Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva u Srbiji u 2020. godini bila je 21,7%, što je za 1,5 procentnih poena niže nego u 2019. godini. Srbija je ostala u grupi najsiromašnijih zemalja u Evropi, zajedno sa ostalim balkanskim državama. U 2020. godini najizloženiji riziku od siromaštva bili su mlađi od 18 godina i nezaposleni, rečeno je na konferenciji za štampu koju su organizovali SeConS, grupa za razvojnu inicijativu i Fond za otvoreno društvo.
Slobodan Cvejić iz SeConS-a je rekao da podaci pokazuju da su prihodi onih sa najmanjim primanjima porasli, ali da se iz statistike ne može utvrditi koliko su porasli i prihodi najbogatijih.
Izveštaj „COVID kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021“ pokazao je da mere za podršku prihodima koje su sprovedene od izbijanja pandemije nisu adekvatno uticale na materijalni položaj društvenih grupa koje su bile u najvećem riziku od siromaštva i kojima je pomoć bila najpotrebnija. Ovaj izveštaj koji je uradila SeConS grupa za razvojnu inicijativu uz podršku Fonda za otvoreno društvo, po metodologiji koju je razvila Evropska mreža protiv siromaštva u cilju zagovaranja na nacionalnom i evropskom nivou – još je pokazao da su među najugroženijima bili neformalno zaposleni i Romi.
„Naš socijalni i ekonomski sistem su dezintegrisani i čini se da „leva ruka ne zna šta radi desna“. To se najviše vidi po ekonomskim merama koje su podrazumevale da se novac samo upumpa linearno, te da se očekuje da će tržište samo regulisati raspodelu. Posledica takvih mera je da marginalne grupe nisu ni dobila sredstva, a oni kojima nisu potrebna jesu“, rekao je Cvejić.
Ipak, prema proceni ILO/EBRD, Srbija je usvojila najvelikodušniji i najopsežniji ekonomski paket među zemljama Zapadnog Balkana, a prema procenama Svetske banke podsticajne mere koje su uvođene u cilju zaštite radnih mesta i prihoda doprinele su da se procenat onih koji pripadaju kategoriji siromašnih u Srbiji zadržao na 17,4% u 2020. godini što je blizu nivoa iz 2019. Međutim, iako su mere zadržavanja posla sačuvale mnoga radna mesta, one nisu zaštitile ranjiva zaposlena lica kao što su neformalno zaposlena lica ili lica koja rade honorarno, što je doprinelo sveukupnoj nejednakosti.
Marija Babić iz SeConS-a, istakavši da ne podržavaju neformalno zapošljavanje, rekla je da je 2019. bilo 564 hiljade neformalno zaposlenih, a 2021. taj broj je 374.700. Ona je napomenula i da Anketa o radnoj snazi pokazuje da u prva dva kvartala broj zaposlenih u ovoj godini još uvek nije dostigao broj zaposlenih iz 2019.
„Takođe, siromaštvo među ženama je veće nego među muškarcima u celoj Evropi, pa i u Srbiji“, dodala je Babić.
Pandemijom je ozbiljno pogođeno osam sektora: veletrgovine i maloprodaja, usluge smeštaja, transporta, hrane i pića, uslužne delatnosti, šumarstvo i biljna i stočarska proizvodnja. Upravo u ovim sektorima je najviše neformalno zaposlenih. Pošto neformalni radnici nemaju zaključen ugovor o radu pa samim tim ni regulisano zdravstveno osiguranje, kod njih se javljaju i veći izdaci za obezbeđivanje zdravstvenih usluga, naročito u periodu pandemije, što stvara još veći finansijski pritisak kod ove grupe stanovništva.
Pripadnici romske populacije koji rade kao sakupljači sekundarnih sirovina bili su u posebnom riziku u toku trajanja mera koje su ograničavale kretanje. Oni su jedna od ugroženijih grupa, a deo njih nije mogao biti obuhvaćen gotovinskim transferima zbog neposedovanja ličnih dokumenata. U posebno nepovoljnom položaju su se našle žene iz romske populacije, koje i inače predstavljaju grupu koja beleži najnižu stopu zaposlenosti u Srbiji i ima izrazito nepovoljan ekonomski položaj.
Kad je o starima reč, izrazito niska stopa digitalne inkluzije bila je prepreka u pristupu informacijama, posebno onim koje su bile u vezi sa ostvarivanjem prava, i učestvovanjem u programima i merama države.
Foto: Pixabay.com/SeConS