problematičnih kredita.”

Dugoročne strategije prekograničnih bankarskih grupa ukazuju na njihove pozitivne namere u pogledu poslovanja u regionu. Više od polovine namerava da zadrži sadašnji obim poslovanja, dok gotovo trećina planira da se selektivno širi. Međutim, 10% bankarskih grupa (u poređenju sa nula u prethodnom talasu istraživanja) signalizira nameru da selektivno smanji obim poslovanja u regionu. Bez obzira na neizvesnosti i rastuće rizike, većina međunarodnih bankarskih grupa i dalje je uverena u potencijal regiona.

 Potpredsednica EIB Liljana Pavlova dodala je: „Istraživanja  poput ovih koja prate kretanja u bankarskom sektoru ključna su za razumevanje budućih privrednih kretanja i finansijskih uslova u Evropi. Ovaj pregled ekonomskog okruženja regiona CESEE omogućiće nam da obezbedimo neophodna finansijska sredstva kako bismo na odgovarajući način odgovorili na potrebe stanovništva i preduzeća.”

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

Dugalić: Moguć moratorijum na otplatu kredita

by Vesna Lapčić

Veroljub Dugalić, profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije  rekao je na K1 da je situacija u Srbiji zbog inflacije teža nego što je bila u vreme korone. Zato, kako je rekao, moguće je da se ponovi scenario od pre dve godine kada je Narodna banka Srbije zbog korona virusa proglasila moratorijum za otplatu kredita, prenosi Bonitet.

“To bi možda u jednom trenutku bilo privremeno rešenje, a trajno će se naći kada se suzbiju problemi koji su doveli do nastanka inflacije. Kada inflacija krene, teško se zaustavlja sve dok se ne otklone uzroci koji su do nje doveli, a to je malo teže”, kazao je Dugalić.

On kaže da je ono što NBS može da uradi je da smanji količine novca u opticaju i smanji tražnju, ali i dodaje da je to “pogrešan lek za bolest koju imamo”.

“Pravi lek je da dođe do normalizacije u snabdevanju strujom, naftom i gasom.”

Kad je reč o rastu referentne kamatne stope, on kaže da je teško reći do koje granice može da ide referentna kamatna stopa, jer ne znamo kolika će biti inflacija.

“Ako inflacija bude 30 odsto, onda će i referentna kamatna stopa da raste. Ako se inflacija zadrži na nekih 12 do 15 odsto, referentna kamatna stopa neće previše rasti”, objasnio je Dugalić.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

Raste iznos gotovinskih kredita, smanjuje se kašnjenje u otplati

by Vesna Lapčić

Samo 2,2% odsto kredita stanovništvu je u docnji koja podrazumeva kašnjenje duže od 60 dana. Građani su i dalje najažurniji prilikom isplate kredita, jer je učešće docnje kod pravnih lica (kašnjenje u plaćanju duže od 15 dana) 2,9%, a preduzetnika 4,8%. Međutim, i jedni i drugi su smanjili docnju u odnosu na prvi kvartal 2021.

Građanima je plasirano ukupno kredita u vrednosti od 1,35 milijardi dinara, pokazuje izveštaj Udruženja banaka Srbije na kraju prvog kvartala 2022. godine. Najveći udeo imaju gotovinski krediti i to oko 642 miliona dinara, čak više nego stambeni po osnovu kojih je plasirano skoro 569 miliona dinara. Iznos gotovinskih kredita je u konstantnom porastu u prethodnih godinu dana. Rastu i iznosi svih ostalih kredita: potrošačkih, stambenih i za adaptaciju, poljoprivrednih.

Privrednicima je plasirano 1,86 milijardi dinara kredita od čega pravnim licima 1,8 milijardi dinara, a ostatak preduzetnicima. Ukupan iznos plasiranog novca je takođe u porastu u prethodnih godinu dana.

Vrednost lizing ugovora plasiranih stanovništvu iznosi 5,5 miliona dinara na kraju prva tri meseca ove godine što je neznatno više u odnosu na isti period prošle godine kada je taj dug iznosio 5,3 miliona dinara.

