Tražnja za izolacionim materijalima svih vrsta tokom ove godine ne raste, ali i ne pada dramatično, zaključak je do kojeg smo došli u razgovoru sa prodavcima ove robe širom Srbije. Primetno je, međutim, kako kažu, da su kao kupci zastupljeniji investitori od privatnih domaćinstava, iako su i oni sve oprezniji. Objašnjenje je jednostavno i logično – cene su toliko porasle da sve većem broju ljudi dobra izolacija stambenog prostora ostaje san. Čak ni najavljena zima u kojoj će poskupeti svi energenti, samim tim i računi za grejanje neće dramatično uticati da se stanje na tržištu izolacionih materijala promeni, kažu naši sagovornici. Neosporno je, s druge strane, da je građanima potpuno jasno da dobra izolacija dugoročno pravi velike uštede u potrošnji energije.
Strah i cene stvaraju nedoumicu
Tražnja za izolacionim materijalima u Srbiji u prethodnih nekoliko godina je na istorijskom maksimumu, kaže Marija Ilić, marketing menadžer kompanije Knauf Insulation u Srbiji. Nekoliko je razloga.
„Svedoci smo svojevrsnog građevinskog „buma“ u stambenom sektoru, ali i u industriji gde direktne strane investicije diktiraju gradnju velikog broja postrojenja i hala; država je, potpomognuta kreditima međunarodnih organizacija, inicirala energetsku obnovu brojnih javnih objekata (škola, bolnica, domova zdravlja, vrtića); i na kraju – većina stanovništva shvata da je izolovanje objekta najbrži i najisplativiji put ka boljoj energetskoj efikasnosti objekta. Sve ovo je izazvalo visoku tražnju, a u jednom periodu i nestašicu svih vrsta izolacionih materijala na tržištu. U poslednjih nekoliko meseci, međutim, primetan je blagi pad tražnje, uslovljen inflacijom, globalnom energetskom krizom i ratom u Ukrajini – sve ovo utiče na investitore da budu oprezniji kad su ulaganja u izgradnju i renoviranje objekata u pitanju“, kaže Marija Ilić za B&F i dodaje da u proizvodnji nisu imali problema – osim kapaciteta – koji na momente nije bio dovoljan da zadovolji potrebe svih tržišta koja snabdevaju.
Žolt Černai, iz subotičke firme za trgovinu svim izolacionim materijalima Beritherm, potvrđuje za B&F da se ljudi plaše neizvesnosti i šta ih sve čeka na zimu, ne samo što se tiče energenata i grejanja, već ostalih stvari koje utiču na životni standard.
„Primetili smo da su nam trenutno veći kupci odnosno investitori zastupljeniji od građana. Dolaze ljudi, raspituju se, ali standard diktira šta mogu da priušte. Od kako su cene otišle naviše, izolacija je za mnoge postala skupa. Što je još nepovoljnije, rast se nije zaustavio. Istina, tokom leta su cene stiropora malo pale jer tada i nije sezona za izradu fasada zbog velikih vrućina, pa su mnogi u to vreme uzimali materijal i čekali za zahladni. Ipak, čim je počela sezona cene su podignute više nego što su prethodno bile snižene“, objašnjava Černai i dodaje da ne veruje da će se cene korigovati na niže u budućnosti.
Prošla godina je, prema njegovim rečima, bila jako dobra. U Subotici se gradi dosta zgrada i to im održava poslovanje. Kako će proći ove godine ostaje da se vidi kad podvuku crtu na kraju sezone koja je tek počela.
U jednoj prodavnici izolacionih materijala u Čačku potvrđuju da je to jedini segment u njihovom asortimanu koji nije imao pad prodaje, ali nije beležio ni značajan rast. Postoje, kako kažu, dva razloga koja značajno utiču na to što više ljudi ne kupuje izolaciju: novac i nedostatak majstora.
„U našem kraju se zaista vidi pomak i ljudi ulažu u izolaciju, ali verujem da bi tražnja bila još veća da postoji dovoljan broj majstora na terenu. Mnogi bi da stave fasadu ali moraju da čekaju da bi došli na red jer nema radne snage“, kažu nam u ovoj čačanskoj prodavnici.
