Svetski ekonomski forum: Obratite pažnju na političke, tehnološke i društvene pokretače rizika

by Vesna Lapčić

Kada je u january 2020. Svetski ekonomski forum (WEF) objavio svoj godišnji izveštaj o rizicima i jedno poglavlje posvetio riziku od pandemije upozoravajući da zdravstveni sistemi možda neće biti spremni da ga iznesu, svetska javnost izgleda nije ni slutila koliko će ovo upozorenje biti važno. Ovogodišnji izveštaj koji je WEF objavio u partnerstvu sa Marsh-om, SK Group i Zurich Insurance Group pokazao je da su se tokom poslednjih godinu dana dogodile promene koje bi mogle stati u čitavu deceniju.

Predsednik WEF-a Borge Brende upozorio je da bi svet trebalo da se probudi kad je reč o globalnim rizicima, ali da se ne fokusira samo na one koji su trenutno najvidljiviji već da se orijentiše na izgradnju otpornosti na rizike koji su tu permanentno ali mogu da eskaliraju.

“Prošla godina nas je podsetila da su rizici globalni, i međusobno povezani, i da za njih granice ništa ne znače. Ni Covid ni klimatske promene ne poznaju geografske granice, ali upravo svet koji je polarizovan sa geopolitičkog i geoekonomskog aspekta predstavlja najveći rizik”, rekao je Brende.

Jedan od glavnih nalaza Izveštaja i jedna od glavnih briga u narednim godinama biće nejednakosti i fragmentacija društva, i ti rizici mogu doneti dugoročne posledice ukoliko se ne reše. Globalno istraživanje o percepciji rizika identifikovalo je kao glavne društvene pretnje poremećaj načina života, digitalnu nejednakost i slabljenje društvene kohezije.

“Privredni rast u narednom periodu treba da usmerimo i na bolju organizaciju radnih mesta, i da učinimo da bude održiviji. Ako dozvolimo da rastu nejednakosti, dočekaćemo i nove rizike koji se odnose na društvene podele. Ovo mora biti ozbiljno shvaćeno, i povezano sa odgovorom na ekonomsku krizu u kojoj se još nalazimo. Ne bi trebalo da budemo usmereni samo na potrošnju, već i na budućnost: moramo ulagati u globalni pristup internetu, u škole, usavršavanje i prekvalifikaciju, i da omogućimo da nejednakosti ne samo ne rastu, već da opadaju”.

Pandemija je ubrzala trendove, pa se mnoga preduzeća bore ne samo sa pandemijom već i sa učestalim sajber napadima, klimatskim poremećajima i socijalnim nemirima.

Tri su kritična pokretača rizika: politički, tehnološki i društveni, smatraju stručnjaci koji su radili na pomenutom izveštaju. Sa političkog aspekta, ključna zabrinutost je što je tokom poslednjih godinu dana svet video zatvaranje granica i ograničenje izvoza: kompanije moraju imati u vidu promene u domaćim politikama koje su usredsređene na nacionalnu bezbednost, što može imati uticaj na pristup stranim talentima i investicijama, kao i na poremećaje u nacionalnim lancima snabdevanja.

Sa tehnološkog aspekta, ubrzana digitalizacija i prelazak na rad na daljinu ekponencijalno su povećali i izloženost sajber rizicima. Preduzeća treba da odvoje ozbiljno vreme da procene promene nastale tokom pandemije, i da provere da li su njihova ulaganja u mrežu i kontrolu digitalnog poslovanja dovoljno kvalitetna, i da se pobrinu za uklanjanje nedostataka u bezbednosti i upravljanju podacima.

Sa društvenog aspekta, preduzeća se suočavaju sa pojačanom “kontrolom” nihovog poslovanja, kako do strane investitora tako i od zaposlenih i korisnika. Zato kompanije treba da zauzmu čvršći stav kako bi izbegli negativne uticaje koji se mogu odraziti na njihov prihod, reputaciju, kapital i privlačenje i zadržavanje talenata.

U izveštaju se kaže da kompanije treba da posvete pažnju zaposlenima kako bi izbegli rizike po mentalno zdravlje usled stresa zbog pandemije – tako što će osmisliti alate i programe za podršku mentalnom blagostanju. S obzirom na aktuelni “rat za talente”, trebalo bi i da razviju politike kojima bi osigurale da fleksibilan rad bude održiv.

Karolina Klint, ekpertkinja za risk menadžment u kompaniji Marsh, smatra da je 2020. godina donela novi pogled na procenu rizika: kompanije sada moraju da se povuku korak unazad i da planiraju neočekivano, da imaju u vidu da je poslovna klima promenljivija nego ikad i da naprave zaokret u strategiji i ojačaju svoju organizacionu otpornost tako što će podsticati rukovodioce da sa više samopouzdanja donose brze odluke. “Pozornica je postavljena, vreme je za akciju”, rekla je ona.

Izvor: Pixabay.com

Related Posts