Kada je reč o tekućim računima iznos dozvoljenog prekoračenja je oko 41 milion dinara što je za oko dva miliona dinara manje nego u isto vreme prošle godine.

Na kraju prva tri meseca 2022. u upotrebi je 1.227.646 kreditnih kartica što je za oko 50.000 manje nego godinu dana ranije, broj korisnika je nešto manji od milion ljudi, a učešće docnje u korišćenju je 12,3%.

Kompletan izveštaj preuzmite OVDE.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

Da li treba tužiti banku?

by Vesna Lapčić

Nesporazumi između banaka i klijenata najčešće nastaju zbog nedovoljno transparentne komunikacije. Osim toga, dokumenti kojima se informišu klijenti pre potpisivanja ugovora pa i sami ugovori su za klijente neretko obimni i komplikovani za razumevanje. To potvrđuju i sagovornici portala Sve o novcu.

U Udruženju za zaštitu potrošača „Prosperitet“ iz Novog Sada kažu da ugovori više ne sadrže nepoštene odredbe nakon brojnih tužbi klijenata. „Ipak, i dalje je otvoreno pitanje koliko potrošači razumeju te ugovore pre potpisivanja“, kažu u ovom Udruženju.

Upravo zbog toga se dešava da se klijenti najčešće žale na dugove koje imaju prema bankama, posebno kada su utuženi. „Dug smatraju nerealno uvećanim, a najčešće je dug preuzeo advokat ili izvršitelj što znači da više uopšte ne komuniciraju sa bankom od koje su dobili taj zajam“, kažu u Udruženju „Prosperitet“.

Statistika potvrđuje da se najveći broj pritužbi klijenata odnosi na kredite. U prvih devet meseci prošle godine 54,2 odsto pritužbi odnosilo se na kredite, 27,4 na platne račune ili usluge, a 14,1 na platne kartice pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije.

Objasni mi da razumem!

Stručnjaci objašnjavaju da, kada je reč o žalbama klijenata, problem nije u samoj sadržini ugovora koji su strogo zakonski regulisani i kroz godina sudske prakse dovedeni na nivo koji u dobroj meri štiti korisnika. Problem je zaista najčešće u teško razumljivoj dokumentaciji, nekada čak i za bankare, a kamoli za klijente.

Gordana Ivanović, korisnica stambenog kredita jedne banke, kaže da je dokumentacija koju je dobila tom prilikom od banke preobimna i praktično zahteva konsultacije sa pravnikom. „Nemaju svi građani mogućnost da nose papire pravniku niti imaju novca za savetovanje. Često je ljudima stambeni kredit preko neophodan te i ne prave pitanje šta će pisati u tim papirima. To je bio i moj slučaj“, kaže ona i dodaje:

„Ugovori su komplikovani zato bankar treba jasno da nam istakne i ukaže na najvažnije stavke ugovora koje bi eventualno mogle posle da budu predmet nekog nesporazuma. Posle ne bi bilo potrebe za tužbama. Banke bi trebalo da posluju kako se i reklamiraju – „bez skrivenih troškova“.

Moguće je biti transparentan i fer prema klijentu

Da je ovakav zahtev klijenata moguće ispuniti slažu se u ProCredit banci što najbolje potvrđuje primer njihovog cenovnika koji je na svega dve strane. Informacije su napisane razumljivim jezikom za svakog klijenta i to ne sitnim već krupnim slovima.  U ovoj banci, koja je usredsređena uglavnom na finansiranje malih i srednjih preduzeća, ali i građana pri kupovini ili renoviranju nekretnina i drugih dobara, veruju da je moralna dimenzija poslovanja daleko važnija od zarade. Zato su angažovani na polju finansijske edukacije sa ciljem da podignu svest građana o opasnostima netransparentnih ponuda i klasičnog keš kreditiranja.