U prodavnici iz Bečeja takođe primećuju da trenutna ekonomska dešavanja značajno psihički utiču na ljude te da mnogi kalkulišu šta im je činiti. „Ne mogu da kažem da manji kupci odustaju, rade ljudi izolaciju, svima je jasno koliko je taj segment važan i kolike su uštede, samo što materijal poskupljuje iz dana u dan i sa svakom novom narudžbinom spremni smo za nova iznenađenja kada je reč o ceni. Primetili smo da i veći kupci imaju dozu zebnje i neki od njih čekaju neko bolje vreme, nije im svejedno“, kažu u ovoj bečejskoj prodavnici.
Sve ove navode potvrđuju i u Knauf Insulation govoreći da živimo svojevrsni paradoks. Naime, ljudi jesu sve više svesni da je izolacija najbolje rešenje, ali istovremeno su, kako kaže Marija Ilić, pritisnuti inflacijom uz već nizak životni standard, odnosno poskupljenjem svih roba i usluga, a raspolažu istim dohotkom.
„Sve ovo im ne ostavlja prostora za dodatne investicije poput izolacije koja je značajna stavka za kućni budžet. Postoji rešenje i za ovakve situacije i primenjeno je u gotovo svim evropskim zemljama – solidne subvencije države za projekte energetske sanacije, kako za kuće, tako i za višestambene objekte – zgrade. Ovo je dokazani model koji pokreće celokupnu privredu a kao krajnji ishod ima komforniji i zdraviji život građana, uštedu na energentima i građana i države. Srbija je započela svoj program prošle godine, ali stiče se utisak da u njemu ima previše nedostataka i pravi rezultati se još uvek ne vide“, ističe ona.
Investicija sa kojom se štedi
U vreme kada je neosporno da će svi energenti poskupeti, a neki već jesu, izolacija više nego ikada dobija na značaju. Spoljšnja izolacija zidova, kažu stručnjaci, štedi 20 do 30 odsto energije. Međutim, pored spoljašnjih zidova, drugi važan segment je krov koji takođe može da uludo odnese energiju. Dobrom izolacijom krova pravi se ušteda od oko 30 odsto. Ako se na sve to doda i nova stolarija, moglo bi se reći da smo spremni za zimu i da ćemo u narednim godinama značajno uštedeti na grejanju, ali i manje uticati na zagađenje planete. Osim toga, dobra izolacija nije korisna samo zimi, već i leti prilikom hlađena budući da se retko gde u Srbiji leta sa visokim temperaturama mogu podneti bez klima uređaja. Stručnjaci procenju da se investicija u izolaciju srednjeg kvaliteta isplati već za pet godina.
„Ako uzmemo u obzir neki prosek, sa dobrom izolacijom se troškovi grejanja i hlađenja mogu smanjiti i do 50%“, kaže Marija Ilić.
Poslednji raspoloživi podatak govori da u Srbiji postoji oko 300.000 kuća koje nemaju termoizolaciju i one, prema procenam, troše četiri do pet puta više energije nego kuće u zemljama Evropske unije. Ovaj podatak star je dve godine, te je moguće da je brojka nešto niža u ovom trenutku, ali je i dalje visoka, na šta zasigurno utiče i pomenuti loš standard građana. Kako će se stvari odvijati u budućnosti najviše zavisi od novca.
„Zahtevi za energetskom efikasnošću su sve veći i opipljiviji – logično je da će tražnja i dalje postojati. Mnogo toga ipak zavisi od situacije sa energentima i kako će zaista izgledati zima pred nama – da li će investitori i država imati sredstava da nastave istim tempom i da li će se na građanima slomiti kola, da surovu zimu provedu u hladnim a neizolovanim objektima“, zaključuje Marija Ilić.
Autor: Vesna Lapčić
Izvor: Tekst je prvobitno objavljen u magazinu Biznis i finansije
Foto: Pexels