„Uvek se trudimo da sve važno iz ugovora detaljno objasnimo pre potpisivanja i da klijent nema nikakve nedoumice. Svakom klijentu, bilo da je reč o preduzeću ili pojedincu, pristupamo individualno kako bismo videli koliko naše usluge uopšte odgovaraju njihovim potrebama, ali isto tako da bismo se uverili da se klijent zadužuje odgovorno“, kažu u ProCredit banci.

Odgovorno poslovanje ProCredit banke se ogleda i u tome što, kako kažu, nisu banka za svakoga što se posebno vidi u činjenici da insistiraju na zaradi koja je u ravni sa prosečnom zaradom u Srbiji – kako bi nekom pojedincu odobrili kredit. Takvu odluku smatraju odgovornom s obzirom na to da posluju u zemljama u razvoju gde većina ljudi ima niska primanja. Pored plate, insistiraju na tome da kredit ima namenu, odnosno da iza duga klijenta postoji neka vrednost kako bi pozajmljivanje zaista imalo suštinski uticaj na kvalitet života klijenta i nakon otplate obaveza. To može da bude kupovina stana, renoviranje nekretnine, kupovina automobila, nameštaja, elektronskih uređaja….

Težiti potpunoj obaveštenosti klijenata

Kada je reč o zaštiti prava klijenata, advokat Mišo Dobrijević kaže da je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga svojevremeno bio korak napred jer je korisnicima dat poseban status, ali da postoji mnogo prostora za napredak. „Napredak je potreban posebno u pogledu insistiranja na potpunoj obaveštenosti korisnika finansijskih usluga o samim proizvodima i rizicima koji oni sa sobom nose. U zemljama Evropske unije je to odavno prepoznato kao osnovno pravo korisnika finansijskih usluga, dok se u Srbiji to tek razvija“, kaže Dobrijević.

U ProCredit banci se slažu da dugoročno treba raditi na podizanju svesti o odgovornosti samih banaka u odnosu sa klijentima.

„Odgovornost nikako ne treba prebacivati na klijente već jačati transparentnost“, ističu u ProCredit banci.

Autor: Vesna Lapčić

Foto: Pixabay.com

 

0 comment
5 FacebookTwitterPinterestEmail
BIZ InfoSlider

Bespovratna sredstva i krediti za žene preduzetnice i mlade

by Vesna Lapčić

Pravo da se prijave na Javni poziv imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društva, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije pet godina u odnosu na godinu podnošenja zahteva, odnosno od 2017. do 2022. godine (uključujući i 2022. godinu), a čiji je:

  • osnivač i zakonski zastupnik žena. U privrednom subjektu koji ima više vlasnika, većinski udeo mora biti u vlasništvu jedne ili više žena (minimum 51%) i jedan od zakonskih zastupnika mora biti žena;
  • osnivač i zakonski zastupnik fizičko lice starosti do 35 godina. U privrednom subjektu koji ima više vlasnika, većinski udeo mora biti u vlasništvu jednog ili više fizičkih lica starosti do 35 godina (minimum 51%) i jedan od zakonskih zastupnika mora biti fizičko lice starosti do 35 godina.

Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 35% vrednosti ulaganja, odnosno do 45% vrednosti ulaganja za privredne subjekte koji pripadaju jedinicama lokalne samouprave koje su razvrstane u četvrtu grupu razvijenosti u skladu sa članom 12. Zakona o regionalnom razvoju i aktom Vlade kojim se utvrđuje jedinstvena lista razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave. Preostali iznos ulaganja finansiraće se iz kredita Fonda sa rokom otplate do 5 godina u okviru koga je grejs period do jedne godine,  i kamatnom stopom od 1%  godišnje uz garanciju banke ili 2%  godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja,uz primenu valutne klauzule.

Iznos ukupno odobrenih sredstava po zahtevu ne može biti manji od 400.000,00 dinara,  niti veći od 6.000.000,00 dinara za sve privredne subjekte.

Ulaganja koja se mogu finansirati u okviru ovog Programa obuhvataju:

  • kupovinu opreme, dostavnih vozila (uključujući i mopede na električni pogon) koja služe za prevoz sopstvenih proizvoda, repromaterijala i sirovina i drugih transportnih sredstava uključenih u proces proizvodnje (novih ili polovnih, ne starijih od pet godina);
  • tekuće održavanje poslovnog i/ili proizvodnog prostora do iznosa od 350.000,00 dinara;
  • operativne troškove, koji mogu da učestvuju najviše do 20% u strukturi ukupnog ulaganja, za koje se potražuju sredstva Programa.

Osnivači privrednih subjekata, koji konkurišu za sredstva po Programu, mogu da se obrate akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama kako bi prošli besplatnu obuku za započinjanje poslovanja i kako bi im se pružila savetodavna i tehnička pomoć u vezi sa konkurisanjem po Programu, koju pružaju navedene agencije po Programu standardizovanog seta usluga za MSPP.

Precizno i tačno popunjen Objedinjen zahtev za kredit i bespovratna sredstva sa  pratećom dokumentacijom u skladu sa Programom, predaje se Fondu na sledeće adrese: Bulevar Nemanjića 14a, Niš i Knez Mihailova 14, Beograd.

Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2022. godini sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije .

Ukupno raspoloživa bespovratna sredstva za realizaciju ovog programa su 100.000.000,00 dinara.  Preostali iznos investicionog ulaganja privrednih subjekata finansiraće se iz kredita Fonda.

POTREBNU DOKUMENTACIJU DOSTAVITI U 2 PRIMERKA!

Javni poziv je otvoren dok iznos traženih bespovratnih sredstava ne premaši iznos raspoloživih sredstava za sprovođenje Programa za 35%, koliko je prosečan procenat odbijenih, kao i odustalih zahteva pre rešavanja u prethodnim godinama, a najkasnije do 31.12.2022. godine.

Konkursna dokumentacija i kompletna informacija o svim bitnim elementima i pravilima za učešće u ovom javnom pozivu mogu se preuzeti sa internet strane Ministarstva: www.privreda.gov.rs i  Fonda:  www.fondzarazvoj.gov.rs.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

Počela stambena isplata kredita za mlade

by Vesna Lapčić

NLB Banka i Komercijalna banka počele su isplatu stambenih kredita u okviru akcije Prava prilika da živiš po svom, tokom koje će prvih 300 mladih koji do kraja ove godine podnesu zahtev i do kraja februara naredne godine realizuju stambeni kredit nagraditi sa po 30.000 dinara poklona za useljenje.

Ova akcija deo je šire regionalne inicijative NLB Grupe, koja za cilj ima da podrži mlade da reše stambeno pitanje i motiviše ih da svoje živote nastave da grade u našem regionu. Jedan od njenih prvih učesnika u Srbiji je Nikola Maksimović iz Beograda, dvadesetosmogodišnji programer u mBrainTrain, inovativnoj tehnološkoj kompaniji koja je među prvim u svetu počela da se bavi razvojem mobilnih uređaja za merenje moždane aktivnosti.

„Nikola je primer osobe koja, radeći inovativan i pionirski posao, neprekidno pomera granice i unapređuje naše okruženje. On i drugi mladi ljudi poput njega su stub održive budućnosti našeg regiona. Želimo da podržimo njegovu odluku da nastavi da živi i kreira pozitivne promene baš na ovoj tački na mapi, koja je za sve nas dom. Danas smo to i učinili – ulažući u njegovu, zapravo smo napravili veliki ulog za bolju budućnost svakoga od nas“, istakao je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.

Prava prilika da živiš po svom namenjena je mladima do 40 godina i obuhvata sve modele stambenih kredita iz bogate ponude NLB Banke i Komercijalne banke – sa i bez osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, uz najmanje 10 odsto učešća za kupovinu prve nekretnine, punu podršku zaposlenih u obe banke i rekordno brzu realizaciju.

U okviru nje klijenti će kao i do sada zahtev za stambeni kredit moći da podnesu u ekspoziturama banaka, kao i da sve dodatne informacije pronađu na nlb.rs i kombank.com.

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EdukonovacFinewsSlider

Izolacijom do ušteda od više stotina evra

by Vesna Lapčić

Kada je prošle godine objavljeno da je pandemija dovela do smanjenja ekološkog otiska od 9,3 odsto, što se smatra najvećim smanjenjem u proteklih pola veka, mnogi su to videli kao jedan od njenih retkih pozitivnih aspekata. Istina je, međutim, da će ovaj efekat biti kratkotrajan, usled oživljavanja privrede i normalizovanja saobraćaja. Iako kao pojedinci možemo da imamo vrlo mali uticaj na globalne tokove, navike koje usvajamo i energetski efikasna rešenja koja primenjujemo u svom domu mogu značajno da doprinesu očuvanju životne sredine. Osim što smanjuje emisiju gasova koji proizvode efekat staklene bašte, prednost ovih rešenja ogleda se i u tome što u našem domaćinstvu dovode do značajnih ušteda.

Procenjuje se da domaćinstva na Zapadnom Balkanu troše oko tri puta više energije od evropskih zemalja. Kada je o Srbiji reč, podaci pokazuju da čak oko 300.000 kuća nema ni termoizolaciju i troši četiri do pet puta više energije nego domaćinstva u Evropskoj uniji.

Koliku uštedu možemo da ostvarimo uz pomoć energetski efikasnih rešenja?

Najveći deo energije troši se na zagrevanje i hlađenje prostorija, a prema nekim procenama domaćinstva na ove stavke troše i do 50 odsto svojih mesečnih prihoda. Svrha energetski efikasnih rešenja je da dovedu do smanjenja nepotrebne potrošnje energije, što direktno dovodi do finansijskih ušteda.

Tako, na primer, izolacija mineralnom vunom i stiroporom i ugradnja kvalitetnih vrata i prozora pomažu da u prostoriji duže održimo željeni nivo temperature. Savremeni grejni sistemi, kao što su kotlovi na biomasu i pelet, menjaju sisteme koji koriste fosilna goriva, dovode do uštede troškova i smanjenja zagađenja. U kombinaciji sa drugim sistemima obnovljive energije, poput solarnih panela ili toplotnih pumpi, ušteda je još veća.

Da računica bude jasnija, procene pokazuju da se ugradnjom 10 cm toplotne izolacije u neizolovanu kuću sa grejanjem na gas može godišnje uštedeti oko 440 evra. Ukoliko ta kuća koristi električno grejanje, godišnje se može uštedeti oko 710 evra, odnosno 750 evra za kombinaciju plave i crvene zone. Za domaćinstva koja se greju uz pomoć peći na pelet moguća je godišnja ušteda i do 550 evra.

Osim ugradnje ovih rešenja, koja kao početna investicija zahtevaju nešto veće izdatke, značajne uštede možemo ostvariti i tako što ćemo standardne halogene sijalice zameniti led rasvetom, ili dotrajale kućne uređaje, poput frižidera, zamrzivača, veš mašina i klima uređaja, zameniti onim novije generacije koji troše manje energije. Njihova energetska efikasnost označena je ocenama u vidu boja – zelena označava najveću, a crvena najmanju energetsku efikasnost. Najzad, ako želimo da smanjimo potrošnju energije u svom domu, čak i svakodnevne navike, poput korišćenja struje tokom niže tarife i gašenja svetla u prostorijama koje ne koristimo, mogu da ostvare vidljive uštede.

Višegodišnja finansijska podrška za energetski efikasna rešenja

Već nekoliko godina unazad Erste Banka, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), kroz Program finansiranja zelene ekonomije (GEFF) za Zapadni Balkan, aktivno promoviše energetsku efikasnost u domaćinstvima. Početkom juna, Erste Banka je potpisala drugu po redu kreditnu liniju obezbedivši dodatnih 10 miliona evra dostupnih građanima za ulaganje u poboljšanje energetske efikasnosti. Prošlogodišnji podaci Erste Banke ukazuju na veliko interesovanje klijenata za ove kredite. Prosečan iznos kredita je bio 398.500 dinara, dok je prosečan vremenski period otplate bio 46 meseci. Građani su ova sredstva najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u Vranju, Zrenjaninu i Somboru.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsPreporucujemoSlider

EIB: Oštriji uslovi kreditiranja za preduzeća

by Vesna Lapčić

Uslovi  kreditiranja malih i srednjih kompanija su pooštreni, dok su istovremeno krediti namenjeni domaćinstvima sve pristupačniji, pokazuje redovno prolećno izdanje svog istraživanja o trendovima u bankarskom kreditiranju na finansijskom tržištu centralne, istočne i jugoistočne Evropu koje je objavila Evropska investiciona banka (EIB).

Tražnja za finansijskim sredstvima i zajmovima raste za sve kategorije klijenata. Analiza je takođe ustanovila da postoji visoka posvećenost međunarodnih bankarskih grupacija koje posluju u regionu, kao i spremnost da nastave operacije u istom ili većem obimu.

Istraživanje nudi uvid u aktivnosti bankarskih grupacija, njihovih podružnica i lokalnih predstavništva, kao i projekcije kretanja kreditnih aktivnosti na ovom tržištu. Takođe, analizira i potražnju za finansijskim sredstvima i njihovu dostupnost za mala i srednja preduzeća, korporacije i domaćinstva, posebno kada su u pitanju uslovi finansiranja. Daje procenu marketinškog potencijala i pozicioniranje finansijskih institucija, kao i analizu kretanja nenaplativih kredita na lokalnim tržištima.

Kompletno istraživanje za pojedinačne zemlja Zapadnog Balkana i analize pročitajte ovde.

“Naše najnovije istraživanje pokazuje da je regulatorna pomoć za borbu protiv covida-19 bila ključna za ublažavanje najkritičnijih posledica za bankarski sektor u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi tokom 2020. i na početku 2021. godine,” izjavio je potpredsednik EIB-a Ricardo Mourinho Félix zadužen za ekonomska istraživanja. “Kako bi se izborio sa pooštrenim uslovima za kreditiranje malih biznisa i preduzeća, i sa ukidanjem moratorijuma na kredite, Region može da računa na svoje međunarodne partnere. Grupacija EIB će nastaviti da pruža podršku, pogotovo kroz panevropski garancijski fond, kao  i svoje regularne investicione i savetodavne aktivnosti, težeći da oživi investicije potrebne za ekonomski oporavak regiona na putu ka zelenoj, digitalnoj tranziciji i većoj konkurentnosti,” dodao je.

“Finansijski sistem u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi pokazuje izuzetnu otpornost prema najvećem ekonomskom udaru koji je doživeo. Međunarodne banke nastavljaju da podržavaju region. Međutim, naše istraživanjem pokazuje slabu investicionu potražnju i još uvek stroge uslove kreditiranja malih biznisa i preduzeća. Da bi se pojačale investicione aktivnosti, potreban je kontinuirani zajednički napor javnog i privatnog sektora kako bi se region oporavio i nastavio da napreduje u pravcu zelene i digitalne tranzicije,” rekla je glavni ekonomista EIB-a Debora Revoltella.

Istraživanje tržišta kredita za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu deo je redovnih aktivnosti EIB-a, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetske banke u okviru “Bečke inicijative”,  okvira za čuvanje finansijske stabilnosti evropskih zemalja u razvoju.

 Kako se razvija ponuda i potražnja zajmova?

U proteklih šest meseci, banke su zabeležile manje zahteva za investicijama, dok su potrebe za obrtnim sredstvima nastavile da pozitivno utiču na ukupnu potražnju za zajmovima.  Kretanja na tržištu nekretnina značajno su doprinela rastu potražnje, sa kojom je porasla i ukupna tražnja za hipotekama. U poslednjih šest meseci, izgledi lokalnog tržišta i porast nenaplaćenih zajmova bili su glavni ograničavajući faktori za ponudu novih zajmova. U narednom periodu očekuje se da će se uslovi kreditiranja dalje pooštravati samo za korporacije, kao i mala i srednja preduzeća.

 Za više informacija pročitajte kompletno istraživanje i analizu ovde .

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Finews

Članice NLB Grupe odobrile prve subvencionisane kredite za poljoprivrednike

by Vesna Lapčić

Komercijalna banka i NLB Banka, članice NLB Grupe u Srbiji, odobrile su prve kredite za poljoprivrednike iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prvim kreditom koji je NLB Banka odobrila u okviru ovogodišnjeg programa subvencija finansira se nabavka repro materijala, odobren je na rok od 12 meseci, sa nominalnom kamatnom stopom od 1% (EKS 2,05%). Kredit Komercijalne banke biće isplaćen klijentu iz okoline Šida u vrednosti od 1,8 miliona dinara za povećanje stočnog fonda,  piše u saopštenju.

Krediti sa subvencijom Ministarstva poljoprivrede su dinarski krediti, namenjeni registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, u iznosu do 6 miliona dinara ukoliko je korisnik kredita fizičko lice ili preduzetnik, odnosno do 18 miliona dinara ukoliko je korisnik kredita zemljoradnička zadruga ili pravno lice. Period otplate kredita je do 60 meseci u zavisnosti od namene kredita, uz određeni model otplate i fleksibilna sredstva obezbeđenja. Ovaj vid finansiranja namenjen je investicionim ulaganjima u novu poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, za nabavku životinja, za razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investiciona ulaganja u novu poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, kao i za nabavku hrane za životinje. Posebne pogodnosti predviđene su za gazdinstva koja se nalaze na područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, za lica koja su navršila najviše 40 godina, kao i za žene koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava.

Povodom početka implementacije ovogodišnjeg programa subvencionicanih kredita za poljoprivrednike, Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke, rekao je:  „NLB Banka se uključuje u sve programe subvencija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i jedna smo od najaktivnijih banaka na tržištu u ovom segmentu. Nastavljamo sa podrškom poljoprivredncima u svim segmentima, uključujući i pristup povoljnim izvorima finansiranja u okviru programa subvencija Ministarstva poljoprivrede, potvrđujući na taj način posvećenost članica NLB Grupe u Srbiji agro biznisu. Svesni smo da bez investicija u proizvodnju gazdinstva ne mogu da rastu i razvijaju se i zato želimo da im pomognemo da obezbede neophodna sredstva za dalja ulaganja“.

„Članice NLB Grupe u Srbiji, Komercijalna banka i NLB banka Beograd su prošle godine zajedno odobrile 49,65% u broju i 41,96% od ukupnog iznosa kredita u okviru ovog programa, odnosno 7 milijardi 120 miliona dinara, a siguran sam da ćemo i ove godine opravdati poverenje naših klijenata. Nakon integracije, poljoprivreda će ostati u fokusu našeg poslovanja i siguran sam da ćemo, udruženi, ne samo održati lidersku poziciju u ovom segmentu, već i biti u poziciji da svojim klijentima ponudimo još bolju i efikasniju uslugu“, istakao je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Finews

Kombank agrar krediti za obrtna sredstva

by Vesna Lapčić

U susret prolećnoj setvi, kao i za druge potrebe finansiranja u poljoprivredi, Komercijalna banka, članica NLB grupe, pripremila je posebnu ponudu agrar kredita, koje prati brza i jednostvna procedura odobravanja.

Rok otplate ovih kredita je do 36 meseci, bez troškova naknade za obradu kredita i naknade za prevremenu otplatu kredita, sa mogućnošću otplate u mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim ili godišnjim anuitetima.

Krediti iz posebne ponude odobravaju se za finansiranje repromaterijala, pogonskog goriva, životinja i hrane za tov, zakupa zemljišta, održavanje opreme, mehanizacije i objekata, finansiranje tekuće likvidnosti, refinansiranje sopstvenih ulaganja ili refinansiranje kredita u drugim bankama.

Ponuda važi do 30. aprila 2021. godine, a sve informacije zainteresovni klijenti mogu da dobiju putem email adrese krediti.poljoprivreda@kombank.com ili u jednoj od specijalizovanih ekspozitura za rad sa poljoprivredom, čiji spisak je dostupan na sajtu Banke www.kombank.com.

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts